{"id":1192,"date":"2013-09-05T16:35:56","date_gmt":"2013-09-05T14:35:56","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=1192"},"modified":"2013-09-05T16:35:56","modified_gmt":"2013-09-05T14:35:56","slug":"krenue-kad-srbin-stegne-ruku-srbinu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=1192","title":{"rendered":"Krenu\u0107e kad Srbin stegne ruku Srbinu!"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\"<\/a><\/div>\n

Ivan Jevti\u0107<\/p>\n

Ljiljana BEGENI\u0160I\u0106<\/span> | \t\t\t\t\t\t 20. jul 2013<\/p>\n<\/p><\/div>\n

ULAZAK u Evropu mu do\u0111e kao lak, sve\u017e, ke\u0161 kredit: u\u017eivate pet minuta, a posle do\u0111u muke i patnje…<\/span><\/p>\n

<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

Ovako na\u0161u \u017eelju da se pridru\u017eimo EU komentari\u0161e akademik Ivan Jevti\u0107, kompozitor, profesor po pozivu na Megatrend univerzitetu, \u010dija dela sti\u017eu u koncertne dvorane \u0161irom sveta, a prate ih aplauzi i najvi\u0161e ocene.<\/span><\/p>\n

Pre neki dan u Beogradu, na zavr\u0161nom koncertu \u010celo festa, izveden je njegov Divertimento za dva \u010dela i kamerni orkestar. Pre toga su na koncertu u Sava centru, posve\u0107enom delu Mom\u010dila Nastasijevi\u0107a, reprizno, posle 24 godine, izvedene i njegove „Zadu\u017ebine Kosova“… Svaki put do\u017eiveo je ovacije, kao znak da njegova muzika \u017eivi. A to je, ka\u017ee akademik Jevti\u0107, za kompozitora najva\u017enije.<\/span><\/p>\n

Radio je \u0161irom sveta, \u017eiveo u Brazilu, Parizu… Ali Srbija mu je uvek stajala kao ideja vodilja.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> Kako vam izgleda na\u0161a konfuzija – dileme Kosovo ili Evropa, siroma\u0161tvo… <\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– Gledam nedavno reklamu jedne banke – nude sve\u017e, lak ke\u0161 kredit, i ka\u017eem sebi – bo\u017ee, ljudima koji to uzimaju dobro je pet minuta, a posle nastupa katastrofa. Isto je i sa na\u0161om zemljom. Neko te uni\u0161tava kroz ceo 20. vek – 1915. sravni Beograd sa zemljom, pa 1941. i 1944. godine, pa 1999, i mi opet od tih istih \u010dekamo laki ke\u0161 kredit. Da \u017eivimo od danas do sutra. Takav \u017eivot je i stvar mentaliteta uslovljenog mnogim ratovima i razaranjima, a imamo i \u010ditave generacije koje su vaspitavane u Titovoj samoupravlja\u010dkoj Jugoslaviji. Titov re\u017eim je jedini re\u017eim koji je uspeo da iskorumpira celu naciju. Tada smo od poklonjenih ameri\u010dkih milijardi \u017eiveli kao od lakih ke\u0161 kredita: pare su nam, iz politi\u010dkih razloga, davane i na poklon da bismo pravili bre\u0161u izme\u0111u Zapada i SSSR. Tako smo stekli naviku da nam neko ne\u0161to daje, a mi da ne radimo i da \u010dekamo, \u010dekamo… A treba hitno zavrnuti rukave!<\/span><\/p>\n

