{"id":1352,"date":"2013-11-11T09:04:01","date_gmt":"2013-11-11T08:04:01","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=1352"},"modified":"2013-11-11T09:04:01","modified_gmt":"2013-11-11T08:04:01","slug":"carstvo-bez-krune","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=1352","title":{"rendered":"CARSTVO BEZ KRUNE"},"content":{"rendered":"
\n
\"<\/a><\/div>\n

Manastir Hilandar<\/p>\n

\u201eSVETA Gora je carstvo bez krune, Dr\u017eava bez vojske, Zemlja bez \u017eena, Bogatstvo bez novca, Mudrost bez \u0161kole, Kuhinja bez mesa, Molitva bez prestanka, Veza sa nebesima bez prekida, Slavopoj Hristu bez umora, Smrt bez \u017ealjenja\u201c – pisao je sveti vladika Nikolaj Velimirovi\u0107.<\/strong><\/p>\n

\u0160ta stoji iza namera da se lep\u0161em polu dozvoli pristup Svetoj Gori i najzna\u010dajnijem srpskom manastiru. Deo napada novog svetskog poretka i feminista na pravoslavlje<\/em><\/p>\n

GRUPA poslanica Evropskog parlamenta zatra\u017eila je nedavno od Gr\u010dke da ukine propis avato, po kome je pripadnicama \u017eenskog pola najstro\u017ee zabranjeno da pose\u0107uju Svetu Goru, njenih dvadeset manastira i 2.500 monaha. U zahtevu je napisano da se tim zakonom \u201ekr\u0161i polna ravnopravnost i uvodi diskriminacija \u017eena, \u0161to nije u skladu sa demokratijom\u201c. Istovremeno, u srpskim medijima su se pojavili oglasi za odvo\u0111enje \u017eena na \u201epokloni\u010dko putovanje na Svetu Goru\u201c, po ceni od 100 do 200 evra. Na ovaj na\u010din je otvoreno pitanje dolaska \u017eena na Sveti Goru i u manastir Hilandar, koje neke nevladine organizacije u Srbiji \u017eele da pokrenu.<\/span><\/p>\n

<\/div>\n

– Ideje o otvaranju Svete Gore za \u017eene, koje se povremeno pojavljuju, po svemu sude\u0107i, predstavljaju deo frontalnog napada novog svetskog poretka na isto\u010dno hri\u0161\u0107anstvo pod firmom ukidanja starovremenih tradicionalnih zajednica, uvo\u0111enja demokratije i razvijanja modernog turisti\u010dkog poslovanja. To dolazi i od feministi\u010dkih krugova iz Amerike, kao i LBGT zajednice, koje raspola\u017eu neograni\u010denim sumama novca i prosto ru\u0161e hri\u0161\u0107ansku i pravoslavnu tradiciju pod izgovorm nekakve brige za ravnopravnost – smatra dr Veljko \u0110uri\u0107 Mi\u0161ina, istori\u010dar crkve.<\/span><\/p>\n

Poznato je da na Svetu Goru ne sme kro\u010diti \u017eenska noga, jer je to zabranila Sveta Bogorodica, kada je 442. godine \u0107erki Teodosija Velikog, dok je ova bila u poseti manastiru Vatoped, pustila glas i naredila joj da odstupi. Otada nijednoj \u017eeni nije dozvoljeno da hoda po ovom Bogorodi\u010dinom vrtu.<\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

TRA\u017dILI OTVARANJE<\/b><\/div>\n
<\/b>SVOJEVREMENO je gr\u010dka vojna hunta pominjala mogu\u0107nosti otvaranja Svete Gore za izgradnju auto-puteva, dovo\u0111enje elektri\u010dne energije i vode u manastire. Sli\u010dne ideje dolazile su iz Vatikana, kako bi time uni\u0161tio mona\u0161ku dr\u017eavu koja je bila najve\u0107a brana rimokatoli\u010dkim pohodima na istok.<\/div>\n

– Bogorodica je igumanija Svete Gore, ali u njeno ime vlada vrhovno telo Protat, sastavljen od igumana \u010detiri svetogorska manastira, me\u0111u kojima je i srpski Hilandar – pri\u010da dr \u0110uri\u0107. – Me\u0111utim, legenda kazuje da je u vreme velike kuge, koja je harala Srbijom za vladavine Du\u0161ana Silnog Nemanji\u0107a, car sa suprugom i naju\u017eom pratnjom dospeo na Svetu Goru. Carska porodica boravila je na Svetoj Gori od avgusta 1347. do aprila 1348. Obilaze\u0107i i bogato daruju\u0107i manastire Sveti Pantelejmon, Hilandar i Vatoped, postali su njihovi veliki ktitori, a sama carica obnovila je keliju Svetog Save u Kareji. Tako je probijena vi\u0161evekovna \u201ebarijera\u201c da \u017eene nisu hodale Svetom Gorom. Pri\u010da kazuje da carica nije svojom nogom kro\u010dila na tlo jer je bila no\u0161ena u posebnom nosiljci! Tako je, ka\u017eu, ispo\u0161tovana vi\u0161evekovna tradicija o zabrani \u017eenama da hodaju Svetom Gorom.<\/span><\/p>\n

