{"id":19801,"date":"2018-04-30T08:49:09","date_gmt":"2018-04-30T06:49:09","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=19801"},"modified":"2018-04-30T08:49:09","modified_gmt":"2018-04-30T06:49:09","slug":"dusan-kovacevic-novi-rat-bi-nas-dokrajcio","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=19801","title":{"rendered":"Du\u0161an Kova\u010devi\u0107 : Novi rat bi nas dokraj\u010dio"},"content":{"rendered":"

Radmila Radosavljevi\u0107\u00a0<\/span>| 30. april 2018.<\/p>\n

\"<\/p>\n

MORAMO da se branimo ako zatreba, ali Srbija vi\u0161e ne sme da bude isprovocirana da u\u0111e u novi sukob. Jer, ovo malo \u0161to je izgra\u0111eno, posle razaranja 1999, sru\u0161i\u0107e se za jednu no\u0107, i bojim se da bi slede\u0107i rat bio kraj i na\u0161e zemlje, i naroda. Mi smo mala zemlja, siroma\u0161na i nejaka u odnosu na sile koje nam prete. Samo nas pamet mo\u017ee sa\u010duvati onoliko koliko je imamo. Pamet pre oru\u017eja.<\/p>\n

<\/p>\n

Ovako Du\u0161an Kova\u010devi\u0107, pisac koji pi\u0161e otkako se brije, koji „prepisuje“ \u017eivot i „predvi\u0111a“ vreme, vidi poziciju na\u0161e dr\u017eave u uzavrelom balkanskom loncu koji podgrevaju veliki „kuvari“ dosledni receptu iz epohe Hladnog rata.<\/p>\n

Neposredno po\u0161to su digitalno restaurirana kultna ostvarenja „Ko to tamo peva“ i „Maratonci tr\u010de po\u010dasni krug“, snimljena po njegovim antologijskim dramama, sa Kova\u010devi\u0107em neizostavno pri\u010damo i o temama koje su izvan kadra esnafa. Na ovoj najavnoj \u0161pici je klju\u010dna poruka: mir nam je potreban kao lek.<\/p>\n

* Kako vidite poziciju Srbije u ovim globalnim gibanjima?<\/b><\/i><\/p>\n

– Kao te\u0161ku i izuzetno komplikovanu, \u0161to zna\u010di da moramo da pribegnemo politici „pragmati\u010dnih kompromisa“. Diplomatija je od presudnog zna\u010daja za na\u0161 opstanak. A to lako mo\u017ee da se izra\u010duna \u010dinjenicom da smo u okru\u017eenju sa oko trideset-\u010detrdeset miliona potencijalnih neprijatelja koje okuplja NATO. Rat je meni opsesivna tema, pro\u0161ao sam stra\u0161na stradanja kroz svoje drame, pri\u010de, razgovore sa ljudima, i privatno, kao \u010dovek. Zanima me samo da bude mir. Sve ostalo se mo\u017ee podneti i re\u0161iti. Mislim da je ova godina sudbinski bitna za nas, da \u0107e se odlu\u010divati \u0161ta \u0107e se doga\u0111ati i sa na\u0161om zemljom, i sa budu\u0107im generacijama. Bilo bi dobro i pametno ako bismo se oko najva\u017enijih problema dogovorili da ih re\u0161avamo svi zajedno. Sva\u0111e nas vode u propast, kao mnogo puta ranije. Nadam se da \u0107emo se prizvati pameti.<\/p>\n

* Bavili ste se i diplomatijom, kakva bi ona trebalo da bude?<\/b><\/i><\/p>\n

– Morala bi biti maksimalno obazriva i pragmati\u010dna. Mi smo narod koji mo\u017ee da se spase i sa\u010duva u ovim te\u0161kim, turbulentnim svetskim prilikama, samo strpljenjem, realnom diplomatijom i mudro\u0161\u0107u, vrlinama koje imamo samo kad se kajemo, kad ponavljamo: E, da mi je ova pamet bila.<\/p>\n

* \u010cemu Srbija mo\u017ee da se nada kada je re\u010d o Kosovu?<\/b><\/i><\/p>\n

