{"id":20049,"date":"2018-05-21T09:01:28","date_gmt":"2018-05-21T07:01:28","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=20049"},"modified":"2018-05-21T09:01:28","modified_gmt":"2018-05-21T07:01:28","slug":"srbi-narod-koji-je-zrtvovan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=20049","title":{"rendered":"Srbi, narod koji je \u017ertvovan"},"content":{"rendered":"

Boris SUBA\u0160I\u0106<\/span>\u00a0| 11. januar 2015.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

SRPSKI narod je u ratovima u 20. veku pretrpeo stradanje koje se grani\u010di s genocidom, ali ozbiljan popis \u017ertava po\u010deo je tek na stogodi\u0161njicu Velikog rata. Inicijativu za ovaj civilizacijski posao, koji je ve\u0107ina drugih naroda obavila, dao je Muzej genocida u Beogradu koji, paradoksalno, nema izlo\u017ebene prostorije. Ne postoji mesto na kome se mo\u017ee videti prikazana celokupna slika srpskih stradanja u 20. veku, koja su po\u010dela Prvim balkanskim ratom kada je „osve\u0107eno Kosovo“, a zavr\u0161ila se NATO agresijom 1999. posle koje su me\u0111unarodne vojne snage preuzele upravu nad Kosovom i Metohijom.<\/p>\n

<\/p>\n

– Srbi nisu svesni kolike su \u017ertve podneli, jer ih nisu ni popisali ni analizirali razloge stradanja, zbog \u010dega je politi\u010dka i dru\u0161tvena elita \u010desto donosila pogre\u0161ne odluke – ka\u017ee prof dr Veljko \u0110uri\u0107 Mi\u0161ina, v. d. direktora Muzeja genocida. – Zbog toga stalno trpimo nove \u017ertve, ne samo u ratovima, ve\u0107 i u miru. Porazan je gubitak mladih ljudi koji se odri\u010du identiteta, naro\u010dito onih koji se isele u inostranstvo.<\/p>\n

Cilj popisivanja \u017ertava nije dobijanje banalne cifre, ve\u0107 razvoj svesti da su stradale stvarne osobe, a ne brojevi. To podrazumeva i razmi\u0161ljanje o smislu i posledicama tog \u017ertvovanja.<\/p>\n

– Popis \u017ertava zna\u010di suo\u010davanje s gre\u0161akama politi\u010dkih elita koje su nerazumno \u017ertvovale ljudske resurse i identitet srpskog naroda za tu\u0111e ciljeve – ka\u017ee dr \u0110uri\u0107. – Pri\u010da o \u017ertvama nije opravdanje defetizma. Nismo jedini narod koji je trpeo, pogledajte Jevreje, Ruse, Poljake, Nemce. Srbi su pokazali kroz istoriju izuzetnu vitalnost i kad izvu\u010demo pouku iz starih stradanja, siguran sam da \u0107emo mo\u0107i da se regeneri\u0161emo.<\/p>\n

Sagovornik „Novosti“ podse\u0107a da je vreme od pada srednjovekovne dr\u017eave ispunjeno mnogobrojnim ratovima i seobama. U njima je srpski narod je podnosio ogromne gubitke, bilo kroz fizi\u010dke \u017ertve, bilo pretapanjem u druge nacije, ali da ga to nije uni\u0161tilo jer je postojala duhovna elita koja je \u010duvala nacionalnu svest.<\/p>\n

– I posle nekoliko vekova borbe i gubitaka ostalo je dovoljno Srba da u ustancima na po\u010detku 19. veka obnove Srbiju – ka\u017ee dr \u0110uri\u0107. – Ni obnovljena dr\u017eava nije \u017eivela u miru i blagostanju, ve\u0107 je neprestano morala da se bori za oslobo\u0111enje sve do kona\u010dnog me\u0111unarodnog priznanja 1878. na Berlinskom kongresu. Dakle, \u017ertve su i tada podno\u0161ene, ali je politika dr\u017eavne i dru\u0161tvene elite bila takva da se Srbija obnavljala i napredovala.<\/p>\n

Sagovornik „Novosti“ nagla\u0161ava da je krajem 19. veka srpska elita posedovala svest o va\u017enosti prosvete za uspeh nacije. Slala je talentovane mlade ljude u inostranstvo da bi se obrazovali. Oni su se vra\u0107ali u zemlju i zbog visoke nacionalne svesti i zbog toga \u0161to im je dr\u017eava davala poslove i mogu\u0107nost da napreduju.<\/p>\n