POMO\u0106 ZA \u0160UMANOVI\u0106EVU GALERIJU<\/strong> * Veoma ste se zauzeli za galeriju i ku\u0107u Save \u0160umanovi\u0107a…
– Kada sam pre \u010detiri godine oti\u0161ao u Galeriju Save \u0160umanovi\u0107a imao sam \u0161ta da vidim – slike natrpane jedna na drugu, propadaju…
U neadekvatnom depou sme\u0161teno preko 300 njegovih slika. \u017dena, direktor, koja vodi Galeriju, gospo\u0111a Vesna Burojevi\u0107, tu radi iz ljubavi i pijeteta prema Savi…
A on je, po meni, na\u0161 najve\u0107i slikar, \u010dovek i mu\u010denik koga su zverski ubile usta\u0161e 1942. godine. Posle toga sam tamo poveo mog druga, akademika, arhitektu Branu Mitrovi\u0107a, koji je rekao da bi se to za vrlo malo para dalo urediti. Inicijativu sam prosledio mom odeljenju Akademije, a Izvr\u0161ni odbor je to usvojio i prosledilo Vladi Vojvodine i Matici srpskoj. Takva je procedura. I sada evo lepih vesti: Savina galerija u \u0160idu je dobila status institucije od nacionalnog zna\u010daja, sada je Ministarstvo kulture odobrilo i novac za rekonstrukciju Savine rodne ku\u0107e u \u0160idu, a nadam se, uskoro, i za izgradnju nove, svetle i jednostavne galerije.<\/div>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> Upravo ovih dana obele\u017eavaju se godi\u0161njice borbe protiv fa\u0161izma. Srbija je u oba svetska rata bila na strani saveznika. Za\u0161to to svet zaboravlja? <\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– Ta\u010dno je da smo se u oba svetska rata borili na strani Alijanse, a sada je Evropa primila sve u svoju zajednicu, osim Srbije… Slova\u010dku, koja je bila Hitlerov satelit, Ma\u0111arsku koja je imala jednog Hortija, Hrvatsku koja je iznedrila Paveli\u0107a, Rumuniju kojom je vladao Antonesku, Bugarsku… Jedino je u Drugom svetskom ratu Srbija izgubila milion i po ljudi. Ali, samo Srbija ne valja!? Tu mora da postoji neka gre\u0161ka.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> Ko previ\u0111a te zasluge i ka\u017enjava Srbiju? <\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– Imali smo pakt sa Nema\u010dkom i po tome i izvesnu nezavisnost pre 27. marta 1941. Zatim se dogodio dr\u017eavni udar. \u010cak je i Hitler rekao da su Englezi platili da se napravi pu\u010d 27. marta. Kazao je – verovao sam Srbima, sada su me za srce ujeli, i za to \u0107e da plate… I tako do danas… A veliki francuski general Galoa je jednom prilikom, apropo Srba, rekao: Nemci su uvek kroz istoriju znali da nagrade svoje saveznike i kazne one koji su bili na drugoj strani! Zaklju\u010dite sami…<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> Ali, mi smo spremni da platimo svaku cenu samo da bi nas Evropa prihvatila… Kakva su va\u0161a iskustva sa Evropom? <\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– Srbija je uvek bila i osta\u0107e u Evropi, a njen ma\u0107ehinski odnos prema nama je nerazumljiv i neopravdan! Ja znam kakav je odnos svuda u svetu prema ljudima sa ovih prostora. Iskusio sam to li\u010dno, na svojoj ko\u017ei. Nakon \u0161to je 1990. moje delo „Prema Vizantiji“ – koncert za violu i guda\u010de – bilo premijerno izvedeno u poznatoj pariskoj sali „Plejel“, gde me je slu\u0161alo 2.000 ljudi, i bilo ispra\u0107eno ovacijama, moja muzika je sklonjena u stranu, kao da ne postojim…<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> Ko vas je sklonio? <\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– Tada\u0161nja, i sada\u0161nja, kulturna diktatura, nametnuti estetski principi takozvane savremene muzike… Grupa ljudi-kompozitora koja je inaugurisala zadati stil, ili kako treba pisati savremenu muziku. Ako ste radili druga\u010dije, ako ste izra\u017eavali va\u0161e li\u010dne ideje i stavove, a ne kako oni misle da treba, niste imali porud\u017ebina, koncerata. Prebrodio sam i pre\u017eiveo sve zamke diktata i danas se moja muzika ipak slu\u0161a, i u svetu i u Francuskoj! To se mo\u017ee porediti sa dana\u0161njom politikom gde nam svetski politi\u010dari ka\u017eu – ako ne radite kako mi \u017eelimo, nikada ne\u0107ete u\u0107i u Evropu. Morali bismo da izdr\u017eimo i ulo\u017eimo velike radne napore kako bismo odr\u017eali na\u0161 kulturni identitet i ostvarili kontinuitet. Druga mogu\u0107nost je da se preko „Farmi“ i raznih drugih rijalitija utopimo i da nas za 30-40 godina nigde vi\u0161e i ne bude.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> Napisali ste kompoziciju „Zadu\u017ebine Kosova“. Sada se tra\u017ei da Kosovo, na kome su Pe\u0107ka patrijar\u0161ija, Visoki De\u010dani, Bogorodica Ljevi\u0161ka, bude nazavisno… <\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– U ovom trenutku postoje i opstaju u jednoj fantomskoj dr\u017eavi koja se odvojila od Srbije. Ali, ne\u0107e tako biti zauvek. Verujem da \u0107e promenom svetske politi\u010dke konstelacije, jednog dana, sve biti druga\u010dije, a Kosovo ponovo u granicama Srbije. Naravno, podrazumeva se da nijedna na\u0161a vlada nikada ne sme pristati na neki pismeni dokaz da je priznala Kosovo, a, tako\u0111e, da dotle, \u010dekaju\u0107i, ne izumremo kao nacija. Postepeno gubljenje ove svete zemlje traje ve\u0107 80-90 godina, a mi smo svedoci ne\u010dega \u0161to se de\u0161avalo i o \u010demu nismo vodili ra\u010duna. Tako se doga\u0111a sa ku\u0107om o kojoj doma\u0107in nije brinuo.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> Mnogi savetuju da na\u0161u malu la\u0111u ve\u017eemo za veliki ruski brod… <\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

