{"id":15020,"date":"2017-03-28T19:46:03","date_gmt":"2017-03-28T17:46:03","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=15020"},"modified":"2017-03-28T19:46:03","modified_gmt":"2017-03-28T17:46:03","slug":"igre-bez-stida-i-granica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=15020","title":{"rendered":"IGRE BEZ STIDA I GRANICA"},"content":{"rendered":"

„Magazin Tabloid“, jula 2015.<\/span><\/p>\n

Ivona \u017divkovi\u0107<\/p>\n

Iako su mediji u Srbiji preko raznih\u00a0 poznavaoca gr\u010dkih (ne)prilika analizirali uzroke i posledice gr\u010dkog ogromnog duga, te\u0161ko da je iko pomenuo ogromno gr\u010dko tro\u0161enje para na kupovinu oru\u017eja. A od 320 milijardi dolara gr\u010dkog duga oko 150 milijardi je potro\u0161ila upravo vojska. I to daleko od o\u010diju gr\u010dkog naroda. Za\u0161to?<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u00a0Prodaja oru\u017eja je jedan od najunosnijih poslova svih vremena. Da nema ratova morali bi biti izmi\u0161ljeni kako bi najve\u0107i svetski industrijalci, vlasnici \u010deli\u010dana brodogradili\u0161ta, avioindustrije, proizvo\u0111a\u010di eksploziva, kao i elektronska i softverska i tekstilna industrija u poslednjih 50 godina mogle da zgr\u0107u ogroman novac. Kupci oru\u017eja po pravilu su dr\u017eave (koje za to koriste novac svojih poreskih obveznika), a veliki industrijalci koji ga proizvode su privatne kompanije. U trgovini oru\u017ejem postoji jo\u0161 jedna pogodnost, a to je- tajnost posla. Zakoni u mnogim dr\u017eavama (posebno u Tre\u0107em svetu) omogu\u0107avaju vojsci da zbog tobo\u017enjih „bezbednosnih“ razloga i raznih \u201cvojnih tajni\u201d nabavku naoru\u017eanja vr\u0161e daleko od o\u010diju obi\u010dnog naroda i dr\u017eavnih institucija. Ni narod tako ne sme da zna \u0161ta njegova \u201cnarodna vojska“\u00a0 ima na raspolaganja. Mo\u0107ne obave\u0161tajne slu\u017ebe, naravno, znaju sve.<\/p>\n

\nIako je sama kupovina oru\u017eja od stranaca apsurd \u010ditave ove \u201ctajnosti\u201d. Jer\u00a0 ko nije u stanju sam da pravi oru\u017eje, taj ne mo\u017ee ni da ima vojsku, a kamoli onda dr\u017eavu.Ali o tome se u \u201cnacionalnim\u201d vojnim krugovima uglavnom glasno ne razmi\u0161lja. Kupovina oru\u017eja iz inostranstva je svuda u svetu uobi\u010dajena praksa.<\/p>\n

\nPo\u0161to se sve dr\u017eave sveta danas upravo naoru\u017eavaju kupovinom oru\u017eja od \u00a0nekoliko najmo\u0107nijih privatnih proizvo\u0111a\u010da i sva su tehnolo\u0161ki gotovo ista (sva koriste naftu, istu elektroniku, komjutere i softvere) to jasno pokazuje da sve te dr\u017eave kontroli\u0161e ista oligarhija koju \u010dini nekoliko najmo\u0107nijih dinastija. I svo njihovo oru\u017eje koje se pu\u0161ta u prodaju narodu lako se mo\u017ee onesposobiti nizom ve\u0107 unapred osmi\u0161ljenih sabota\u017ea.<\/p>\n

\nNajbolji pokazatelj toga kako je Gr\u010dka za nekoliko decenija spiskala 150 milijardi evra na naoru\u017eanje pokazuje izve\u0161taj \u0161vedskog instituta SIPRI (Stockholm International Peace Research Institute) koji se bavi upravo pra\u0107enjem trgovine naoru\u017eanjem u svetu.<\/p>\n