– O tome govori \u010dinjenica da oficiri \u0161kolovani u vreme kralja Milana Obrenovi\u0107a dobijaju bitke u balkanskim ratovima i Velikom ratu – ka\u017ee dr \u0110uri\u0107. – Do preokreta dolazi kad se srpska politi\u010dka elita zanosi jugoslovenskom idejom posle povratka Kara\u0111or\u0111evi\u0107a na presto. Po njoj je Srbija trebalo da podnese teret ujedinjavanja Ju\u017enih Slovena. Upravo to se i desilo u ratovima od 1912. do 1918. godine.<\/p>\n

Monografija o balkanskim ratovima navodi da je Srbija 1912-1913. imala 82.800 vojnika izba\u010denih iz stroja. Od toga je 22.000 poginulo ili umrlo u Prvom balkanskom ratu, a 31.800 je stradalo u Drugom. Na mirovnoj konferenciji posle Velikog rata je iznet podatak da je Srbija izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovni\u0161tva iz 1914. u koje je bilo uklju\u010deno i ono s teritorija dobijenih u balkanskim ratovima.<\/p>\n

– Prema statistici pravljenoj za Versajski mirovni ugovor Srbija je, bez Kosova i Metohije i Makedonije, u ratu izgubila \u010dak 43 odsto stanovni\u0161tva – nagla\u0161ava sociolog dr Slobodan Vukovi\u0107. – Odmazda neprijatelja, odnosno plja\u010dkanje i maltretiranje Srba, po\u010dev od prebijanja, preko kra\u0111e i paljenja imovine, iznuravanja od gladi i zatvaranja u koncentracione logore, \u010dak i maloletne dece, \u010dinjeno je ne samo u Srbiji nego na svim teritorijama na kojima su Srbi bili naseljeni.<\/p>\n

Srbija je u ratu 1914-1918. imala toliko \u017ertava da doslovno nije mogla da obele\u017ei sve njihove grobove.<\/p>\n

<\/div>\n

– Ni platna nije bilo dovoljno da bi se na svakoj ku\u0107i, iz koje je neko poginuo ili bio ubijen, mogao ista\u0107i crni barjak – zabele\u017eio je istori\u010dar Vasa Kazimirovi\u0107. – Od 852.000 vojnika, koliko je Srbija pozvala pod ratnu zastavu, poginulo je na rati\u0161tima ili umrlo od rana i epidemija 402.435 obveznika.<\/p>\n

U opusto\u0161enoj Srbiji su se posle 1918. mogle formirati „\u010ditave divizije“ od te\u0161kih invalida, a oko 500.000 mali\u0161ana ostali su siro\u010dad bez hranioca. Tako velike \u017ertve, u pore\u0111enju s brojem stanovnika nije imala nijedna druga dr\u017eava.<\/p>\n

– Velike gubitke imala je Srbija i u civilnom stanovni\u0161tvu: 845.000, ra\u010dunaju\u0107i u taj broj i \u017eene i decu – navodi Kazimirovi\u0107. – Od gra\u0111ana koji su po\u0161li za vojskom preko Albanije poginulo je ili umrlo 140.000. Epidemija tifusa 1914-1915. godine odnela je oko 360.000 \u017eivota. Sa te\u0161kim invalidima, nesposobnim za samostalan \u017eivot i privre\u0111ivanje, gubici Srbije iznosili su 1.511.415 ljudi.<\/p>\n

Srbija, pobednica u ratu, u zajedni\u010dkoj dr\u017eavi je do\u017eivela sudbinu pora\u017eene strane. Njene \u017ertve su od strane hrvatskih politi\u010dara javno omalova\u017eavane. Veliki srpski nau\u010dnik i razo\u010darani Jugosloven Slobodan Jovanovi\u0107 je prekasno konstatovao „da su se u zajedni\u010dkoj dr\u017eavi Srbi odmah nacionalno demobilisali“, dok su se drugi odmah nacionalno mobilisali.<\/p>\n

