{"id":11196,"date":"2016-05-30T17:38:43","date_gmt":"2016-05-30T15:38:43","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=11196"},"modified":"2016-05-30T17:39:23","modified_gmt":"2016-05-30T15:39:23","slug":"u-poljskoj-pocela-izgradnja-antiraketne-baze-sad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=11196","title":{"rendered":"U Poljskoj po\u010dela izgradnja antiraketne baze SAD"},"content":{"rendered":"
\n

Beta<\/span> | 13. maj 2016.<\/h2>\n
\n

Na severu Poljske po\u010dela sve\u010dano izgradnja jo\u0161 jedne baze ameri\u010dkog „antiraketnog \u0161tita“<\/strong><\/p>\n

\"<\/a><\/div>\n

Foto Tanjug, AP<\/p>\n

VAR\u0160AVA – Nakon otvaranja baze u Rumuniji, danas je u Re\u0111ikovu na severu Poljske po\u010dela sve\u010dano izgradnja jo\u0161 jedne baze ameri\u010dkog „antiraketnog \u0161tita“ u kojoj \u0107e biti sme\u0161tene rakete presreta\u010di SM3 Blok IIA za odbranu od balisti\u010dkih raketa s Bliskog istoka.<\/p>\n

<\/div>\n

Dok nova baza iz ameri\u010dkog evropskog programa protivraketne odbrane nema ve\u0107i prakti\u010dni zna\u010daj za odbranu Poljske od pretnji ruskih raketa iz Kalinjingradske oblasti kojih se ona najvi\u0161e pla\u0161i, u Poljskoj preovla\u0111uje politi\u010dki konsenzus da je ta baza klju\u010dna jer donosi stalno prisustvo 500 ameri\u010dkih vojnika i instalaciju koju bi SAD branile u slu\u010daju napada.<\/p>\n

„Ovo je dan kada po\u010dinje nova etapa ja\u010danja bezbednosti Evrope, ali i slobodnog sveta Ovaj sistem antiraketne odbrane bi\u0107e deo infrastrukture SAD i NATO. To je stalna baza. Mi smo pre mnogo godina postali \u010dlanica NATO, ali \u010dekali smo dugo posle toga da NATO u\u0111e u Poljsku“, kazao je nakon polaganja kamena temeljca baze predsednik Poljske And\u017eej Duda.<\/p>\n

Duda koji je zajedno s ministrima odbrane i spoljnih poslova, kao i s visokim predstavnicima amer\u010dikog Stejt departmenta i armije SAD prisustvovao sve\u010danom po\u010detku izgradnje baze „antiraketnog \u0161tita“ koja \u0107e postati operativna 2018. godine, izjavio je da rakete presreta\u010di u bazi u Re\u0111ikovu ne\u0107e biti uperene ni protiv koga.<\/p>\n

„Te dve baze – u Rumuniji i ova u Re\u0111ikovu, sme\u0161tene su tako da ne mogu da presre\u0107u ruske rakete koje bi bile ispaljene ka teritoriji SAD i utoliko je kritika iz Rusije neosnovana“, kazao je u Re\u0111ikovu \u0161ef poljske diplomatije Vitold Va\u0161\u010dikovski.<\/p>\n

Poljski ministar spoljnih poslova je danas Rusiju optu\u017eio da tvrdi da su baze ameri\u010dkog antiraketnog \u0161tita u Rumuniji i u Poljskoj pretnja po bezbednost Rusije ne zato \u0161to bi bile zaista pretnja, ve\u0107 zbog \u017eelje Moskve da nekada\u0161nje \u010dlanice Var\u0161avskog pakta ostanu nekakva tampon zona, bez odbrane.<\/p>\n

