![\"Detalj](\"http:\/\/ocdn.eu\/images\/pulscms\/MjA7MDMsMzE0LDAsMCwxOzAzLDFkNiwwLDAsMTswYywxZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNiwxLDAsNiww\/c4b0a084a940261c84b72d256d2429df.jpeg\")
<\/p>\nS. S. , NIN , | 03. 04. 2016<\/p>\n
<\/p>\n
Stra\u0161na se, ka\u017eu, magla bila spustila na sneg, pa je sve izgledalo ko da nema neba. Samo neka mutna belina, stabla borova i, \u010dini se, jednako uzani asfaltni put. Mir je zlokobno remetio jedino \u0161um velelepnog vodopada, nekoliko stotina metara udaljenog, koji je bio i ostao za\u0161titni znak nacionalnog parka Plitvi\u010dka jezera.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n
Tu je tog pre podneva, pre ravno 25 trusnih godina, na tlo pala prva krv u srpsko-hrvatskom ratu. Dve su zara\u0107ene strane jedino oko potonjeg naziva incidenta verovatno i mogle da se usaglase. Plitvi\u010dki „krvavi Uskrs“ bio je samo simboli\u010dni uvod u petogodi\u0161nje razaranje.<\/p>\n
Simboli\u010dan otuda \u0161to borbe za njegovu istorijsku interpretaciju tanano odra\u017eavaju nesaglasnost oko toga gde su Hrvatska i Srbija danas. Zvani\u010dni Zagreb tvrdi da je do okr\u0161aja do\u0161lo jer su snage SAO Krajine balvan revolucijom, doslovnim presecanjem puteva, izvr\u0161ile odvajanje od Republike Hrvatske, koja je bila u nastajanju. Plitvi\u010dka jezera potpala su pod srpsku enklavu, tako\u0111e u nastajanju. Srpski glasovi \u0107e pak revoluciju opravdati egzistencijalnim strahom zbog pritisaka na srpski \u017eivalj, \u010dak i tamo gde je on \u010dinio ve\u0107inski deo stanovni\u0161tva. Zagreb \u0107e replicirati kako je re\u010d bila o borbi za nacionalnu dr\u017eavu nezavisnu od velikosrpske politike odevene u jugoslovenstvo, Srbi \u0107e pri\u010daju\u0107i o Jasenovcu, govoriti o usta\u0161tvu i tako dalje kroz vreme, verovatno sve do slovenske seobe naroda na Balkan u \u0161estom veku i razglabanja o tome ko je kome i kada opsovao mater ili majku, potpuno je svejedno.<\/p>\n
„Krvavi Uskrs“ je simboli\u010dan i zato \u0161to su poginula dva mlada \u010doveka – sa srpske strane Rajko Vukadinovi\u0107, s hrvatske Josip Jovi\u0107. Vukadinovi\u0107 se danas u Plitvicama nigde ne pominje – koga je dr\u017eava toga je i se\u0107anje – dok nedaleko od mesta pogibije stoji posve neugledan spomenik Jovi\u0107u u \u010dast koji \u010dast nikome ne bi \u010dinio.<\/p>\n
![\""Koga](\"http:\/\/ocdn.eu\/images\/pulscms\/NDg7MDMsMzE0LDAsMCwxOzAzLDFkNiwwLDAsMTswYywxZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNiwxLDAsNiww\/75592b20512a7c94962a940501237114.jpeg\")
<\/p>\nZami\u0161ljen je kao drvena kolonada propra\u0107ena tekstualnim obja\u0161njenjem incidenta, ostvaren je kao jeftino obele\u017eje gde se u tri pasusa stuklo milenijum kom\u0161ijske istorije dvaju naroda, a \u010duva se tako da je jedan od stubova u me\u0111uvremenu odlomljen i nekuda odnet.<\/p>\n