\n

GR\u010cKE PARE OTI\u0160LE NA VOJSKU
\nPre po\u010detka teku\u0107e du\u017eni\u010dke krize 2010-te Gr\u010dka je tro\u0161ila \u010dak 7 posto svog bruto dru\u0161tvenog proizvoda (BDP) na vojsku, dok su mnoge druge evropske dr\u017eave davale za to oko 2 posto svog BDP-a. \u010cak i sada, pet godina nakon ekonomskog sloma, \u00a0Gr\u010dka u EU i \u00a0ima najve\u0107e tro\u0161kove za vojsku \u2013 oko 2,2 posto BDP-a. Od 28 \u010dlanica NATO – a, Gr\u010dka je drugi najve\u0107i vojni tro\u0161kad\u017eija u svetu posle SAD koje daju oko 3,8 procenata svog BDP-a na vojsku. Grci sada imaju 1300 tenkova \u0161to je duplo vi\u0161e nego ih ima V. Britanija.<\/p>\n

Gr\u010dka ima oko 10 miliona stanovnika, a bruto dru\u0161tveni proizvod im je 235 milijardi dolara. Gr\u010dka bi \u00a0u stvari bila prili\u010dno solidna ekonomija, geografski je veoma dobro pozicionirana, pa im velika te\u0161ka industrija, osim brodogradnje i nije preko potrebna.<\/p>\n

\nAli, za\u0161to im je bilo va\u017eno da se toliko naoru\u017eavaju? Pa zbog straha od Turske koja je 1975. \u201cnaprasno\u201d (ili po ne\u010dijem stranom savetu) vojno okupirala pola Kipra i od tada ona predstavlja stalnu pretnju gr\u010dkoj bezbednosti.<\/p>\n

\nDa je Gr\u010dka pre pet godina smanjila vojne tro\u0161kove na pola, \u0161to zna\u010di na 1 posto svog BDP-a, kao \u0161to je u\u010dinjeno u Italiji, Belgiji, \u0160paniji ili Nema\u010dkoj, \u00a0time bi se u\u0161tedelo najmanje 2 milijarde dolara u bud\u017eetu godi\u0161nje. I Gr\u010dkoj ne bi bile potrebne nikakve drasti\u010dne mere \u0161tednje uklju\u010duju\u0107i smanjenje plata i penzija koje su im nametnuli, zbog velikih bud\u017eetskih rashoda, veliki kreditori MMF i EU, kao i ECB.<\/p>\n

\nAli, ovi gr\u010dki kreditori tu opciju nisu videli. Smetale su im prvenstveno plate i penzije i prevelika izdvajanja za zdravstvo. A za tu \u201cobnevidelost\u201d imali su u stvari veoma dobar razlog. Taj razlog je \u0161to je Gr\u010dka vojska ve\u0107 godinama pravi zlatni rudnik za nema\u010dku, francusku i ameri\u010dku industriju oru\u017eja.<\/p>\n

U periodu od 2002. do 2011. Gr\u010dka je kupila oru\u017eja najvi\u0161e od SAD, 42 posto, iz Nema\u010dke 25 posto i iz Francuske 13 posto od ukupnog pazara. Procenjuje se da je u tom periodu potro\u0161eno oko 80 milijardi evra iz gr\u010dkog dr\u017eavnog bud\u017eeta.<\/p>\n

\"\"
\nTako su pojedine EU \u010dlanice (posebno Nema\u010dka i Francuska) slale svoje finansijske savetnike u Gr\u010dku kako bi vladi predo\u010dili va\u017enost uvo\u0111enja mera \u0161tednje, dok su sa druge strane tako\u0111e njihovi ljudi, razni NATO stratezi, podsticali Gr\u010dku da se naoru\u017eava predo\u010davaju\u0107i joj da je ona na izuzetno va\u017enoj geostrate\u0161koj poziciji za NATO i upozoravaju\u0107i ih (iz \u201cobave\u0161tajnih izvora\u201d) na mogu\u0107u opasnost od Turske (koja se nalazi trenutno u ekonomskoj ekspanziji zahvljauju\u0107i upravo podr\u0161ci sa Zapada).<\/p>\n

