{"id":15206,"date":"2017-04-09T21:43:54","date_gmt":"2017-04-09T19:43:54","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=15206"},"modified":"2017-04-09T21:43:54","modified_gmt":"2017-04-09T19:43:54","slug":"srecan-uskrs-cirilicom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=15206","title":{"rendered":"„Sre\u0107an Uskrs“ \u0107irilicom!"},"content":{"rendered":"

Ivan Miladinovi\u0107<\/span> | 09. april 2017.<\/p>\n

\n
\"<\/a><\/div>\n

Saveznici nisu \u0161tedeli centar Beograda<\/p>\n

BESOMU\u010cNO anglo-ameri\u010dko razaranje desetina srpskih i crnogorskih gradova, varo\u0161i i sela, zapo\u010deto 20. oktobra 1943. a okon\u010dano 18. septembra 1944. godine, uo\u010di Staljinove invazije na Srbiju, jedna je od najve\u0107ih misterija na\u0161e novije istorije. O ovoj velikoj vazdu\u0161noj operaciji, koja je progutala \u017eivote hiljada nevinih ljudi, \u010dak i tek ro\u0111enih, za Titovog \u017eivota niko se nije usu\u0111ivao da ka\u017ee ni jednu jedinu re\u010d. Niko to nije ozbiljnije poku\u0161ao da uradi ni posle njegove smrti, pa \u010dak ni posle raspada Titove Jugoslavije.<\/p>\n

\n

<\/p>\n<\/div>\n

Misterija kojom je ova akcija Engleza i Amerikanaca obavijena istrajava tako i do dana\u0161njih dana. Klju\u010dne karike te velike enigme potpuno su zamagljene. Jo\u0161 se pouzdano ne zna ni ko je tu operaciju zahtevao, a ko odobravao. Sve je to normalno \u010dinjeno pod firmom isterivanja Nemaca iz Srbije i Crne Gore, a ni danas se ne zna ni \u0161ta je bio pravi cilj ove invazije, ni kakvi su bili njeni pravi efekti. Jo\u0161 manje se zna za\u0161to su Englezi i Amerikanci ovu operaciju izvodili „na poseban na\u010din“. Za\u0161to su Srbiju i Crnu Goru zasipali tepih-bombama, za\u0161to su na na\u0161im gradovima i selima uve\u017ebavali ono \u0161to \u0107e kasnije primenjivati na tvr\u0111avama nacisti\u010dkog re\u017eima Adolfa Hitlera u Nema\u010dkoj?<\/p>\n

TEK u poslednje vreme razvejane su neke od ovih enigmi. U Leskovcu, verovatno najve\u0107oj \u017ertvi ove „pomo\u0107i“ anglo-ameri\u010dkih „saveznika i oslobodilaca“, organizovan je nau\u010dni skup, gde je ta tabu tema formalno na\u010deta, ali pravi smisao i cilj ove operacije jo\u0161 nije otkriven. Veliki doprinos istorijskom pomaku ka otkrivanju pozadine ovog tragi\u010dnog \u010dina za srpski narod dao je dr Mom\u010dilo Pavlovi\u0107, direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. Njegovom radu mo\u017eemo da dodamo i poneki novinski tekst, ali sve to stvara utisak da se ta misterija i ne mo\u017ee do kraja rasvetliti.<\/p>\n

Bilans vi\u0161emese\u010dnog anglo-ameri\u010dkog razaranja velikih gradova Srbije nikad niko nije ni poku\u0161ao da sa\u010dini, a kamoli da dostojno obele\u017ei strati\u0161ta desetina hiljada nevinih \u017ertava. Me\u0111utim, jedna depe\u0161a Josipa Broza Tita, upu\u0107ena 5. oktobra 1944. godine Glavnom \u0161tabu NOV i PO Srbije, polako razvejava istorijsku maglu o tome ko je nare\u0111ivao bombardovanja srpskih i crnogorskih gradova.<\/p>\n