\u0160TA JE RAT DONEO<\/strong><\/p>\n \u0160ta je onda njima i nama grozna borba dala? Prema re\u010dima Nikole Hini\u0107a, povratnika iz sela Vrhovine, najzapadnije ta\u010dke Republike Srpske Krajine, ama ba\u0161 ni\u0161ta.<\/p>\n „Prije 25 godina ovdje je bio sasvim normalan \u017eivot. Vratio sam se prije dvije i po godine jer mi je otac koji je ostao bio bolestan. Zaposlio sam se u istoj firmi u kojoj sam i prije rata radio – \u2018Drvo Vrhovine\u2018, opet sam na rukovode\u0107em mestu. Poslodavac mi je Hrvat iz Vara\u017edina, po\u0161ten je \u010dovjek, nemam nikakvih problema, kao ni sa Hrvatima koji su mi podre\u0111eni. \u010cak su po\u0161teniji od nekih Srba koje katkad uhvati cuga, pa zabu\u0161avaju… Ali zaista nikakvih problema nemam. \u017divio sam u Bor\u010di dok se nisam vratio, ovde se vozim s beogradskim registracijama. Hrvati s kojima sam se ranije dru\u017eio su mi i dalje prijatelji, nikakve tu razlike nema. Kako da je bude ako pri\u010damo istim jezikom, ako imamo sli\u010dne obi\u010daje, ako radimo zajedno? \u017divot nam je isti. I mnogo me nerviraju ovi u Srbiji ili oni \u0161to su pobjegli iz Hrvatske \u010dim se u Plitvicama zapucalo kad meni pri\u010daju kako je te\u0161ko biti Srbin u Hrvatskoj. Ljudi \u017eive normalno, iako budala i bena uvijek ima, i ovde i svugdje. U Srbiji sam od \u2018Oluje\u2018 do prije dvije godine ostvario 16 godina i osam mjeseci radnog sta\u017ea, jer je firma gdje sam bio oti\u0161la u ste\u010daj. Kad sam tra\u017eio posao u Srbiji, svi bi da radim za njih a da me ne prijave. Ovdje su me po povratku istog dana prijavili i evo, radim za 500-600 evra mjese\u010dno i brojim dane do penzije“, ka\u017ee Hini\u0107 za NIN.<\/p>\n NAROD NIJE HTEO RAT<\/strong><\/p>\n Na pitanje za\u0161to se uop\u0161te ratovalo, i ne poku\u0161ava da pru\u017ei smislen odgovor. Izgleda da su Tu\u0111man i Milo\u0161evi\u0107 svrhu bratoubila\u010dkog zanosa odneli u grob. Mora da su se i tog filozofskog pitanja dotakli, makar jednom od 47 puta, koliko su se zvani\u010dno i nezvani\u010dno sastajali od 1990. do 1996. Prvi slede\u0107i susret srpskih i hrvatskih zvani\u010dnika nastupio je tek 29. januara 2001, kada su se Ko\u0161tunica i Mesi\u0107 sastali u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu. I ho\u0107e li se neko za deset godina se\u0107ati skora\u0161njih prepucavanja izme\u0111u Vulina i Hasanbegovi\u0107a ili Vu\u010di\u0107a i Milanovi\u0107a?<\/p>\n Svi lo\u0161ije \u017eive, eto, to je jedina promjena. Silni ljudi su izginuli, ostali bez ku\u0107a, pojedinci se obogatili, raspar\u010dali i rasprodali zemlju, a mi, eto, \u017eivotarimo<\/p>\n Nikola Hini\u0107, povratnik<\/p>\n „Narod nije htio ratovati. Ni Hrvati ni mi. I bilo je ovdje u Lici srpskih povratnika, ali to je sve star\u010dad koja polako nestaje. Njihovi se potomci rijetko vra\u0107aju, ovamo do\u0111u nekoliko puta godi\u0161nje. Svaka tre\u0107a ku\u0107a je prazna, sela koja su ranije imala po 1.000 ljudi danas broje po 50 stanovnika, \u017eivi se od penzija i poljoprivrede, ali jedva. Samo u pilani je prije rata radilo 420 ljudi, danas ih je oko 60. Svi lo\u0161ije \u017eive, eto, to je jedina promjena. Silni ljudi su izginuli, ostali bez ku\u0107a, pojedinci se obogatili, raspar\u010dali i rasprodali zemlju, a mi, eto, \u017eivotarimo. O ratu vi\u0161e i ne pri\u010damo. Nema tu \u0161ta. Svi su shvatili da ni\u0161ta dobili nisu“, ka\u017ee Hini\u0107.