UNESKO PRE MINISTARSTVA <\/strong>* Kao \u010doveku iz kulture, da li vam je nekad neko iz vlasti ponudio neku funkciju, mo\u017eda i ministarsku?
– Nije, a ne bih ni prihvatio. Moja profesija je pisanje muzike. Govorim jezikom muzike, no, tako\u0111e, vrlo dobro govorim i pet stranih jezika, a i gra\u0111anin sam sveta.
U tom smislu ne bih se libio da budem predstavnik na\u0161e zemlje u nekoj svetskoj kulturnoj organizaciji, kao \u0161to je, na primer, Unesko. A Francuska i Pariz su moja druga ku\u0107a…<\/div>\n

– Kada u Srbiji pomenete Ruse, svi okre\u0107u glavu. S druge strane, od onih koji su nas bombardovali mi stalno ne\u0161to tra\u017eimo i o\u010dekujemo. Rusi nas nisu uni\u0161tavali nego pomagali, a mi okre\u0107emo glavu. Svi dobro znamo da Rusija nije u\u0161la u rat 1917. svi Srbi bi ostali zaglavljeni u blatu Valone. A onda su rekli Francuzima – ulazimo u rat, a vi prevezite Srbe na Krf. Ako to ne uradite, izlazimo iz rata, pa vidite \u0161ta \u0107ete. I Francuzi, br\u017ee-bolje, prebaci\u0161e Srbe. A gde je Drugi svetski rat? Koliko je ruskih vojnika polo\u017eilo \u017eivote za oslobo\u0111enje na\u0161e zemlje od nema\u010dkih okupatora? A da li su nas Rusi bombardovali 1999? Ne zaboravimo nikada seni onih koji su polo\u017eili svoje \u017eivote, jer u protivnom ne\u0107emo mo\u0107i nikada da krenemo napred!<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> Prvi ste akademik koji je pokrenuo pitanje „Farme“ i \u0161tete koju nanose takvi programi.. <\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– U SANU sam pokrenuo dva pitanja – prvo je bilo problem Galerije Save \u0160umanovi\u0107a u \u0160idu i sada problem rijaliti programa. Jednom sam pogledao nekoliko minuta „Farme“ i nisam mogao da verujem \u0161ta sam video. Najgore psovke, najpogrdniji izrazi, taj jezik… Znao sam da ja to nikada vi\u0161e ne\u0107u gledati, ali sam pomislio – bo\u017ee, \u0161ta ovaj narod gleda, \u0161ta gleda na\u0161a omladina… To je duhovno uni\u0161tenje.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> Kao da iz sveta uzimamo ono najgore… <\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– Ponekad se i mora, jer prva stvar koju ambasador Amerike uradi, bilo gde da do\u0111e, jeste da instalira holividske filmove. Tako je ovde, tako je i u Francuskoj. No, nas je samo sedam miliona, i za vrlo kratko vreme mogu\u0107e je rapidno ruinirati i moral i duhovnost! I sledi nestanak…<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> I dokle se stiglo s va\u0161om inicijativom? <\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– U demokratskom dru\u0161tvu ni\u0161ta ne mo\u017ee silom, samo po zakonu. Tako sada moju ideju treba da prihvati moje odeljenje SANU, da se to prosledi na usvajanje drugim odeljenjima, a zatim treba dati sve to Izvr\u0161nom odboru SANU, a ovaj da uputi predlog Vladi Srbije, koja bi zakonom to pitanje trebalo da re\u0161i. Ne bi te programe trebalo zabraniti, ali bi ih trebalo skrajnuti i omogu\u0107iti da se vide vredni kulturni sadr\u017eaji.