{"id":1112,"date":"2013-04-14T06:59:42","date_gmt":"2013-04-14T04:59:42","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=1112"},"modified":"2013-04-14T06:59:42","modified_gmt":"2013-04-14T04:59:42","slug":"urlik-sa-kosova","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=1112","title":{"rendered":"\u201eUrlik sa Kosova\u201c"},"content":{"rendered":"
\n
\n

<\/span><\/span><\/p>\n

<\/strong><\/span><\/div>\n
Alesandro di Meo<\/div>\n

SRBI \u0107e se vremenom, da ne bude zabune, ponovo uzdi\u0107i. <\/span><\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

Sa snagom koja ih razdvaja, sa tim jakim ose\u0107ajem pripadnosti sopstvenoj kulturi. Koja ne zna\u010di netrpeljivost ve\u0107 ponos na svoje korene – ka\u017ee Italijan Alesandro di Meo, autor knjige \u201eUrlik sa Kosova\u201c, u izdanju ku\u0107e \u201ePe\u0161i\u0107 i sinovi\u201c, zbirke istinitih i potresnih pri\u010da o sudbinama Srba sa Kosova i Metohije.<\/p>\n

Od NATO bombardovanja na\u0161e zemlje 1999<\/span><\/span>. godine<\/span><\/span>, Di Meo je krenuo u borbu za istinu i pravdu za srpski narod. Napisao je \u010detiri knjige i napravio nekoliko dokumentarnih filmova o Srbima koji \u017eive u izolovanim selima Kosova i Metohije, kao i o izbeglicama, i ve\u0107 \u010detrnaest godina neumorno poku\u0161ava da dopre do u\u0161iju gluve javnosti Zapada i istera pravdu na videlo.<\/span><\/span><\/p>\n

Osvedo\u010deni humanista na delu, Srpkinju izbeglu sa Kosova i njenog sina, ugostio je pune tri godine u svojoj ku\u0107i u Rimu, i u\u010dinio sve da se detetu uradi transplantacija ko\u0161tane sr\u017ei u Italiji.<\/span><\/p>\n

– Ona mi je kao sestra, moja sestra – ka\u017ee nam Di Meo na srpskom.<\/span><\/p>\n

Gost iz Rima u \u010detvrtak je sve\u010dano primljen u Udru\u017eenje knji\u017eevnika Srbije, kao po\u010dasni \u010dlan.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/span><\/span> \u0160ta ste nau\u010dili o Srbima?<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

– Poku\u0161avao sam pre svega da produbim znanje o srpskom narodu, kroz istoriju. Za razliku od onoga \u0161to je jaka medijska propaganda plasirala i \u0161to smo mogli da \u010ditamo o Srbima kao o divljim ljudima, genocidnom narodu, zlo\u010dincima, uverio sam se u potpunu suprotnost: da su Srbi divan narod, vrlo gostoljubiv, otvoren za strance. Ono \u0161to sam nau\u010dio i \u0161to stalno ponavljam jeste da su Srbi kroz istoriju mnogo puta morali da se pokoravaju, ali da se nikada nisu savili pred neprijateljem i osvaja\u010dem. To je najve\u0107a odlika srspkog naroda: mo\u017eda su pora\u017eeni, u vreme Turaka, svetskih ratova, ali ponavljam – nikada se nisu savili. To je metafora srpskog naroda, koju najvi\u0161e volim. Ta sposobnost Srba da odole nevolji i zlu.
<\/span><\/p>\n

POMO\u0106 DESETINAMA PORODICA<\/strong> Arhitekta po profesiji, zaposlen na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Rimu \u201eTor Vergata\u201c, Alesandro di Meo radi na doktorskoj studiji \u201eKultura i teritorija\u201c, paralelno sa studijom crkava i manastira na Kosovu i Metohiji. Istinski humanista, \u010dlan je udru\u017eenja \u201eMost za\u201c, organizacije koja se bavi posledicama koje moderni ratovi imaju na civilno stanovni\u0161tvo. Inicirao je prikupljanje sredstava za nabavku opreme za pedijatrijska odeljenja bolnice \u201eMajka i dete\u201c u Beogradu, lekove i robu za Crveni krst Srbije u Kraljevu, za le\u010denje srpske dece obolele od te\u0161kih bolesti u Italiji. Organizovao je izlete i gostoprimstvo deci iz izbegli\u010dkih porodica u Italiji i finansijsku pomo\u0107 desetinama porodica.<\/div>\n

