{"id":18298,"date":"2018-01-02T18:17:08","date_gmt":"2018-01-02T17:17:08","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=18298"},"modified":"2018-01-02T18:17:08","modified_gmt":"2018-01-02T17:17:08","slug":"emir-kusturica-za-novosti-srbe-vekovima-siba-latinska-nepravda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=18298","title":{"rendered":"Emir Kusturica za \u201cNovosti\u201d: Srbe vekovima \u0161iba latinska nepravda"},"content":{"rendered":"

Nikola JANKOVI\u0106<\/span>\u00a0| 31. decembar 2017.<\/p>\n

Reditelj ri\u010da o na\u0161oj modernoj drami, Hagu, Bakirovoj Bosni, Bregzitu i Kataloniji: Na Balkanu su jedino profitirali Albanci: uspeli su da objedine i jezik i teritoriju<\/strong><\/p>\n

\"<\/a><\/div>\n

Emir Kusturica \/ Foto: Nikola Jankovi\u0107<\/p>\n

MODERNU dramu Srbije, latinsku nepravdu prema nama, zapo\u010deo je jo\u0161 Napoleon. Od njegovog vremena do danas, neguju se na Balkanu, bez prekida, ju\u017enoslovenski „nacionalizmi sudnjeg dana“, svi zasnovani na ideji da moramo \u017eiveti zava\u0111eni. Svetske imperije su u kontinuitetu sejale sindrom razjedinjavanja me\u0111u Slovenima, a na ovim prostorima jedini su profitirali Albanci ujedinjuju\u0107i teritorije pod svojim jezikom.<\/p>\n

<\/div>\n

U Me\u0107avniku, usred op\u0161teg prazni\u010dnog zati\u0161ja, Emir Kusturica govori, za „Novosti“, gde smo danas me\u0111u silama Istoka i Zapada, o svetu koji se u\u017eurbano naoru\u017eava do zuba, „bregzitu“ i Kataloniji, o mladima i pametnima koji \u0107e jednog dana ostvarenje ipak na\u0107i u sopstvenoj dr\u017eavi…<\/p>\n

– Napoleona spominjem jer je francuska bur\u017eoaska revolucija uticala na Prvi srpski ustanak, na na\u0161u prvu revoluciju. Srbi su poverovali da su pravda i politika jedno. Tako je u Napoleonovo vreme „pao“ prvi \u010din na\u0161e moderne drame sa nepromenjenim naslovom – Latinska nepravda prema Srbima. Da bi privukao katoli\u010dku Austrougarsku, Napoleon je prakti\u010dno odredio poziciju zapadnih sila prema srpskom pitanju. Uveo je trend koji i danas traje, a to je potreba Zapada da nas razjedinjuje. U njegovom vremenu, \u017eivela je ideja da je jedan narod povezan jednim jezikom. To niko, pa \u010dak ni Nemci koji su ovo vi\u0111enje nau\u010dno patentirali, nije uspeo da ostvari, da teritorije „pod svojim jezikom“ potpuno objedini. \u0160to nisu mogli Nemci, na Balkanu su mogli Albanci.<\/p>\n

*<\/b><\/i>\u00a0Kako su to uspeli?<\/p>\n

<\/b><\/i><\/p>\n

– Oni se, za razliku od Srba, nikada nisu mogli nametnuti u kulturi, nauci ili makar u fudbalu, nisu postigli ne\u0161to \u0161to bi prema merilima racionalisti\u010dkih civilizacija bilo pozitivno. Ali im je prvo \u010dinjeno, da Rusi ne bi stavili prst na obalu Dunava. Zatim su favorizovani kao destabilizuju\u0107i faktor Ju\u017enim Slovenima. Tako je i danas. Teorija nema\u010dkih lingvista koji su prona\u0161li da je jezik unutra\u0161nja veza nacije, na Slovene nije mogla biti primenjena. Tokom formiranja ju\u017enog dela Habzbur\u0161kog carstva, podgajan je interes o razjedinjenju. U takvom stanju, koje i danas traje, gotovo je nemogu\u0107e delovati kulturolo\u0161ki. A ja ipak investiram u kulturu, jer to znam da radim.<\/p>\n

