{"id":15873,"date":"2017-05-30T17:52:50","date_gmt":"2017-05-30T15:52:50","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=15873"},"modified":"2017-05-30T17:52:50","modified_gmt":"2017-05-30T15:52:50","slug":"portugalski-general-u-srebrenici-nije-bilo-genocida","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=15873","title":{"rendered":"PORTUGALSKI GENERAL : U Srebrenici NIJE BILO GENOCIDA !"},"content":{"rendered":"

Stefan Karganovi\u0107, Fond strate\u0161ke kulture –\u00a029.05.2017.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\n

BEOGRAD – Portugalski general Karlos Martins Branko, koji se devedesetih godina, u vreme ratnih dejstava na teritoriji biv\u0161e Jugoslavije, nalazio na strate\u0161ki va\u017enom polo\u017eaju zamenika \u0161efa misije vojnih posmatra\u010da UN za Hrvatsku i BiH (1994-1996), u svojim memoarima \u201eRat na Balkanu\u201c saop\u0161tava svoja saznanja i o de\u0161avanjima na podru\u010dju Srebrenice u julu 1995.<\/strong><\/p>\n<\/div>\n

<\/p>\n

\n

Za razliku od izmi\u0161ljotina pla\u0107enih \u201estru\u010dnjaka\u201c, la\u017enih svedoka i propagandista \u201enevladinih organizacija\u201c, general Martins Branko iznosi \u010dinjenice koje su na terenu prikupljali kompetentni obave\u0161tajni organi. Te \u010dinjenice su se slu\u017ebeno slivale na njegov pisa\u0107i sto u Zagrebu, gde se nalazio \u0161tab Posmatra\u010dke misije UN.<\/p>\n

Faktima koje iznosi i zaklju\u010dcima koje izvodi te\u0161ko je prigovoriti po bilo kojem ubedljivom osnovu. U produ\u017eetku, navodi\u0107emo stavove koji se nalaze na stranicama 201 \u2013 206 njegovih memoara.<\/p>\n

\"Srebrenica,
SREBRENICA, FOTO: PROFIMEDIA<\/figcaption><\/figure>\n

Dakle, da ne bi bilo nedoumice, na osnovu svega vi\u0111enog i pregledanog, portugalski general iz oficirskog sastava NATO pakta, Karlos Martins Branko, izja\u0161njava se nedvosmisleno da se u Srebrenici nije dogodio genocid:
\n\u201eDa je postojao predumi\u0161ljaj da se izvr\u0161i genocid, Srbi bi zatvorili enklavu tako da niko ne bi mogao da pobegne. Umesto toga, napali su iz dva pravca, sa jugoistoka i istoka, odakle su skoncentrisali svoja napada\u010dka dejstva, ostavljaju\u0107i koridore za povla\u010denje prema severu i zapadu (\u2026) niti bi isplanirali prevoz sedamnaest hiljada \u017eena, dece i ostarelih, kao \u0161to se dogodilo 12. i 13. jula, zahvaljuju\u0107i \u010demu se skoro polovina izme\u0161tenih domogla teritorije Federacije. Veliki broj stanovnika Srebrenice, koji su uspeli da pobegnu, na\u0161li su uto\u010di\u0161te u Srbiji, gde su zatim proveli nekoliko godina bez da ih je iko dirao. Da bi se tvrdnja o genocidu opravdala, bilo je neophodno sakriti neke nezgodne \u010dinjenice koje bi tu tezu mogle da kompromituju\u201c.<\/p>\n

\"Foto:
FOTO: PROFIMEDIA<\/figcaption><\/figure>\n

Martins Branko ne pori\u010de da je \u201ekao posledica napada na Srebrenicu bilo mnogo mrtvih\u201c. On dodaje da \u201eni posle dvadeset godina niko nije uspeo da im utvrdi ta\u010dan broj\u201c. (Dodu\u0161e, Ha\u0161ki tribunal jeste utvr\u0111ivao taj broj, ali kao posledica njegove neozbiljne delatnosti na tom polju sada imamo ne manje nego pet pravosna\u017eno \u201eutvr\u0111enih\u201c cifara iz raznih predmeta, koje variraju me\u0111u sobom za oko \u010detiri hiljade \u017ertava, a koje navodno odra\u017eavaju broj streljanih. To samo poja\u010dava efekat autorove opaske.)<\/p>\n

