{"id":19290,"date":"2018-03-24T20:20:30","date_gmt":"2018-03-24T19:20:30","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=19290"},"modified":"2018-03-25T09:34:47","modified_gmt":"2018-03-25T07:34:47","slug":"paznja-paznja-vazdusna-opasnost-za-beograd","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=19290","title":{"rendered":"PA\u017dNJA, PA\u017dNJA! VAZDU\u0160NA OPASNOST ZA BEOGRAD!"},"content":{"rendered":"

24.03.2018.<\/h1>\n

http:\/\/www.youtube.com\/watch?time_continue=14&v=xQ0YGIdDdrA<\/a><\/p>\n

<\/p>\n

Danas se navr\u0161ava 19 godina od po\u010detka NATO bombardovanja, u kojem je, prema zvani\u010dnim podacima, poginulo 2.500 ljudi, od \u010dega 1031 pripadnika vojske i policije.<\/p>\n

Ni 19 godina kasnije nije utvr\u0111eno koliko je ta\u010dno projektila ispaljeno na na\u0161u zemlju, a ni kakve su dosada\u0161nje posledice bombardovanja po zdravlje stanovni\u0161tva.<\/p>\n

\"NATO<\/a><\/p>\n
Foto: Profimedia\/ilustracija<\/div>\n<\/div>\n

Prema NATO izve\u0161taju izru\u010deno je 31.000 projektila sa osiroma\u0161enim uranijumom, prema podacima Vojske Jugoslavije bilo ih je 50.000, a prema nekim ruskim izvorima \u010dak 90.000.\u00a0Podsetimo, vreme poluraspada uranijuma U238 je 4,5 milijardi godina.<\/p>\n

Posledice toksi\u010dnog i radijacionog dejstva uranijuma na zdravlje stanovnika Srbije jo\u0161 nisu ozbiljno istra\u017eene.\u00a0Iako je NATO uglavnom bombardovao ciljeve na Kosovu i Metohiji (81 kontaminirana lokacija je na KiM, jedna u Crnoj Gori, i devet u \u201cu\u017eoj\u201d Srbiji), neki stru\u010dnjaci tvrde da smo svi ugro\u017eeni dejstvom osiroma\u0161enog uranijuma. Kada metak sa osiroma\u0161enim uranijumom eksplodira, probija i najja\u010di oklop, pri \u010demu se razvija temperatura ve\u0107a od 2.000 stepeni.<\/p>\n

Na slede\u0107oj mapi NATO mo\u017eete videti ta\u010dne lokacije udara u kojima je kori\u0161\u0107en osiroma\u0161eni uranijum:<\/p>\n

\"Mapa<\/a><\/p>\n
Foto: nato.int\/printscreen<\/div>\n<\/div>\n
\n

Zvani\u010dna mapa sa lokacijama u kojima je ispaljen osiroma\u0161eni uranijum postoji na sajtu NATO. Na njoj su obele\u017eena mesta gde su padali ovi projektili:<\/strong><\/p>\n

Podujevo sa okolnim selima poput Donje Lapa\u0161tice,\u00a0Sekira\u010de, Ladovca, Svetlje, Donjeg Sibovca, okolina Kosovske Mitrovice Lju\u0161ta, Vaganica, Brabonji\u0107, Banja, Suvo Grlo, Crkolez, Kodra Didovce, okolina Pri\u0161tine, Gornje Brnjice, Makovca, Lukare, Kru\u0161eva, Berkova, Janjeva, Novog Brda, Koretina, \u0160trulova, Domaneka, Banjice, okolina De\u010dana, Donji i Gornji Crnobreg, Papra\u0107ane, Kotradi\u0107,\u00a0Novo Papra\u0107ane, Junik, okolina \u0110akovice Bardosan, Skivjan, Grebno, Uro\u0161evac, okolina Prizrena Brodosavce, Opolje, \u017dur, Skivjan, Rujan, Ljiljance, Borovac, Bilja\u010da, Bu\u0161tranje, Bukorevac, i mnoga druga mesta.<\/p>\n<\/div>\n

