Nedavno, u autobusu GSB-a, devojka od 18 godina sa ponosom vadi svoju prvu ličnu kartu i pokazuje mladiću koji sedi pored nje. Nasmejana, srećna i tako očigledno sigurna u svoje razloge, objašnjava kako je dobro imati ličnu kartu sa čipom. Kao glavni razlog što je uzela ličnu kartu sa čipom navodi olakšanu proceduru zamene adrese u ličnoj karti u slučaju promene prebivališta. Samo provuku tamo kroz neki uređaj i sve je gotovo, ne moraš ništa da čekaš. Stojim pored njih, hteo ne hteo, slušam šta priča, i mislim se koliko li je puta ona za svojih 18 godina promenila mesto stanovanja, kada joj je to toliko važno. Sasvim sigurno – ni jednom. Ali za svaki slučaj, ipak je uzela ličnu kartu sa čipom. Slušam i čekam da čujem i druge razloge, ali njih nema. Sve se svodi na to da je lična karta sa čipom jednostavno nešto mnogo dobro…