\nTo \u0161to su obe dr\u017eave i Turska i Gr\u010dka \u010dlanice NATO saveza (prakti\u010dno saveznici) o\u010dito je ignorisano, jer\u00a0 u ugovoru u ovoj organizaciji\u00a0 postoji \u010dak poglavlje o „kolektivnoj bezbednosti“ u kome se govori o na\u010dinu re\u0161avanja sukoba u odnosima samih \u010dlanica. Ali, biznis je ispred svega, kao i staro na\u010delo: divide et impera.<\/p>\n

\nNije tako slu\u010dajnost \u0161to su i najve\u0107i gr\u010dki kreditori upravo Nema\u010dka (57 milijardi evra) i francuska (43 milijarde), a onda slede Italija i \u0160panija i druge EU dr\u017eave koje ova potra\u017eivanja ne\u0107e mo\u0107i da naplate (ako Gr\u010dka bankrotira) , pa \u0107e njihovi gra\u0111ani da spasavaju \u201csvoje\u201d banke koje su gr\u010dkoj plasirale ogromne kredite.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Nema\u010dka i Francuska istovremeno su i najve\u0107i profiteri od prodaje oru\u017eija Gr\u010dkoj sa \u010dak 80 milijardi evra. Iz Gr\u010dke sada tvrde da su ih upravo Nemci podsticali i ohrabrivali da kupuju oru\u017eje (zbog pomenutog geostrate\u0161kog zna\u010daja Gr\u010dke za NATO, a onda ih kritikovali zbog rasipni\u0161tva (!).<\/p>\n

Od prodaje oru\u017eja najvi\u0161e su profitirale SAD koje su Grcima prodale\u00a0 svoje raketne sisteme, tenkove, bojne brodove i F-16 avione. Nemci i Francuzi su prodali svoje \u201cleopard\u201d tenkove i \u201cmira\u017e\u201d avione i posebno su zanimljive nema\u010dke podmornice od kojih neke nikada nisu ni dovr\u0161ene.<\/p>\n

\nKakvo je politi\u010dko licemerje ovde u pitanju vidi se iz jednog intervjua britanskom \u201cGardijanu\u201d iz aprila 2012, koji je dao gr\u010dki parlamentarac Dimitris Papadimolis: \u201dNakon \u0161to je po\u010dela ekonomska kriza (2010-te) Nema\u010dka i Francuska su nastojale da nam prodaju unosne sporazume za kupovinu oru\u017eja, iako su nas istovremeno terali u duboke finansijske rezove u oblastima kao \u0161to je zdravstvo\u201d.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Janis Panagopulos<\/p>\n

\nJanis Panagopulos vo\u0111a gr\u010dke sindikalne konfederacije ka\u017ee u jednom intervjuu , tako\u0111e \u201cGardijanu\u201d da se na\u0161ao prilikom jedne poste evropskih sindikalaca Berlinu, direktno naspram Angele Merkel u jednom vi\u0161e neformalnom susretu. \u010cim je dobio priliku da joj se obrati on je instiktivno zapitao upravo ono \u0161to bi Merlekovu mnogi u Gr\u010dkoj rado pitali: \u201cNakon \u0161to smo pro\u0161li kroz sve mere za \u0161tednju koja nije dala rezultate u mojoj zemlji , \u017eelim da postavim pitanje tro\u0161kova odbrane. Da li je bilo u redu da na\u0161a vlada kupuje toliko oru\u017eija od Nema\u010dke kada o\u010dito nije mogla da priu\u0161ti takve ugovore dok je istovremeno smanjivala plate i penzije gra\u0111anima?\u201d.<\/p>\n

\nFrau Merkelina reakcija je, ka\u017ee Panagopulos, bila trenutna: \u201cAli mi nikada nismo tra\u017eili od vas da tro\u0161ite toliko novca na odbranu\u201d. A, onda je frau \u201cnajmo\u0107nija \u017eena sveta\u201d odmah pomenula i pitanje neizmirenih pla\u0107anja za nema\u010dke podmornice i rekla da „Gr\u010dka \u00a0Nema\u010dkoj duguje ve\u0107 \u010ditavu deceniju\u201d.<\/p>\n

\nBerlin i Pariz, kao i Va\u0161ington, su tako o\u010dito godinama naduvavali gr\u010dki dug koji je iskori\u0161\u0107en da se stvori glavno tr\u017ei\u0161te za njihvu vojnu industriju.<\/p>\n