*<\/strong><\/span><\/span> To ste uvideli i me\u0111u ljudima sa Kosova?<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

– Za 14 godina boravio sam mnogo puta na Kosovu i u Kraljevu gde se nalazi najve\u0107i broj izbegli\u010dkih kampova. Najja\u010di utisak mi je kako taj narod koji nema takore\u0107i ni\u0161ta, uspeva da pre\u017eivi sa sto evra mese\u010dno, uspeva da se podigne i ide dalje. Neverovatna je upornost i snaga u srpskom narodu da ni od \u010dega i ni iz \u010dega ponovo nastavlja sa \u017eivotom. To me je uvek fasciniralo, mogao bih tri dana da vam pri\u010dam o tome.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/span><\/span> Me\u0111u brojnim pri\u010dama sa Kosova koje prenosite svetu, koja je utisnula poseban pe\u010dat?<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

– De\u010dani su mi ostali u srcu. Taj manastir me je potpuno impresionirao. Ima na Kosovu i Metohiji hiljade pejza\u017ea i ljudi o kojima bih mogao da pri\u010dam. Kako zaboraviti sva ta lica i sudbine… U italijanskoj verziji knjige \u201eUrlik sa Kosova\u201c postoji i DVD sa dokumentarnim filmom koji sam snimao. Film po\u010dinje snimkom gde se \u017eena, koja je pobegla sa Kosova, vra\u0107a posle deset godina u rodno mesto, zati\u010de svoju ku\u0107u koja je potpuno u ru\u0161evini, i otkriva drvo iz kolevke deteta… Ima mnogo takvih doga\u0111aja. A to su bile osobe koje su jedino \u017eelele da \u017eive normalan \u017eivot. I stalno se pitam kakva je bila krivica tih ljudi da tako postradaju, da budu prognani iz domova, da im se ku\u0107e zapale, a pritom su pre\u017eiveli pakao.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/span><\/span> Koje \u017eelje su vam poveravali ti ljudi?<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

– U po\u010detku, kada sam sretao te ljude, izbeglice, mnogi su \u017eeleli da se vrate na Kosovo, a onda se dogodio mart 2004. kada su se desila nova nasilja. U me\u0111uvremenu, deca su porasla u potpuno drugom okru\u017eenju od Kosova, i te\u0161ko je vratiti ih ponovo… Najvi\u0161e se divim onima koji su ostali na Kosovu. Oni su uspeli da i\u0161koluju decu bez obzira na to \u0161to su ona morala da putuju i \u017eivot im je stalno bio ugro\u017een. Oni zaslu\u017euju najve\u0107e na\u0161e divljenje jer su ostali na poslednjem braniku.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/span><\/span> Ubijanje osiroma\u0161enim uranijumom nastavlja se, a vi predano istra\u017eujete posledice. Za\u0161to je na\u0161a zemlja zasuta uranijumom?<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

– Za\u0161to, za\u0161to… Evropa je kao ostarela majka koja je pod dominacijom svog degenerika sina, a to su Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. Taj sin u svom ludilu izmi\u0161lja koje\u0161ta, a Evropa kao majka koja ne mo\u017ee da odbije ludila i budala\u0161tine deteta, dopu\u0161ta to, ne uspeva da se odbrani. Tu je i ogromna propaganda koja je pratila sve. Isti je slu\u010daj bio i u Iraku i poslednjim ratovima koje je Amerika sprovela. Na kraju, napravila je i najve\u0107u vojnu bazu na Kosovu – Bondstil.<\/span><\/p>\n

SRBIJA \u017dRTVA<\/strong> * Napisali ste da je Srbija napu\u0161tena od svih…
– Jugoslavija je bila kao brod koji tone, a svi mi\u0161evi – biv\u0161i susedi, druge republike – be\u017ee. Srbija jedina nije pobegla nigde i ostala je natovarena tim bremenom. Oni koji su oti\u0161li imali su samo dobrobit i olak\u0161ice, a Srbija koja je ostala, imala je samo probleme i ima ih i dan-danas. Ne \u017eelim da demonizujem nijedan narod, ni Hrvate ni Albance, me\u0111utim \u010dinjenice govore da su svi oni na neki na\u010din profitirali, a jedino je Srbija stradala. To su sankcije, izbeglice, bolesti zbog osiroma\u0161enog uranijuma kojima je zasuta.<\/div>\n

