{"id":1142,"date":"2013-05-29T07:01:43","date_gmt":"2013-05-29T05:01:43","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=1142"},"modified":"2013-05-29T07:01:43","modified_gmt":"2013-05-29T05:01:43","slug":"20-godina-zatvoreni-u-kui","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=1142","title":{"rendered":"20 godina zatvoreni u ku\u0107i"},"content":{"rendered":"
\n
\"<\/a><\/div>\n<\/p><\/div>\n
\n
\n

SESTRA i ja smo bili \u017ertve preterane ljubavi. Zato\u010denici maj\u010dine paranoje, deca osu\u0111ena na ku\u0107nu robiju. Niko nije smeo da zna da postojimo. Nismo i\u0161li u \u0161kolu, zabranjeno nam je bilo da izlazimo na ulicu. Mo\u017eda je ru\u017eno re\u0107i i srce mi se cepa dok izgovaram ove re\u010di, ali tek kada je ona umrla, mi smo dobili priliku da upoznamo spoljni svet.<\/span><\/p>\n

<\/span><\/p>\n

Brat i sestra Marko i Marijana Stankovi\u0107 danas su odrasli ljudi. Marko ima 23, Marijana je dve godine mla\u0111a. Sudbina im je nametnula da detinjstvo i ranu mladost potro\u0161e kao mo\u017eda nijedno dete na svetu. Zarobljni!<\/span> <\/p>\n

Njihova pri\u010da po\u010dinje kada je majka ostala jedini stub porodice. Bila je u poodmakloj trudno\u0107i sa Marijanom kada je nju i decu napustio suprug. Bio je to prvi udarac za celu porodicu.<\/span><\/p>\n

– Drugi udarac usledio je posle moje vakcinacije – pri\u010da Marko. – Nije se primila, a ja sam se razboleo. Sa mojom bole\u0161\u0107u i tatinim odlaskom, verovatno je po\u010deo mamin patolo\u0161ki strah da nas mo\u017ee zadeseti i ve\u0107e zlo. Njen odgovor je bio da nas sa\u010duva me\u0111u \u010detiri zida. Kada o tome sada razmi\u0161ljam, odgovor nalazim u njenoj preteranoj brizi i ljubavi, koja se grani\u010dila ili pre\u0161la u bolest. Nije mi lako kada ovo govorim, jer je mama bila na\u0161 jedini oslonac. I \u017ertva. A mi, nas dvoje, \u017ertve takvog njenog stanja.<\/span><\/p>\n

Dani u izolaciji koje im je nametnula majka trajali su do njene smrti – pre tri godine. Tri godine ve\u0107 osvajaju slobodu, ali je zato\u010deni\u0161tvo ostavilo o\u017eiljke.<\/span><\/p>\n

MARIJANIN TALENAT <\/strong> I MARKO i Marijana su retko talentovana deca koju sve zanima – ka\u017ee direktor u O\u0160 \u201eSveti Sava\u201c Margareta Sekulovi\u0107.
– Oboje imaju sve petice. Marijana je izuzetno talentovana za slikanje, i ako nastavi da radi mislim da joj se sme\u0161i ozbiljna karijera.<\/div>\n

Zatekli smo ih ispred Osnovne \u0161kole \u201eSveti Sava\u201c u Po\u017earevcu. Zahvaljuju\u0107i programu \u201eDruga \u0161ansa\u201c poku\u0161avaju da nadoknade izgubljeno obrazovanje. Za godinu dana sa svim peticama zavr\u0161ili su \u010detiri razreda. Ogromna povezenost, prisnost i za\u0161titni\u010dki odnos izme\u0111u njih dvoje provejava iz svake re\u010denice, iz svakog pogleda, dodira…<\/span><\/p>\n

Ne izbegavaju da pri\u010daju o danima zato\u010deni\u0161tva:<\/span><\/p>\n

– Majka nas je pla\u0161ila pri\u010dama da \u0107e napolju da nas kidnapuje otac ili da \u0107e nas, ako budemo glasni, socijalni radnici ukrasti i zatvoriti… Govorila je da na svakom koraku vreba opasnost. I mi smo joj, naravno, verovali – pri\u010da Marijana.<\/span><\/p>\n

– Jer kada je otac oti\u0161ao ona je dala otkaz u trafici u kojoj je do tada radila – nadovezuje se Marko. – Svakodnevno je stajala pored prozora u strahu da \u0107e neko do\u0107i da nas otme od nje. Daskama je pregradila i vrata i prozore da nas niko sa ulice ne bi video ili da se ne bismo usudili da iza\u0111emo. Ali, ako ne ra\u010dunamo to \u0161to smo \u017eiveli izolovano, dane smo provodili kao normalna porodica puna ljubavi. Nas dvoje smo se igrali, ali uvek u ti\u0161ini da nas kom\u0161ije ne bi \u010dule, gledali smo televiziju, \u010ditali novine…<\/span><\/p>\n

Markovi i Marijanini baba i deda su nekoliko puta prijavljivali socijalnim slu\u017ebama da su deca zato\u010dena, ali je njihova majka na\u0161la na\u010din da im dosko\u010di i \u201esa\u010duva\u201c decu.<\/span><\/p>\n

