{"id":1188,"date":"2013-09-01T08:12:33","date_gmt":"2013-09-01T06:12:33","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=1188"},"modified":"2013-09-01T08:12:33","modified_gmt":"2013-09-01T06:12:33","slug":"ko-brine-o-naim-mozgovima-u-svetu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=1188","title":{"rendered":"Ko brine o na\u0161im mozgovima u svetu!"},"content":{"rendered":"
\n
\"<\/a><\/div>\n<\/p><\/div>\n
\n
\n

Nedavno je u izdanju Instituta za me\u0111unarodnu privredu i politiku objavljeno drugo, dopunjeno izdanje knjige \u201eSrpska nau\u010dna dijaspora\u201c doktora Vladimira Gr\u010di\u0107a. Prva studija o na\u0161im stru\u010dnjacima i ekspertima u emigraciji objavljena je na engleskom jeziku, kako bi, ka\u017ee njen autor, upoznao svetsku javnost sa snagom i bogatstvom srpskih \u201emozgova\u201c koji su se iselili iz na\u0161e zemlje.<\/span><\/p>\n

<\/span><\/p>\n

<\/p>\n

– Srbija danas u inostranstvu, na svim kontinentima, ima 30.000 intelektualaca, stru\u010dnjaka, profesora, studenata, nau\u010dnika, koji daju veliki doprinos razvoju tih dr\u017eava. U Evropi imamo 4.000, a u Americi \u010dak 6.000 nau\u010dnika, od \u010dega 35 akademika. Na\u0161ih nau\u010dnika ima mnogo u Kanadi, Nema\u010dkoj i sve vi\u0161e u Velikoj Britaniji, gde na Kembrid\u017eu studira 24 na\u0161ih mladih ljudi – nabraja dr Gre\u010di\u0107.<\/span><\/p>\n

Srpska istorija kazuje da su Obrenovi\u0107i \u0161kolovali svoje visoke \u010dinovnike, profesore i nau\u010dnike po Evropi, po Be\u010du, Pe\u0161ti i Pragu, a da su se Kara\u0111or\u0111evi\u0107i obrazovali naj\u010de\u0161\u0107e u Rusiji, \u0160vajcarskoj, Francuskoj. Uostalom, u evropskim metropolama tokom 19. veka izrasla je srpska elita koja se vratila ku\u0107i i obele\u017eila na\u0161u istoriju u prvoj polovini 20. veka. Na\u0161 sagovornik pominje i Mihaila Pupina i Nikolu Teslu, koji su sa Starog kontinenta oti\u0161li u SAD i postali svetski nau\u010dnici.<\/span><\/p>\n

OSVOJILI SVET<\/strong> Nema kutka planete koji nisu osvojili srpski nau\u010dnici. Zvezdan \u0106ur\u010di\u0107 je zvani\u010dno najbolji profesor i istra\u017eiva\u010d u Hongkongu. Violeta Damjanovi\u0107 je istra\u017eiva\u010d u Austriji, Dejan Ili\u0107 je profesor u SAD i Nema\u010dkoj, Stanislava Antonijevi\u0107 Eliot je profesor u Irskoj, a Radoje Belu\u0161evi\u0107 nuklearni ekspert u Japanu. Filip Blagojevi\u0107 radi u Nacionalnoj laboratoriji univerziteta Berkli u SAD, Milo\u0161 Damjanovi\u0107 je profesor na \u010duvenom Oksfordu. Ljubica Bla\u017eevi\u0107 je stru\u010dnjak iz \u0160vajcarske, a Zoran \u017dujovi\u0107 je profesor na Novom Zelandu.<\/div>\n

– Istorija iseljavanja srpskih nau\u010dnika je ponajvi\u0161e vezana za Ameriku, jer je tamo oti\u0161ao najve\u0107i broj njih. U prvoj generaciji srpskih doseljenika od 1900. godine bilo je dosta \u0161kolovanih ljudi, koji su radili u va\u017enim kompanijama ili otvarali svoja preduze\u0107a. Deo te elite bili su istori\u010dari – dr Majkl Boro Petrovi\u0107 i Aleks Dragni\u0107, psihijatar dr Paja (Rado) Radosavljevi\u0107 i prota Nikolaj Velimirovi\u0107. Jedan od njih, Nikola Jovanovi\u0107, poslat je, na primer, iz SAD 1906. godine u Be\u010d da posreduje u srpsko-austrijskim pregovorima posle Carinskog rata. Zbog ratova i promene useljeni\u010dke politike, SAD su opet po\u010dele da uzimaju na\u0161e intelektualce po\u010detkom sedamdesetih godina – obja\u0161njava Vladimir Gre\u010di\u0107.<\/span><\/p>\n