I pored zabrane pojedine \u017eene su prelazile granicu Svete Gore i pohodile Hilandar. Ima pri\u010da da su Atos u novije doba tajno pose\u0107ivale Orijane Fala\u010di i Melina Merkuri. \u017dena britanskog konzula u Atini dobila je 1850. dopu\u0161tenje da ode \u010dak do Velike lavre Svetog Atanasija, najstarijeg manastira na samom poluostrvu. U vreme Oktobarske revolucije sa ruskim izbeglicama na Svetu Goru sklonila se i jedna princeza.<\/span><\/p>\n

Kao izbeglice \u017eene su se sklanjale u manastire u vreme gr\u010dkog ustanka i posle proterivanja Grka iz Male Azije, dvadesetih godina pro\u0161log veka kada su naselile deo Atosa. Sa Atosa je 1929. proterana Grkinja, mis Evrope, koja je maskirana poku\u0161ala da se iskrca u jedno od manastirskih pristani\u0161ta. Ulazak \u017eena se zbio i 1948. tokom bitke kraj svetogorske prestonice Kareje, gde su bile partizanke iz armije generala Markosa.<\/span><\/p>\n

\"\"<\/span><\/div>\n

Pedesetih godina jednoj Francuskinji po\u0161lo je za rukom da obi\u0111e mona\u0161ku zemlju i svih 20 manastira, o \u010demu je u Parizu objavila knjigu \u201eMesec dana me\u0111u mu\u0161karcima\u201c. Sedamdesetih godina upravo u Hilandaru osuje\u0107en je plan jedne italijanske novinarke da neprime\u0107ena dovr\u0161i svoj vi\u0161ednevni boravak na Svetoj Gori.<\/span><\/p>\n

– De\u0161avalo se da i pojedine turistkinje zalutaju na obalu Atosa, ali se <\/span>danas<\/span> to pa\u017eljivo kontroli\u0161e stalnim patroliranjem policijskih \u010damaca. Zna se za jo\u0161 nekoliko slu\u010dajeva da su mu\u0161kobanjaste \u017eenske osobe prolazile granicu Svete Gore i pohodile neke manastire, pa i na\u0161 Hilandar. Te\u0161ko je utvrditi da su su to bile provokatorke, radoznali turisti ili, mo\u017eda, dame poreme\u0107enog uma – ka\u017ee dr Veljko \u0110uri\u0107 Mi\u0161ina, istori\u010dar.<\/span><\/p>\n

Po crkvenim pravilima turisti\u010dkim i privatnim brodovima sa \u017eenama dozvoljeno je da Svetu Goru razgledaju uz obalu, sa mora i sa udaljenosti od 500 metara.<\/span><\/p>\n

– Dobro su poznati stavovi svih svetogorskih manastira kao i svih pomesnih crkava o zadr\u017eavanju vekovnih obi\u010daja na prostoru mona\u0161ke dr\u017eave. \u017denama nije mesto na Svetoj Gori i u manastiru Hilandar, jer je to protivno zakonu, verskim kanonima i zato \u0161to bi to remetilo svetovni mir i aktivnosti monaha. Te\u0161ko je, me\u0111utim, predvideti dokle \u0107e se takvo stanje odr\u017eati upravo zbog strahovite propagande koja se pojavljuje na Zapadu u talasima i tra\u017ei otvaranje Svete Gore – smatra dr Veljko \u0110uri\u0107 Mi\u0161ina.<\/span><\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Manastir Hilandar \u201eSVETA Gora je carstvo bez krune, Dr\u017eava bez vojske, Zemlja bez \u017eena, Bogatstvo bez novca, Mudrost bez \u0161kole, Kuhinja bez mesa, Molitva bez prestanka, Veza sa nebesima bez prekida, Slavopoj Hristu bez umora, Smrt bez \u017ealjenja\u201c – pisao je sveti vladika Nikolaj Velimirovi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1352"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1352"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1352\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1353,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1352\/revisions\/1353"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1352"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1352"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1352"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}