{"id":106,"date":"2009-06-09T08:14:28","date_gmt":"2009-06-09T06:14:28","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=106"},"modified":"2009-06-09T08:14:28","modified_gmt":"2009-06-09T06:14:28","slug":"grobnice-svuda-po-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=106","title":{"rendered":"Grobnice svuda po Srbiji"},"content":{"rendered":"
\n

\t\t BEOGRAD, <\/span> \t\t 07.06.2009. \t\t<\/p>\n

PRESS<\/p>\n

<\/h1>\n

Grob Dra\u017ee Mihailovi\u0107a o\u010digledno se krio kako javnost ne bi saznala za jo\u0161 gore zlo\u010dine posleratnih komunisti\u010dkih vlasti \u0161irom zemlje<\/p>\n

\n\n\n\n\n
<\/td>\n<\/tr>\n
s<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/div>\n

<\/p>\n

Za svega nekoliko meseci, od oktobra 1944. do maja 1945. godine, posleratne vlasti u Srbiji su likvidirale najmanje 80.000 ljudi. Ve\u0107ini je presu\u0111eno bez suda i su\u0111enja, bez dokaza i uverljivih svedoka, pa su se pred strelja\u010dkim strojem na\u0161li i ratni zlo\u010dinci i nevina deca! I dok EU tra\u017ei da se ovaj period na\u0161e istorije potpuno rasvetli, dr\u017eava kao da za to i ne haje! <\/p>\n

Na to, uostalom, upu\u0107uju i izjave svedoka koji ovih dana svedo\u010de pred Dr\u017eavnom komisijom za rasvetljavanje \u010dinjenica o pogubljenju Dra\u017ee Mihailovi\u0107a. Osim tvrdnje da je komandant Jugoslovenske vojske u otad\u017ebini likvidiran i sahranjen u Lisi\u010djem potoku, ponovo je \u201evaskrsla“ davna sumnja da su na istom mestu, pored njega, streljane i pokopane stotine drugih. Prema re\u010dima istori\u010dara Sr\u0111ana Cvetkovi\u0107a, saradnika Instituta za savremenu istoriju, na teritoriji biv\u0161e Jugoslavije, od septembra 1944. pa sve do polovine 1945. godine, stradalo je od 180 do 200 hiljada ljudi, od \u010dega samo u Srbiji oko 80.000.<\/p>\n

– Te\u0161ko je navesti ta\u010dan broj pogubljenih i lokacija na kojima su zakopavani, ali vodimo se jasnom ra\u010dunicom – skoro da nema mesta u Srbiji u kojem nije bilo egzekucija. U selima su streljane grupe od pet do 40 ljudi. Samo je u Vr\u010dinu, recimo, odjednom streljano 40 osoba. U palankama i varo\u0161icama ubijano je od nekoliko desetina do stotinu ljudi, a najte\u017ee je utvrditi obim egzekucija u ve\u0107im gradovima. Tamo se broj likvidiranih kre\u0107e od 300 do 400, pa \u010dak i do hiljadu ljudi i vi\u0161e! – govori Cvetkovi\u0107.<\/p>\n

Ubijali redom<\/strong><\/p>\n

Cvetkovi\u0107 tvrdi da je na podru\u010dju u\u017ee Srbije ubijeno tridesetak hiljada ljudi, dok su u Vojvodini u posleratnom periodu najvi\u0161e stradali Nemci (oko 40.000) i Ma\u0111ari (oko 6.000). Cvetkovi\u0107 podse\u0107a i na to da je na Zelengori, u maju 1945. godine, pobijeno oko 9.000 \u010detnika, i da je najmanje jo\u0161 desetak hiljada Srba stradalo tokom povla\u010denja u Sloveniji.<\/p>\n

– Te\u0161ko je sada stradale razvrstavati po nekom odre\u0111enom kriterijumu, a to je, po svemu sude\u0107i, i bila namera po\u010dinioca. Sa prljavom vodom je izbacivana i \u010dista, pa su se s dokazanim zlo\u010dincima streljale i potpuno nevine osobe, uz obrazlo\u017eenje da su \u201esvi isti“ – obja\u0161njava on.<\/p>\n