– Krivci za takvo stanje bili kralj Aleksandar i politi\u010dka elita srpskog naorda koja se listom okrenula ka jugoslovenstvu – ka\u017ee dr \u0110uri\u0107. – Politika kralja Aleksandra podrazumevala je i prestanak popisa srpskih \u017ertava, jer bi se odmah videlo da su njihov najve\u0107i deo odgovorni narodi s kojima se Kraljevina Srbija ujedinila, prvenstveno Hrvati. To se ponovilo 1945. kad Brozu nije bilo potrebno otvaranje teme o zlo\u010dinima nad Srbima u NDH „jer bi u tom trenutku revolucija pukla“, kako je govorio ugledni jugoslovenski istori\u010dar Branko Petranovi\u0107. Opet bi se ispostavilo da je apsolutna ve\u0107ina \u017ertava iz srpskog naroda, a apsolutna ve\u0107ina zlo\u010dinaca iz hrvatskog naroda.<\/p>\n

Odlukom najvi\u0161eg jugoslovenskog komunisti\u010dkog rukovodstva ubrzo po okon\u010danju Drugog svetskog rata prekinut je rad Dr\u017eavne komisije za ispitivanje ratnih zlo\u010dina i zazidane su jame u koje su usta\u0161e bacale Srbe, a iskopavanja u logoru smrti u Jasenovcu zaustavljena su maltene \u010dim su zapo\u010dela. Desetine hiljada \u017ertava „divljih \u010di\u0161\u0107enja“ u Srbiji donedavno nisu smele ni da se pomenu. Hrvatski istori\u010dari u SFRJ su izra\u010dunali da je u Drugom svetskom ratu ukupno poginulo oko 530.000 Srba, dok su noviji srpski podaci daleko prevazilazili milion \u017ertava.<\/p>\n

– Kad se 1988-89. postavilo pitanje otvaranja jama i civilizovane sahrane nevinih srpskih \u017ertava buknuo je novi rat – ka\u017ee dr \u0110uri\u0107. – Strana koja decenijama nije dozvoljavala da se taj \u010din dostojanstveno i ljudski obavi reagovala je agresivno, jer je znala vi\u0161e o srpskim \u017ertvama nego Srbi. Pokazalo se da je i srpska elita devedesetih manipulisala tim \u017ertvama i ponovo ih strpala pod tepih kad joj nisu bile potrebne. Istorija nas u\u010di da kosti pod tepihom nikad ne miruju. Zato je neophodno da se srpskim \u017ertvama ponesemo kao drugi civilizovani narodi i iz njihovog stradanja izvu\u010demo neke pouke.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u017dRTVOVANA BUDU\u0106NOST<\/b><\/p>\n

Problemati\u010dno je tuma\u010denje \u017ertvovanja Srba za zajedni\u010dku dr\u017eavu \u010dija je koncepcija bila potpuno suprotna onome \u0161ta je srpskoj dr\u017eavi i narodu trebalo, smatra prof. dr Veljko \u0110uri\u0107:<\/p>\n

– U novu dr\u017eavu Srbija ulazi sa 400.000 vojnika manje, a znatan deo tih reproduktivno sposobnih mu\u0161karaca je stradao ne ostavljaju\u0107i potomstvo. To je bila fizi\u010dka se\u010da srpskog naroda koja se drasti\u010dno vidi i u potonjim generacijama. Pa\u0161i\u0107eva vlada \u017ertvovala je i 1.300 kaplara, de\u010daka bez ikakvog iskustva, budu\u0107u elitu dr\u017eave. To se kasnije tuma\u010dilo kao podstrek ja\u010danju morala srpskih vojnika. Ali mo\u017ee da se tuma\u010di i kao zlo\u010din politi\u010dkih vlasti koje su \u017ertvovale budu\u0107nost nacije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Boris SUBA\u0160I\u0106\u00a0| 11. januar 2015. SRPSKI narod je u ratovima u 20. veku pretrpeo stradanje koje se grani\u010di s genocidom, ali ozbiljan popis \u017ertava po\u010deo je tek na stogodi\u0161njicu Velikog rata. Inicijativu za ovaj civilizacijski posao, koji je ve\u0107ina drugih naroda obavila, dao je Muzej genocida u Beogradu koji, paradoksalno, nema izlo\u017ebene prostorije. Ne postoji […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20049"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20049"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20049\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":20050,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20049\/revisions\/20050"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20049"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20049"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20049"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}