{"id":15096,"date":"2017-04-02T11:40:00","date_gmt":"2017-04-02T09:40:00","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=15096"},"modified":"2017-04-02T11:40:00","modified_gmt":"2017-04-02T09:40:00","slug":"potresna-prica-o-ljiljani-zikic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=15096","title":{"rendered":"Potresna pri\u010da o Ljiljani \u017diki\u0107"},"content":{"rendered":"

Dragan Vuji\u010di\u0107<\/span> | 02. april 2017.<\/p>\n

Ljiljana \u017diki\u0107<\/b><\/i><\/p>\n

\"\"<\/div>\n

PRE 18 godina kod sela Ljubeni\u0107 kraj Pe\u0107i poginula je Ljiljana \u017diki\u0107 Kara\u0111or\u0111evi\u0107, pesnikinja i dobrovoljac Vojske Srbije. Imala je tada 42 godine. U ratnom dnevniku 125. motorizovane brigade ostalo je zapisano da je grupa vojnika no\u0107u upala u albansku teroristi\u010dku zasedu i da su pored Ljiljane poginula jo\u0161 dva pripadnika srpske vojske.<\/p>\n

<\/p>\n

U ratnom raportu 125. brigade nije zabele\u017eeno da je Ljiljana na Kosmet krenula po\u0161to su pale prve NATO bombe. Njena \u0107erka Dina prvi put javno svedo\u010di o tome kako je njena majka bila nestrpljiva i nije vi\u0161e mogla da \u010deka brata Bogdana \u0110ogovi\u0107a iz Australije, koji je tako\u0111e javio da dolazi u srpske rovove. Pre nego \u0161to je na Bubanj potoku obukla uniformu, napisala je poslednju pesmu „Brani\u0107u Srbiju i kad budem mrtva“.<\/p>\n

Pesnikinja je, sem k\u0107eri Deni i Dine, u dva braka izrodila \u010detiri sina. Svi su od te 1999. siro\u010di\u0107i.<\/p>\n

\"<\/a><\/p>\n

Dina sa\u010duvala uspomenu na majku i kroz pesmu „Brani\u0107u Srbiju i kad budem mrtva“, Foto P. Milo\u0161evi\u0107<\/em><\/p>\n

– Moja pri\u010da je mo\u017eda tu\u017ena, ali samo dopola – po\u010dinje ispovest za „Novosti“ Dina Galorini (26). – Kada sam se opra\u0161tala sa majkom, na mesnom groblju u \u017dabarima, mesec dana po njenoj smrti, imala sam osam godina. Svi mi, deca, bili smo uplakani. Bila je vru\u0107ina. Te\u0161io nas je ujak Bogdan, tetka Gordana, neki ljudi u uniformama \u010dija lica i danas pamtim. Ne i prezimena. A onda su mene i brata Alberta odveli u novi dom u Barajevo kod tetka Ljilje. Najbolje \u017eene na svetu, najbolje majke na planeti!<\/p>\n

Devojka nam govori bez suza. Iz damske torbe vadi i pokazuje slike majki: Ljilje jedan i Ljilje dva.<\/p>\n

<\/div>\n

– Prava mati mi je bila pesnik, to sam shvatila tek u pubertetu. Majka koja nas je usvojila je, da ka\u017eem, „usmeni“ knji\u017eevnik – nastavlja Dina. – Kroz njene pri\u010de nau\u010dila sam \u0161ta zna\u010di biti \u010dovek. Sve o \u017eivotu, o dobru i zlu, plemenitosti i ljudskom dostojanstvu, nau\u010dila sam u Barajevu.<\/p>\n

Sa maj\u010dinom poezijom srela se u svojoj \u0161esnaestoj godini. U\u010dili su Milana Raki\u0107a, veli, \u010ditali su „Simonidu“. Shvatila je da ima sli\u010dnu pesmu u kutiji od cipela. Pesmu je majka ispisala tu\u0161em na paus papiru: „Brani\u0107u Srbiju i kad budem mrtva“.<\/p>\n

Ljiljana je ro\u0111ena u Kragujevcu. Bog joj je dao lepotu. Na takmi\u010denju za mis Srbije pobedila je 1978. u svojoj 16. godini. Prema porodi\u010dnim pri\u010dama, sem lepote, Bog joj je dao i mnoge talente, ali i \u0107ud planinskog vetra. U prvom braku rodila je Deni (danas 36) i Marka (35). I u drugom braku „krenuli“ su je sinovi. Rodili su se Dino (30), Mauro (29), Alberto (27) i, na kraju, k\u0107er Dina.<\/p>\n