Kao \u0161to \u201eIstorijski projekat Srebrenica\u201c ve\u0107 godinama nagla\u0161ava, i Martins Branko isti\u010de jednu bitnu \u010dinjenicu, a to je heterogenost uzroka smrti, pa ih taksativno ovako nabraja: \u201eUzroci smrti nastalih tokom i nakon vojnih operacija su raznoliki: borbena dejstva izme\u0111u dve vojske koje su se su\u010delile; borbe izme\u0111u vojnika VRS i militanata u bekstvu kojima su se pridru\u017eili civili; me\u0111usobne borbe izme\u0111u pripadnika ABiH; i pogubljenja ratnih zarobljenika\u201c.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de \u201ena\u010dina kako je nastala magi\u010dna cifra od 8.000 nestalih, po prvobitnoj proceni Me\u0111unarodnog Crvenog krsta, \u0161to se u jednom trenutku pretvorilo u nedodirljivu istinu\u201c, autor ka\u017ee da je to postalo \u201e\u010dinjenica koju je zabranjeno poricati jo\u0161 pre nego \u0161to je bila utvr\u0111ena\u201c.<\/p>\n

Pa nastavlja: \u201eTe\u0161ko onome ko bi se usudio da dovede u pitanje tu nespornu istinu. On \u0107e odmah biti izop\u0161ten i optu\u017een za poricanje genocida. \u010cinjenica da se 3.000 lica koja su bila progla\u0161ena za nestale na\u0161lo na spisku bira\u010da na izborima odr\u017eanim u septembru 1996. nimalo nije uticala na stalno ponavljanje pri\u010de o 8.000 mrtvih. Mediji nikada nisu pokazali dovoljno radoznalosti da istra\u017ee ovu i druge o\u010digledne nesuvislosti. Bilo je lak\u0161e besomu\u010dno ponavljati teoriju o genocidu, koju su zastupala glavna sredstva masovnog informisanja. Ali, bez obzira na uporno ponavljanje te ,istine\u2019, vredi podsetiti se da se izme\u0111u medijske parole (sound bite) i istorijske \u010dinjenice nalazi veliko rastojanje\u201c.<\/p>\n

\"General
GENERAL RATKO MLADI\u0106 U SREBRENICI, FOTO; YOUTUBE PRINTSCREEN<\/figcaption><\/figure>\n

\u201eKoliko je zarobljenika bilo streljano, a koliko je poginulo u borbenim dejstvima?\u201c, general Martins Branko ovde retori\u010dki postavlja jedno od najva\u017enijih pitanja. \u201eDaleko smo od toga da bi imali odgovore, i rekao bih da \u0107emo do njih do\u0107i vrlo te\u0161ko. Mnogo je lak\u0161e \u2013 i jednostavnije \u2013 pri\u010dati o genocidu\u201c.<\/p>\n

Portugalski oficir ipak naga\u0111a o tome koliko bi mogao da iznosi broj \u017ertava ratnog zlo\u010dina u Srebrenici u julu 1995:<\/p>\n

\u201ePogubljenje od strane VRS znatnog broja mu\u0161karaca muslimana \u2013 dobro obave\u0161teni izvori se pozivaju na 2.000 \u2013 me\u0111u kojima su ve\u0107ina bili vojnici, u Srebrenici i okolini enklave, nesumnjivo predstavlja ratni zlo\u010din\u201c.<\/p>\n

Cifra koju pominje Martins Branko vrlo je znakovita iz vi\u0161e razloga. Pre svega, zato \u0161to istu cifru pogubljenih \u2013 2.000 \u2013 navodi i jedan drugi ne manje kompetentan izvor, D\u017eon \u0160indler, ameri\u010dki obave\u0161tajac u Sarajevu upravo u periodu srebreni\u010dkih de\u0161avanja. \u0160indlerova procena sa sarajevske osmatra\u010dnice, koja se ta\u010dno poklapa sa Martins Brankovom sa zagreba\u010dke \u2013 a obe su potpuno u skladu sa raspolo\u017eivim forenzi\u010dkim nalazima \u2013 izneta je u dokumentarnom filmu Ole Flijuma, \u201eSrebrenica: izdani grad\u201c. Pri tom, treba imati u vidu da u zamr\u0161enim situacijama kao \u0161to je ova sinteze obave\u0161tajnih podataka koji poti\u010du iz raznih izvora naj\u010de\u0161\u0107e pru\u017eaju neuporedivo pouzdaniju ukupnu sliku od izve\u0161taja izolovanih pojedinaca, \u010diji je uvid obi\u010dno ograni\u010den, i koji neretko nisu ni potpuno objektivni.<\/p>\n