MAPU U PUNOJ VELI\u010cINI MO\u017dETE VIDETI OVDE<\/a><\/strong><\/p>\n

Iako mnogi koji se bave ovom tematikom tvrde da\u00a0je osiroma\u0161eni uranijum kancerogen i da izaziva razna oboljenja, od genetskih promena do karcinoma, Anketna komisija italijanskog Senata, koja je istra\u017eivala vezu\u00a0izme\u0111u upotrebe oru\u017eja sa osiroma\u0161enim uranijumom i obolevanja italijanskih vojnika koji su bili u mirovnim misijama u BiH i na Kosovu i Metohiji osiroma\u0161eni uranijum je 2006. godine\u00a0\u201coslobodila krivice\u201d.<\/p>\n

Tom prilikom, predsednik Anketne komisije Paolo Franko izjavio je da u analiziranim histolo\u0161kim uzorcima uzetim od obolelih ili umrlih italijanskih vojnika nisu prona\u0111eni tragovi\u00a0uranijuma, ali jesu prona\u0111ene nano\u010destice koje bi mogle biti posledica eksplozije projektila sa osiroma\u0161enim uranijumom.<\/p>\n

Iako je dokazano da se Srbija suo\u010dava sa tihom epidemijom malignih bolesti, niko za to zvani\u010dno u ovom trenutku ne mo\u017ee da okrivi\u00a0NATO.\u00a0Jer, jednostavno nema studija koje bi povezale porast obolelih od raka u na\u0161oj zemlji sa bombardovanjem osiroma\u0161enim uranijumom.<\/p>\n

Dru\u0161tvo Srbije za borbu protiv raka upozorilo je jo\u0161 pre par godina da istra\u017eivanja koja su sprovedena pokazuju alartmantan rast broja\u00a0obolelih od raka u Srbiji i da se mo\u017ee o\u010dekivati nastavak tog trenda.<\/p>\n

<\/div>\n
<\/div>\n

\u00a0Jeziv bilans: Srbija je ubijana sa 170 atomskih bombi Hiro\u0161ime<\/strong><\/span><\/p>\n

Uo\u010di obele\u017eavanja, dve novinarke RT-a, Jelena Milin\u010dic\u0301 iz Srbije i Anisa Nauaj iz Amerike, razgovaraju sa svedocima o u\u017easima rata.<\/strong><\/p>\n

http:\/\/www.youtube.com\/watch?time_continue=2850&v=pPTulrhRTO4<\/a><\/p>\n

Ono \u0161to je izgledalo kao horor film postalo je stvarnost za\u00a0\u010ditavu naciju: tokom operacije snaga NATO-a, koja je trajala 78 dana, izme\u0111u 24. marta i\u00a010. juna 1999, NATO je ispalio ukupno 2.300 raketa na\u00a0990 meta i\u00a014.000 bombi na\u00a0SR Jugoslaviju. Samo glavni grad Beograd bombardovan je 212 puta.<\/strong><\/p>\n

Za dva i\u00a0po meseca neprekidnih vazdu\u0161nih napada poginulo je od vi\u0161e 2.000 civila, me\u0111u njima 88 dece, a\u00a08.000 ljudi je povre\u0111eno.<\/strong><\/p>\n

Ali ti podaci su samo statistika. Iza njih stoji ljudska tragedija. Dopisnica RT-a Jelena Milin\u010dic\u0301, njena porodica i\u00a0prijatelji su me\u0111u onima koji su pre\u017eiveli u\u017ease tih dana rata.<\/p>\n

Petnaest godina nakon operacije snaga Alijanse, Jelena Milin\u010dic\u0301 i\u00a0Anisa Nauaj odlaze u\u00a0Srbiju da\u00a0razgovaraju sa svedocima o\u00a0u\u017easima tih krvavih dana. Ne propustite ekskluzivni dokumentarni film \u201eZa\u0161to?\u201c, koji je na\u00a0RT-u premijerno prikazan 24. marta 2014.<\/p>\n

\u201eNe razumem kako svet mo\u017ee da\u00a0dozvoli da\u00a0se NATO ne\u00a0izvini za\u00a0sve ovo\u201c, insistira Amerikanka Anisa i\u00a0isti\u010de da\u00a0se slika o\u00a0ratu u Jugoslaviji koju su predstavili ameri\u010dki mediji veoma razlikovala od one u\u00a0srpskim medijima.<\/p>\n

\n
\n
\"Posledice<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\u00a0<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

24.03.2018.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19290"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=19290"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19290\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":19299,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19290\/revisions\/19299"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=19290"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=19290"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=19290"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}