{"id":10263,"date":"2016-03-12T10:16:41","date_gmt":"2016-03-12T09:16:41","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=10263"},"modified":"2016-03-12T10:16:41","modified_gmt":"2016-03-12T09:16:41","slug":"kad-budem-mrtav-i-beo-hteo-bih-svetiljka-da-budem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=10263","title":{"rendered":"Kad budem mrtav i beo, hteo bih svetiljka da budem"},"content":{"rendered":"

Radmila Radosavljevi\u0107<\/span> | 11. mart 2016.<\/p>\n

\"<\/a><\/div>\n

Za njega, dostojanstvo je bilo mera stvari<\/p>\n

SANjAO sam posao kojim \u0107u se baviti. I moji su se snovi ispunili. Kao glumac, verovao sam u sebe, imao sam \u017eelju da pobedim, ali i da pobedim sebe. A i to mo\u017ee da bude opasno – ako ti se ispune svi snovi, postane dosadno. Meni jo\u0161 nije dosadno. Ja sam kroz \u010ditavu karijeru nastojao da, na neki na\u010din, u sebe utkam ono \u0161to je pisalo na \u0161pici prvog filma u kome sam igrao. A pisalo je: „I kad budem mrtav i beo, ja bih ipak hteo da kakva-takva svetiljka budem“, rekao je Dragan Gaga Nikoli\u0107 u svom poslednjem intervjuu u karijeri, koji je dao upravo za „Novosti“.<\/p>\n

Legenda jugoslovenske i srpske kulture od petka je me\u0111u velikanima nebeskog filma i pozori\u0161ta – preminuo je u bolnici, u 73. godini, posle dvogodi\u0161nje borbe s te\u0161kom bole\u0161\u0107u koju je vodio zajedno sa svojom suprugom, glumicom Milenom Dravi\u0107. Nezaboravni D\u017eimi Barka, Flojd, Popaj, Pavle Gvozdenovi\u0107 u filmu „Ki\u010dma“ koji se nalazi u Galeriji modernih umetnosti u Njujorku (u kapsuli u kojoj su pohranjene najve\u0107e stvarala\u010dke vrednosti \u010dove\u010danstva), Prle, Popaj…, ovu borbu, ipak, nije dobio.<\/p>\n

<\/div>\n

– Mo\u017eda u \u017eivotu nisam iz svega iza\u0161ao kao pobednik. Ali, i iskustvo je vrsta pobede. A i \u017eivot i gluma su pobe\u0111ivanje bez pobede – izjavio je jedan od najvoljenijih glumaca ovog prostora u svom testamentarnom intervjuu u „Novostima“.<\/p>\n

Gagu Nikoli\u0107a, gotovo 50 godina, koliko je trajala njegova velika karijera, obo\u017eavale su sve generacije gledalaca od „Triglava do \u0110ev\u0111elije“.<\/p>\n

„Ose\u0107am tu naklonost publike. Ali, i to je dvosekli ma\u010d – nekada ne valja ni kada te ljudi mnogo vole. I to je velika obaveza i odgovornost. Gre\u0161ke koje sam pravio u \u017eivotu nisu bile sudbonosne, pa u svoje uspehe ubrajam i kriti\u010dne situacije koje sam uspeo da prevazi\u0111em“, govorio je Gaga.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Iza njega je ostalo vi\u0161e od stotinu filmskih i televizijskih uloga, od kojih se mnoge svrstavaju u antologijska ostvarenja. Debitovao je 1964. u filmu „Pravo stanje stvari“, a prvu glavnu ulogu, lik D\u017eimija Barke koji je odredio njegovu karijeru, odigrao je u kultnom filmu \u017divojina Pavlovi\u0107a „Kad budem mrtav i beo“. Tu su i likovi u filmovima „Tri sata za ljubav“, „Homo homini“, „\u017divot je lep“, „Horoskop“, „Bube u glavi“, „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“, „Mlad i zdrav kao ru\u017ea“, „Bez re\u010di“, „Nacionalna klasa“, „Ko to tamo peva“, „Banovi\u0107 Strahinja“, „Sezona mira u Parizu“, „Ne\u0161to izme\u0111u“, „Balkan ekspres“, „Obe\u0107ana zemlja“, „Poslednji krug u Monci“, „Original falsifikata“, „Bure baruta“…, saradnja s najzna\u010dajnijim rediteljima – od Vlatka Gili\u0107a, Fadila Had\u017ei\u0107a, Bahrudina Bate \u010cengi\u0107a, Milo\u0161a Mi\u0161e Radivojevi\u0107a, Bore Dra\u0161kovi\u0107a, pa do Gorana Markovi\u0107a, Vatroslava Mimice, Veljka Bulaji\u0107a, Lordana Zafranovi\u0107a, Gorana Paskaljevi\u0107a, Slobodana \u0160ijana, Emira Kusturice, Sr\u0111ana Karanovi\u0107a, Dragana Kresoje, Zdravka \u0160otre…<\/p>\n

Za gluma\u010dka ostvarenja, pored dve nagrade „Car Konstantin“, Zlatne arene u Puli, Oktobarske nagrade grada Beograda, dobio je i nagradu za \u017eivotno delo „Pavle Vuisi\u0107“, i Zlatni pe\u010dat Jugoslovenske kinoteke.<\/p>\n