http:\/\/www.youtube.com\/watch?v=ubmD6B3Vk5M<\/a><\/p>\n

Najzad, cifra koju solidarno sugeri\u0161u Martins Branko i \u0160indler, a koja na osnovu uvida u materijalne dokaze uop\u0161te nije sporna, interesantna je iz jo\u0161 jednog razloga. Naime, na marginama obave\u0161tajnih zajednica ve\u0107 podu\u017ee vreme uporno kru\u017ee glasine o postojanju jednog dokumenta \u2013 misterioznog pisma koje je Alija Izetbegovi\u0107 u prole\u0107e 1995, neposredno pre srebreni\u010dke operacije, navodno uputio Naseru Ori\u0107u \u2013 gde se potvr\u0111uje da je jo\u0161 uvek na snazi ponuda inostrane intervencije, pod uslovom da se upadom VRS u Srebrenicu inscenira masovni pokolj.
\nKlju\u010dni podatak u tom pismu jeste to da bi, prema tom navodnom dokumentu, cifra \u017ertava, koja bi bila adekvatna kao okida\u010d za uklju\u010denje zainteresovanog stranog faktora, tako\u0111e iznosila ve\u0107 vi\u0161e puta pominjanih \u2013 2.000.
\n\u201eMe\u0111utim\u201c, nastavlja autor, Martins Branko, \u201eto nije bio genocidni \u010din, kao \u0161to se tvrdi na mnogim mestima, pre svega u Tribunalu u Hagu, i kao argumenat koristi se u svrhu politi\u010dkog prepucavanja\u201c. Pa kao civilizovana osoba dodaje: \u201eUzimanje pravde u sopstvene ruke, ne\u0161to \u0161to je kulturolo\u0161ki svojstveno ne samo Srbima ve\u0107 i ostalim zajednicama u biv\u0161oj Jugoslaviji, ne opravdava niti umanjuje te\u017einu po\u010dinjenog dela. To je bez sumnje prekr\u0161aj \u017denevskih konvencija\u201c.<\/p>\n

Ali nakon bezbednog povla\u010denja u penziju, portugalski general je odlu\u010dan u tome da se stvari moraju nazivati njihovim pravim imenom:<\/p>\n

\u201eU\u017easni ratni zlo\u010dini moraju biti ka\u017enjeni. Me\u0111utim, ta krivi\u010dna dela niti se mogu niti bi ih trebalo brkati sa \u2013 genocidom. Kada se brkaju ratni zlo\u010dini \u2013 kao \u0161to je ubijanje stotina mu\u0161karaca vojni\u010dkog uzrasta \u2013 sa genocidom, gde mora da bude utvr\u0111eno postojanje namere da se sistematski istrebe pripadnici neke etni\u010dke zajednice, to je znak vrlo neozbiljnog pona\u0161anja. To posebno dolazi do izra\u017eaja ako se ima u vidu da je izvr\u0161ilac stavio na raspolaganje sredstva za prevoz sedamnaest hiljada izme\u0161tenih lica, \u0161to predstavlja oko 50 odsto od ukupnog izme\u0161tenog stanovni\u0161tva\u201c.<\/p>\n

Zatim, Martins Branko skre\u0107e pa\u017enju na jo\u0161 jednu primetnu i nimalo bezna\u010dajnu \u201enesuvislost\u201c srebreni\u010dke pri\u010de, a to je da je \u201eTribunal osudio jedva jednog po\u010dinioca\u201c (u fusnoti poja\u0161njava da je re\u010d o Dra\u017eenu Erdemovi\u0107u, svedoku-saradniku nagra\u0111enom sme\u0161no niskom trogodi\u0161njom kaznom, a posle toga brojnim apana\u017eama i beneficijama za svoje mehani\u010dki ponavljano i vi\u0161e nego sporno svedo\u010denje).<\/p>\n