\n

AFERA SA PODMORNICAMA
\nGlavna alatka ube\u0111ivanja gr\u010dkih zvani\u010dnika na \u0161ta da tro\u0161e novac stranih kreditora je bilo podmi\u0107ivanje vojnog i politi\u010dkog vrha. Tako se i jedna od ovih kupovina neslavno zavr\u0161ila (jo\u0161 zapravo nije zavr\u0161ena jer je dospela pred me\u0111unarodnu arbitra\u017eu). I britanski mediji o tome pi\u0161u.<\/p>\n

\nGr\u010dka vojska je naime jo\u0161 2000-te \u00a0naru\u010dila tri podmornice 214 klase \u00a0i \u010detvrtu opciono, iako im po proceni nekih vojnih stru\u010dnjaka uop\u0161te nisu bile potrebne, a ve\u0107 su bili u ekonomskoj krizi. Po\u010detna cena je bila „prava sitnica“ – oko 3 milijarde dolara \u0161to je u tom trenutku bilo tri puta vi\u0161e nego \u0161to je EU administracija zahtevala od Gr\u010dke da u\u0161tedi u dr\u017eavnom bud\u017eetu kresanjem plata i penzija. Podmornice su trebale da budu izgra\u0111ene u brodogradili\u0161tu u Skaramangasu,\u00a0 kod Atine, koje je kupio nema\u010dki „ThyssenKrupp Marine Systems“. Oni su onda ve\u0107i deo deonica prodali kompaniji „Abu Dhabi Mar“ iz Ujedinjenih arapskih emirata kojima je preneta i obaveza da zavr\u0161e i isporu\u010de pomenute podmornice.\u00a0 Ali, ugovor je tako komplikovano napravljen i to na \u0161tetu Gr\u010dke, da je cena koju je Gr\u010dka trebalo da plati ispala vi\u0161e nego dupla.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\nNaime, kada je jedna podmornica ipak nekako zavr\u0161ena (po\u0161to je brodogradili\u0161te tokom godina zatvarano, radnici zbog \u0161dednje otpu\u0161tani, onda vra\u0107ani sa umanjenim platama itd.) i kad je kona\u010dno spu\u0161tena u more videli su da se previ\u0161e naginje, u odre\u0111enim vremenskim uslovima, i da je takva neupotrebljiva za vojsku.<\/p>\n

\nTo je sve dovelo i do te\u0161kih politi\u010dkih obra\u010duna i trzavica u Atini. Tako je 2013. biv\u0161i ministar odbrane, Akis Cohadzopulos, ina\u010de blizak PASOK-u, \u00a0zavr\u0161io sa kaznom od 20 godina zatvora. Progla\u0161en je krivim jer primio 8 miliona evra mito od nema\u010dkog Ferrostaaal-a , a ukupno je na raspolaganje od njih\u00a0 dobio \u010dak 75 miliona evra kako bi mogao tim novcem da podmiti svakoga koga je trebalo potkupiti u ovom velikom poslu sa prodajom podmornica.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u00a0Nema\u010dki \u201cFerrostaal\u201d je jedna od kompanija uklju\u010denih u ovaj posao i oni su prihvatili da plate kaznu od 140 miliona evra zbog podmi\u0107ivanja. To zna\u010di da su zaradili daleko vi\u0161e novca.<\/p>\n

\nStelios Fenekos koji je bio vice admiral gr\u010dke vojske, podneo je ostavku u samom po\u010detku debate oko kupovine ovih podmornica. Rekao je da je to u\u010dinio jer je bio protiv odluke politi\u010dara, posebno ministra odbrane, da se kupe ove podmornice, kao i protiv drugih odluka istog ministra za koje ka\u017ee da su bile \u201cpoliti\u010dki motivisane\u201d: \u201cKako mo\u017eete re\u0107i ljudima da kupujemo podmornice u isto vreme kada zbog \u0161tednje \u017eelite da skre\u0161ete plate i penzije gra\u0111anima\u201d, govorio je Fenekos.<\/p>\n