*<\/b><\/i>\u00a0Srbi su i u ovako lo\u0161im istorijskim okolnostima opstali, ali su postali rasadnik naroda i nekih novih jezika…<\/b><\/i><\/p>\n

– Setimo se Fukujame, harvardskog \u0111aka za koga sam devedesetih jasno rekao da je obi\u010dan idiot. Taj Fukujama, doktor politi\u010dkih nauka, imao je tezu „da je do\u0161ao kraj istorije“. To je, ne tako davno, bila krunska intelektualna pri\u010da u koju je trebalo da poverujemo. Mnogi nisu bili glupi, ali na\u0161i mondijalisti jesu. Ili su skop\u010dani u interesne sfere, pa su to progutali rade\u0107i na op\u0161tem zaglupljivanju. \u0160ta njih briga za nau\u010dnu ili istorijsku istinu. Zato volim da podsetim da se na\u0161 narod vekovima, od nestanka sa lica zemlje, duhovno skrivao u manastirima, odatle „regrutuju\u0107i“ plemstvo. Oni su odr\u017eali srpski mit. U seobama su nosili mo\u0161ti kneza Lazara, ba\u0161 kao \u0161to su Jevreji \u010dinili sa zavetnim kov\u010degom. U govornoj kulturi pod Osmanlijama su imali politi\u010dku svest o sebi. Nema drugog naroda kome je bilo potrebno da napamet zna vi\u0161e pesama da bi opstao. Zamislite to ve\u017ebanje mozga u Srba! Da bi postojao, treba da zna\u0161 pesme i predanja svog roda napamet. Pukne zima, tu je ognji\u0161te, kre\u0107e poezija. Za\u0161to smo u potonjim vekovima bili u stanju da svetu damo najve\u0107e sinove i k\u0107eri, u nauci i umetnosti? Jer smo imali u tom kr\u0161u \u0111edove koji su dr\u017eali banku i znali kako se govori, apostrofira, ukra\u0161ava.<\/p>\n

\"\"<\/b><\/i><\/div>\n


\n*<\/b><\/i>\u00a0To nas je zapravo i odr\u017ealo u svim istorijskim lomovima…<\/b><\/i><\/p>\n


\n<\/b><\/i>– Kultura je realan osnov postojanja naroda. Pitanje opstanka male zemlje le\u017ei u kulturnom delovanju. Danas se, po onoj Fukujaminoj, sve mo\u017ee odrediti politi\u010dki. Na primer, da staroslovenski jezik nikada nije postojao. Da ni Slovena nema, jer su nas u jednom istorijskom momentu podvodili pod Ilire. Mo\u017eda je radije, umesto srpskog, nekada postojao npr. crnski jezik, ili gorski, mislim da je i to neko izmislio. To politi\u010dko pravo da se la\u017ee niko ne mo\u017ee da zaustavi. Po\u0161to ljudi zaneseni svakodnevicom naj\u010de\u0161\u0107e ne znaju o \u010demu se ovde radi, neka makar imaju svest da napori za njihovo razjedinjavanje i stalno sukobljavanje postoje i da dugo traju.
\n<\/b><\/i><\/p>\n

*<\/b><\/i>\u00a0Vi\u0161egrad je dobio bistu Mehmed-pa\u0161e Sokolovi\u0107a, a Andri\u0107ev institut se bavio rasvetljavanjem njegove li\u010dnosti. Kako je izgledalo konkretno sprovo\u0111enje ideje multikulturalizma na delu u godini na izmaku?<\/b><\/i><\/p>\n

