''FEJSBUK'' je prvenstveno namenjen da vam pomogne da ostanete u kontaktu sa prijateljima i porodicom. Međutim, ako jedna od najnovijih eksperimentalnih funkcija na ''Fejsbuku'' stigne do svakog profila, moći ćemo da saznamo kako smo povezani sa onima koji komentarišu na javnim objavama, a sve ovo je deo napora ''Fejsbuka'' da učini javne diskusije značajnijim. Društvena mreža testira funkciju pod nazivom „things in common“, koja prikazuje informacije koje su vam zajedničke sa osobama sa kojima nismo prijateljiNa oznakama će se spominjati stvari koje su nam zajedničke, na primer, ako je dvoje potpunih stranaca na ''Fejsbuku'' išlo ​​na isti univerzitet, pisaće „Išli na Univerzitet u Kaliforniji“, a ako žive blizu, pisalo bi na primer „Iz Feniksa, Arizona”. Društvena mreža ističe da će u ovim oznakama prikazivati samo informacije koje se već mogu naći na nečijem profilu. Sve što korisnik postavlja privato će ostati skriveno i neće se pojaviti na ovim oznakama.PROČITAJTE…

Mladi, koji tako govore, verovatno nisu ni svesni koliko je njima studentski život i samo studiranje olakšano. Pritom, ne govorimo sada o finansijskim (ne)prilikama i mogućnostima za zaposlenje. U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na uticaj nove tehnologije na studiranje i studenski život uopšte. Kako je ranije izgledao život jednog stundenta? Oni koji su morali upisati fakultet van rodnog grada imali su najpre poteškoće sa stanovanjem. Oni koji nisu mogli da konkurišu za studentski dom, najčešće bi živeli u nekoj sobici u stanu koji su delili sa vremešnim gazdama, koji bi ormarima sakrili štekere i gasili uveče peć i bojler, iako je jeftina struja. Navodimo samo interesantne primere, a razmislite šta je bilo sa knjigama i pisanjem seminarskih radova. Biblioteke nisu imale digitalne pretraživače. Setite se, nije bilo interneta. Nije bilo računara. Seminarski radovi pisani su olovkom ili pomoću pisaće mašine. Za pripremu i proučavanje, i citiranje literature, nije…