{"id":13568,"date":"2016-12-18T15:52:01","date_gmt":"2016-12-18T14:52:01","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=13568"},"modified":"2016-12-18T15:52:01","modified_gmt":"2016-12-18T14:52:01","slug":"neka-kazu-od-koga-je-to-stepinac-spasavao-srbe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=13568","title":{"rendered":"Neka ka\u017eu od koga je to Stepinac spasavao Srbe"},"content":{"rendered":"

D. R. \u0110OR\u0110EVI\u0106 – B. POPOVI\u0106<\/span> | 18. decembar 2016.<\/p>\n

Profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu o antisrpskim porukama u Hrvatskoj, odnosima dvaju naroda, NDH, zlo\u010dinima u Jasenovcu, blokadi Poglavlja 26…<\/strong><\/p>\n

\"<\/p>\n

OSNIVANjE komisija koje treba da „zaklju\u010de“ da je „Za dom spremni“ uvredljiv ili usta\u0161ki pozdrav, besmisleno je, jer tu dilema nema. Besmisleno je i da se u 2016. bavimo time da li je neki pozdrav opravdan, iako niko ne mo\u017ee da ka\u017ee da se on upotrebljavao negde drugde osim u NDH. Putnike u Pitsburgu po\u010dela su da voze vozila bez voza\u010da, a mi se bavimo davno zavr\u0161enim stvarima.<\/p>\n

<\/p>\n

Ovako, za „Novosti“, Tvrtko Jakovina, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, komentari\u0161e slu\u010daj table u Jasenovcu sa ugraviranim usta\u0161kim pozdravom „Za dom spremni“, \u0161to je, po njemu, vrlo „ozbiljno pitanje“.<\/p>\n

*<\/b><\/i> Za vreme predizborne kampanje u Hrvatskoj, antisrpske poruke tuma\u010dene su borbom za lake politi\u010dke poene. Izbori su zavr\u0161eni, a srpske \u010dokoladice dospele su na „stub srama“…<\/b><\/i><\/p>\n

– „\u010cokolada“ je toliko bizaran slu\u010daj na koji niko nije trebalo da reaguje. Kada se ve\u0107 dogodio, predsednica je mogla da ka\u017ee: trebalo je da poslu\u0161am nutricioniste i da deci dam smokve i mandarine, a ne ne\u0161to od \u010dega \u0107e se ugojiti. Ne vidim kome je koristilo najavljivanje „istrage“. Reakcija pokazuje ne samo politi\u010dki netalenat, ve\u0107 je o\u0161tetila funkciju predsednice, ali i me\u0111udr\u017eavne odnose. Novo, liberalnije vo\u0111stvo HDZ posle izbora u septembru ni kod koga u Hrvatskoj nije moglo da izazove strah, \u0161to nije bio slu\u010daj sa vladom izabranom po\u010detkom ove godine. \u010cini se, ipak, da nemaju snage za „proevropsku“ politiku kakvu je mogao da vodi Sanader. Mo\u017eda to sugeri\u0161e da su se okolnosti promenile i da postoji problem sa puno ve\u0107im duhom iz boce koji je pu\u0161ten svuda u Evropi.<\/p>\n

*<\/b><\/i> Ho\u0107e li Plenkovi\u0107 uspeti da savlada „naraslog duha“?<\/b><\/i><\/p>\n

– Njegovo naduvavanje poslednjih pet godina bilo je temelj politike hrvatske desnice. S novim vo\u0111stvom nisu se promenili i svi ljudi. Mnogi se jo\u0161 nadaju funkcijama, oni koji su do ju\u010de podr\u017eavali Karamarka, a sada Plenkovi\u0107a, imaju razlog da neko vreme \u0107ute. Dok on bude postizao ekonomske rezultate, op\u0161te nezadovljstvo bi\u0107e manje, pa \u0107e i radikali biti manje vidljivi. Nezadovoljstvo desnih svakom umerenom politikom, uprkos ovako hladnom reakcijom prema tabli u Jasenovcu, ne\u0107e zadovoljiti desne bira\u010de i politi\u010dare. Zasada ne izgleda da se desnicom u Hrvatskoj upravlja, ve\u0107 da se primirila.<\/p>\n

*<\/b><\/i> Kada ka\u017eete da je zagovaranje usta\u0161tva i normalizacija NDH problem, koliko u Hrvatskoj imate istomi\u0161ljenika?<\/b><\/i><\/p>\n

