{"id":1023,"date":"2012-09-26T07:09:39","date_gmt":"2012-09-26T05:09:39","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=1023"},"modified":"2012-09-26T07:09:39","modified_gmt":"2012-09-26T05:09:39","slug":"preiveo-goli-otok-iz-inata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=1023","title":{"rendered":"Pre\u017eiveo Goli otok iz inata"},"content":{"rendered":"
\n
\"<\/a><\/div>\n<\/p><\/div>\n
\n

PRE\u017dIVEO sam Goli otok iz \u010distog inata –<\/span><\/p>\n

<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n<\/p><\/div>\n

\n

– ube\u0111en je Vuksan Kne\u017eevi\u0107, dok idemo od mola putem kojim je prvi i poslednji put i\u0161ao pre ne\u0161to vi\u0161e od \u0161est decenija, kad su ga na drveni dok iskrcali iz broda. Njime je takozvana \u010detvrta grupa, od oko 1.100 golooto\u010dana, stigla, u martu 1950, u najve\u0107i Titov konclogor.<\/span><\/p>\n

<\/span>Bili su to glasovi \u010dlanova radne brigade – onih koji su se pokajali, priznali da su narodni neprijatelji, otkucali stvarne ili izmi\u0161ljene grehe, otkrili imena navodnih saradnika… Oni su \u017eiveli neko vreme van \u017eice, imali su pravo na cigarete i bolju hranu jer su ih spremali za pu\u0161tanje na uslovnu slobodu.<\/span><\/p>\n

– \u010clanovi radne brigade bili su naro\u010dito surovi, jer nisu smeli da poka\u017eu slabost, da ne bi odmah bili vra\u0107eni iza \u017eice – pri\u010da Vuksan. – Kako smo s broda stupali na kopno, ubacivali su nas u \u0161palir, gde su nas \u201cbrigadiri\u201d tukli rukama i nogama, a oni najgori udarali bi tamo gde najvi\u0161e boli – pesnicama ili \u0161utom.<\/span><\/p>\n

Da bi izbegao \u201ctoplog zeca\u201d, Vuksan je, jo\u0161 sa \u0111a\u010dkom kapom na glavi, isko\u010dio mimo ostalih na kopno. \u010cuo se uzvik \u201cUdrite \u0111aka!\u201d i vrlo brzo su ga ugurali u \u0161palir.<\/span><\/p>\n

<\/span><\/div>\n

Za razliku od \u201cbrigadira\u201d, oni koji su uspeli da iza\u0111u pa ponovo \u201czgre\u0161ili\u201d i na\u0161li se na Golom otoku zvali su se \u201cdvomotorci\u201d. Oni su se naj\u010de\u0161\u0107e ubijali skokom u more, pa \u010dak i sa krovova baraka.<\/span><\/p>\n

Posle izvesnog vremena dolazimo do mesta koje je nekad bilo \u201cplandi\u0161te\u201d. Tu su mu\u010denike iz \u0161palira ubacivali u \u010dudno kolo, koje je po njih stotinak \u201cigralo\u201d kle\u010de\u0107i, deru\u0107i dlanove i kolena o o\u0161tro, izbrazdano kamenje, koje se\u010de kao brija\u010d. Jedni drugima bi gurnuli glave izme\u0111u nogu i tako se okretali, dok su ih batina\u0161i udarali po le\u0111ima. Mnogi su se od bola i straha pomokrili onom iza sebe na glavu.<\/span><\/p>\n

– Sre\u0107om, okrenuo sam se samo jedan polukrug, kad su me ponovo ubacili u slede\u0107i \u0161palir. Usledili su opet udarci, pljuvanje, povici. Malo me je spasao debeli zimski kaput – nastavlja Vuksan.<\/span><\/p>\n

A onda je podigao glavu i u stroju video svog starijeg brata Milana. On je ve\u0107 bio \u010dlan radne brigade, spremao se za odlazak. Taman je otvorio usta da vikne \u201cbrate!\u201d, kad ga je u\u0107utkao sna\u017ean bratovljev \u0161amar i uzvik: \u201cUdri bandu!\u201d<\/span><\/p>\n

– Taj \u0161amar me je zaboleo vi\u0161e od svih udaraca zajedno. Bio sam ljut. Stajao sam kod jedne barake, po\u0161to smo predali svoje stvari i dobili neke izan\u0111ale vojni\u010dke uniforme. Gledao sam izubijane ljude oko sebe i pitao se kako neki, sna\u017eniji od mene, nisu uspeli da izbegnu najgore. Bili su modri i ote\u010deni. A onda sam video jednu glavu u staklu, naduvenu i u podlivima, veliku kao drveni bu\u010duk za zahvatanje \u017eita. \u0160okirao sam se kad sam shvatio da je moja – se\u0107a se.<\/span><\/p>\n

De\u010dki\u0107 se srozao niza zid barake i prvi put od hap\u0161enja zaplakao. Prekinuo ga je rukovodilac radova, Slovenac, koji ga je izgrdio \u0161to ne \u010duje svoje ime i ne odaziva se. Ispostavilo se da mu je do\u0161ao brat. Nije hteo s njim da razgovara:<\/span><\/p>\n

<\/span><\/div>\n

– Tek kasnije, kada sam shvatio kakva pravila vladaju na Golom otoku, znao sam da mi je brat spasao \u017eivot. Da je u \u0161paliru pokazao da me je prepoznao, morao bi da bude naro\u010dito surov, da se doka\u017ee, da ga ne bi vratili u logor. A onda bi me svi tukli tako da, mo\u017eda, ne bih pre\u017eiveo.<\/span><\/p>\n