TITO u ovoj depe\u0161i svoje poverenike u Srbiji najpre obave\u0161tava da im u specijalnu misiju \u0161alje engleskog majora D\u017eonija Hanikera, \u010dlana Britanske vojne misije pri Vrhovnom \u0161tabu NOVJ, a onda im, od re\u010di do re\u010di, ka\u017ee: „Sve va\u0161e \u017eelje u pogledu pomo\u0107i savezni\u010dkog vazduhoplovstva on \u0107e dostavljati Savezni\u010dkoj misiji pri Vrhovnom \u0161tabu NOVJ. Vrhovni \u0161tab \u0107e pak odlu\u010diti da li \u0107e predlo\u017eeni cilj da se bombarduje“.<\/p>\n

Titova depe\u0161a koja razvejava sve enigme<\/i><\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Ovaj dokument ukazuje na to da je sve te razorne akcije odobravao sam Tito. Njegovi izaslanici u Srbiji i Crnoj Gori prijavljivali su svoje \u017eelje, a on, verovatno sa jo\u0161 nekolicinom saradnika iz Vrhovnog \u0161taba, odlu\u010divao kad \u0107e one, biti realizovane, kako i s koliko aviona i bombi.<\/p>\n

VAZDU\u0160NA kanonada Srbije je sistemski produ\u017eavana iz meseca u mesec, iako se od samog po\u010detka znalo da Nemci u Srbiji i Crnoj Gori „nemaju gotovo nikakve gubitke“, a da je njen jedini efekat „na hiljade na\u0161ih mrtvih ljudi“. Ove poslednje re\u010di napisa\u0107e Edvard Kardelj, \u010dovek od velikog Titovog poverenja, u pismu Centralnom komitetu Komunisti\u010dke partije Slovenije, 29. jula 1944. godine. Podse\u0107aju\u0107i svoje saradnike da je Glavni \u0161tab u Sloveniji tih dana „predlagao da se bombarduje Ljubljana“, Kardelj u ovom pismu ljutito ka\u017ee:<\/p>\n

„Ne razumem koje vas potrebe teraju na to i u \u010diju korist bi bilo to bombardovanje. Nema sumnje da bi u Ljubljani bilo na hiljade na\u0161ih mrtvih ljudi, a neprijatelj ne bi pretrpeo gotovo nikakve gubitke. U TOME IMAMO ISKUSTVO IZ CELE JUGOSLAVIJE.“<\/p>\n

Na kraju ovog pisma, Kardelj je rukom dopisao nekoliko re\u010denica, uz molbu da se preda njegovoj supruzi Pepci Kardelj, kojima tvrdi: „BOMBARDOVANjE GRADOVA I UOP\u0160TE VE\u0106A BOMBARDOVANjA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI \u0160TAB.“<\/p>\n

U ME\u0110UVREMENU, dok Kardelj ne da da se bombarduje Ljubljana, Englezi i Amerikanci, prema odluci Titovog Vrhovnog \u0161taba, pored Ni\u0161a, koji su razarali \u010dak 15 puta, i Beograda, na koji su se obru\u0161ili 11 puta, istraumirali su i masakrirali prakti\u010dno sve ve\u0107e gradove i naselja po Srbiji i Crnoj Gori. Kraljevo su ga\u0111ali \u0161est puta, Podgoricu, Zemun i Alibunar \u010detiri puta, Novi Sad tri puta, Smederevo, Nik\u0161i\u0107, \u0106upriju i Popovac kod Para\u0107ina po dva puta.<\/p>\n