*<\/strong><\/span><\/span> Niste blagonakloni prema Evropskoj uniji?<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

– Evrope u politi\u010dkom smislu nema, postoji samo u geografskom smislu. Dovoljno je da odemo na obalu Dunava i da vidimo tu mo\u0107nu reku koja te\u010de kroz Evropu i apsolutno se ne mo\u017ee re\u0107i da Srbija nije u srcu Evrope. Stvara se la\u017ena slika, a Evropska unija se ne brine o \u010dlanicama zato \u0161to je taj savez zasnovan na ekonomskim interesima, ne podrazumeva ni\u0161ta drugo.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/span><\/span> Evropa ostaje gluva na \u201eurlike\u201c istine i pravde?<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

– U to se uveravamo svakog dana. Evropa je gluva i slepa na istinu. Svedoci smo da Evropa to ne \u017eeli da vidi. Primer je i \u201eSlu\u010daj Ra\u010dak\u201c koji je falsifikovan i izmontiran. \u0160panija i Italija razmi\u0161ljaju vrlo ozbiljno o izlasku iz Evrope, iz tog bankarskog lanca, jer sve je ekonomsko pitanje, mo\u017eda Gr\u010dka jo\u0161 ne. Ali potpuno je suludo da Srbija neprestano ima tu intenciju da u\u0111e u ne\u0161to \u0161to je sklono raspadu.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/span><\/span> Kako do\u017eivljavate Kosovo?<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

– Jedno je Kosovo i Metohija. Upravo sama re\u010d Metohija je simboli\u010dna i ozna\u010dava drevnost i vezanost za teritoriju i nastanak srednjovekovne dr\u017eave i manastira, i to je veoma va\u017eno. Tome ho\u0107u da posvetim doktorsku disertaciju koju spremam.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/span><\/span> Pi\u0161ete da je u narko-dr\u017eavi Kosova mafija u\u0161la u sve pore dru\u0161tva.<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

– Sada vidim da varvarstvo pobe\u0111uje kulturu. Na\u017ealost, dana\u0161nji varvari na Kosovu ne samo \u0161to uni\u0161tavaju srpsko kulturno dobro, manastire, ku\u0107e, prave od ljudi taoce u malim enklavama, nego zapravo rade ne\u0161to mnogo perfidnije – poku\u0161avaju da izbri\u0161u memoriju, se\u0107anje na srpske korene na Kosovu i Metohiji. Nije \u010dudno \u0161to je NATO uspostavio savez sa kriminalcima umesto sa drugom stranom, prvo sa Rugovom, pa sa ovima dalje…<\/span><\/p>\n

\u017dIVOTNI IZBOR <\/strong>U Knjizi \u201eJedan osmeh za svaku suzu\u201c, Di Meo opisuje kako je 1999. godine, umesto na fudbalsku utakmicu oti\u0161ao na proteste zbog NATO bombardovanja.
– Bio je to izbor svakog normalnog \u010doveka. To je bilo \u017eivotno opredeljenje, morate da izaberete pravu stranu u pravom trenutku. Ta pri\u010da zavr\u0161ava se tako \u0161to je moj tim izgubio utakmicu jer je igra bila name\u0161tena, od mnogo ja\u010dih timova i uprava. Bilo je u tome simbolike: kako mo\u0107nici odrede tako \u0107e biti, neko \u0107e izgubiti utakmicu, neko rat. Odatle je po\u010dela pri\u010da koja traje do danas, kada sam se priklju\u010dio da kao volonter poma\u017eem Srbima na Kosovu – ka\u017ee Di Meo.<\/div>\n

*<\/strong><\/span><\/span> Za\u0161to?<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

– Pa zato \u0161to kriminalci bolje kontroli\u0161u teritoriju. Rugova je iskori\u0161\u0107en u propagandne svrhe, bio je predstavljen kao neko ko je pacifista, a onda su dalje pre\u0161li na novije – Ta\u010dija i ostale. Veliki novinar sa \u201eRai tre\u201c Rikardo Jakona napravio je paralelu izeme\u0111u Kosova danas i Avganstana, i tog narko-biznisa koji se odvija, o putu droge.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/span><\/span> Da li ste u Italiji samljeni u ovakvom mi\u0161ljenju?<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