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> Vi ste jedini akademik koji je progovorio o ovom problemu, a intelektualci, ina\u010de, rado \u0107ute o mnogim problemima. Za\u0161to je za\u0107utala na\u0161a intelektualna elita? <\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– Takva je duhovna klima, svako se svakog boji. A, ljudi su se i umorili. I ratovi su ostavili posledice. U njima nije bilo solidarnosti. Kada su Hrvati napravili dr\u017eavu 1991. godine, dali su paso\u0161 svim Hrvatima koji su to \u017eeleli. Kod nas i danas ima onih koji su do\u0161li u kolonama, a bez dokumenata su.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> Upozoravate da su brojna strati\u0161ta na kojima su ubijani Srbi zaboravljena, posebno Jasenovac. <\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– Tamo su stradale stotine hiljada Srba i nikom ni\u0161ta. Da je Tito 1945. rekao Hrvatima – gospodo, kleknite i izvinite se Srbima za Jasenovac, kao \u0161to je mnogo godina kasnije to u\u010dinio Vili Brant za svoju nema\u010dku naciju – sve bi bilo druga\u010dije.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> Zato se na\u0161i predsednici izvinjavaju. <\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– Ne bih \u017eeleo o tome da govorim. Se\u0107am se samo kako je biv\u0161i predsednik Boris Tadi\u0107 u \u0161etnji sa Ivom Josipovi\u0107em Knez Mihailovom, u knji\u017eari njemu poklonio knjigu „Jugonostalgija“, a Josipovi\u0107 njemu „Vukovar“!? Ovde sam bez komentara.<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> I Josipovi\u0107 je kompozitor, svira i klavir… Da li je bolji muzi\u010dar ili predsednik?<\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– Josipovi\u0107 je najbolji kompozitor me\u0111u politi\u010darima i najbolji politi\u010dar me\u0111u kompozitorima. A i Tito je svirao klavir, zar ne?!<\/span><\/p>\n

*<\/strong><\/em><\/span><\/span> Dosta umetnika ulazi u politiku. Ko je tu kome potreban – oni strankama ili stranke njima?<\/strong><\/em><\/span><\/span><\/p>\n

– Mi u SANU ka\u017eemo da postoje ljudi kojima je potrebna Akademija i oni koji su potrebni Akadamiji. Tako je i sa partijama. Postoje oni kojima su potrebne stranke i drugi koji trebaju partijama. Ljude koji u stranke ne ulaze radi koristi – treba slu\u0161ati. Takvih je malo i na njih bi zaista trebalo obratiti pa\u017enju u svim segmentima dru\u0161tva. Treba slu\u0161ati \u0161ta govore ljudi dobre volje. Onog trenutka kada Srbin Srbinu stegne ruku i ka\u017ee – dru\u017ee moj, napravio si ne\u0161to divno, istog momenta krenu\u0107emo napred i po\u010de\u0107emo da se razvijamo. Kada bi se kod Srba na\u0161la tri \u010doveka da su saglasni oko neke stvari, gde bi nam bio kraj. SK.
<\/span><\/p>\n<\/p><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ivan Jevti\u0107 Ljiljana BEGENI\u0160I\u0106 | 20. jul 2013 ULAZAK u Evropu mu do\u0111e kao lak, sve\u017e, ke\u0161 kredit: u\u017eivate pet minuta, a posle do\u0111u muke i patnje…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1192"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1192"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1192\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1192"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1192"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1192"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}