– Kroz duge periode istorije, samo su li\u010dne veze stvarale dobre uslove za opstanak Srba. Tako je usred najve\u0107e islamizacije, u trenutku nepostojanja srpske dr\u017eave, Pe\u0107ka patrijar\u0161ija obnovljena zahvaljuju\u0107i rodbinskoj vezi Mehmed-pa\u0161e i patrijarha Makarija. Patrijarha srpskog, po sultanovoj naredbi, niko nije smeo da dira sve dok Marija Terezija nije odredila Sremske Karlovce za sredi\u0161te nove patrijar\u0161ije. To \u0161to je Bajo iz Sokolovi\u0107a, u 18. godini iz Mile\u0161eve odveden u janji\u010dare da postane najve\u0107a li\u010dnost osmanske imperije posle sultana, \u0161to je sa\u010duvao srpski narod, trebalo bi da ima zna\u010daja ne samo za istori\u010dare, ve\u0107 i za obi\u010dne ljude. Da vide da je retko kada sve crno-belo. Mi danas ne mo\u017eemo i nikada ne smemo biti protiv islamske zajednice. Muslimani su, kao i Srbi, dugo bili ra\u0161trkani. Seoba Srba iz ju\u017ene Ugarske u Rusiju dogodila se zbog unijatskog delovanja latina. Neke na\u0161e vladike tu ideju o unija\u0107enju i danas gaje, iz drugih osnova.<\/p>\n

*<\/b><\/i>\u00a0Postoji strahovanje da mir izme\u0111u pravoslavaca i muslimana u dana\u0161njoj Bosni nije trajan, naro\u010dito kada vidimo nervozne politi\u010dke javne nastupe. Jedan se dogodio nedavno, a akter je bio Bakir Izetbegovi\u0107?<\/b><\/i><\/p>\n

– \u0160ta Bakir nudi hri\u0161\u0107anima? \u010cime je to njegov otac zadu\u017eio Srbe? \u0160ta je trebalo da poveruju ocu na po\u010detku rata i \u0161ta da sinu veruju danas? Srbi imaju legitimno pravo da neguju zavetnu ideju kosovske legende i svoje nasle\u0111e jer ono ima kulturolo\u0161ku pozadinu. Republika Srpska je ishodi\u0161te jednog rata, a pitanje njenog opstanka je pitanje li\u010dnosti. Ko je taj ko \u0107e je sa\u010duvati a da pritom atributi njene kulture budu sa\u010duvani? Nije problem u tome \u0161to Latini, pravoslavni i muslimani \u017eive zajedno. Naprotiv, pitanje je, \u0161ta je ve\u0107inski narod pred rat u Bosni nudio, i \u0161ta posle rata nudi tim zajednicama? Odbili su Milo\u0161evi\u0107a da budu saveznici, a pravoslavnima su ponudili reprizu Drugog svetskog rata: hajde da vas ubijamo, pa \u0107emo vam se na kraju pridru\u017eiti ako se desi da izgubimo, kao 1945. godine. O\u017eiveli su ideju o \u0161erijatu. Da je neko od Sarajeva hteo da napravi multietni\u010dki grad, mogao je u ratnom vihoru da zadr\u017ei Srbe i da ponudi re\u0161enje, a ne da ih po Kazanima ubijaju, pa da im iz grada ode 150.000 ljudi jedne veroispovesti. Da li je ponuda da ljude kao doktora Najdanovi\u0107a skidaju gole, i da ih javno, kao \u0161to su njemu u\u010dinili, sunete pa ubiju? Danas bi Sarajevo bilo multietni\u010dki grad, da to od ovih ljudi ne zavisi.<\/p>\n

*<\/b><\/i>\u00a0Mislite li da Bakir Izetbegovi\u0107 dosledno nastavlja ideje svog oca?<\/b><\/i><\/p>\n

– Nastavlja potpuno na istom kursu. Vu\u010di\u0107a su poku\u0161ali da ubiju. Ono u Srebrenici je bio poku\u0161aj atentata. Vu\u010di\u0107 je pristao na taj rizik i na taj \u0161amar. A isplivala je na povr\u0161inu istina o Bakirovoj viziji Bosne. To je Bosna u kojoj Srbi sebe ne bi mogli prepoznati. Dizajnirali su je \u010dak bez srpskog jezika, iz kog su ro\u0111eni ovi novi jezici, sa svojim novim imenima. Gde smo mi tu? Gde su tu Srbi?<\/p>\n