– Neverovatno je da o tome uop\u0161te govorimo i da se i danas tribine o Jasenovcu prekidaju povicima da je re\u010d o „izmi\u0161ljotinama“, da ni\u0161ta od onog \u0161to smo o logoru znali, nije istina. Hrvatska je sa stvaranjem vlade Most-HDZ s Karamarkom i Ore\u0161kovi\u0107em bila samo na korak do stanja kakvo je trenutno u Poljskoj, gde ne sme da se govori o poljskom anitisemitizmu i o tome da se sara\u0111ivalo sa Nemcima u vezi s pitanjem Jevreja. Mo\u017eda je takav scenario u Hrvatskoj izbegnut izborima u septembru. Svejedno, puno je onih koji se sla\u017eu sa onim \u0161to govorim. Problem je \u0161to se neprestano pove\u0107ava broj onih koji \u017eele \u017eivot u la\u017ei, kojima ne smeta relativizacija \u010dinjenica, koje iskrivljuju jer smatraju da je to iskaz patriotizma.<\/p>\n

*<\/b><\/i> Da li je Hrvatska plodno tlo da se u svakoj zgodnoj prilici \u010dinjenice izvr\u0107u?<\/b><\/i><\/p>\n

– Hrvatska je osetljiva samo na neke epizode razdoblja Jugoslavije. Tu se doga\u0111aju revizionizmi i ne\u0107e tako lako prestati. I Sanader je, kada je trebalo da se bori za drugi mandat, udarao na nacionalisti\u010dke narative. Sve \u0161to vam treba su dovoljno naivni bira\u010di koji \u0107e 15. put da zagrizu isto.<\/p>\n

*<\/b><\/i> Na ozbiljne incidente EU ne reaguje, barem ne tako da je sa tim upoznata javnost…<\/b><\/i><\/p>\n

– Kada je Slovenija blokirala Hrvatsku, onda je EU govorila Zagrebu: vi ste u pravu, ali oni su unutra. Drugo, trenutna vlast u Hrvatskoj je, u pore\u0111enju sa prethodnom, mnogo mirnija i bolja, a nije pro\u0161lo ni sto dana kabineta, pa je i to razlog \u0161to reakcije izostaju. Dugoro\u010dno, okretanje glave nikad nije dobra politika.<\/p>\n

*<\/b><\/i> Da li je Zagreb samostalno spustio rampu Beogradu za poglavlje 26 ili je to odigrano za ra\u010dun ve\u0107ih \u010dlanica EU?<\/b><\/i><\/p>\n

– Mogu\u0107e je i to. Mislim ipak da je i EU i Zapadu silno stalo da se ovaj prazni prostor van EU popuni, da Srbija napreduje u evropskim integracijama, makar zbog toga \u0161to bi vakuum mogao da popuni neko sa Istoka. Da budemo fer, neke od prigovora koje su iza\u0161li na videlo Hrvatska je iznosila jo\u0161 za vreme Milanovi\u0107eve vlade, pa blokada nije trebalo da bude preveliko iznena\u0111enje. Sa druge strane, nisu to sve tako ozbiljna pitanja da ne mogu da se re\u0161avaju u razumnim me\u0111usobnim odnosima koje jo\u0161 nismo dostigli. Politika inata je lo\u0161a, \u0161to va\u017ei i za Zagreb i za Beograd.<\/p>\n

*<\/b><\/i> Jedan od hrvatskih zahteva je da se vrati ne\u0161to \u0161to je imovina SPC, a ne svojina dr\u017eave Hrvatske…<\/b><\/i><\/p>\n

– To ne bi bio besmislen zahtev kada bi na\u0161i odnosi bili normalni. U normalnim okolnostima imovina Srba u Hrvatskoj pripada Srbima u Hrvatskoj.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

*<\/b><\/i> Da li je Hrvatskoj, gde su Srbi pre sukoba \u010dinili gotovo \u010detvrtinu stanovni\u0161tva, bio potreban rat devedesetih da bi dobila dr\u017eavu kakava je sada?<\/b><\/i><\/p>\n

– U okolnostima op\u0161te napetosti, s tako slabim i malobrojnim akterima koji su nudili neka druga re\u0161enja, te\u0161ko je bilo zamisliti raspad bez sukoba. Uticaj Srba u Hrvatskoj, kojih je bilo oko 12 odsto, bio je ogroman dugi niz decenija. Barem od 1880-ih, kada se Vojna krajina integrisala sa Banskom Hravatskom. U mnogim gradovima va\u017eni politi\u010dari i kulturne li\u010dnosti bili su Srbi. To se danas uveliko promenilo, jer su se brojevi izmenili. Ako je nekom bio cilj smanjenje broja, onda je rat tu veliki katalizator. Ne bih rekao da je to bilo smi\u0161ljano, ali ne mislim ni da je bilo velikih \u017eelja da se rat spre\u010di.<\/p>\n

*<\/b><\/i> Kako gledate na zvani\u010dno obele\u017eavanje „Oluje“ i domovinskog rata, smatrate li da je to bila velikosrpska agresija ili gra\u0111anski rat?<\/b><\/i><\/p>\n

– Delom je sasvim sigurno bio gra\u0111anski rat, jer Srbi iz Pakraca koji su bili na strani Krajine, recimo, nisu niotkuda do\u0161li ve\u0107 su tamo \u017eiveli. S druge strane, sigurno je i da je iz Srbije dolazila pomo\u0107 u vidu plata, a kada je stvorena Krajina, i u oru\u017eju, \u0161to je sigurno agresija. Jedno drugo ne isklju\u010duje.<\/p>\n