– Kosovo je postalo me\u0111unarodni problem, to je velika politi\u010dka igra velikih sila. Sa Kosovom se trguje, potkusurava, sa Kosovom se razra\u010dunavaju mo\u0107ne dr\u017eave, Kosovo je postalo karta sa kojom se igra. Mi mo\u017eemo samo da se \u010duvamo da ne napravimo nekakav pogre\u0161an potez u celoj toj pri\u010di. Predsednik Vu\u010di\u0107 zna, verovatno, \u0161ta nam se nudi, \u0161ta se tra\u017ei, \u0161ta se ho\u0107e i \u0161ta se ne\u0107e, \u0161ta \u0107e biti ako pristanemo i ne pristanemo, \u0161ta su tihe i glasne pretnje, \u0161ta je istina i \u0161ta je la\u017e. Kosovo \u0107e jednog dana do\u0107i pred narod Srbije. I bi\u0107e pitanje ili-ili. I mi \u0107emo odlu\u010divati izme\u0111u „ili-ili“, i verovatno, odlu\u010di\u0107emo se za – ni\u0161ta. Zato ponavljam pojam „pragmati\u010dnog kompromisa“ kao jednog od mogu\u0107ih po\u010detaka za re\u0161avanje na\u0161e te\u0161ke bolesti.<\/p>\n

* Gde su zapravo koreni na\u0161ih problema?<\/b><\/i><\/p>\n

– Na\u0161i problemi su vekovni – otkako znam za sebe, slu\u0161am sva\u0111e, optu\u017eivanja, klevete, re\u010di besa, jeda, gor\u010dine. Kod nas su na\u0161e podele „nacionalna zabava“. Propadali smo od Drugog svetskog rata polako, pedantno. To \u0161to je prividno bilo uspe\u0161no, pa je prividno bilo i sre\u0107no, matemati\u010dki nije bilo ta\u010dno. Nije bilo ta\u010dno da je Srbija u okviru Jugoslavije napredovala, i da je imala bilo kakav poseban ekonomski uspeh, kad govorim o ekonomiji kao o su\u0161tini \u017eivota. Pogledajte na\u0161e puteve – Srbija je imala najgore puteve tokom \u017eivota velike Jugoslavije, iako je zauzimala najve\u0107i prostor. A zemlja bez dobrih puteva je ru\u017ena zemlja. Sad se mora sve nadoknaditi, ceo 20. vek, u kojem smo bili u \u0161est ratova, kada je sve poru\u0161eno i uni\u0161teno. To ne mo\u017ee da se nadoknadi preko no\u0107i, potrebno je narednih dvadeset-trideset godina da bi se zemlja dovela u red, da bi moglo da se ka\u017ee da je Srbija lepa i lepo ure\u0111ena zemlja. Onaj ko misli da to mo\u017ee preko no\u0107i, za tri ili pet godina, grdno se vara. A sve \u0161to pri\u010damo i \u0161to \u017eelimo mo\u017eemo u\u010diniti samo u miru. Mir je Srbiji potreban kao lek.<\/p>\n

* Znamo li uop\u0161te gde smo to mi danas?<\/b><\/i><\/p>\n

– Ne bih da predvi\u0111am kojom brzinom mo\u017eemo da obnovimo zemlju i da se ozbiljno uspravimo, ali je \u010dinjenica da smo nalik na stara kola. Sve je otkazalo, i sada treba ili sve popravljati deo po deo, ili kupiti nova kola. Po\u0161to nemamo mogu\u0107nosti da kupimo novu dr\u017eavu, kao nova kola, moramo da popravljamo deo po deo, a to je proces, mora\u0107e da ko\u0161ta, i traja\u0107e dugo.<\/p>\n

foto N.Skenderija<\/i><\/p>\n

\"\"<\/div>\n

* Kako ste li\u010dno do\u017eiveli digitalizovanje remek-dela „Ko to tamo peva“ i „Maratonaca“?<\/b><\/i><\/p>\n

– Najva\u017enije je \u0161to \u0107e svi zna\u010dajni filmovi snimljeni tokom 20. veka ovom digitalizacijom biti sa\u010duvani od nestajanja, a mi \u0107emo imati mogu\u0107nost, kao i naredne generacije, da se se\u0107amo vrednih ostvarenja i ljudi koji su odavno oti\u0161li, i koji su vrlo \u010desto zaboravljeni. Mislim na filmove i stvaraoce izme\u0111u dva svetska rata i posle rata, koji su postavili temelj srpske kinematografije.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

* Kako su, zapravo, nastali „Maratonci“, ta neprevazi\u0111ena storija o na\u0161em „pogrebnom dru\u0161tvu“?<\/b><\/i><\/p>\n

<\/div>\n

– Tekst sam napisao na tre\u0107oj godini studija, 1972, kada sam bio u velikoj depresiji – ukinuli su mi kredit od koga sam se \u0161kolovao, i to je bila moja reakcija na te godine. Mislio sam da pi\u0161em tragediju, a izgleda da sam se smehom branio od u\u017easa. Kad sam predao scenario za film „Maratonci“, koji je nastao devet godina posle premijere predstave koja se u Ateljeu 212 igrala skoro trinaest godina, i uvek na kartu vi\u0161e, u tada\u0161njem „Centar filmu“ su zahtevali da se radnja ne doga\u0111a 1972. godine, ve\u0107 pre rata. Prihvatio sam kompromis, pri\u010da po\u010dinje 1934, a \u0160ijanu sam predlo\u017eio da film po\u010dne dokumentarnim snimcima ubistva i sahrane kralja Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, koji nikada nisu javno emitovani du\u017ee od nekoliko sekundi.<\/p>\n