*<\/b><\/i>\u00a0Tribunal u Hagu zavr\u0161ava svoj mandat. Kakav je ishod ha\u0161ke epopeje, koju je neko nazvao „srpskim suo\u010davanjem sa istinom“?<\/b><\/i><\/p>\n

– Sud nas je dodatno razjedinio „na ovim prostorima“. Bilo je tu i zlo\u010dinaca u rangu kanibala, ali oni nisu osu\u0111eni. Dovoljno je jednostavno, sud je vratio u \u017eivot ideju iz turskog perioda, pravno vi\u0161e nego nesavr\u0161enu: kadija te tu\u017ei, kadija ti sudi.<\/p>\n

*<\/b><\/i>\u00a0Na unutra\u0161njem planu, Srbija se jo\u0161 ne „suo\u010dava sa istinom“, proverenom, da je novi talas mladih, obrazovanih i sposobnih ljudi oti\u0161ao iz zemlje. Ho\u0107emo li do\u010dekati dan kada \u0107e biti mogu\u0107e da neki Tesla postane to \u0161to jeste, ovde u Srbiji?<\/b><\/i><\/p>\n

– Tesla je naravno izuzetak, jedan me\u0111u milionima. Ali mladi, me\u0111u njima i oni najbolji, zaista odlaze osuje\u0107eni da se ostvare ovde, u slabim uslovima, sa malo \u0161ansi za uspeh. Osta\u0107e, kada Srbija po\u010dne da stvara vi\u0161kove. Mi se zavaravamo „novim radnim mestima“. Ona su puka egzistencija. Ali vi\u0161ak od kog se stvaraju uspe\u0161no doma\u0107instvo ili dr\u017eava, odlazi u multinacionalne kompanije. Nema vi\u0161ka kod nas, nikada. Takse i porezi podmiruju administraciju, ne i procvat dr\u017eave. Kad budemo sposobni da podvu\u010demo ra\u010dun i ka\u017eemo „ostalo nam je ovoliko“, mladi \u0107e ostati, a dr\u017eava \u0107e rasti. Od pukih radnih mesta ne\u0107e, to je nivo egzistencije najsiroma\u0161nijih delova Azije. Volimo da nadni\u010dimo za druge. Fiskalna konsolidacija nije mala stvar, ali na\u0161e doma\u0107instvo i dalje ne stvara vi\u0161kove.<\/p>\n

*<\/b><\/i>\u00a0Ni na me\u0111unarodnom planu stvari ne izgledaju dobro. Tramp se u SAD u\u010dvrstio na vlasti uz ocenu da Rusija ostaje neprijatelj broj jedan, nepromenjena je i ameri\u010dka politika na Balkanu…<\/b><\/i><\/p>\n

– Amerika je nastavlja\u010d austrougarske politike na Balkanu. Srbija danas ima dobru spoljnu politiku, to me raduje, ali vide\u0107emo ishod. Nikada ne treba zaboraviti da je na Balkanu sve mogu\u0107e u svakom trenutku. Milorad Ekme\u010di\u0107 lepo ka\u017ee da se istorija Balkana najbolje mo\u017ee projektovati kroz istoriju delovanja tajnih slu\u017ebi. I danas je Beograd najve\u0107i obave\u0161tajni centar na Balkanu, gde ih pola, ovih doma\u0107ih, radi na dobrovoljnoj osnovi. Ve\u0107 smo imali jednu poluuspelu revoluciju 5. oktobra. Du\u0161ko Kova\u010devi\u0107 bi rekao da nigde na svetu nema da neko iz znati\u017eelje voli da \u0161pijunira. Iz ljubavi, ne za lovu.<\/p>\n

