![\"\"](\"http:\/\/www.magicus.info\/container\/images\/r2\/g2008\/m03\/x10034166398973529175.jpg\")
<\/p>\n9. april .2017<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Danas pravoslavni narod slavi Cveti, praznik sa obi\u010dajima neraskidivo vezanim za bu\u0111enje prirode i bujanje novog \u017eivota.<\/strong><\/p>\n Praznik je ustanovljen je jo\u0161 od prvih hri\u0161\u0107anskih vremena, a sve\u010dano se proslavlja od tre\u0107eg veka nove ere. Cveti spadaju u pokretni praznik koji se slavi uvek dan posle Lazareve subote – Vrbice.<\/p>\n Obele\u017eava se u svim hri\u0161\u0107anskim zemljama a Jevan\u0111elisti bele\u017ee da je Isus na kapijama grada do\u010dekan sa cve\u0107em i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge. Kako je kod nas za palmu suvi\u0161e hladno, narod se prilagodio i u crkvu se nosi \u0161im\u0161ir, tisa, gran\u010dice vrbe ili masline. Me\u0111u pravoslavcima Cveti va\u017ee za jedan od najradosnijih praznika.<\/strong><\/p>\n Uo\u010di Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cve\u0107e<\/strong>. Naj\u010de\u0161\u0107e velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubi\u010dicu, da bi bili miri\u0161ljavi i privla\u010dno, vrbove gran\u010dice, da svi budu napredni.<\/p>\n Ovo cve\u0107e se ne unosi u ku\u0107u ve\u0107 se ostavlja u posude sa vodom u dvori\u0161tu da preno\u0107i.<\/strong> Ponekad se cve\u0107e potapa u vodu u kojoj je zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju.Stavlja se i vrbova gran\u010dica „za brz napredak“, ponegde dren „za zdravlje“, a devojke stavljaju i ljubi\u010dice, ako ih ima.<\/strong><\/p>\n Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu \u017eelju koja \u0107e mu se sigurno ispuniti ako sna\u017eno veruje.<\/strong><\/p>\n Ranije je bio obi\u010daj u celoj Srbiji da na ovaj dan \u0161etaju oki\u0107eni cve\u0107em. Do dana\u0161njih dana se odr\u017eao obi\u010daj da momak od ubranog cve\u0107a napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje zna\u010denje i nosi ga devojci<\/strong>. Po tome kojih cvetova ima, ili koji kojih ima najvi\u0161e devojka razaznaje momkova ose\u0107anja.<\/p>\n \u0160ta se „sme“ a \u0161ta „ne sme“ i ovom prilikom zavisi od toga koga pitate. U ovom slu\u010daju odgovor mo\u017ee biti potpuno protivre\u010dan, \u0161to samo govori o bogatstvu narodnih obi\u010daja razli\u010ditih krajeva Srbije.<\/strong><\/em><\/p>\n U \u0160umadiji<\/strong> momci i devojke sakupljaju se na igrali\u0161tima i u parkovima daruju\u0107i uzajamno cve\u0107e, gde svaki cvet ima neko posebno zna\u010denje. Tu se svi \u0161ale i smeju, ali niko ne igra i ne peva, jer traje post.<\/strong><\/p>\n U tom kraju se to uzima za zlo jer “ onaj koji se veseli i peva navu\u0107i \u0107e gnev bo\u017eji na svoju ku\u0107u i naneti joj zlo“..<\/p>\n Ako ste, pak, u Isto\u010dnoj Srbij<\/strong>i, zapevati se mora. Na taj dan se okupe mladi\u0107i i devojke na raskr\u0161\u0107u ili kod crkve, nalo\u017ee vatru i igraju i pevaju dok ne po\u010dne slu\u017eba u crkvi.<\/strong><\/p>\n Da se i za vreme posta pevalo, ukazuje i kulturolog Vesna Marjanovi\u0107<\/strong>. U cvetnu nedelju, u pretposlednju \u0161estu nedelju velikog uskr\u0161njeg posta (koju zavr\u0161avaju Lazareva subota i Cveti) devojke koje bi brale, su\u0161ile i sadile cve\u0107e. Vra\u0107aju\u0107i se iz \u0161ume donosile bi gran\u010dice leske, drena, gloga i njima kitile ku\u0107e, zgrade za stoku.<\/p>\n Tako\u0111e, posebno razdraganu tradiciju predstavljale su povorke devojaka, \u201elazarica\u201d koje su izvodile svoj ples pevaju\u0107i pred svakom ku\u0107om, za \u0161ta su zauzvrat dobijale poklone<\/strong>.