<\/p>\n Izuzev, naravno, onih koji su, ispra\u0107aju\u0107i odlaze\u0107e kom\u0161ije druge veroispovesti i sli\u010dne narodnosti, okom ve\u0107 merkali napu\u0161teni name\u0161taj, a rukom grabili \u0161ta se moglo poneti. Ipak, insistira Hini\u0107, i toga je me\u0111u kom\u0161ijama retko bilo.<\/p>\n „Doma\u0107i, ovda\u0161nji Hrvati nisu i\u0161li u plja\u010dke poslije \u2018Oluje\u2018. Normalni ljudi, sramota ih je bilo. Krali su do\u0161ljaci, kao \u0161to su hrvatske televizore, ormare i krevete iznosili dobrovoljci iz Srbije. Ovda\u0161nji Srbi to nisu radili, regularne vojne jedinice to nisu radile. To je radio \u0161ljam… Ne merem ja re\u0107i da su Hrvati usta\u0161e. Ima i takvih, ali malo ih je“, veli Hini\u0107.<\/p>\n SIROTINJA I TAMO<\/strong><\/p>\n U Lici je sad popularna i ova pesmica: „Dru\u017ee Tito, vrati nam se, vrati, to te mole Srbi i Hrvati. Ti si krao, al’ narodu si dao, ovi kradu i nikome ne dadu“. Plate u Hrvatskoj jesu ve\u0107e no s ove strane Drine, vele Li\u010dani, ali je kupovna mo\u0107 vrlo sli\u010dna. Srbi ka\u017eu da tek sad, s povampirenim i podosta militantnim HDZ-om na vlasti, uvi\u0111aju koliko se s Milanovi\u0107em i Kosorovom moglo raspravljati i dogovarati. Napominju i da je zvani\u010dni Zagreb u vreme kora\u010danja ka EU daleko vi\u0161e vodio ra\u010duna o manjinama, pa i o Srbima. Primera radi, dr\u017eava je redom finansirala obnove srpskih ku\u0107a i bogomolja, u ve\u0107inski srpskim mestima su se u\u010dile veronauka i \u0107irilica, a dok je bilo para, nov\u010dano su se pomagale i povratni\u010dke porodice. „Ali opet, sad lo\u0161e vode ra\u010duna i o hrvatskom stanovni\u0161tvu. Tu bar nema diskriminacije“, obja\u0161njava jedan gospodin u prolazu.<\/p>\n\n![\"Povratnik:](\"http:\/\/ocdn.eu\/images\/pulscms\/Mjc7MDMsMzE0LDAsMCwxOzAzLDFkNiwwLDAsMTswYywxZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNiwxLDAsNiww\/c9637210dbf4d48e27053dae644b9345.jpeg\")
<\/p>\nFoto: Zoran Lon\u010darevi\u0107 \/ RAS Srbija<\/span>Povratnik: Nikola Hini\u0107 ka\u017ee da je „budala i bena uvek bilo i bi\u0107e“<\/span><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n\n![\"Pitanje:](\"http:\/\/ocdn.eu\/images\/pulscms\/YjQ7MDMsMzE0LDAsMCwxOzAzLDFkNiwwLDAsMTswYywxZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNiwxLDAsNiww\/a4797012fb717f594329cb2143be2387.jpeg\")
<\/p>\nFoto: Zoran Lon\u010darevi\u0107 \/ RAS Srbija<\/span>Pitanje: I tamo i ovamo glavno pitanje je: „a di su pare?“<\/span><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n\n![\"Kafana:](\"http:\/\/ocdn.eu\/images\/pulscms\/NTA7MDMsMzE0LDAsMCwxOzAzLDFkNiwwLDAsMTswYywxZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNiwxLDAsNiww\/87f2cdb21e247bced0354a735e6682ee.jpeg\")
<\/p>\n