\nZbog kupovine ovih podmornica koji ni do danas nisu zavr\u0161ile u moru, \u0161teta za Gr\u010dku je mnogo ve\u0107a od po\u010detno ugovorene cene pa je, kako otkriva britanski \u201cThe Guardian\u201d , Gr\u010dka 2014-te morala da povede i\u00a0 sudski spor \u00a0pred me\u0111unarodnom arbitra\u017eom (koja se tako\u0111e skupo pla\u0107a iz dr\u017eavnog bud\u017eeta)\u00a0 tra\u017ee\u0107i 7 milijardi dolara obe\u0161te\u0107enja od\u00a0 \u201cThyssenKrupp Marine Systems\u201d i \u201cAbu Dhabi Mar\u201d.<\/p>\n

\nKako je uop\u0161te do\u0161lo do toga da jedna pomorska zemlja kao \u0161to je Gr\u010dka 2002. proda svoje mo\u0107no brodogradili\u0161te Nemcima, a ovi Arapima (iza kojih obi\u010dno stoje britanski intersi) posebna je balada gr\u010dke tragedije. Pomorski transport u Gr\u010dkoj ina\u010de ostvarije 6 do 8 posto BDP-a i u padu je oko 30 posto u odnosu na raniji period. Ina\u010de ovo brodogradili\u0161te u Skaramagasu je pripadalo gr\u010dkoj (svrgnutoj) kraljevskoj poriodici, a onda ga se do\u010depao tajkun Stavros Nijarhos koji je poslovao sa Britancima prevoze\u0107i njihovu naftu. Danas\u00a0 \u201cAbu Dhabi Mar\u201d iz Ujedinjenih arapskih emirata ima\u00a0 \u010dak 75 posto njegovih deonica. U svakom slu\u010daju, ovo brodogradili\u0161te nikada vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i da pravi brodove koji bi ugro\u017eavali britanske interese, kao \u0161to je to nameravo poslednji gr\u010dki kralj, i danas gr\u010dkom vladom zato \u201cstoluju\u201d britanski \u0111aci koje nadzire MI6. \u00a0A jedan takav djak je i izvesni Aleksis Cipras, koga su postavili da izigrava premijera, slika se za medije i narodu praznim pri\u010dama puni u\u0161i i zamazuje o\u010di. Tu je i nekakav nabedjeni „finansijski ekspert “ , tako\u0111e inostrani djak i pasionirani motord\u017eija da u \u010ditavoj predstavi za narod „ekspertski pripomogne“.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\nPo ve\u0107 pomenutom istra\u017eivanju SIPRI-ja u stvari se vidi i da je Gr\u010dka\u00a0 godinama bila meta ucena me\u0111unarodnih kreditora koji su joj finanijsku pomo\u0107 uvek uslovljavali sa sklapanjem ugovora o kupovini oru\u017eja od odre\u0111enih kompanija.<\/p>\n

\nI Gr\u010dka u ovome sigurno nije usamljen slu\u010daj.<\/p>\n

\nOP\u0160TE EVROPSKO NAORU\u017dAVANJE
\nUo\u010dljivo je , po istom izve\u0161taju SIPRI-a, a kako navodi irski analiti\u010dar Finijan Kaningam\u00a0 iz \u201cStrategic Culture Foundation\u201d, nakon neo\u010dekivanog i naglog oru\u017eanog konflikta u Ukrajni (koji je o\u010dito sa dobrom razlogom i pokrenut)\u00a0 izme\u0111u navodno zapadnih i pro-ruskih interesnih grupa, \u00a0dramati\u010d\u0107no je pove\u0107anje vojnih bud\u017eeta kod nekoliko evropskih dr\u017eava pa se navode: \u010ce\u0161ka (3,7 posto pove\u0107anje), Estonija \u00a0(7,3 posto) Latvija 15, Litvanija 50, \u00a0Norve\u0161ka 5,6, Poljska 20, Rumunija skoro 5 posto , Slova\u010dka 7 i \u0160vedska (koja nije \u010dlanica NATO) ne\u0161to preko 5 posto.<\/p>\n