– \u010cim bi osetila da \u0107e neko mo\u017eda do\u0107i da se raspituje odvodila bi nas u napu\u0161tenu stra\u0107aru u romsku mahalu gde bismo provodili neko vreme. Nekoliko puta nas je skrivala i na Ostrogu. Kom\u0161ijama koji su se, tako\u0111e, raspitivali, lagala je da smo kod oca u Crnoj Gori.<\/span><\/p>\n

Zatvoreni u ku\u0107i, izlovani od spoljneg sveta, brat i sestra, radoznali kao i sva deca, razvili su razli\u010dite ve\u0161tine. Nau\u010dili da govore engleski, \u010ditali su \u0161ta god im je padalo pod ruku… Marijana se od malena interesovala za umetnost. Profesori ka\u017eu da je odli\u010dan strip crta\u010d. Na desetine njenih radova izlo\u017eeno je u prostorijama osnovne \u0161kole koju poha\u0111a.<\/span><\/p>\n

KOMPJUTER NA DAR <\/strong>MARKO je zaljubljen u kompjutere, ali nema novca da sebi priu\u0161ti jedan. Kada smo mu spomenuli da \u0107e se posle teksta u \u201eNovostima\u201c mo\u017eda javiti \u010ditaoci sa \u017eeljom da mu kupe ra\u010dunar, njegove se o\u010di \u0161irom otvori\u0161e. Po\u010deo je da zamuckuje: – To bi za mene bio najle\u0161i dan.<\/div>\n

A Marko je zaljubljen u tehni\u010dke nauke. Jedan mobilni telefon bio je njegov prozor u svet. Telefon u \u010dijem je imeniku, dodu\u0161e, postojao samo jedan broj – maj\u010din.<\/span><\/p>\n

– Pre \u0161est godina se zaposlila u mrtva\u010dnici. Kupila nam je mobilni telefon – prise\u0107a se Marko.
<\/span><\/p>\n

– Mene je ta spravica toliko zainteresovala da sam ja danima poku\u0161avao da prokljuvim na\u010din na koji ona funckioni\u0161e. Godine su prolazile tako \u0161to je moja sestra u jednom uglu crtala, a ja u drugom \u010ditao o savremenim IT tehnologijama.<\/span><\/p>\n

\u017diveli su tako ne sumnjaju\u0107i u istinitost maj\u010dinih re\u010di. Zato se nikada nisu usudili da iza\u0111u napolje. Sve dok ona nije preminula 2010. godine.<\/span><\/p>\n

– Mislio sam da \u0107e se svet sru\u0161ti. Bili smo prepla\u0161eni, nismo znali \u0161ta nas o\u010dekuje. Upla\u0161eni od sveta izvan \u010detiri zida.<\/span><\/p>\n

Baba i deda su ih uzeli pod svoje okrilje. \u0160irom su otvorili vrata ku\u0107e, pustili ih napolje i upoznali sa – \u017eivotom!<\/span><\/p>\n

– Niko za nas nije znao da postojimo. Imali smo dokument da smo ro\u0111eni i ni\u0161ta osim toga. U policiji nam nisu verovali. Morali smo da dovedemo svedoke da potvrde na\u0161 identitet.<\/span><\/p>\n

<\/span><\/div>\n

I onda polako, svaki novi dan bio je izazov. Mnogo su propustili, ali se ne pla\u0161e budu\u0107nosti.<\/span> <\/p>\n

– Korak po korak po\u010deli smo da se upoznajemo sa okolinom. Upoznali smo kom\u0161ije, po\u010deli da izlazimo, da se dru\u017eimo sa drugom decom.<\/span><\/p>\n

Marijana je na\u0161la momka sa kojim je u vezi skoro tri godine. Marko se ozbiljno bavi informatikom.<\/span><\/p>\n

– Obo\u017eavam \u017eivot, obo\u017eavam ljude. Ujutru jedva \u010dekam da se probudim. Meni je do\u017eivaljaj samo da \u0161etam ulicom, ili, neopisiv je ose\u0107aj kada idem u \u0161kolu. Za neke ljude su to male stvari, ali meni je sve, nekako, novo i zbog toga u\u017eivam u svakom danu – ka\u017ee Marko.<\/span><\/p>\n

Bez obzira na ono \u0161ta su pro\u017eiveli, za majku i jedno i drugo imaju puno razumevanje.<\/span><\/p>\n

Oboje ka\u017eu:<\/span><\/p>\n

– Previ\u0161e nas je volela, ali znamo da to nije dovljno opravdanje za njene postupke. <\/span><\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

SESTRA i ja smo bili \u017ertve preterane ljubavi. Zato\u010denici maj\u010dine paranoje, deca osu\u0111ena na ku\u0107nu robiju. Niko nije smeo da zna da postojimo. Nismo i\u0161li u \u0161kolu, zabranjeno nam je bilo da izlazimo na ulicu. Mo\u017eda je ru\u017eno re\u0107i i srce mi se cepa dok izgovaram ove re\u010di, ali tek kada je ona umrla, mi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1142"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1142"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1142\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1142"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1142"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1142"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}