\n\n\n\n
Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4 \/* Style Definitions *\/ table.MsoNormalTable \t{mso-style-name:“Table Normal“; \tmso-tstyle-rowband-size:0; \tmso-tstyle-colband-size:0; \tmso-style-noshow:yes; \tmso-style-parent:““; \tmso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; \tmso-para-margin:0cm; \tmso-para-margin-bottom:.0001pt; \tmso-pagination:widow-orphan; \tfont-size:10.0pt; \tfont-family:“Times New Roman“;} <\/p>\n

Zatvori u svakoj zgradi sa podrumom<\/strong><\/p>\n

U Beogradu su streljanja obavljana na vi\u0161e lokacija, a najmasovnija u Lisi\u010djem potoku, isti\u010de istori\u010dar Sr\u0111an Cvetkovi\u0107. On ka\u017ee da je \u201eskoro svaka ve\u0107a zgrada sa boljim podrumom“ tada pretvarana u zatvor. Najve\u0107i istra\u017eni zatvori su bili u \u0110u\u0161inoj ulici, \u201eGlavnja\u010da“ kod Prirodno-matemati\u010dkog fakulteta, zatim na Banjici i Adi Ciganliji.<\/p>\n

– Prva streljanja u gradu obavljena su jo\u0161 17. oktobra 1944, u Belimarkovi\u0107evom vo\u0107njaku, na prilazu Beogradu, jer su partizani dolazili iz pravca Avale. Procenjuje se da je skoro 95 odsto stradalih ubijeno bez suda – pri\u010da Cvetkovi\u0107.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/div>\n

Publicista Miloslav Samard\u017ei\u0107, koji se decenijama bavi istra\u017eivanjem komunisti\u010dkih zlo\u010dina, smatra da su tokom prve posleratne godine nove vlasti u Srbiji streljale \u201evi\u0161e od 100.000 ljudi“. Najve\u0107i problem za istra\u017eivanje ovih zlo\u010dina je, prema njegovim re\u010dima, nedostatak sredstava. \u201ePogledi“ su svojevremeno osnovali tim od desetak istra\u017eiva\u010da, ali njihov \u201eElaborat o istra\u017eivanju zlo\u010dina komunista“ nikada nije nai\u0161ao na podr\u0161ku i odobravanje dr\u017eavnih organa i nadle\u017enih ustanova.<\/p>\n

Tajnu krije VBA<\/strong><\/p>\n

I Sr\u0111an Cvetkovi\u0107, autor vi\u0161e istorijskih priloga i knjiga na ovu temu, isti\u010de da nedostupnost pojedinih fondova znatno ote\u017eava utvr\u0111ivanje istine o doga\u0111ajima s kraja 1944. i prve polovine 1945. godine. On ka\u017ee da ima dosta saradnika u sporednim fondovima, da se dosta radi na terenu, ali da je na najve\u0107u opstrukciju nai\u0161ao u Vojno-bezbednosnoj agenciji (VBA).<\/p>\n

– Dugo traje prepiska izme\u0111u na\u0161eg instituta i VBA, ali do tra\u017eenih informacija nismo uspeli da do\u0111emo. Obi\u010dno se pravdaju da su svi dokumenti dostupni, ali da su \u201ena sre\u0111ivanju“. \u010cinjenica je, me\u0111utim, da \u0107e jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju biti i potpuno rasvetljavanje ovog perioda na\u0161e istorije. Slovenci su se, na primer, ovoj temi temeljno posvetili, a kod nas jo\u0161 nisu ni otvorena dosijea, rehabilitacija se radi veoma traljavo, restitucija nije ni zapo\u010deta… – obja\u0161njava Cvetkovi\u0107.<\/p>\n

On ka\u017ee da postoje najmanje tri razloga zbog koji su zlo\u010dini komunista i dalje tabu tema za dr\u017eavne organe.<\/p>\n

– Prvi je ideolo\u0161ki, jer istra\u017eivanja ko\u010de potomci onih koji su vr\u0161ili takve zlo\u010dine, ali su prisutna i shvatanja da bi takva otkri\u0107a kompromitovala Narodno-oslobodila\u010dku borbu i antifa\u0161izam u Srbiji. Drugi razlog je finansijski, jer se pretpostavlja da bi to puno ko\u0161talo, a tre\u0107i je krajnje jednostavan: potpuna nezainteresovanost nadle\u017enih – tvrdi Sr\u0111an Cvetkovi\u0107.<\/p>\n