Portugalski autor isti\u010de da \u201eniko od ostalih osu\u0111enika nije bio izveden pred sud ili ka\u017enjen za pogubljenje ratnih zarobljenika, nego po \u2018komandnoj odgovornosti\u2019 ili za u\u010de\u0161\u0107e u Udru\u017eenom zlo\u010dina\u010dkom poduhvatu (Joint Criminal Enterprise), \u0161to je doktrina kojom se Tribunal slu\u017ei a \u010dija je primena u kontekstu sukoba vrlo kontroverzna. Kako je mogu\u0107e utvrditi da se dogodio genocid ako ve\u0107 dvadeset godina Tribunal nije sposoban da ustanovi koliko je \u017ertava ubijeno, koji je uzrok smrti i ko ih je ubio?\u201c<\/p>\n

Sve su to logi\u010dna pitanja, mnogi bi se sa time slo\u017eili. Da penzionisanje zaista vr\u0161i \u010dudesan uticaj na bu\u0111enje kriti\u010dke savesti dokaz je i Martins Brankova podjednako ta\u010dna konstatacija da je \u201eTribunal zaboravio da sudi za zlo\u010dine na podru\u010dju Srebrenice po\u010dinjene izme\u0111u 1992. i 1995. godine nad Srbima, usled kojih je bilo pobijeno blizu dve hiljade osoba (mu\u0161karaca, \u017eena, dece i starijih lica), u nekim slu\u010dajevima posle raznih mu\u010denja i divlja\u0161tava. To je najve\u0107im delom bri\u017eljivo dokumentovano, a d\u017eelati su poznati (\u2026) Kao \u0161to je Ri\u010dard Holbruk priznao u svojoj knjizi, Tribunal se pokazao kao dragoceno oru\u0111e na\u0161e politike, \u0161to nam je i koristilo\u2026\u201c. Da, upravo tako.<\/p>\n

U nastavku, kada je ve\u0107 re\u010d o genocidu, Martins Branko bez ustru\u010davanja isti\u010de jarki kontrast izme\u0111u situacije u Srebrenici u julu 1995. i ve\u0107 slede\u0107eg meseca u Krajini, pod napadom hrvatskih oru\u017eanih snaga:<\/p>\n

\u201eDoga\u0111aji u Srebrenici se ne mogu niti bi se smeli brkati sa onim \u0161to se mesec dana kasnije dogodilo u Krajini, gde je hrvatska vojska izvela operaciju sistematskog ubijanja srpskog stanovni\u0161tva koje nije pobeglo ili mu nije po\u0161lo za rukom da se skloni, i to ne \u0161tede\u0107i nikoga. Mu\u0161karci, \u017eene, deca, ostareli, svi bez razlike bili su predmet istih svireposti, i jo\u0161 gorih stvari. Ta operacija je bila podrobno isplanirana i opse\u017eno je dokumentovana, a poznata su tako\u0111e i nare\u0111enja za njeno izvo\u0111enje koja je Tu\u0111man izdao svojim generalima, na sastanku odr\u017eanom 31. jula 1995. na Brionima, pred operaciju Oluja. Doga\u0111aje u Krajini Tribunal nikada nije razmatrao kao genocid. U odnosu na te doga\u0111aje, zapadni mediji su se dr\u017eali na obazrivom rastojanju, a njihova \u0107utnja je bila sau\u010desni\u010dka i zaglu\u0161uju\u0107a\u201c.<\/p>\n

U zaklju\u010dku, Martins Branko nema dileme oko toga da doga\u0111aji u Srebrenici predstavljaju perfidan plod dugotrajnog planiranja i sadejstva zainteresovanih aktera. U prilog tome navodi podatke iz knjige Ibrana Mustafi\u0107a \u201ePlanirani haos\u201c, iskaze lokalnog politi\u010dara Zlatka Duki\u0107a, i izjave na\u010delnika policije u enklavi Srebrenica tokom sukoba, Hakije Meholji\u0107a.<\/p>\n