Po\u0161to su se ostali okupili oko njih dvojice, brat ga je samo posavetovao: \u201cPazi se! Slu\u0161aj!\u201d Uzvratio mu je da ne \u017eeli od njega savete. Ipak, po jednom prijatelju, zatvoreniku, Milan mu je poslao 10 cigareta. Ali posle mesec dana, brat je oti\u0161ao sa Golog otoka.<\/span><\/p>\n

Ve\u0107 sutradan, potpuno krvavi, do\u0161ljaci su morali na rad. Bio je to prvi Vuksanov susret sa \u201ctraga\u010dem\u201d. \u201cTraga\u010di\u201d su bili ne\u0161to nalik na drvena nosila, na njih je tovareno kamenje, te\u0161ko 50-80 kilograma, ili d\u017eakovi cementa. \u0160to je \u201cbanda\u201d bila gora i nepopravljiva, to je teret bio ve\u0107i. Veliki traga\u010d, kog je nosilo po osam ljudi, zvao se \u201clabud\u201d.<\/span><\/p>\n

Napred su ru\u010dke bile kra\u0107e i njih je dr\u017eao \u010dlan \u201cbande\u201d. On je bio gonjeni i podnosio je glavni teret. Pozadi su bile du\u017ee i dr\u017eao ih je \u201cgoni\u010d\u201d. To su bili \u201crevidirani\u201d ili aktivisti. Aktivisti su bili naro\u010dito opasni, me\u0111u njima je bilo i uba\u010denih udba\u0161a i usta\u0161a. Goni\u010d bi terao gonjenog da \u0161to br\u017ee nosi teret.<\/span><\/p>\n

– Gonio me je neki Meho, osu\u0111eni ratni zlo\u010dinac. Izdr\u017eao sam pod teretom dva-tri sata, a onda sam pao, ispustio \u201ctraga\u010d\u201d i slomila se ru\u010dka. Dojurio je onaj Slovenac, ali umesto da vi\u010de, izmerio mi je puls i temperaturu, i viknuo na goni\u010da da \u0107e me ubiti. Spasla me je mladost. Onda mi je rekao da vi\u0161e tog dana ne nosim kamenje, ali nisam smeo ni da sednem. Morao sam da hodam – prise\u0107a se Vuksan dok stojimo ispred razvaljenih kamenih \u0107elija, koje su izgra\u0111ene umesto baraka.<\/span><\/p>\n

Izme\u0111u njih izbetonirana staza. Ni nje nekad nije bilo. Samo kamen, koji su nosili do besvesti s jednog mesta na drugo, kog su drobili i klesali, od kog su zidali \u0107elije, pomo\u0107ne zgrade, kuhinju, upravu, Drugi mu\u0161ki logor. I Prvi, s barakama, i Drugi, kameni, u Veloj Dragoj, u koji su se preselili s jeseni 1950, bili su opasani sa po pet redova bodljikave \u017eice i sa mitraljeskim gnezdima. <\/span><\/p>\n

Jedno vreme je \u010dak bio \u201cpo\u010dastvovan\u201d da poma\u017ee u radionici gde su se od drveta pravili \u0161ahovski kompleti i tabakere za funkcionere. Ali tu se kratko zadr\u017eao jer nije pokazao volju da cinkari.<\/span><\/p>\n

– Ku\u0107i sam mogao da se javim tek posle tri-\u010detiri meseca, kartom. Bile su to najve\u0107e la\u017ei koje sam ikada izgovorio. Postojao je \u0161ablon i bio je to jedini na\u010din da javite svojima da ste \u017eivi. Napisao sam da sam postao narodni neprijatelj, ali da mi je, eto, Partija pru\u017eila \u0161ansu da se izbavim iz blata izdaje. I jo\u0161 sam kazao da sam zadovoljan jer radim na patriotskom oporavku. <\/span><\/p>\n

Pro\u0107i \u0107e jo\u0161 dosta meseci, pre\u017eive\u0107e te\u0161ke batine, navu\u0107i \u0107e se i naklesati kamenja, i nekoliko puta \u0107e razmi\u0161ljati o samoubistvu…<\/span><\/p>\n

<\/span><\/div>\n

– Ono \u0161to nisam mogao da progutam, to je taj pakao koji je stvoren u me\u0111uljudskim odnosima: da svi moraju me\u0111usobno da se kolju i ubijaju jer je to bio jedini na\u010din da pre\u017eive. Nikad nisi znao da li onaj ko ti pri\u0111e ima dobre namere ili poku\u0161ava da \u201ckupi\u201d malo milosti za sebe.<\/span><\/p>\n

Zato je Vuksan za\u0107utao i po\u010deo da \u017eivi u svetu snova i ma\u0161te. Da \u0107e pre\u017eiveti… I tako je, u ti\u0161ini, \u017eiveo punih 14 meseci. <\/span><\/p>\n

http:\/\/www.novosti.rs\/vesti\/naslovna\/aktuelno.293.html:398201-Zivot-se-razbio-o-kamen<\/p>\n

http:\/\/www.novosti.rs\/vesti\/naslovna\/aktuelno.290.html:384814-Golootocani-traze-vecu-odstetu<\/p>\n<\/p><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

PRE\u017dIVEO sam Goli otok iz \u010distog inata –<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1023"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1023"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1023\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1023"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1023"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1023"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}