{"id":1012,"date":"2012-09-08T15:53:08","date_gmt":"2012-09-08T13:53:08","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=1012"},"modified":"2012-09-08T15:53:08","modified_gmt":"2012-09-08T13:53:08","slug":"vuk-karadi-bio-gradonaelnik-beograda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=1012","title":{"rendered":"Vuk Karad\u017ei\u0107 bio gradona\u010delnik Beograda"},"content":{"rendered":"
Vaso MILIN\u010cEVI\u0106<\/span> | 08. septembar 2012. 12:00\t\t |<\/div>\n
\n
\n
\"<\/a><\/div>\n

Vuk Karad\u017ei\u0107<\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n

\n

PRETE\u017dAN deo \u017eivota svestrani Vuk je proveo kao gra\u0111anin Be\u010da. U Beogradu je boravio (osim u ustani\u010dkom vremenu) u dva kra\u0107a perioda. Manje je poznato da je Vuk vr\u0161io i du\u017enost gradona\u010delnika Beograda.<\/span><\/p>\n

<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

Sultanovim hati\u0161erifom od 30. novembra 1830. godine Srbiji je priznato pravo samoupravljanja u nizu poslova, a knezu Milo\u0161u priznato pravo naslednog kneza. Hati\u0161erifom se umnogome promenio i upravni polo\u017eaj Beograda, a time i Vukov polo\u017eaj u Beogradu i Srbiji. Ve\u0107 po\u010detkom decembra 1830. knez je Vuka postavio za \u010dlana Suda nahije i varo\u0161i beogradske, s platom od 1.200 forinti srebra. (Vuk je do tada bio \u010dlan Zakonodatelne komisije za prevod Napoleonovog Gra\u0111anskog zakonika na srpski, kao ugled za ustav Srbije).<\/span><\/p>\n

„Po plati i mome dru\u0161tvu (kolegama) mo\u017eete re\u0107i\u201c – isti\u010de Vuk u pismu Kopitaru – \u201eda sam u redu prvi srpski dr\u017eavni \u010dinovnik. Ali o literaturi nemam kad ni pomisliti.“<\/span><\/p>\n

Ve\u0107 naredne godine u Beogradu su po\u010dele vi\u0161estruke promene. Glavna je da je Beograd fakti\u010dki pre\u0161ao u srpske ruke. Srbi su autonomijom dobili pravo da bez turskog me\u0161anja i kontrole sude i upravljaju, da izdaju putne isprave, ostvaraju \u0161kole, bolnice, \u0161tampariju… Turci vi\u0161e nisu smeli da se useljavaju u srpske varo\u0161i, pa ni u Beograd. Ali nisu ga jo\u0161 ni napu\u0161tali, kako je hati\u0161erif nalagao, iako su ve\u0107 mnogi gra\u0111ani i spahije svoje ku\u0107e i druge nekretnine (zemlju, vodenice, vinograde) bili prodali Srbima. Takve prilike iskoristili su knezovi i imu\u0107niji trgovci i pokupovali turskih imanja po povoljnim cenama, uve\u0107ali svoje bogatstvo i mo\u0107. Sam knez Milo\u0161 posebno je koristio situaciju za nagomilavanje imovine, kao i njegovi ro\u0111aci.<\/span><\/p>\n

PRKOSNA CRKVENA ZVONA <\/strong>NA mestu Saborne crkve tada je bila crkva brvnara, koja je upravo bila dobila zvona iz Sombora. Zazvonila su prkosno, na radost srpskih gra\u0111ana, izazivaju\u0107i nelagodnost kod poti\u0161tenih Turaka, bez obzira na to \u0161to je naspram mnogih d\u017eamija bila samo ta jedna skromna crkva. Jedna d\u017eamija nalazila se na po\u010detku ulice koja danas nosi Vukovo ime. Ali znali su i Srbi i Turci da iz Beograda d\u017eamije odlaze, a crkve i druga znamenja hri\u0161\u0107anske Evrope dolaze. Blizu crkve bila je i Vozarevi\u0107eva knji\u017eara-\u010ditaonica, u kojoj su se mogli \u010ditati i neki be\u010dki listovi, kao i knjige na stranim jezicima za retke \u010ditaoce. Na Vukov predlog otvorena je u Beogradu 1830. vi\u0161a \u0161kola, a godinu-dve kasnije i \u0161tamparija. Vuk je znao, kao i ranije Dositej, da „oslobo\u0111enje od Turaka ni\u0161ta ne zna\u010di bez obrazovanosti“.<\/div>\n