*<\/b><\/i>\u00a0Svet klju\u010da i mimo nas…<\/b><\/i><\/p>\n

– Tamo, na ruskim granicama, nije bilo ovoliko vojske jo\u0161 od Hitlera. Pa je onda mnogo i ruskih podmornica na obalama Atlantika. Ni\u0161ta vi\u0161e nije kao \u0161to je bilo. Vojna strategija Rusije vi\u0161e nije da se nu\u017eno brani na svojim granicama. Sirija je veliki preokret. Rusi su se i demografski sredili. Samo je kod Trampa sve isto. Zapadna projekcija od dve teorije opstaje: da su Rusi neprijatelji i da se nacionalna ekonomija ostvaruje kroz ratni profit. Bez rata, Amerikanci bi morali uvoditi plansku ekonomiju, na socijalisti\u010dki na\u010din. A za to vreme, u Rusiji svega! Napoleon je krenuo na Rusiju sa 600.000, a vratio se sa 30 vojnika. Ova „sitnica“ zadr\u017eava Amerikance, ina\u010de bi odavno poku\u0161ali da se dokopaju zlata, gasa, nafte i lovorika. Tako se sve svelo na zveckanje oru\u017ejem i sportske sankcije, a one su za Rusiju dobra stvar. Podsti\u010du lokalne umove, da dosegnu do visina. Mi sada prodajemo jabuke Rusima. Za tri godine ne\u0107emo prodavati nijednu, jer \u0107e oni sami podi\u0107i proizvodnju. Pro\u0161le godine su proizveli vi\u0161e \u017eita od SAD, sami sebe hrane, a mogli bi potencijalno i Evropu. Sankcije su izazvane \u010dinjenicom da su Rusi sada u stanju da potro\u0161e puno novca za rat daleko od ku\u0107e. Samo je nepromenjena grabe\u017eljivost Trampovih sunarodnika. Sindikat im je oslabljen. Kina kroz niske cene ljulja najja\u010du ekonomiju sveta. Uskoro \u0107e preuzeti vo\u0111stvo, kao najve\u0107a ekonomska sila. Desi\u0107e se da \u0107e Evroazija trgovati juanom umesto dolarom.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

*<\/b><\/i>\u00a0Evropska unija je posle „bregzita“ na katalonskom ispitu. Sa kakvim uspehom \u0107e se „provu\u0107i“?<\/b><\/i><\/p>\n

– U EU postoje komesari, kao nekada u Sovjetskom Savezu. To su neizabrani ljudi, puka nomenklatura, la\u017eni levi\u010dari u birokratskom sistemu bez stvarne uzajamnosti. Kad je u Rumuniji poplava, Evropa ne ose\u0107a da im treba pomo\u0107i u meri u kojoj bi bilo neophodno. Kad u Luizijani krene poplava, Va\u0161ington odmah otvara federalne rezerve i \u0161alje novac. Evropska unija nikada do kraja politi\u010dki nije za\u017eivela, jer u osnovi ima ideju o „velikoj Nema\u010dkoj“. Nemam ja ni\u0161ta protiv jake Nema\u010dke, ali „bregzit“ je namontiran da Britanci iza\u0111u iz opasnosti zvane „velika Nama\u010dka“. A to \u0161to \u0160panija pro\u017eivljava je repeticija jugoslovenskog scenarija, s razlikom \u0161to se jo\u0161 ne puca. Zato \u0161to nisu priznali Kosovo, ja sam \u0160pancima zahvalan, a sa druge strane, u Barseloni se ose\u0107am dobro i postoji taj dualitet, a znanje iz istorije bi moralo presuditi.<\/p>\n

FILM \u0106E DO\u017dIVETI SUDBINU OPERE<\/b><\/p>\n

*<\/b><\/i>\u00a0KUSTENDORF, po zna\u010daju i dometima najve\u0107i „mali“ festival na svetu, jedanaesti po redu, po\u010dinje 15. januara. \u0160ta da o\u010dekujemo?<\/b><\/i><\/p>\n