Autor se posebno zaustavlja na znakovitom svedo\u010danstvu tada\u0161njeg na\u010delnika general\u0161taba ABiH, Sefera Halilovi\u0107a, o tome da je Izetbegovi\u0107 bio doneo odluku da se \u201eotarasi\u201c Srebrenice vrlo rano u igri, \u201eali uz izvla\u010denje najve\u0107e mogu\u0107e politi\u010dke koristi\u201c.<\/p>\n

\"Zlo\u010dini
ZLO\u010cINI NASERA ORU\u0106A OSTALI NEKA\u017dNJENI, FOTO: PROFIMEDIA<\/figcaption><\/figure>\n

Uzgred, kada je re\u010d o iskazima Meholji\u0107a i Halilovi\u0107a na ovu temu, i dokazima da je doga\u0111aj bio planiran dugo unapred, vredi napomenuti da je Meholji\u0107evo \u010duveno svedo\u010danstvo o Izetbegovi\u0107evoj ponudi da se dozvoli pokolj Srebreni\u010dana zauzvrat za stranu intervenciju, a Srebrenica zatim da se razmeni sa Srbima za Vogo\u0161\u0107u, sme\u0161teno u vremenski period jeseni 1993. kada se u Sarajevu odr\u017eavao Bo\u0161nja\u010dki kongres.<\/p>\n

Me\u0111utim, u svojoj knjizi \u201eLukava strategija\u201c[5] Sefer Halilovi\u0107 iznosi vrlo interesantan i do sada uglavnom nezapa\u017een podatak da je koncept insceniranja masakra u Srebrenici, zarad sakupljanja politi\u010dkih dividendi, u glavi Alije Izetbegovi\u0107a i bo\u0161nja\u010dkog rukovodstva verovatno postojao jo\u0161 odranije. Dodu\u0161e, u vreme kada je Halilovi\u0107eva knjiga bila objavljena on se ve\u0107 bio politi\u010dki razi\u0161ao sa Izetbegovi\u0107em i zato bi njegove tvrdnje trebalo uzeti sa dozom rezerve, ali Halilovi\u0107 ipak iznosi da mu je jo\u0161 u prole\u0107e 1993. Izetbegovi\u0107 pominjao ponudu kojom je nekoliko meseci kasnije, krajem te godine, \u0161okirao Meholji\u0107a i ostale \u010dlanove srebreni\u010dke delegacije.<\/p>\n

Memoarska saop\u0161tenja generala Karlosa Martins Branka u vezi sa Srebrenicom predstavljaju jo\u0161 jednu dragocenu kockicu kojom se upotpunjuje na\u0161 uvid u taj doga\u0111aj. To nisu samo zabele\u0161ke o saznanjima jednog strate\u0161ki raspore\u0111enog stranog posmatra\u010da, ve\u0107 mnogo vi\u0161e od toga. Ujedno, preko njega, to je i ispovest struktura koje autor personifikuje, \u010dime se u velikoj meri odgovara na va\u017ena pitanja o tome \u201e\u0161ta su znali i kada su saznali\u201c.<\/p>\n

Jasan podtekst Martins Brankovih memoara je to da su i autor i njemu nadre\u0111ene i podre\u0111ene strukture doga\u0111aje pratili u realnom vremenu, da su istovremeno sa de\u0161avanjima uglavnom bili ta\u010dno obave\u0161teni \u0161ta ko radi i kome, i da na dubljim analiti\u010dkim nivoima oni nemaju nikakvih iluzija, a dileme jo\u0161 manje, o pravom karakteru i pozadini srebreni\u010dkih doga\u0111aja, niti o cini\u010dno politi\u010dkim ciljevima kojima su poslu\u017eili.<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Stefan Karganovi\u0107, Fond strate\u0161ke kulture –\u00a029.05.2017. BEOGRAD – Portugalski general Karlos Martins Branko, koji se devedesetih godina, u vreme ratnih dejstava na teritoriji biv\u0161e Jugoslavije, nalazio na strate\u0161ki va\u017enom polo\u017eaju zamenika \u0161efa misije vojnih posmatra\u010da UN za Hrvatsku i BiH (1994-1996), u svojim memoarima \u201eRat na Balkanu\u201c saop\u0161tava svoja saznanja i o de\u0161avanjima na podru\u010dju […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15873"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15873"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15873\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15874,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15873\/revisions\/15874"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15873"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15873"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15873"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}