Naimenovanjem za \u010dlana Beogradskog narodnog suda Vuk je ponovo postao stalni \u017eitelj Beograda ali je, kao i u Kragujevcu, i ovde kuburio sa stanom i sme\u0161tajem. Hteo je i on, kao i drugi vi\u0161i \u010dinovnici, da kupi ku\u0107u, s namerom da se za stalno nastani u Beogradu. Od toga, me\u0111utim, nije bilo ni\u0161ta, iako je i knez bio obe\u0107ao 200 dukata kao pomo\u0107 Vuku za tu svrhu, nastoje\u0107i da zadr\u017ei Vuka u Srbiji.<\/span><\/p>\n

Reorganizuju\u0107i gradsku upravu, knez Milo\u0161 je u prole\u0107e 1831. godine „sojedinio“ \u010dlanove Magistrata beogradskog sa Sudom beogradskim i imenovao Vuka za predsednika te institucije. Tako je Vuk, re\u0161enjem od 29. marta 1831. godine, postao gradona\u010delnik Beograda! Odmah je pohitao da o tome izvesti svoje stare prijatelje Kopitara i \u0160afarika.<\/span><\/p>\n

„Zbilja! I to je novo: imao sam \u010dest od njegove Svjetlosti naimenovan biti prezidentom suda nahije i varo\u0161i Bijogradske,“ pisao je Kopitaru 6. aprila. Kopitar se nije radovao Vukovim gra\u0111anskim uspesima i priznanjima u Srbiji i uporno ga je nagovarao da ne napu\u0161ta knji\u017eevnost i nauku. Apeluje na njega da nastoji da zadr\u017ei duhovnu nezavisnost, poput holandskog humaniste Erazma: „Erazmus je bio dobar, veoma dobar s carevima, kraljevima i papama, koji su se utrkivali da mu nude zvanja i dostojanstva: no on je svima veoma u\u010dtivo zahvalio i ostao u Bazelu do smrti… slobodan i neometan, \u017eive\u0107i za svoje sudije. U\u010dinite Vi ovo isto!“ Sli\u010dan mu je savet uputio i \u0160afarik, a uporni Kopitar, svestan Vukove vrednosti za kulturne poduhvate, nastoji da probudi i njegovu spisateljsku sujetu: „Ne treba da nas ostavite u verovanju da ste za srpsku knji\u017eevnost ve\u0107 u pokoju… \u010covek ne \u017eivi samo od hleba, treba mu i bo\u017eja re\u010d, \u0161to ja tuma\u010dim kao knji\u017eevnost, a drugi kao surogat za hleb.“<\/span><\/p>\n

U Beogradskom magistratu Vuk je morao da re\u0161ava razli\u010dite upravne i sudske sporove, kao \u0161to se vidi iz njegovih zapisa u sudskim protokolima, koje je istra\u017eivao G. Dobra\u0161inovi\u0107. Osim sporova gra\u0111ansko-pravne prirode, re\u0161avana su i razna krivi\u010dna dela: kra\u0111a, siled\u017eijstvo, ubistva… Bilo je i presuda s udaranjem okrivljenih \u0161tapovima, zbog kra\u0111e ili zbog tu\u010de. Kao predsednik Suda i Magistrata, Vuk je dolazio u sukob i sa direktorom tajne policije, Cvetkom Rajevi\u0107em, koji je zaobilazio sud i magistrat. Rajevi\u0107 je tu\u017eakao Vuka kod kneza, jer je znao da \u0107e ga on za\u0161tititi bio Vuk u pravu ili ne… Rajevi\u0107 je bio neka vrsta kne\u017eeve kontrole nad Vukom. A i knez se hirovito uplitao u sudske sporove i Njegova je uvek morala da bude poslednja:<\/span><\/p>\n

„Svako re\u0161enje s predvaritelnim soglasjem mojim izdaje se“, poru\u010divao je knez iz Kragujevca ili Po\u017earevca.<\/span><\/p>\n