Prva zbirka njenih pesama zove se „Tebi“. Dina ne zna da li su bile tri ili \u010detiri knjige. Osamdesetih godina Ljiljanin lik krasio je \u010dasopise \u0161irom SFRJ. Igrala je u filmovima „Tigar“, „Balkan ekspres“, „Grlom u jagode“…<\/p>\n

– Ne znam kako se mati okrenula patriotskoj poeziji – nastavlja na\u0161a sagovornica. – Porodi\u010dne slike, ise\u010dci iz novina i ujnina pri\u010da svedo\u010de da se negde 1994. u Kanadi susrela sa princom Tomislavom Kara\u0111or\u0111evi\u0107em. Pose\u0107ivala ga je potom i na Oplencu. Navodno, postoji pri\u010da da joj je on dozvolio da \u010dak koristi i njegovo prezime.<\/p>\n

Ru\u017ean deo \u017eivota Dina boji veselim danima odrastanja u Barajevu. U ratnom ludilu 1999. dogodilo se da o\u010devi Ljiljine dece do\u0111u i „odaberu“ \u010detvoro koje \u0107e oni odgajati. Svog sina i k\u0107er uzeo je prvi mu\u017e, a dva sina drugi. Ipak, ispostavilo se da su ona i Alberto imali najvi\u0161e sre\u0107e i oti\u0161li u hraniteljsku porodicu u Barajevo…<\/p>\n

Alberto je svoj \u010dovek i vozi kamion po ameri\u010dkim prostranstvima, a ja upravo privodim kraju master na Fakultetu za primenjeni menad\u017ement, ekonomiju i finansije – nastavlja Dina. – Ponosna sam \u0161to li\u010dim na majku. Nekada sam radila revije. Ne \u017ealim se na sudbinu jer ono \u0161to mi je Gospod oduzeo to mi je i dao. Da, i ja sam se udala mlada, u 19. dobila sina, pa se razvela. Moj Viktor sada puni sedam godina i kre\u0107emo u \u0161kolu.<\/p>\n

Sva Ljiljanina deca ostala su u svakodnevnom kontaktu, mada \u017eive po \u0160vedskoj i Kanadi. Dina veli da zbog vremenskih razlika i „Skajpa“ ima problem sa neispavano\u0161\u0107u.<\/p>\n

Pripoveda anegdotu koju je do\u017eiveo njen brat na severnoameri\u010dkom kontinentu:<\/p>\n

– U kanadskim novinama Alberto je pro\u010ditao da se sprema promocija knjige pesama na\u0161e majke u Torontu. Bila je reporta\u017ea o autoru, poreklom Srbinu. \u010covek je na promociji recitovao Ljiljine pesme i govorio o njenom \u017eivotu. Na kraju je Alberto ustao i predstavio se. \u010covek koji je predstavljao svoju knjigu briznuo je u pla\u010d, a za njim i svi u sali, uklju\u010duju\u0107i i novinare. Mnogi na promociji su mislili da autor malo „farba“ stvarnost…<\/p>\n

Dina Galorini otkriva i kako je ostala u Srbiji i za\u0161to nije s bra\u0107om u Kanadi.<\/p>\n

– Posle razvoda imala sam krizu i tada sam se prvi put „setila“ da mi je majka pala za otad\u017ebinu – govori devojka. – To je bilo pre tri-\u010detiri godine, kada sam zakucala na vrata Ministarstva za socijalna pitanja… Ustao je \u010dovek i pitao me za ime. Rekla sam. Onda je on ra\u0161irio ruke i pitao gde se krijemo, sram nas bilo. Ja u \u0161oku – on na ivici suza.<\/p>\n

\u0160to bi rekao Crnjanski – „Slu\u010daj komedijant!“<\/p>\n

Ispostavilo se da je to bio dr\u017eavni sekretar za bora\u010dka pitanja Dragan Popovi\u0107, prijatelj Dinine majke jo\u0161 iz Kragujevca. Oboje su bili u ratu i on je kasnije \u010duo da je poginula. Kada je tra\u017eio gde su Ljiljina deca, rekli su mu da su ih „pokupili“ o\u010devi.<\/p>\n

