Ne trčite kroz podvožnjak u ulici Tadeuša Košćuške. Utišajte osmeh, pognite glavu. Hodate kroz grob. Pokojnike sigurno znate, makar iz priče. Heroji Beograda koje je neprijateljska vatra zakopala, ležali bi pod zemljom i zaboravom da ih sasvim slučajno nije otkopao jedan obrt sudbine. Podvožnjak na Dorćolu iza čijih zidova se krije grobnica, Foto: Nemanja Radenković Bilo je to skoro po merilima istorije, tek što je počela 1934. godina. Tek što su krenuli i radovi na podvožnjaku u ulici Tadeuša Košćuške kada su radnici zaustavili kopanje. Naišli su na lobanju, par cokula, dve bombe, jednu čuturu toliko čvrsto zapečaćenu da je, pisale su "Novosti", i dvadeset godina kasnije u njoj i dalje bila voda. Kosti ne mogu da govore, ali kada su shvatili šta su iskopali, radnici su zanemeli. Bageri su ućutali. Vrisnulo je ono što je tim skeletima 1915. godine rečeno. I što je ponavljano srpskoj deci svim generacijama…