Vuk je bio u prilici, s obzirom na polo\u017eaj koji je imao, da se zameri raznim obesnim i mo\u0107nim parni\u010darima, kakav je bio i Pera Brankov, koji je izgubio parnicu s nekom babom kom\u0161inicom, kojoj je sru\u0161io jedan ku\u0107ni zid, pa je zapretio Sudu i Vuku: „Te\u0161ko mi je vratiti onom ko mi dobro u\u010dini; a koji mi zlo u\u010dini, lasno \u0107u mu vratiti“. Bilo mu je \u017eao, ka\u017ee Vuk, „\u0161to Magistrat bijogradski nije babi zaprijetio da \u0107uti, ili je na\u0107erao da svoju ku\u0107u po\u0161to za\u0161to proda“. A Brankov je bio poznat s knezom i drugim velika\u0161ima i ranije dobijao sli\u010dne procese.<\/span><\/p>\n

I svestrani Kopitar savetuje Vuka da kao sudija ima na umu vi\u0161e stvari i da se ne tro\u0161i na sitnice: „Vi ste vrhovni zemaljski sudija! Mislite na Mojsija i njegovog tasta Jetra, koji je ovom veoma mudro savetovao da vodi samo vrhovni nadzor, a ne da danju i no\u0107u sam presu\u0111uje svakom \u0111ubretu. Dovoljno je da se svaka zloupotreba odmah i strogo kazni, pa \u0107e se sve ostale male sudije uzeti u pamet. U tome se sastoji vrhovno rukovo\u0111enje“, zaklju\u010duje o\u0161troumni Kopitar.<\/span><\/p>\n

Ali ove op\u0161te civilizacijske tekovine te\u0161ko su se primale u Milo\u0161evoj Srbiji i onovremenom Beogradu, koji je ipak bio vi\u0161e orijentalna palanka nego evropska varo\u0161. Tada\u0161nji Beograd sastojao se od tri do \u010detiri hiljade ku\u0107a razme\u0161tenih u krive i neregulisane sokake, sa blizu trideset hiljada stanovnika: Turaka, Srba, Grka, Cincara, Jevreja, Jermena, Cigana. Turski deo varo\u0161i prostirao se uz Dunav, na Dor\u0107olu, a srpski uz Savsko pristani\u0161te i oko Saborne crkve, Kosan\u010di\u0107evog i Obili\u0107evog venca….<\/span><\/p>\n

Na polo\u017eaju gradona\u010delnika Beograda Vuk je ostao oko godinu dana. Za\u0161to je ostavio visok polo\u017eaj i dobru platu, a da nije obezbedio druge prihode, najpribli\u017enije je sam objasnio u pismu J. Grimu od 24. novembra 1831. godine: „… Vi znate da sam proveo u Srbiji skoro tri godine delom kao \u010dlan (i direktor) Zakonodavne komisije, delom kao \u010dlan i predsednik Suda, Nahije i varo\u0161i beogradske. A sad sam s najve\u0107om \u017ealo\u0161\u0107u morao napustiti svoju otad\u017ebinu koju sam uvek voleo i vole\u0107u je iznad svega, delom zbog svoje bolesti…. delom zbog lo\u0161eg opho\u0111enja prema meni (\u0161to se osobito de\u0161ava prorocima u svojoj zemlji), delom zbog trenutne nemogu\u0107nosti da u sada\u0161njim prilikama budem tamo od ve\u0107e koristi nego \u0161to to mo\u017ee biti najprostiji \u010dovek, i najzad zbog moje neprekidne \u017eelje da jo\u0161 ne\u0161to izdam…“<\/span><\/p>\n

A u pismu D. Davidovi\u0107u ka\u017ee: „Jer za prezidenta Magistrata nahije i varo\u0161i Beogradske mo\u017ee se na\u0107i gotovo u svakom selu \u010dovek, koji \u0107e, u dana\u0161nje vreme, sve one poslove svr\u0161avati, kao i ja, a ja, \u017eive\u0107i po svojoj volji, mogao bi \u0161to raditi, \u0161to svaki ne mo\u017ee…“<\/span><\/p>\n

srcekrajine.net
<\/span><\/p>\n<\/p><\/div>\n

<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vaso MILIN\u010cEVI\u0106 | 08. septembar 2012. 12:00 | Vuk Karad\u017ei\u0107 PRETE\u017dAN deo \u017eivota svestrani Vuk je proveo kao gra\u0111anin Be\u010da. U Beogradu je boravio (osim u ustani\u010dkom vremenu) u dva kra\u0107a perioda. Manje je poznato da je Vuk vr\u0161io i du\u017enost gradona\u010delnika Beograda.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1012"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1012"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1012\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1012"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1012"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1012"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}