Dina Galorini je prvi fakultetski stipendista od dono\u0161enja Zakona o pravima dece palih boraca u minulom ratu, koji je na snazi \u010detiri godine. Tada je potpisan ugovor sa 36 na\u0161ih univerziteta i vi\u0161ih \u0161kola, dr\u017eavnih i privatnih, da tro\u0161kove studiranja ove dece snosi dr\u017eava.<\/p>\n

\u00a0tetka Ljilja<\/b><\/i><\/p>\n

\"\"<\/div>\n

DOBRI UJAK BOGDAN<\/b><\/p>\n

Ljiljana je oti\u0161la na Kosmet ne sa\u010dekav\u0161i brata Bogdana, koji se iz Australije spakovao i krenuo u dobrovoljce. Dogovor je bio da se sretnu u 125. motorizovanoj brigadi na KiM.<\/p>\n

– Ujak je taman zadu\u017eio uniformu i bio je na nekoj obuci u Bubanj potoku pre odlaska na Kosovo, kada mu je do\u0161ao oficir i rekao: „Ti, \u0110ogovi\u0107u, ne ide\u0161“ – pri\u010da Dina. – Ka\u017eu, ujak je bio u \u0161oku. Toliki put… A onda, nekoliko dana kasnije dok je \u010dekao obja\u0161njenje od vojnih vlasti, pri\u0161ao mu je isti oficir i saop\u0161tio da su \u0110ogovi\u0107i ve\u0107 dovoljno dali Srbiji. Ljilja je poginula. Bogdan je preminuo pro\u0161le godine. Poslednja \u017eelja mu je bila da ga sahrane pored sestre Ljilje. Njegovo telo je preba\u010deno iz Kanade i spu\u0161teno pored moje majke.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

BRANI\u0106U SRBIJU I KAD BUDEM MRTVA<\/b><\/p>\n

I kad umrem, ja \u0107u nogom opet stati<\/p>\n

da stojim ko hrabra i visoka stena<\/p>\n

pogled \u0107e ve\u010dno granicu da prati<\/p>\n

ni grob mi ne\u0107e re\u0107i da me nema.<\/p>\n

Izniknu\u0107u svuda gde se mi\u010de cve\u0107e<\/p>\n

gde vazduha ima i gde nema,<\/p>\n

tamo za sve \u0107u biti i<\/p>\n

za \u0161ta se ne zna i<\/p>\n

za ono kol’ko mo\u017eemo da znamo.<\/p>\n

Stra\u017ear \u0107u biti surovi i stra\u0161ni<\/p>\n

tu\u0111in i lopov da stalno pla\u0161i<\/p>\n

jer Srbin ne mo\u017ee da se zove robom<\/p>\n

Srbija tu su svi vekovi na\u0161i.<\/p>\n

\u010cuva\u0107u granicu srpske zemlje moje<\/p>\n

oprost za grumen ne\u0107u dati nikom<\/p>\n

Moje \u0107e ruke hleb svakom da nude,<\/p>\n

al’ Srbiju nikad, to je sve \u0161to imam!<\/p>\n

Ni ognji\u0161ta, groblja, ni dedove moje,<\/p>\n

zbog njih \u0107e poga\u010da i otrov da bude.<\/p>\n

I kad umrem ja \u0107u nogom opet stati<\/p>\n

da stojim ko hrabra i visoka stena<\/p>\n

pogled \u0107e ve\u010dno granicu da prati,<\/p>\n

ni grob mi ne\u0107e re\u0107i da me nema.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragan Vuji\u010di\u0107 | 02. april 2017. Ljiljana \u017diki\u0107 PRE 18 godina kod sela Ljubeni\u0107 kraj Pe\u0107i poginula je Ljiljana \u017diki\u0107 Kara\u0111or\u0111evi\u0107, pesnikinja i dobrovoljac Vojske Srbije. Imala je tada 42 godine. U ratnom dnevniku 125. motorizovane brigade ostalo je zapisano da je grupa vojnika no\u0107u upala u albansku teroristi\u010dku zasedu i da su pored Ljiljane […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15096"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15096"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15096\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15097,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15096\/revisions\/15097"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15096"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15096"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15096"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}