\n\u201cOvo pove\u0107anje vojnih bud\u017eeta bez presedana u Evropi nagove\u0161tava katastrofi\u010dnu budu\u0107nost gr\u010dkog tipa \u00a0u zemljama koje ve\u0107 imaju dugove\u201d, nagla\u0161ava Kaningam.
\nSad se na isti na\u010din Rusija predstavlja kao pretnja isto\u010dnoj Evropi i skandinavskim zemljama, ba\u0161 kao \u0161to se Turska predstavlja ve\u0107 decenijama Gr\u010dkoj.<\/p>\n

\nOd ovog pove\u0107avanja tro\u0161kova u naoru\u017eanju \u00a0najve\u0107u dobit \u0107e svakako imati ista oligarhija koja kontroli\u0161e vojno industrijski kompeks SAD, Nema\u010dke, Francuske i naravno Velike Britanije, jer je tu politi\u010dko i bankarsko sedi\u0161te dana\u0161nje evropske aristokratije.<\/p>\n

Zato je i medijko zastra\u0161ivanje sa Rusijom u ovim zemljam, posebno od strane pla\u0107enih i licenciranih \u201canaliti\u010dara\u201d, \u00a0najvi\u0161e prisutno.<\/p>\n

\nDodatnu dobit na ovj na\u010din \u00a0ostvaruje me\u0111unarodni bankarski kartel koji \u0107e sad zbog prezadu\u017eenosti svojih zastra\u0161enih klijenata i njihovih pove\u0107anih vojnih bud\u017eeta morati da im name\u0107e drakonske mere \u0161tednje i tako perfidno potpuno sputavati svaku ekonomiju koja nije pod njihovom kontrolom.<\/p>\n

Politika smanjenja\u00a0 potro\u0161nje (uz smanjenja plata i penzija) koju name\u0107e MMF prezadu\u017eenim zemljama isto je \u0161to i usporavanje krvotoka u \u017eivom organizmu da ne bi tro\u0161io previ\u0161e kiseonika (!?) Efekat u dr\u017eavi je, naravno, privredna smrt. (I Srbija je trenutno upravo u toj fazi potpunog privrednog mrtvila).<\/p>\n

\nGr\u010dka tragedija se u medijma \u010dak i preuveli\u010dava kako bi se gra\u0111anima u EU uterao strah u kosti zbog mogu\u0107eg kolapsa njihovih banaka i pada vrednosti evra, ukoliko Gr\u010dka iza\u0111e iz evrozone i vrati se na svoju drahmu. Ali, do ovog drugog verovatno ne\u0107e do\u0107i. Poruka, me\u0111utim, svima ostaje jasna, a to je da \u0107e \u010ditav sistem finansijske uprave nad \u010dlanicama \u00a0evrozone morati da se menja. To zna\u010di da bi iz najmo\u0107nijih dr\u017eava uskoro mogao da se o\u010dekuje predlog stro\u017ee i ve\u0107e kontrole svih dr\u017eavnih bud\u017eeta u EU i to sa jednog centralnog mesta (mo\u017eda iz same ECB), u smislu da lokalni koruptivni elementi u nacionalnim vladama vi\u0161e ne budu u stanju da \u201cplja\u010dkaju sopstveni narod\u201d.<\/p>\n

To bi prakti\u010dno vodilo nametanju ideje o \u00a0uvo\u0111enju jake centralizovane EU vlade \u00a0i centralizovanog EU bud\u017eeta,\u00a0 koja bi davale svojim dr\u017eavama \u010dlanicama onoliko bud\u017eetskih sredstava koliko ona proceni da im je potrebno. U stvari to bi bila idealna podloga za stvaranje centralizovane EU uprave i Supervlade.<\/p>\n

\nDok se gra\u0111ani EU budu sa time zabavljali (agitovanjem za ovo preko medija) jedna druga finansijska institucija \u0107e preuzeti ulogu prezadu\u017eenih MMF-a i ECB i ponuditi svoje kreditorske usluge. To \u0107e naravno biti Brics banka \u010diji su osniva\u010di zemlje BRICS-a (ovo je akronim od \u00a0Brazila, Rusije, Indije, Kine i Ju\u017ene Afrike) koje se sada pomaljaju kao novi neformalni savez i nova protivte\u017ea trulom kompromitovanom i agresivnom Zapadu.<\/p>\n

