{"id":1018,"date":"2012-09-16T07:12:06","date_gmt":"2012-09-16T05:12:06","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=1018"},"modified":"2012-09-16T07:12:06","modified_gmt":"2012-09-16T05:12:06","slug":"nemaka-marka-iva-i-zdrava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=1018","title":{"rendered":"Nema\u010dka marka \u2013 \u017eiva i zdrava"},"content":{"rendered":"
\n
<\/span><\/div>\n
\"<\/a><\/div>\n

Nema\u010dka, „doj\u010d“ marka.<\/span><\/p>\n

TO je bila valuta, ne ovaj dana\u0161nji evro koji se klacka gore-dole svakog dana i \u010diji se opstanak dovodi u pitanje.<\/span><\/strong><\/p>\n

<\/span><\/p>\n

<\/p>\n

Sve smo prema njoj obra\u010dunavali, redovno u nju dinare pretvarali. I gotovo da nam je isto kao Nemcima bilo \u017eao kada je zamenjena evrom 1. januara 2002. godine.<\/p>\n

Danas, deceniju posle, izgleda da nostalgija za markom dobija vrlo konkretan oblik i da je ona daleko od toga da je zaboravljena. Naprotiv, \u017eiva je i – va\u017ee\u0107a! Jer, u Nema\u010dkoj je i danas mogu\u0107e kupovati i pla\u0107ati starom nema\u010dkom markom, ali i metalnim pfeninzima. \u010cak 90 odsto telefonskih govornica na ulicama nema\u010dkih gradova, vlasni\u0161tvo „Doj\u010de telekoma“, prihvata ove nov\u010di\u0107e.<\/span><\/p>\n

DVE MARKE<\/strong> Podeljena Nema\u010dka je zna\u010dila i razli\u010dit novac. Isto\u010dni deo zemlje je imao svoju „isto\u010dnonema\u010dku marku“, koja je pu\u0161tena u promet samo nekoliko dana posle valute na drugoj, zapadnoj strani. U osvit ujedinjenja isto\u010dni deo je prihvatio „doj\u010d-mark“ kao svoju valutu. Zamena je vr\u0161ena u odnosu 1:1 za prvih 4.000 isto\u010dnonema\u010dkih maraka i 2:1 za sve ostale iznose.<\/div>\n

Vremenska granica do koje doj\u010d marka mora da pre\u0111e u evro u Nema\u010dkoj nikada nije postavljena. Dok su ostale zemlje koje su postale deo evro-zone svoje valute odavno poslale u istoriju, Nemci i dalje omogu\u0107avaju da se naknadno prona\u0111ena nekada\u0161nja valuta zameni po kursu 1 evro za 1,95 maraka.<\/span><\/p>\n

Kupovina markama je mogu\u0107a ne samo u malim radnjama za koje bi se moglo pomisliti da ih \u010de\u017enja prema starim vremenima rukovodi kada svoju robu prodaju i za marke, ve\u0107 i u nekim velikim lancima kao \u0161to je recimo C&A, koji ima radnje i u Srbiji. Ove prodavnice ode\u0107e mese\u010dno prime u svoje kase oko 150.000 maraka.<\/span><\/p>\n

Apoteka u varo\u0161ici i ju\u017enom delu Nema\u010dke postavila je veliku plasti\u010dnu kutiju koja se za mesec dana gotovo napunila markama i metalnim nov\u010di\u0107ima od kada su vlasnici objavili da primaju nekada\u0161nju valutu. Napisali su – „Ostavite ovde svoj poslednji pfening“. Koje jo\u0161 mogu da zamene na \u0161alteru lokalne banke u evre.<\/span><\/p>\n

Ali, ne kupuju se samo proizvodi koji ko\u0161taju tek nekoliko nov\u010danica, bilo kojih. Jedan prodavac kabina sa infracrvenim zracima, koje dosti\u017eu cenu od preko 2.500 evra, nedavno je ispri\u010dao da je prodao vi\u0161e komada istih i sve su bile pla\u0107ene u doj\u010d markama.<\/span><\/p>\n

KORIST OD EVRA<\/strong> Ljubav je ljubav, ali korist je korist. Ekonomisti su skoro jedinstveni u proceni da je Nema\u010dka pro\u0161la veoma dobro u transferu marka-evro, jer je to omogu\u0107ilo da izvoz u ostale zemlje postane mnogo jeftiniji. Kada je sredinom devedesetih godina marka bila najsna\u017enija, nema\u010dki izvoz je najvi\u0161e trpeo.<\/div>\n

– Ja sam mislio da su preostali samo metalni nov\u010di\u0107i, tu i tamo, kad ono… Kupac mi je platio hrpom nekada\u0161njih maraka koje je prona\u0161ao renoviraju\u0107i ku\u0107u svog dede.<\/span><\/p>\n

Procene su da trenutno u Nema\u010dkoj cirkuli\u0161e oko 13,2 milijarde maraka – oko 6,75 milijardi evra. Sve je vi\u0161e onih koji su se dali u pretragu starih kutija, prevrtanje unutra\u0161njih d\u017eepova izno\u0161enih odela koja smrde na naftalin, zavirivanja na skrovita mesta gde se novac nekada \u010duvao.<\/span><\/p>\n

Za mnoge Nemce marka je bila vi\u0161e od obi\u010dne valute. To je bio prvi „\u010disti“ znak nove dr\u017eave koja je izrasla na pepelu razru\u0161enih iluzija i poraza u Drugom svetskom ratu, simbol ekonomskog \u010duda i jedan od tek nekoliko obele\u017eja na kojima se mogao ispoljiti nacionalni ponos. Jer, zastava i himna su bile iskori\u0161\u0107ene i uprljane od strane Hitlera i njegovih nacionalista.<\/span><\/p>\n

Doj\u010d mark, kakvu mi znamo, za\u017eivela je 1948. godine dok je zemlja jo\u0161 bila pod okupacijskom upravom Francuske, Engleske, SAD i SSSR. Na nov\u010danicama i metalnom novcu na\u0161li su se likovi iz istorije Nema\u010dke, umetnici, pisci, nau\u010dnici. Klara \u0160uman na svima poznatoj „stotki“, bra\u0107a Grim na najve\u0107oj, i u praksi retko vi\u0111anoj, nov\u010danici od 1.000 maraka. Koliko je sve to razli\u010dito od da\u0161njeg evra, \u010diji su se dizajneri trudili da postignu suprotan efekat – da na evro upravo ne postave likove koji izgledaju „isuvi\u0161e nacionalni“.<\/span><\/p>\n

Kako god bilo, Nemci vole svoju marku. Nedavna istra\u017eivanja su pokazala da vi\u0161e od polovine njih nema ni\u0161ta protiv da se ona pojavi ponovo, mo\u017eda kao „nova D-mark“. Do tada i ona nekada\u0161nja \u0107e biti dobra. Ako je negde prona\u0111ete i ako je jo\u0161 niste pretvorili u evro.<\/span><\/p>\n

A kako stvari idu, sa\u010duvajte i drahme ako ih prona\u0111ete. Nikad se ne zna. <\/span><\/p>\n<\/p><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nema\u010dka, „doj\u010d“ marka. TO je bila valuta, ne ovaj dana\u0161nji evro koji se klacka gore-dole svakog dana i \u010diji se opstanak dovodi u pitanje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1018"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1018"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1018\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1018"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1018"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1018"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}