„Rusiji se te baze ne svi\u0111aju zato \u0161to je htela da Srednja Evropa, dakle one zemlje koje su od 1999. godine u\u0161le u NATO budu zona nedefinisane bezbednost, nekakva siva zona u kojoj ne bi bili vojnici NATO, niti vojne odbrambene instalacije tako da Rusiji ostane taj prostor kao tampon zona u kojoj bi mogla da izvodi svoje politi\u010dke igrice“, kazao je Va\u0161\u010dikovski poljskoj agenciji PAP.<\/p>\n

\u0160ef poljske diplomatije upozorio je u Re\u0111ikovu da svet treba da odustane od besmislene vere da zajedno s Rusijom mogu da se re\u0161avaju va\u017eni me\u0111unarodni problemi, a zatra\u017eio da se NATO vrati tradicionalnom modelu obezbe\u0111enja prostora svoji \u010dlanica – prisustvu baza i vojnika.<\/p>\n

„To prisustvo bi\u0107e signal spremnosti da se odbrani i nadam se da \u0107e samo vojno prisustvo biti dovoljan mehanizam da zastra\u0161i i odvrati bilo kakve sukobe i incidente prema na\u0161em delu Evrope“, rekao je Va\u0161\u010dikovski.<\/p>\n

Rusija godinama preti, ameri\u010dki \u0161tit je odgovor<\/strong><\/h2>\n<\/div>\n<\/div>\n

 <\/p>\n

<\/div>\n
Beta<\/span> | 30. maj 2016.<\/div>\n
\n

\u0160ef poljske diplomatije Vitold Va\u0161\u010dikovski odbio je danas tvrdnje predsednika Rusije Vladimira Putina da \u0107e Rusija morati ne\u0161to da u\u010dini povodom ameri\u010dkog antiraketnog \u0161tita u Rumuniji i Poljskoj<\/strong><\/p>\n

\"<\/a><\/p>\n

VAR\u0160AVA – \u0160ef poljske diplomatije Vitold Va\u0161\u010dikovski odbio je danas tvrdnje predsednika Rusije Vladimira Putina da \u0107e Rusija morati ne\u0161to da u\u010dini povodom ameri\u010dkog antiraketnog \u0161tita u Rumuniji i Poljskoj jer, po re\u010dima Va\u0161\u010dikovskog, Rusija Poljskoj neprestano preti ve\u0107 godinama, a antiraketni \u0161tit je samo odgovor Poljske na agresivne poku\u0161aje Rusije da radikalno prekroji arhitekturu bezbednosti u Evropi.<\/p>\n

<\/div>\n

„Pretnje nam upu\u0107uju godinama. Upravo \u0161tit je odgovor, ameri\u010dko prisustvo je odgovor. Nije to tako da mi ne\u0161to odlu\u010dujemo na \u0161ta Rusija odgovara. Rusija je ta koja menja karakter me\u0111unarodnih odnosa, Rusija je ta koja nastoji da prekroji arhitekturu bezbednosti u Evropi. Mi odgovaramo na agresivne postupke Rusije“, rekao je danas Va\u0161\u010dikovski poljskoj privatnoj televiziji TVN24.<\/p>\n

Va\u0161\u010dikovski je izjavio da \u0107e odluke o ja\u010danju isto\u010dnog krila NATO koje se o\u010dekuju na samitu zapadnog vojnog saveza 8. i 9. jula u Var\u0161avi, doneti samo simboli\u010dno prisustvo savezni\u010dkih vojnika, te ne mogu da predstavljaju agresivni potez protiv Rusije.<\/p>\n

„Bi\u0107e me\u0111unarodni bataljani NATO, bi\u0107e ameri\u010dko vojno prisustvo, ta oklopna brigada koju su Amerikanci ve\u0107 mesecima najavljivali. Bi\u0107e magacina ameri\u010dke vojne tehnike. Ali i dalje je to samo simboli\u010dno prisustvo na isto\u010dnom krilu. To nije prisustvo agresivne prirode“, kazao je Va\u0161\u010dikovski.<\/p>\n

