Najve\u0107e prepreke za povratak u dr\u017eavu iz koje su izbegli su uni\u0161tena i nelegalno zauzeta imovina i strah od etni\u010dke diskriminacije<\/p>\n
U Srbiji trenutno \u017eivi 307.078 izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i raseljenih sa Kosova i Metohije, i oni \u010dine skoro \u010detiri odsto stanovni\u0161tva na\u0161e zemlje.
\u2013 Dobrovoljan i odr\u017eiv povratak izbeglica koje to \u017eele, predstavlja primarni i najpovoljniji vid trajnih re\u0161enja njihovog problema. Ali, razlozi zbog kojih se oni ne vra\u0107aju u Hrvatsku su nemogu\u0107nost povratka stanarskih prava izbeglica odnosno nedostatak adekvatne i pravi\u010dne kompenzacije, priznavanje radnog sta\u017ea ste\u010denog na podru\u010dju nekada\u0161nje Republike Srpske Krajine, su\u0111enje za ratne zlo\u010dine, spora obnova imovine, problemi sa infrastrukturom u povratni\u010dkim naseljima \u2013 obja\u0161njava Svetlana Velimirovi\u0107, zamenik komesara za izbeglice.<\/p>\n
Prema anketnom istra\u017eivanju koje je Komesarijat za izbeglice Republike Srbije sproveo tokom septembra i oktobra 2008. godine, ura\u0111enom na 2.467 ispitanika, samo pet odsto od tog broja\u017eeli da se vrati u mesto prethodnog prebivali\u0161ta. Oni su kao najzna\u010dajniji razlog za povratak naveli \u017eelju da se vrate na svoju imovinu. Trideset pet odsto njih vratilo bi se pod uslovom da se izgradi novi dom, njih 20 odsto tra\u017ei potpunu rekonstrukciju, 22 odsto povra\u0107aj stanarskog prava, a \u0161est odsto stambeno zbrinjavanje. S druge strane najve\u0107e prepreke za povratak u dr\u017eavu prethodnog prebivali\u0161ta su uni\u0161tena i nelegalno zauzeta imovina, kao i strah od etni\u010dke diskriminacije.<\/p>\n
\u2013 U Sarajevu je 31. januara 2005. godine,na Regionalnoj ministarskoj konferenciji potpisana Deklaracija o re\u0161avanju izbegli\u010dko-raseljeni\u010dkih pitanja. Inicijatori tog sastankasu bili Evropska komisija, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i Visoki komesarijat za izbeglice UN iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore. Iako su napravljeni odre\u0111eni napori u sprovo\u0111enju Sarajevske deklaracije, proces je u ozbiljnom zastoju, jer Hrvatska ne prihvata da u svoju \u201emapu puta\u201d uvrsti otvorena pitanja za pronala\u017eenje pravi\u010dnog re\u0161enja za oduzeta stanarska prava u Hrvatskoj \u2013 ka\u017ee Svetlana Velimirovi\u0107.<\/p>\n
Na\u0161a sagovornica nagla\u0161ava da je integracija u lokalnu sredinu na teritoriji na\u0161e zemlje drugi vid trajnih re\u0161enja za izbeglice. To podrazumeva, pored formalnog sticanja dr\u017eavljanstva, i stvaranje uslova za re\u0161avanje njihovih osnovnih egzistencijalnih pitanja i ravnopravno uklju\u010divanje u sve oblike dru\u0161tvenog \u017eivota.<\/p>\n
\u2013Vi\u0161e od jedne tre\u0107ine izbeglih i ratom ugro\u017eenih osoba je uzelo dr\u017eavljanstvo Republike Srbije, ali je re\u0161avanje stambenog problema najva\u017enije pitanje. U proteklom periodu obezbe\u0111eno je 2.850 paketa gra\u0111evinskog materijala, izgra\u0111eno je 2.905 stanova, otkupljeno 408 seoskih doma\u0107instava, dodeljeno 20 monta\u017enih ku\u0107a i izgra\u0111eno 332 stambene jedinice u objektima za socijalno stanovanje u za\u0161ti\u0107enim uslovima. Do sada je, sveukupno, kroz stambene programe zbrinuto oko 30.000 osoba \u2013 ka\u017ee Svetlana Velimirovi\u0107.<\/p>\n
Po njenim re\u010dima, Komesarijat za izbeglice je od usvajanja Nacionalne strategije za re\u0161avanje pitanja izbeglih i raseljenih osoba po\u010deo sa planskim zatvaranjem kolektivnih centara. U ovom periodu broj ljudi sme\u0161tenih u kolektivnim centrima smanjio se za vi\u0161e od 18.000. Tako\u0111e, Republika Srbija je kao prioritet predlo\u017eila finansiranje projekata za re\u0161avanje njihovih stambenih problema i problema u zapo\u0161ljavanju iz pretpristupnih fondova. Iz ovih fondova obezbe\u0111eno je, kako navodi Svetlana Velimirovi\u0107, vi\u0161e od 16 miliona evra, a projekti \u0107e se realizovati u naredne tri godine.<\/p>\n
Vi\u0161nja Dugali\u0107<\/p>\n
Politika<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Najve\u0107e prepreke za povratak u dr\u017eavu iz koje su izbegli su uni\u0161tena i nelegalno zauzeta imovina i strah od etni\u010dke diskriminacije U Srbiji trenutno \u017eivi 307.078 izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i raseljenih sa Kosova i Metohije, i oni \u010dine skoro \u010detiri odsto stanovni\u0161tva na\u0161e zemlje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/114"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=114"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/114\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=114"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=114"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=114"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}