Gagu smo gledali u najboljoj produkciji srpske televizije – u serijalima i zabavnim emisijama „Maksimetar“, „Obraz uz obraz“, „Otpisani“, „Povratak otpisanih“, „Balkan ekspres“, „Pri\u010de iz be\u010dke \u0161ume“, „Porodi\u010dno blago“, „Ku\u0107a sre\u0107e“, „M(j)e\u0161ovit brak“, „Ranjeni orao“, „Jagodi\u0107i“… Poslednju ulogu odigrao je u filmu i TV seriji „Montevideo, vidimo se“.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Glumac zbog \u010dijeg je dara, \u0161arma, gestova i vaspitanja Beograd bio evropska metropola, kako govore njegovi prijatelji i po\u0161tovaoci, u svojim mati\u010dnim ku\u0107ama, Beogradskom dramskom pozori\u0161tu i Ateljeu 212, odigrao je oko 30 uloga i nagra\u0111en mnogobrojnim priznanjima. A u Theatre de lla Ville u Parizu igrao je Isusa Hrista u predstavi „Majstor i Margarita“ \u010duvenog reditelja Mi\u0161ela Serbana.<\/p>\n

„Dostojanstvo je mera stvari, i meni je najve\u0107a ambicija u \u017eivotu bila i ostala da se ne izbrukam. Kad podvu\u010dem crtu, mogu da ka\u017eem da nemam \u0161ta da prebacim ni sebi, ni drugima. Mislim da sam \u010dak imao sre\u0107e, a kad bih bio neskroman, mogao bih da ka\u017eem da sam nekako bio zvezda ‘crnog talasa’ – ‘crni talas’ me je rodio i obele\u017eio na neki na\u010din. I opet se vra\u0107am na sre\u0107u – ne samo \u0161to sam na vreme krenuo da radim, nego jo\u0161 nisam prestao. I tek se spremam za neke poduhvate. Voleo bih da napravim film ‘Suze moga jastuka’, ne bih to nazvao autobiografijom, vi\u0161e je re\u010d o crticama, segmentima iz \u017eivota koje sam zapisao iskreno, bez ulep\u0161avanja. Postoji u tom rukopisu i poglavlje ‘Pariz – grad moje svetlosti’, po\u0161to ga svi svojataju, a ja imam poseban razlog da ga tako zovem. Kad sam po\u010deo da se bavim tom idejom da snimim film, mislio sam da \u0107u igrati samog sebe. Ali, sada vidim da \u0107u ipak biti narator, i da sam ve\u0107 mator“, govorio je Gaga Nikoli\u0107 za „Novosti“, juna 2013, u svom poslednjem velikom obra\u0107anju javnosti.<\/p>\n

KOMEMORACIJA I SAHRANA<\/b><\/p>\n

KOMEMORACIJA povodom smrti na\u0161eg gluma\u010dkog velikana bi\u0107e odr\u017eana u ponedeljak, 14. marta u 12 \u010dasova, na Velikoj sceni Atelja 212.<\/p>\n

Dragan Nikoli\u0107 \u0107e biti sahranjen istog dana u Aleji zaslu\u017enih gra\u0111ana na Novom groblju u Beogradu.<\/p>\n

PLA\u010cE CELA JUGOSLAVIJA<\/b><\/p>\n

VEST o smrti Dragana Nikoli\u0107a obi\u0161la je region (u gotovo svim medijima naslovljena re\u010dima „Zbogom, legendo!“) i zapalila dru\u0161tvene mre\u017ee, po ko zna koji put potvrdiv\u0161i da veli\u010dina njegovog imena i talenta nadilazi sve granice.<\/p>\n

aOd istinskog velikana oprostile su se gotovo sve kolege, bilo da ga pamte kao prijatelja, partnera ili samo kao gledaoci, kao uzor kome su te\u017eili. Sa poslednjim pozdravima Gagi oglasila se hrvatska glumica Mia Begovi\u0107, njena mla\u0111a koleginica Nata\u0161a Janji\u0107 koja je imala privilegiju da zaigra uz „svoju ljubav iz detinjstva“, bosanskohercegova\u010dki glumac Enis Be\u0161lagi\u0107, koji je tako\u0111e do\u017eiveo \u010dast da sa Nikoli\u0107em (koji je i „krivac“ za njegovo profesionalno opredeljenje) „deli kadar, vreme, prostor, pri\u010du, osmeh…“, a gotovo da nema glumca iz zemalja biv\u0161e SFRJ (ni me\u0111u onima koji tu dr\u017eavu ne pamte) koji nije emotivno reagovao na vest o odlasku jednog od najve\u0107ih.<\/p>\n

Osim na regionalnom, od omiljenog gradskog (preciznije vra\u010darskog, a jo\u0161 preciznije „krsta\u0161kog“) lika i velikog \u0161mekera, gospodina i me\u0111u „delijama“, oprostili su se i „u lokalu“ – kako njegovi Vra\u010darci (i zvani\u010dno, saop\u0161tenjem op\u0161tinske uprave, i nezvani\u010dno, „ljudski“, sugra\u0111anski), tako i njegova voljena „Crvena zvezda“ (tako\u0111e od uprave do poslednjeg zvezda\u0161a).<\/p>\n