{"id":1197,"date":"2013-09-18T17:47:02","date_gmt":"2013-09-18T15:47:02","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=1197"},"modified":"2013-09-18T17:47:02","modified_gmt":"2013-09-18T15:47:02","slug":"kovaevi-itao-bih-vuka-svaki-dan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=1197","title":{"rendered":"Kova\u010devi\u0107: Slavili smo tu\u0111eg cara"},"content":{"rendered":"
sreda, 18.\u00a0sep\u00a02013<\/div>\n
\n

Du\u0161an Kova\u010devi\u0107<\/span> |\u00a0Politika<\/span><\/p>\n

<\/p>\n

Slavili smo tu\u0111eg cara ove godine, umesto vladike srpske poezije. Za\u0161to smo mi toliko \u201ezaboravni“, neodgovorni? I za\u0161to se danas \u010dudimo \u0161to nam se sve ovo doga\u0111a i \u0161to smo narod koji polako ali sigurno nestaje – rekao je knji\u017eevnik Du\u0161ko Kova\u010devi\u0107 u govoru na 80. Vukovom saboru u Tr\u0161i\u0107u, \u010dije delove prenosi „Politika“.<\/p>\n

<\/p>\n

I danas Vuka poneko proziva njegovim re\u010dima, njegovim pismom i pravopisom, zaboravljaju\u0107i Vukov rad i \u201ekona\u010dnu pobedu“ srpskog knji\u017eevnog jezika 1847. godine, kad se pojavljuje prevod Vukovog \u201eNovog zaveta“, rukoveti pesama \u201eve\u010ditog mladi\u0107a“ Branka Radi\u010devi\u0107a i, kao kruna te 1847. godine, \u201eGorski vijenac“ vladike i vladara, pesnika i filozofa.<\/p>\n

On se danas pominje nekako kri\u0161om i bez ve\u0107eg zna\u010daja da je ova, 2013. godina, jedna od najva\u017enijih za srpsku knji\u017eevnost i kulturu – 200 godina od Njego\u0161evog ro\u0111enja. Slavili smo tu\u0111eg cara ove godine, umesto vladike srpske poezije. Za\u0161to je to tako i za\u0161to smo mi toliko \u201ezaboravni“, neodgovorni? I za\u0161to se danas \u010dudimo \u0161to nam se sve ovo doga\u0111a i \u0161to smo narod koji polako ali sigurno nestaje?<\/p>\n

Partokratija – vladavina dnevne politike nad zdravim razumom, kroji nam sudbinu vekovima. Petar Drugi Petrovi\u0107 Njego\u0161 je, danas, u Srbiji, pesnik iz Crne Gore – Crnogorac. U Crnoj Gori je Srbin, i to ne obi\u010dan Srbin, ve\u0107 srpski pesnik kome valja ispraviti sve suvi\u0161no srpsko napisano onda kad Crna Gora nije bila to \u0161to je danas, a Njego\u0161 to nije predvideo pa je pisao ne obaziru\u0107i se na budu\u0107nost.<\/p>\n

Godine 1847. pojavljuju se ljudi i knjige koje \u0107e zauvek obele\u017eiti na\u0161 knji\u017eevni i \u017eivotni put. A samo 15 godina pre te \u201esudbonosne godine“ vladar Srbije – gospodar bez \u201eznanja pisanja i \u010ditanja“ zabranjuje upotrebu Vukovog pravopisa u Srbiji, 1832. godine. I Milo\u0161u to nije bilo dovoljno; on Vuku nudi novac da ne pi\u0161e – da prestane da pi\u0161e!<\/p>\n

Dok po svetu vladari pla\u0107aju zlatom pesnike, kompozitore i slikare da im stvore dela po kojima \u0107e se pamtiti njihova vladavina, u zemlji Srbiji vladar \u017eeli da plati – nudi pare Vuku da ne pi\u0161e, jer je on – Vuk Stefanovi\u0107 Karad\u017ei\u0107, po Milo\u0161evom opisu za Vukov paso\u0161 \u201eu mladosti kozar, a sada spisatelj srpske gramatike; usta su mu – kao \u010darapin po\u010detak“. Tako govori nepismeni vladar o najpismenijem podaniku. Tako je to sa kulturom bilo i tako je ostalo do dana dana\u0161njeg.<\/p>\n