* Koliko vas kao pisca raduje \u0161to se sve va\u0161e pri\u010de \u010dine aktuelnijim danas nego u vreme kada ste ih pisali, a s druge strane, da li vas to i rastu\u017euje?<\/b><\/i><\/p>\n

– Te pri\u010de o ponavljanju istorije u filmovima gde sam bio scenarista, ili sam ih i<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

re\u017eirao, kao \u0161to su „Balkanski \u0161pijun“ (re\u017eirao sam ga sa na\u0161im najboljim snimateljem, Bo\u017eidarom Nikoli\u0107em), i „Profesionalac“, koji je mo\u017eda najaktuelniji u politi\u010dkom smislu, zna\u010de da ste u svoje vreme radili ne\u0161to \u0161to je bilo bitno i za sutra, da niste uzalud tro\u0161ili vreme, papir i filmsku traku. Sama \u010dinjenica da su filmovi i drame koje pominjemo prikazivani po celom svetu, i da su te pri\u010de u mnogim zemljama re\u017eirali i neki strani reditelji, govori o tome da one nisu lokalne, da sli\u010dnih doga\u0111aja ima svuda, i da se ljudi prepoznaju u njima. Ako pominjemo „Maratonce“, koje sam pisao pre skoro pola veka, to je za prose\u010dan ljudski \u017eivot poprili\u010dno dugo vreme, ali je za \u017eivot jednog naroda relativno kratak period da bi se neke osnovne „karakteristike“ promenile, naro\u010dito kad je re\u010d o na\u0161em \u010duvenom „mentalitetu“. I ako ste pisac koji „prepisuje \u017eivot“, sa stilskim uve\u0107anjima onoga \u0161to vam se kod sebe i va\u0161eg naroda ne svi\u0111a, desi vam se to da vas pominju kao \u010doveka koji „predvi\u0111a vreme“, a zapravo je re\u010d o na\u0161oj pogubnoj inertnosti. I to je ono \u0161to mo\u017ee da vas rastu\u017ei, da se zapitate: dokle \u0107emo raditi u korist sopstvene \u0161tete?<\/p>\n

* Va\u0161i „Maratonci“ se „\u010ditaju“ i kao metafora raspada Jugoslavije. Kako do\u017eivljavate taj „ostavinski postupak“ koji jo\u0161 traje?<\/b><\/i><\/p>\n

– Mislim da je „miroljubiva“ politika biv\u0161ih jugoslovenskih republika katastrofalna. Ta koli\u010dina mr\u017enje koja se neguje, pa\u017eljivo negovanje mr\u017enje, dr\u017eavni projekti mr\u017enje – po\u010dev\u0161i od obrazovanja, medija, politika \u0161ovinizama, podr\u017eavanje ekstremista i svega \u0161to je u\u017eas, doveli su do toga da su nove generacije obolele. Ne bih pri\u010dao o tome ko koliko ima odgovornosti i u\u010de\u0161\u0107a, i koja zemlja prednja\u010di u toj nesre\u0107i, rekao bih samo da je sve ovo nalik na mobilizaciju budu\u0107ih ratnika, kojima jednog dana samo treba podeliti oru\u017eje. Sve ostalo je ura\u0111eno. Na\u017ealost, na prostoru biv\u0161e Jugoslavije nema „mobilizacije“ budu\u0107ih generacija koje \u0107e stvarati prijateljstvo. Izuzev Slovenije koja je uvek bila u nekom svom svetu, bli\u017ee Evropi, ostali narodi su zatrovani nepodno\u0161ljivom netrpeljivo\u0161\u0107u. Budu\u0107nost zemlje zavisi od generacija koje \u0107e nas naslediti, i koje ne smeju da budu u sukobu. To je preduslov i jedan od osnovnih zadataka u na\u0161em kulturnom, politi\u010dkom, i u svakom drugom vidu \u017eivota. Ako ne bude tolerancije, ne\u0107e biti mira, a bez \u017eivota u miru, \u017eivot nije vredan pomena.<\/p>\n

Kultni filmovi po tekstu akademika Kova\u010devi\u0107a su digitalno restaurirani<\/i><\/p>\n

\"\"<\/div>\n

* Koliko mi kao pojedinci imamo \u017eelje i snage da se prihvatimo posla da postanemo bolji?<\/b><\/i><\/p>\n