Kakva je Titova i Kardeljeva uloga u bombardovanju 1944.<\/i><\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Na njihovoj meti na\u0161li su se i bespomo\u0107ni civili Sremske Mitrovice, Rume, Velikog Be\u010dkereka, Kru\u0161evca, Pe\u0107i, Kragujevca, Kovina, Pan\u010deva, Velike Plane, Bijelog Polja, Prijepolja, Kur\u0161umlije, Prokuplja, Vu\u010dja, Lebana, Grdelice, Podujeva, Ra\u0161ke, Stala\u0107a, Mitrovice, Pri\u0161tine, Novog Pazara, Podgorice, Nik\u0161i\u0107a…<\/p>\n

SVE je po\u010delo u sredu, 20. oktobra 1943. \u010casovnici pokazuju 13 \u010dasova i 3 minuta. Nebo je proklju\u010dalo. U niskom letu, sa zaglu\u0161uju\u0107im motorima, Ni\u0161u se pribli\u017eava nekoliko desetina bombardera. S pome\u0161anim ose\u0107anjima, lebde\u0107i izme\u0111u straha i nade, Ni\u0161lije upiru poglede ka plavom svodu iznad grada. Samo koji sekund kasnije neverica prerasta u \u0161ok. Zaglu\u0161uju\u0107i huk avionskih motora me\u0161a se sa potmulim eksplozijama, koje se \u010duju sa svih strana. Iz guste pra\u0161ine, koja je prekrila ceo grad, \u010duju se samo vapaji. Ni\u0161 \u0107e gotovo istovetnu sliku do\u017eiveti jo\u0161 14 puta… Na ucveljeni Ni\u0161 ba\u010deno je nekoliko hiljada bombi, a 21. avgusta 1944. godine drugi po veli\u010dini grad Srbije potpuno je dokusuren.<\/p>\n

I BEOGRAD je bio obogaljen, nema\u010dki objekti ostali su tamo gde su i bili. Nema\u010dki gubici u Beogradu bili su sto puta manji od \u017ertava nevinog civilnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n

U jedanaest naleta na Beograd bolnice su pretvorene u ru\u0161evine. Razoreno je i prvo beogradsko porodili\u0161te i prekra\u0107eni \u017eivoti nekoliko porodilja sa tek ro\u0111enim bebama.<\/p>\n

Sru\u0161ene su Terazije, Srpsko narodno pozori\u0161te, o\u0161te\u0107eni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je desetine beogradskih ulica. Razorne „savezni\u010dke“ bombe pogodile su Glavnu \u017eelezni\u010dku stanicu, Palatu „Albanija“, Po\u0161tu broj 2, Tehni\u010dki fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom… Samo u uskr\u0161njem bombardovanju 16. aprila 1944. \u017eivot je izgubilo oko 2.000 ljudi, \u017eena i dece, te\u017ee i lak\u0161e je ranjeno oko 5.000 Beogra\u0111ana.<\/p>\n

Beogra\u0111ani su bili prenera\u017eeni kada su na jednoj velikoj bombi, koja slu\u010dajno nije eksplodirala, otkrili poruku koju im \u0161alju Englezi i Amerikanci i oni koji su odobrili njihovo suludo masakriranje. Na bombi je krupnim \u0107irili\u010dkim slovima bila poruka: „Sre\u0107an Uskrs“.<\/p>\n

ZAPADNI „saveznici i oslobodioci“ po porud\u017ebini Ko\u010de Popovi\u0107a i mar\u0161ala Tita, krenu\u0107e i na Leskovac, koji je razoren vi\u0161e nego bilo koji grad na Balkanu. Dan pakla osvanuo je 6. septembra 1944. godine: „Ceo Leskovac kao da se digao u vihoru pra\u0161ine, dima i ru\u0161evina…“<\/p>\n

Pa\u0161ino brdo posle bombardovanja ostalo u pepelu<\/i><\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Peko Dap\u010devi\u0107 se \u0161ifrovanom porukom javio svom vrhovnom komandantu 30. marta 1944. On je mar\u0161alu prijavio svoju \u017eelju:<\/p>\n

„Treba tra\u017eiti da saveznici \u0161to prije bombarduju Nik\u0161i\u0107!“<\/p>\n

Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nik\u0161i\u0107 je sravnjen sa zemljom! U ovom gradu, koji je tada imao 5.000 stanovnika i oko 10.000 izbeglica, nastupio je pravi pakao.<\/p>\n

U \u010detiri naleta, engleske i ameri\u010dke bombe ubile su svakog \u0161estog \u017eitelja dana\u0161njeg glavnog grada Crne Gore. Nema\u010dke \u017ertve bile su gotovo 200 puta manje od gubitaka nevinog civilnog stanovni\u0161tva Podgorice.<\/p>\n

KONSTATIN Ko\u010da Popovi\u0107 21. jula predla\u017ee Vrhovnom \u0161tabu na Visu \u0161ta sve anglo-ameri\u010dkim bombama treba ga\u0111ati u Beogradu, Ni\u0161u, Ni\u0161koj Banji, Boru, Vranju, Vladi\u010dinom Hanu, Leskovcu, Vu\u010dju, Lebanu i Grdelici. Uz nekolicinu vojnih i privrednih objekata, spisak beogradskih meta je vrlo precizan: „Zahvatiti \u017eensku u\u010diteljsku \u0161kolu i gimnaziju u Kraljice Natalije ulici, Narodnu skup\u0161tinu, ul. Kralja Aleksandra, pa Trgova\u010dku akademiju, ul. \u017dor\u017ea Klemansoa pa Palatu „Albanija“, pa \u0161kolu Kralja Aleksandra na Top\u010diderskom brdu, pa jugozapadnu stranu groblja na Banovom brdu…“<\/p>\n

Posle sistematske vazdu\u0161ne invazije zapadnih „saveznika“, koja je trajala od prole\u0107a do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasi\u010dna kopnena invazija na Srbiju. Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada sovjetskih vojnika.<\/p>\n

Tako je Srbija pala na kolena…<\/p>\n

TITO TRA\u017dIO BOMBARDOVANjE<\/b><\/p>\n

PRVI izve\u0161taj o minimalnim nema\u010dkim gubicima u bombardovanju Srbije \u0161alje ameri\u010dki ambasador iz Gr\u010dke, 15. maja 1944. godine:<\/p>\n

„Na\u0161im bombardovanjem jugoslovenskih civila, u jednom slu\u010daju, kako je to Radio London objavio, bombardovanje je izvr\u0161eno na Titovo tra\u017eenje, mi idemo naruku neprijatelju, a ne samo \u0161to to ogor\u010dava jednog vrlo zaslu\u017enog saveznika, nego otu\u0111uje od nas narod koji bi \u017eeleo da se na na\u0161oj strani bori kada do\u0111e veliki dan. Neameri\u010dko delo \u010dinimo me\u0161anjem u jedan besni gra\u0111anski rat i time odbijamo od sebe na\u0161e prijatelje“.<\/p>\n

U svojim memoarskim zapisima, general Maklin, govore\u0107i o vazdu\u0161noj kampanji u Srbiji, uop\u0161te ne pominje ometanje nema\u010dkog povla\u010denja iz Gr\u010dke, ve\u0107 pi\u0161e o pomo\u0107i komunistima da „ponovo osvoje Srbiju“.<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ivan Miladinovi\u0107 | 09. april 2017. Saveznici nisu \u0161tedeli centar Beograda BESOMU\u010cNO anglo-ameri\u010dko razaranje desetina srpskih i crnogorskih gradova, varo\u0161i i sela, zapo\u010deto 20. oktobra 1943. a okon\u010dano 18. septembra 1944. godine, uo\u010di Staljinove invazije na Srbiju, jedna je od najve\u0107ih misterija na\u0161e novije istorije. O ovoj velikoj vazdu\u0161noj operaciji, koja je progutala \u017eivote hiljada […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15206"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15206"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15206\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15207,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15206\/revisions\/15207"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15206"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15206"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15206"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}