Njihova \u201cBrics banka\u201d se zato u\u017eurbano priprema za po\u010detak svog investicionog rada mo\u017eda ve\u0107 ove godine (iako je to bilo planirano tek 2016-te kada treba da po\u010dne da daje prve investicione zajmove). Po\u010detni nov\u010dani fond ove banke treba da bude oko 100 milijardi dolara, a njen predsednik sada je Indijac, Kundapur Vaman Kamat.\u00a0 Peti samit osniva\u010da ove banke se upravo odr\u017eava u Rusiji (8. i 9. jula kada se pi\u0161e ovaj tekst), kada treba da se izabere i Upravni i Izvr\u0161ni odbor, ali i da se izabere valuta u kojoj \u0107e se davati pozajmice.<\/p>\n

\"\"Kundapur Kamat<\/p>\n

\nI Gr\u010dka je jedna od zemalja koja se mami da pre\u0111e u ovaj isto\u010dnja\u010dki evroazijski \u201craj\u201d u kome \u0107e budu\u0107nost za sve pozvane i kreditirane narode i dr\u017eave biti mnogo lep\u0161a i svetlija. Evroatlantski savez mora pasti ili im se priklju\u010diti.<\/p>\n

\"\"
\nAli gde su Indija, Ju\u017ena Afrika, Rusija i Kina (koje su sve ve\u0107 pretrpele te\u0161ke politi\u010dke prevrate sa pucanjem, atentatima i ubijanjem i stradenjem miliona ljudi) \u00a0tu je i dominantan britanski interes , pa nije neobi\u010dno \u0161to je za potpredsednika Brics banke 11. juna ove godine izabran \u010dovek koji je godinama\u00a0 izvr\u0161ni direktor MMF-a. To je \u00a0Paolo Nogueira Batista.<\/em><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ovaj \u0161armantni belac iz Brazila, otmen nenametljiv i veoma dobro edukovan\u00a0 ima dva mastera iz ekonomije: jedan iz istorije ekonomije na <\/em>Univerzitetu u Londonu (ovaj univerzitet je osnovala i odr\u017eava ga britanska kraljevska porodica), a drugi je stekao na Pontificia Universidade Catolica u Rio de \u017daneiru . Ovaj katoli\u010dki univerzitet osnovali su 1940. jezuiti da bi \u0161kolovao kadrove za potrebe britanske imperijalisti\u010dke politike. Pravi \u010dovek na pravim va\u017enim finansijskim pozicijama.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\nSada je frau Merkel i pored svih „muka“ koje su je zadesile sa \u201cisce\u0111enom\u201d Gr\u010dkom ipak na\u0161la vremena za posetu jo\u0161 nedovoljno \u201cisce\u0111enoj\u201d Srbiji gde je na miru u \u010detiri oka (ali samo sa premijerom i odabranim pojedincima od poverenja) za ve\u010derom (opu\u0161teno) mogla da \u201cprijateljski\u201d ponudi mnogo dobrih saveta kako da se \u201cpametno\u201d utro\u0161i novac koje \u0107e Srbiji koliko sutra (ili malo sutra) dostaviti \u201con line\u201d europski ili\u00a0 arapski kreditori. Naravno uz sve ugovore koje treba potpisati pre nego \u0161to Srbiju zadesi velika povika na vuka (vu\u010di\u0107a) i na vlast do\u0111e vlada spasa okrenuta ka \u201cbratskoj\u201d nam Rusiji i evroazijskim spasonosnim integracijama. A tu nas \u010deka Brics banka i ekonomista Batista.<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Magazin Tabloid“, jula 2015. Ivona \u017divkovi\u0107 Iako su mediji u Srbiji preko raznih\u00a0 poznavaoca gr\u010dkih (ne)prilika analizirali uzroke i posledice gr\u010dkog ogromnog duga, te\u0161ko da je iko pomenuo ogromno gr\u010dko tro\u0161enje para na kupovinu oru\u017eja. A od 320 milijardi dolara gr\u010dkog duga oko 150 milijardi je potro\u0161ila upravo vojska. I to daleko od o\u010diju gr\u010dkog […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15020"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15020"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15020\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15021,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15020\/revisions\/15021"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15020"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15020"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15020"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}