\n\n\n\n\n\n
<\/td>\n<\/tr>\n
Dra\u017ea Mihailovi\u0107<\/td>\n<\/tr>\n
\n

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4 \/* Style Definitions *\/ table.MsoNormalTable \t{mso-style-name:“Table Normal“; \tmso-tstyle-rowband-size:0; \tmso-tstyle-colband-size:0; \tmso-style-noshow:yes; \tmso-style-parent:““; \tmso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; \tmso-para-margin:0cm; \tmso-para-margin-bottom:.0001pt; \tmso-pagination:widow-orphan; \tfont-size:10.0pt; \tfont-family:“Times New Roman“;} Mo\u0161ti na sto metara od Tita…<\/strong> Dra\u017ea u Lisi\u010dijem potoku<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/div>\n

Veliko otkri\u0107e Komisije: PRONA\u0110ENA ARHIVA O UBISTVU DRA\u017dE <\/strong><\/p>\n

BEOGRAD – U jednom arhivu van teritorije Beograda prona\u0111eni su dokumenti koji \u0107e iz korena promeniti dosada\u0161nja saznanja o doga\u0111ajima s kraja 1944. i prve polovine 1945. godine i masovnim streljanjima koje su vr\u0161ili predstavnici nove komunisti\u010dke vlasti, saznaje Press nedelje u izvorima bliskim Dr\u017eavnoj komisiji za rasvetljavanje \u010dinjenica o pogubljenju Dra\u017ee Mihailovi\u0107a.<\/p>\n

Prema tim navodima, u prona\u0111enoj arhivi nalaze se zapisnik i fotografije sa egzekucije generala Mihailovi\u0107a, ali i brojni podaci o streljanjima, u\u010desnicima i naredbodavcima zlo\u010dina po\u010dinjenih prvih dana od dolaska komunista na vlast.<\/p>\n

– U pitanju je mala arhiva koja je decenijama bila zatvorena i niko joj nije imao pristup. Pretpostavlja se da su je napravili neki ozbiljni i odgovorni ljudi koji su \u017eeleli da se jednog dana ipak otkrije istina o svim zlo\u010dinima. Bi\u0107e to veliko iznena\u0111enje za sve, ali je va\u017eno da se ta dokumenta sa\u010duvaju, jer ima onih koji bi \u017eeleli da ih se dokopaju pre nego \u0161to budu obelodanjeni. Mnogi su postali nervozni kad se osetilo da je neko na tragu toj arhivi. O svemu \u0107e se vi\u0161e znati narednih dana, ali verujte da \u0107e ovi podaci odjeknuti kao bomba – pri\u010da na\u0161 izvor.<\/p>\n

Slobodan Homen, dr\u017eavni sekretar Ministarstva pravde i \u010dlan Komisije, potvr\u0111uje za na\u0161 list da je arhiva prona\u0111ena i da se u njoj nalaze \u201e\u0161iri podaci“, ne samo oni o smrti Dra\u017ee Mihailovi\u0107a. On je uveren da ne postoji opasnost da podaci budu \u201eo\u010derupani“ i isti\u010de da bi oni ve\u0107 sutra trebalo da budu dostupni Komisiji.<\/p>\n

– U tim dokumentima se, izme\u0111u ostalog, nalaze i fotografije sa streljanja Dra\u017ee Mihailovi\u0107a, kompletna dokumentacija i zapisnik o izvr\u0161enju smrtne kazne. Ovo su potpuno novi podaci, jer arhiva nije otvarana od 1946. godine. Fotografije su napravljene kako bi se dr\u017eavnom vrhu dokazalo da je nad Mihailovi\u0107em izvr\u0161ena smrtna kazna. Arhiva se nalazi van Beograda, ali jo\u0161 ne \u017eelimo da ka\u017eemo gde ta\u010dno- isti\u010de Homen.<\/p>\n

S. DEDEI\u0106 – V. ARSI\u0106<\/p>\n<\/p><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

BEOGRAD, 07.06.2009. PRESS Grob Dra\u017ee Mihailovi\u0107a o\u010digledno se krio kako javnost ne bi saznala za jo\u0161 gore zlo\u010dine posleratnih komunisti\u010dkih vlasti \u0161irom zemlje s<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/106"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=106"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/106\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=106"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=106"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=106"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}