U Var\u0161avu danas sti\u017ee generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u okviru poslednjih priprema za julski samit NATO u Var\u0161avi i tokom dvodnevne posete Poljskoj razgovara\u0107e prvo ve\u010deras u \u010detiri oka s predsednikom Poljske And\u017eejom Dudom, a u utorak i sa premijerkom Beatom \u0160idlo, ministrom odbrane Antonijem Ma\u0107erevi\u010dom i ministrom spoljnih poslova Vitoldom Va\u0161\u010dikovskim.<\/p>\n

U nedavnom intervjuu poljskom dr\u017eavnom radiju Stoltenberg je ozna\u010dio predstoje\u0107i samit NATO kao prekretnicu izme\u0111u ostalog i za odgovor na, kako je naveo, agresivne poteze Rusije.<\/p>\n

„Odlu\u010di\u0107e o najve\u0107em ja\u010danju sposobnosti za odbranu od vremena Hladnog rata i pokaza\u0107e jedinstvo NATO u smislu na\u010dela jedan za sve, svi za jednog. Ako budemo jedinstveni, zapla\u0161i\u0107emo eventualnog neprijatelja tako da mu ni ne padne na pamet da napadne neku od \u010dlanica NATO“, rekao je Poljskom radiju Stoltenberg.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u0160tit nije brana ve\u0107 pretnja bezbednosti<\/strong><\/h2>\n

 <\/p>\n

D. Savi\u0107<\/span> | 14. maj 2016.<\/div>\n
\n

O\u0161tre reakcije u Moskvi povodom postavljanja novih protivraketnih sistema NATO u Evropi. Predsednik Rusije: Ovaj sistem lako mo\u017ee da dobije napada\u010dki karakter<\/strong><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\"<\/a><\/div>\n

Ruski predsednik Vladimir Putin o NATO raketnom \u0161titu<\/strong><\/p>\n

SAMO dan po\u0161to je Rusija o\u0161tro osudila aktiviranje novog ameri\u010dkog protivraketnog sistema u Rumuniji, SAD su u petak postavile kamen temeljac novog \u0161tita na severu Evrope, u Poljskoj, u Recikovu, na obali Baltika. Udaljen je svega 300 kilometara od ruske enklave Kalinjingrada, izme\u0111u Poljske i Litvanije, sa pristupom Balti\u010dkom moru.<\/p>\n

<\/div>\n

Dva odbrambena sistema, za koje Pentagon tvrdi da su postavljena zbog pretnji „bahatih dr\u017eava“, kao \u0161to je npr. Iran, Moskva vidi kao direktnu pretnju Rusiji. Predsednik Rusije Vladimir Putin u petak je izjavio kako smatra da „to nije odbrambeno oru\u017eje, ve\u0107 deo strate\u0161kog nuklearnog potencijala SAD“.<\/p>\n

– Moramo da potra\u017eimo razli\u010dite na\u010dine kojima \u0107emo neutralisati pretnju po na\u0161u nacionalnu bezbednost, koju su SAD stvorile svojim raketnim \u0161titom u Evropi. To je \u010disto i jasno kr\u0161enje vojih sporazuma Rusije i SAD, pre svega \u0161to taj \u0161tit vrlo lako mo\u017ee da dobije napada\u010dki karakter, i ispaljuje rakete srednjeg i dalekog dometa – ocenio je Putin.<\/p>\n

Ruski predsednik je dodao da je Moskva vi\u0161e puta izra\u017eavala zabrinutost zbog postavljanja raketnog \u0161tita NATO i da je nudila saradnju s ameri\u010dkim partnerima, koja je, kako je rekao, odbijana. Istakao je da je protivraketni sistem odbrane aktiviran iako vi\u0161e ne postoji nuklearna pretnja iz Irana.<\/p>\n

Putin smatra da ameri\u010dki raketni \u0161titovi u Evropi predstavljaju jo\u0161 jedan korak u „podizanju me\u0111unarodnih tenzija i nove trke u naoru\u017eanju, \u0161to nikome ne donosi dobro“ i da Amerika stvara uslove za kr\u0161enje sporazuma SAD i Rusije o eliminaciji raketa srednjeg i dugog dometa iz 1987. godine.<\/p>\n