– Naprotiv, ima puno ljudi koji misle kao i ja, i znaju istinu. Ali javne li\u010dnosti, pogotovo novinari koji \u017eele da naprave karijeru u Italiji, ne mogu uvek da ka\u017eu istinu zato \u0161to je to demokratija koja to ne dozvoljava. Ista stvar kao i svuda: ako ima\u0161 za vratom onoga za koga radi\u0161, koji te pla\u0107a, koji je jak i tra\u017ei od tebe da bude\u0161 politi\u010dki korektan, onda ne mo\u017ee\u0161 da pri\u010da\u0161 o istini. Istinu plasira i objavljuje poneki \u010dasopis sa malim tira\u017eom. Neki stariji italijanski politi\u010dari, mnogo iskusniji, vezani za NATO, imaju dobru parolu i dobro indoktriniraju mla\u0111e kolege.
<\/span><\/p>\n

Ka\u017eu: \u201eMo\u017ee\u0161 da pri\u010da\u0161 jednu glupost i da je stalno ponavlja\u0161, i onda \u0107e ona na kraju da postane istina i ljudi \u0107e da po\u010dnu da veruju u nju\u201c. Kad je po\u010delo bombardovanje mala partija levice pozvala je na proteste, ali umesto da bude dva miliona ljudi na ulicama, bilo je dve hiljade. Niko nije imun na NATO, svi su pod kontrolom Velikog Brata.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/span><\/span> U tom maniru \u010dujemo i pri\u010de o albanskom svojatanju srpskih manastira?<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

– Upravo je to poenta, taj varvarizam, namera da se prisvoji tu\u0111a istorija. Svoj doktorski rad upravo po\u010dinjem istra\u017eivanjem o tome. Pre tri godine, na fakultetu gde radim, jedan albanski student po\u010deo je svoj doktorat upravo suprotnom tezom, poku\u0161avaju\u0107i da poka\u017ee kako su svi srpski pravoslavni manastiri u stvari albanski. Na svu sre\u0107u, univerzitet je tezu Albanca zaustavio, jer istoriju mora\u0161 da doka\u017ee\u0161, ne mo\u017ee\u0161 da pri\u010da\u0161 fantazije.<\/span><\/p>\n

<\/span><\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/span> Kada \u0107e kona\u010dno da se promeni slika da su Srbi varvari?<\/strong><\/span><\/span> <\/p>\n

– Pro\u0161lo je \u010detrnaest godina kako dolazimo ovde i poku\u0161avamo da prenesemo istinu o Srbima i ta\u010dne informacije o Srbiji. Bila je dovoljna jedna utakmica u \u0110enovi, Italija-Srbija, fudbalsko ve\u010de da se slika koju gradi\u0161 godinama sru\u0161i preko no\u0107i. Kada su Italijani videli \u0161ta rade srpski navija\u010di, odmah su mi rekli: \u201eEto vidi\u0161, to su srpski varvari.\u201c Jednom sam u provincijskom gradu u Italiji promovisao knjigu i prikazao jedno\u010dasovni dokumentarni film o Srbima sa Kosova. Ustao je posetilac i rekao: \u201ePa dobro, ali \u0161ta je bilo u Srebrenici?\u201c Pitao sam ga: \u201ePa dobro, \u0161ta ti zna\u0161 o tome?\u201c – \u201eKako \u0161ta znam, svi ka\u017eu da su Srbi tamo po\u010dinili genocid.\u201c Ho\u0107u da ka\u017eem da je veoma te\u0161ko odbraniti istinu, potrebno je da provede\u0161 godine i godine u\u010denja, rada, izno\u0161enja podataka, ali zato kada propagira\u0161 neistinu i ho\u0107e\u0161 da je nametne\u0161 kao op\u0161teprihva\u0107eno mi\u0161ljenje, to je vrlo lako, pogotovo kad ima\u0161 \u010ditav aparat iza sebe.<\/span><\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Alesandro di Meo SRBI \u0107e se vremenom, da ne bude zabune, ponovo uzdi\u0107i.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1112"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1112"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1112\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1112"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1112"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1112"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}