<\/p>\n Ovaj obi\u010daj nagove\u0161tavao je razvoj devoj\u010dice u devojku stasalu za udaju. Verovanje je nalagalo da se mora i\u0107i tri puta zaredom u \u201elazarice\u201d, ina\u010de bi se mogla o\u010dekivati neka nesre\u0107a. Na taj na\u010din su devojke bile \u010duvane od prerane udaje<\/strong>. Svojom pesmom i igrom darivale su doma\u0107ine \u017eeljama za napredak i uspeh.<\/p>\n Savatije M Grbi\u0107 u Srpskim narodnim obi\u010dajima iz sreza boljeva\u010dkog<\/strong> ka\u017ee da se na Cveti izjutra rano, pre sunca, pale se krpe i bunji\u0161ta zbog zmija<\/strong>, kao i na Mladence i na Blagovesti. Sli\u010dni su obi\u010daji i severno od Beograda. Na Cveti se izbegavalo sa\u0111enje povr\u0111a, naro\u010dito duleka i boranije, da ne bi samo cvalo a ne davalo roda.<\/p>\n Praznik je kori\u0161\u0107en za posete prijateljima<\/strong> a na njega se pri\u010de\u0161\u0107ivao onaj ko nije na Todorovu subotu, kazuje knjiga Kalendarski praznici i obi\u010daji u podavalskim selima, Miline Ivanovi\u0107-Bari\u0161i\u0107.<\/strong><\/p>\n Nekada su na ovaj dan, devojke sejale lan, jer se smatralo da \u0107e dobro napredovati.<\/p>\n Odlazak u crkvu od rane zore ra\u0161iren je u Hercegovini, dok u Popovom polju ujutru naberu dosta mle\u010dike, kojom se okite \u0161tale i torovi.<\/p>\n Od praznika Cveti do Duhova, cve\u0107e se ne bere.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Prema hri\u0161\u0107anskom predanju, Hristos je, pra\u0107en svojim u\u010denicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara \u010cetvorodnevnog brzo se \u0161irio, pa su mu se na putu mnogi pridru\u017eili.<\/p>\n Na ulazu u Svetu zemlju narod je Isusa do\u010dekao prostiru\u0107i haljine na put kojim \u0107e pro\u0107i.<\/strong> Ma\u0161u\u0107i granama palme u znak dobrodo\u0161lice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao „Osana (slava) sinu Davidovu“.<\/p>\n Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim naziva se i carskim – „Evo Car tvoj ide tebi krotak“.<\/strong><\/p>\n Uo\u010di ovog praznika, dr\u017ei se ve\u010dernja, vr\u0161i se litija sa palmovim gran\u010dicama ili vrbama, a osve\u0107uju se u nedelju na jutrenju posle \u010ditanja 50. psalma, posebnom molitvom i kropljenjem bogojavljenskom vodicom.<\/p>\n Gran\u010dice se tokom godine \u010duvaju pored slavske ikone u domovima.<\/p>\n Kanon za ovaj praznik napisao je Kosma Melod – Jerusalimljanin (sredinom VIII veka). Ovaj kanon smatra se najlep\u0161im kanonom ovog vrsnog pesnika.<\/p>\n Doga\u0111aj Hristovog ulaska u Jerusalim, na ikoni se predstavlja: Hristos ja\u0161e na magaretu, koga prate u\u010denici, a narod prostire svoje haljine i baca gran\u010dice na put.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 9. april .2017 Danas pravoslavni narod slavi Cveti, praznik sa obi\u010dajima neraskidivo vezanim za bu\u0111enje prirode i bujanje novog \u017eivota. Praznik je ustanovljen je jo\u0161 od prvih hri\u0161\u0107anskih vremena, a sve\u010dano se proslavlja od tre\u0107eg veka nove ere. Cveti spadaju u pokretni praznik koji se slavi uvek […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15199"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15199"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15199\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15200,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15199\/revisions\/15200"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15199"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15199"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15199"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"cveti,hrist,isus,magarac\"](\"http:\/\/static.mondo.rs\/Picture\/607864\/jpeg\/SPC-cveti_e.jpg\")
\u00a0<\/span><\/div>\n<\/div>\n