*<\/b><\/i> Da li ste i dalje pri stavu da Hrvatske ne bi bilo kakva je sada da nije bilo Srbije 1918, \u0161to je mnogima zaparalo u\u0161i?<\/b><\/i><\/p>\n

– Nije to revolucionarna teza, izgovarali su je i drugi. U trenutku nastanka jugoslovenske dr\u017eave 1918, opcije koje su bile na stolu za hrvatsku teritoriju bile su dramati\u010dno nepovoljnije nego nastanak zajedni\u010dke dr\u017eave koja je hrvatske teritorije sklopila unutar jedne celine. Druga\u010dije bi deo oti\u0161ao u Italiju, deo bi uzela Srbija… Umesto najsiroma\u0161nijih krajeva Austrougarske, u zajedni\u010dkoj dr\u017eavi postali smo najrazvijeniji kraj.<\/p>\n

* <\/b><\/i>Kako gledate na polemike o kanonozaciji Stepinca?<\/b><\/i><\/p>\n

– Najvi\u0161e bi me razo\u010daralo ako bi do\u0161lo do onoga \u0161to se moglo \u010duti u Hrvatskoj – da je vrh SPC po\u010deo da trguje. Ako jeste, to bi zna\u010dilo da vi\u0161e misle na ono \u0161to je sada i u budu\u0107nosti, nego \u0161ta je bilo u pro\u0161losti. Naslu\u0107uje se da za Vatikan postoje pote\u0161ko\u0107e s kanonizacijom. A bilo bi ih manje kada bi hrvatski desni\u010dari jasno odgovorili na pitanje: ako je Stepinac za kanonizaciju i ako je to izme\u0111u ostalog zaslu\u017eio spasavanjem Srba i Jevreja tokom Drugog svetskog rata, od koga ih je spasavao? Od onih koji su nosili zvezdu ili od onih koji su vikali „Za dom spremni? Jesu li to isti totalitarni simboli?<\/p>\n

*<\/b><\/i> Koji je trenutak u istoriji preloman za nastanak netrpeljivosti prema Srbima u Hrvatskoj?<\/b><\/i><\/p>\n

– Puno toga se doga\u0111alo tokom 19. veka, Prvi, pa Drugi svetski rat, iskustva u Jugoslaviji, stvari su se talo\u017eile, a bilo je malo nastojanja da se zale\u010de. Poku\u0161aji zale\u010denja tokom socijalizma bili su o\u010dito pogre\u0161ni, jer se o nekim stvarima uop\u0161te nije govorilo, a mnoge su bolele. Posle Drugog rata 0,6 odsto gra\u0111ana Jugoslavije ima zavr\u0161en fakultet, u Hrvatskoj je nepismenih 18 odsto, u Srbiji i vi\u0161e. Te\u0161ko mogu da zamislim da su ti seljaci, koji su najve\u0107im delom bili nepismeni, igde bili generator mr\u017enje, pogotovu praiskonske.<\/p>\n

*<\/b><\/i> Ko je to, onda, bio?<\/b><\/i><\/p>\n

– Rekao bih da retko koja institucija mo\u017ee biti izuzeta kada tra\u017eimo po\u010detak. Ni u ratovima devedesetih, ni u onim ranijim, nijedna crkvena ni mnoge kulturne organizacije, kao ni mnoge politike nisu radile ono \u0161to je trebalo. Pogotovo kada su razlike tako male: Srbi i Hrvati se razumeju, jezik koji se sasvim razume medij je pomo\u0107u kojeg na sli\u010dan na\u010din \u010ditamo svet oko nas. To je prokletstvo malih razlika.<\/p>\n

*<\/b><\/i> Ose\u0107ate li se neprijatno u Beogradu, jedete li srpsku hranu, slatki\u0161e?<\/b><\/i><\/p>\n

– \u010cokolade generalno slabo jedem, ali su mi bajadere broj jedan. U Beogradu \u010desto jedem po restoranima. Evo, sino\u0107 smo bili u „Vuku“. Imaju odli\u010dne \u010dorbe! A volim i ljuto.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

D. R. \u0110OR\u0110EVI\u0106 – B. POPOVI\u0106 | 18. decembar 2016. Profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu o antisrpskim porukama u Hrvatskoj, odnosima dvaju naroda, NDH, zlo\u010dinima u Jasenovcu, blokadi Poglavlja 26… OSNIVANjE komisija koje treba da „zaklju\u010de“ da je „Za dom spremni“ uvredljiv ili usta\u0161ki pozdrav, besmisleno je, jer tu dilema nema. Besmisleno je […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13568"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13568"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13568\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":13569,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13568\/revisions\/13569"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13568"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13568"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13568"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}