– Ne\u0107emo biti uvu\u010deni u ovu trku, ali \u0107emo nastaviti da idemo svojim putem i radi\u0107emo vrlo pa\u017eljivo kako ne bismo prekora\u010dili na\u0161e planove da reorganizujemo vojsku i flotu. Me\u0111utim, prilagodi\u0107emo te planove kako bismo smanjili pretnje po nacionalnu bezbednosti Rusije – rekao je Putin.<\/p>\n

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg negira da Alijansa podsti\u010de novi hladni rat, te tvrdi da odbrambeno oru\u017eje ne mo\u017ee da nosi bojeve glave, niti da obori rakete dugog dometa iz Rusije. Istovremeno, me\u0111utim, on ka\u017ee da NATO poja\u010dava prisustvo u isto\u010dnoj Evropi po\u0161to je Rusija izmenila granice aneksijom Krima 2014. godine. Estonija, Letonija i Litvanija pove\u0107avaju izdvajanja za vojsku i spremaju se da zatra\u017ee vojno poja\u010danje na samitu u Var\u0161avi, u julu.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Komandant ameri\u010dkih snaga za Evropu Ben Hod\u017eis jo\u0161 u decembru je rekao da predsednik Vladimir Putin grupi\u0161e snage, uklju\u010duju\u0107i balisti\u010dke rakete kratkog dometa, vazdu\u0161nu i odbranu s brodova, kao i elektronsko naoru\u017eanje u ruskoj enklavi Kalinjingrad. Sada nekoliko stotina kilometara dalje SAD grade raketni \u0161tit.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, aktiviran je ameri\u010dki \u0161tit u Rumuniji, u nekada\u0161njoj sovjetskoj bazi u Deveselu, 180 kilometara jugozapadno od Bukure\u0161ta. Ovaj sistem omogu\u0107ava obaranje neprijateljskih projektila pre nego \u0161to u\u0111u u atmosferu. Konstrukcija ovog sistema trajala je tri godine i ko\u0161tala je 800 miliona dolara. \u0160tit u Poljskoj u Recikovu trebalo bi da bude zavr\u0161en 2018. godine.<\/p>\n

BLISKI SUSRET U MOLDAVIJI<\/b><\/p>\n

OKO 500 ruskih vojnika i 100 vojnih vozila u\u010destvuje u vi\u0161enedeljnim vojnim ve\u017ebama u Pridnjestrovlju, autonomnoj oblasti s ve\u0107inski ruskim stanovni\u0161tvom koja \u017eeli da se otcepi od Moldavije. Pridnjestrovlje je 1990. godine proglasilo nezavisnost od Moldavije, me\u0111utim, nijedna dr\u017eava ih nije priznala, posle \u010dega je izbio dvogodi\u0161nji rat u kojem je poginulo 1.500 ljudi. U Moldaviju je po\u010detom maja do\u0161lo i oko 200 ameri\u010dkih vojnika, koji zajedno s moldavskim snagama u\u010destvuju u dvonedeljnim vojnim ve\u017ebama.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Beta | 13. maj 2016. Na severu Poljske po\u010dela sve\u010dano izgradnja jo\u0161 jedne baze ameri\u010dkog „antiraketnog \u0161tita“ Foto Tanjug, AP VAR\u0160AVA – Nakon otvaranja baze u Rumuniji, danas je u Re\u0111ikovu na severu Poljske po\u010dela sve\u010dano izgradnja jo\u0161 jedne baze ameri\u010dkog „antiraketnog \u0161tita“ u kojoj \u0107e biti sme\u0161tene rakete presreta\u010di SM3 Blok IIA za odbranu […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11196"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=11196"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11196\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11198,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11196\/revisions\/11198"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=11196"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=11196"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=11196"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}