U vreme Titovog samoupravljanja dr\u017eava je brinula o izvozu stru\u010dnjaka. Slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje u inostranstvu je organizovala odlazak na rad i re\u0161avala sva pravna pitanja statusa na\u0161ih stru\u010dnjaka u svetu. Zavod za nau\u010dnu, tehni\u010dku, kulturnu i prosvetnu saradnju je koordinirao rad na\u0161ih nau\u010dnika koji su odlazili u svet. Mnogi od njih su, na primer, u\u010destvovali u misijama OUN ili u raznim komisijama Evropske zajednice kao eksperti za tehni\u010dku pomo\u0107.<\/span><\/p>\n

Devedesetih godina pro\u0161log veka, sa ratovima, kre\u0107e i novi, veliki talas odlaska obrazovanih ljudi.<\/span><\/p>\n

– Iz Srbije se poslednjih godina iselilo \u010dak 10.000 nau\u010dnika, profesora i eksperata, \u0161to je ugrozilo opstanak srpske nauke. Time je uga\u0161eno i na\u0161e znanje kao faktor razvoja zemlje. Na\u0161i ljudi su postali deo nacionalnog blaga tu\u0111ih zemalja. Samo za \u010detiri godine u SAD je doktoriralo 450 na\u0161ih ljudi – pominje dr Gre\u010di\u0107.<\/span><\/p>\n

MRTVA SLOVA
NA PAPIRU<\/strong> – Vlada Srbije je predstavila u decembru 2010. koncept razvoja Srbije do 2020, usagla\u0161en sa planom \u201eEvropa 2020\u201c Evropske komisije. U tom konceptu jedan od prioriteta jeste unapre\u0111enje ljudskog kapitala i investiranje u znanje i tehnologiju. Podataka o tome kako se taj koncept sprovodi, me\u0111utim, nema – tvrdi dr Gre\u010di\u0107.<\/div>\n

Koliko vredi ta srpska pamet koju decenijama izvozimo?<\/span><\/p>\n

– Britanci su izra\u010dunali da \u0161kolovanje jednog intelektualca vredi najmanje 300.000 evra. Srbija je, tako, iseljavanjem 30.000 obrazovanih ljudi poklonila Severnoj Americi i Evropi devet milijardi evra, koliko je dala za njihovo obrazovanje. To je kapital koji se ne mo\u017ee povratiti niti iskoristiti kao investicija u dugoro\u010dne programe razvoja zemlje. Po stepenu brige za svoje nau\u010dnike u svetu Srbija je verovatno najgora dr\u017eava na planeti! – kategori\u010dan je dr Gre\u010di\u0107.<\/span><\/p>\n

To dokazuje i \u010dinjenicom da je Svetski ekonomski forum sproveo obimno istra\u017eivanje u kome je tra\u017eio odgovore na pitanja da li Srbija \u010dini ne\u0161to da zadr\u017ei svoje talentovane i obrazovane ljude i \u0161ta \u010dini da takve ljude povrati? Iz dobijenih odgovora zaklju\u010deno je da na\u0161a zemlja ni o jednom od ovih pitanja ne \u010dini ni\u0161ta – od 144 anketirane dr\u017eave zauzela je 141 mesto.<\/span><\/p>\n

I, kao zaklju\u010dak, dr Gre\u010di\u0107 navodi:<\/span><\/p>\n

– U Srbiji danas ne postoji nijedna dr\u017eavna institucija koja brine o na\u0161im mozgovima u svetu! <\/span><\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nedavno je u izdanju Instituta za me\u0111unarodnu privredu i politiku objavljeno drugo, dopunjeno izdanje knjige \u201eSrpska nau\u010dna dijaspora\u201c doktora Vladimira Gr\u010di\u0107a. Prva studija o na\u0161im stru\u010dnjacima i ekspertima u emigraciji objavljena je na engleskom jeziku, kako bi, ka\u017ee njen autor, upoznao svetsku javnost sa snagom i bogatstvom srpskih \u201emozgova\u201c koji su se iselili iz na\u0161e […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1188"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1188"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1188\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1188"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1188"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1188"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}