Pi\u0161e Vuk vladaru, Milo\u0161u, 1832. godine, da je u Srbiji najve\u0107i problem \u0161to nema pravih i kvalitetnijih ljudi \u201esposobnih za narodne slu\u017ebe“.<\/p>\n

I predla\u017ee Vuk da se po Srbiji izaberu najdarovitiji mladi ljudi i o \u201edr\u017eavnom tro\u0161ku po\u0161alju u Evropu dalje da u\u010de nauke i jezike“.<\/p>\n

Uprkos svim uvredama, Vuk savetuje Milo\u0161a: \u201eA da bi sve ovo lak\u0161e bilo u\u010diniti, i da bi slava Va\u0161e Svetlosti bila sasvim savr\u0161ena, mislio sam da najpre Va\u0161u Svetlost nau\u010dim \u010ditati i pisati, potom da na\u010dinimo nekolike knjige za Va\u0161u Svetlost, pa neka neke da vam se odre\u0111eno vreme \u010ditaju, a neke sami na besposlici da \u010ditate“.<\/p>\n

Pi\u0161e Vuk Milo\u0161u, velikom vladaru Srbije, kako da \u201eizbegne“ novu bunu na doma\u0107e dahije; savetuje ga \u201eda se ljudi obogate… jer koji nema \u0161ta izgubiti, onaj se u svakoj promeni i buni nada zacelo \u0161ta dobiti“… Te \u201ebune na dahije“ odavno se zovu – revolucije, svuda po svetu. Da sam vladar Srbije, \u010ditao bih Vuka svaki dan.<\/p>\n

I Milo\u0161 ga je pri kraju \u017eivota po\u0161tovao i pomagao, ali je sve bilo malo kasno.<\/p>\n

Proputovao je Vuk \u0161to pe\u0161ke, \u0161to na konjima i u ko\u010dijama \u201evascelu Evropu“ (u koju mi danas \u017eurimo) i sreo se sa najzna\u010dajnijim ljudima svoga vremena, imenima – simbolima kulture tada\u0161nje i sada\u0161nje Evrope. Pre skoro dva veka Vuk je bio cenjeniji i po\u0161tovaniji u Evropi nego \u0161to smo mi danas.<\/p>\n

Demografski podaci ka\u017eu da nas je svake godine u proseku manje za oko 40.000 stanovnika. Za deset godina Srbija izgubi grad od oko 400.000 ljudi, \u0161to zna\u010di, ako se tako nastavi, za 100 godina bi\u0107emo prepolovljeni kad nestane \u010detiri miliona stanovnika. A sto godina pro\u0111e brzo.<\/p>\n

I ako ni\u0161ta ne u\u010dinimo da se Srbija oporavi od \u201ebele kuge“ koja odnosi vi\u0161e stanovnika nego bilo koja bolest, pitanje je koliko \u0107e nas biti na Vukovom saboru za sto godina 2113.<\/p>\n

I \u0161ta \u0107e biti sa na\u0161om zemljom ako ljudi nestanu: kome gradimo mostove, puteve, koridore, za koga spremamo i obnavljamo (bar u obe\u0107anjima) Srbiju kao zemlju \u201epo\u0161tenog, \u010destitog i dobrog \u017eivota“? Ko \u0107e govoriti Vukovim jezikom kad se Srbi sretnu za 200 godina, koliko je ve\u0107 pro\u0161lo od pojave Vukove Pismenice 1814. godine? I da li o tome iko razmi\u0161lja u borbi za vlast od \u010detiri godine?<\/p>\n

Danas je pitanje opstanka naroda najve\u0107a briga i, sigurno, najva\u017enija opomena sa ovog sve\u010danog Vukovog sabora, u ime Vuka i njegove ve\u010dite brige \u201eza zemlju i narod“.<\/p>\n<\/p><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

sreda, 18.\u00a0sep\u00a02013 Du\u0161an Kova\u010devi\u0107 |\u00a0Politika Slavili smo tu\u0111eg cara ove godine, umesto vladike srpske poezije. Za\u0161to smo mi toliko \u201ezaboravni“, neodgovorni? I za\u0161to se danas \u010dudimo \u0161to nam se sve ovo doga\u0111a i \u0161to smo narod koji polako ali sigurno nestaje – rekao je knji\u017eevnik Du\u0161ko Kova\u010devi\u0107 u govoru na 80. Vukovom saboru u Tr\u0161i\u0107u, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1197"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1197"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1197\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1197"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1197"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1197"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}