– Istorija nam je prepuna kajanja, koja nikome i ni\u010demu ne slu\u017ee. Mislim da je poslednji trenutak da vidimo \u0161ta svako od nas mo\u017ee da u\u010dini, jer o svojoj zemlji moramo svi da vodimo ra\u010duna. O\u010dekivati da \u0107e neko drugi ne\u0161to bitno da nam pomogne je nerealno, i ne smemo u budu\u0107nosti da ponavljamo gre\u0161ke koje su nas ko\u0161tale u pro\u0161losti. Svako od nas treba da u\u010dini ne\u0161to prakti\u010dno dobro, onoliko koliko mo\u017ee, u okviru onoga gde se kre\u0107e, \u017eivi i radi. Veliki rad nas \u010deka ako ho\u0107emo da uradimo ne\u0161to valjano, pod uslovom, naravno, da se, ne daj Bo\u017ee, ovde ne desi neki novi rat.<\/p>\n

* I \u0161ta je recept za popravljanje na\u0161ih „starih kola“ koja pomenuste?<\/b><\/i><\/p>\n

– Radim u ku\u0107i sa 18 stalno zaposlenih, i 130 koji rade honorarno. Znam sudbine svih tih ljudi – od onih koji su na portirnici, pa do mesta sa visokom stru\u010dnom spremom. Znam prilike u \u017eivotu tih ljudi, da im je svaki dinar kao ku\u0107a, i znam da \u0107e se, ako radimo dobro, \u017eiveti bolje. Na meni je kao upravniku pozori\u0161ta da obezbedim uslove da oni zara\u0111uju \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e. Poslednjih godina imamo redove publike ispred na\u0161e blagajne. I to mi daje povod za nadu da \u0107e u ovoj zemlji jednog dana biti dobro – bolje nego \u0161to smo nau\u010dili da \u017eivimo, od doru\u010dka do ru\u010dka. Sa nadom da \u0107emo \u017eiveti bolje, po\u017eeleo bih va\u0161im \u010ditaocima zdravlje i mir za ovaj praznik rada, i onima koji rade, i onima koji \u010dekaju posao.<\/p>\n

foto N.Skenderija<\/i><\/p>\n

\"\"<\/div>\n

RAZBOLE\u0106EMO SE BEZ KULTURE<\/b><\/p>\n

* KOME je danas zaista va\u017ena kultura?<\/b><\/i><\/p>\n

– Od prvog dana kada sam po\u010deo da se bavim pozori\u0161tem bila je kriza. Problem oko rekonstrukcije zgrade „Zvezdara teatra“, koji godinama imamo, imao je nekada i Atelje 212 – kad sam prvi put kao pisac u\u0161ao u tu zgradu, 1972, propadao je ceo krov. Sada, propada krov „Zvezdare“, neophodne su pare za popravku. Ni\u0161ta se bitno ne menja kod nas. Pozori\u0161te je u situaciji \u010doveka koji se vrti oko kontejnera. Jo\u0161 nije u\u0161ao u kontejner, dr\u017ei do sebe, ali se osvr\u0107e i \u010deka da nikog nema. Kultura je, kao jedan od najbitnijih \u017eivotnih segmenata, stalno negde po strani. Sla\u017eem se sa tim da je pre\u010da bolnica. Ali, ako nemate kulturu u \u017eivotu, br\u017ee \u0107ete do\u0107i u bolnicu.<\/p>\n

IDEMO<\/b>\u00a0NA KLUP<\/b>U<\/b>\u00a0ZA REZERVE<\/b><\/p>\n

GDE je sve to zrno optimizma za koje mo\u017eemo da se uhvatimo?<\/p>\n

– U novim generacijama mladih i ozbiljnih ljudi. Imam veliku nadu da \u0107e sa novim generacijama, koje su obrazovanije, prakti\u010dnije i pametnije, ne\u0161to da se napravi. Mi smo odigrali svoje, i sedimo na klupi za rezerve. Oni koji nastavljaju igru moraju biti bolji od nas, \u0161to nije te\u0161ko, jer smo upropastili sve \u010dega smo se prihvatili. Nema tog neprijatelja koji nas mo\u017ee opametiti da je jedinstvo naroda najva\u017enije kad je re\u010d o budu\u0107nosti i opstanku zemlje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Radmila Radosavljevi\u0107\u00a0| 30. april 2018. MORAMO da se branimo ako zatreba, ali Srbija vi\u0161e ne sme da bude isprovocirana da u\u0111e u novi sukob. Jer, ovo malo \u0161to je izgra\u0111eno, posle razaranja 1999, sru\u0161i\u0107e se za jednu no\u0107, i bojim se da bi slede\u0107i rat bio kraj i na\u0161e zemlje, i naroda. Mi smo mala […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19801"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=19801"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19801\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":19802,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19801\/revisions\/19802"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=19801"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=19801"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=19801"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}