– Ima\u0107emo „stra\u0161ne“ goste i nadma\u0161i\u0107emo neka ranija izdanja. \u017divimo u vremenu ogromnih promena. Danas je sve, u politi\u010dkom i komercijalnom smislu, podre\u0111eno populizmu. Dru\u0161tveni \u017eivot se, preko prenosilaca informacija, zbija u formacije, u navija\u010dke grupe. Taj sistem ne zadovoljava potrebe slobodnih ljudi. A nema ni prosvetiteljsko dejstvo. Kustendorf je suprotnost i ekskluzivitet. On je mitsko mesto. Tu dolaze najzna\u010dajniji svetski autori, od Depa i bra\u0107e Darden, Kon\u010dalovskog i Sorentina, Izabel Iper i Monike Belu\u010di, do Mihalkova ili D\u017earmu\u0161a… To govori da je mimo matrice napravljen ustupak kulturi, i to u trenutku kada je filmska umetnost na zalasku. Informati\u010dka revolucija je tek po\u010dela, ve\u0161ta\u010dka inteligencija \u0107e nas izvesti na pravac gde \u0107e na\u0161a ose\u0107anja i sve zajedni\u010dko me\u0111u ljudima do\u017eiveti poraz. Ja se nadam najboljem mogu\u0107em ishodi\u0161tu za film: da \u0107e do\u017eiveti sudbinu opere i da \u0107e poneki grad biti kao Epidaurus. Tamo je, na Peloponezu, po 10.000 Grka iz svih krajeva stizalo na predstave. Dolazili su da se izle\u010de, da nau\u010de, da postanu pametniji. Ta katarza je bila odlu\u010duju\u0107a za njihov \u017eivot. U tim gradovima, festivali \u0107e, kao u Mokroj Gori, govoriti o \u010doveku, o njegovim egzistencijalnim, istorijskim, politi\u010dkim i li\u010dnim problemima. A danas je film tek modni trend.<\/p>\n

PREDSTAVLjAJU\u0106I svoju novu knjigu u Beogradu, Rade \u0160erbed\u017eija je rekao da su me\u0111u umetnicima najbolji fudbaleri Du\u0161an Kova\u010devi\u0107, on, pa vi…\u00a0<\/strong>
\n– Ne mo\u017ee biti, ja jo\u0161 uvek igram na velike golove. Navikao sam tako, jo\u0161 od vremena kad sam Zlatka Lagumd\u017eiju, sina gradona\u010delnika sarajevskog, slao po loptu. Ne mo\u017ee on biti bolji fudbaler od mene, ja sam u\u010dio da igram uzbrdo, a Rade na ravnom. Ali jeste, igrali smo fudbal zajedno u Beogradu, samo mu redosled ne priznajem.<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

BO\u0160NjA\u010cKI MRTVI KAPITAL\u00a0<\/b><\/p>\n

U BEOGRADU se, \u010dujem, nedavno pojavio mrtvi kapital BiH. Ime mu je Sidran i on misli da je moral ono \u0161to se mora. Ima i svoju genezu. Od pisca zvu\u010dnih pesama u\u0161ao je u film, gde se nije dugo zadr\u017eao. On ima osobinu da je, po sopstvenom priznanju, sa\u010dinjen od 95 odsto straha i pet odsto \u010doveka. A ja ne mogu da ne spomenem onu osobinu koja me je od njega razdvojila. Ovaj mrtvi kapital BiH, nije se mogao udenuti u neku sistemsku vrednost, jer sebi nije mogao ostati makar malo veran. Da jeste, ne bi dolazio kod mene po „pet glava“, da popravi vid. Vid je spasao. Ali kako da jedna kultura pre\u017eali \u0161to je spasavanjem vida ostala bez – bo\u0161nja\u010dkog Filipa Vi\u0161nji\u0107a! <\/strong><\/p>\n

Ovde smo \u0161tetu pretrpeli i BiH i ja.<\/strong><\/p>\n

BiH je dobila mrtvi kapital, a ja ostadoh bez pet glava.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nikola JANKOVI\u0106\u00a0| 31. decembar 2017. Reditelj ri\u010da o na\u0161oj modernoj drami, Hagu, Bakirovoj Bosni, Bregzitu i Kataloniji: Na Balkanu su jedino profitirali Albanci: uspeli su da objedine i jezik i teritoriju Emir Kusturica \/ Foto: Nikola Jankovi\u0107 MODERNU dramu Srbije, latinsku nepravdu prema nama, zapo\u010deo je jo\u0161 Napoleon. Od njegovog vremena do danas, neguju se […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18298"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18298"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18298\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":18299,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18298\/revisions\/18299"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18298"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18298"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18298"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}