{"id":20056,"date":"2018-05-21T09:20:53","date_gmt":"2018-05-21T07:20:53","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=20056"},"modified":"2018-05-21T09:20:53","modified_gmt":"2018-05-21T07:20:53","slug":"srpske-zrtve-zaboravljane-zbog-bratstva-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=20056","title":{"rendered":"Srpske \u017ertve zaboravljane zbog bratstva"},"content":{"rendered":"

Ljiljana Begeni\u0161i\u0107<\/span>\u00a0| 20. maj 2018.<\/p>\n

\"<\/a><\/div>\n

Genocid austrougarske vojske nad Srbima u Ma\u010dvi, u kojem su u\u010destvovali i Hrvati<\/p>\n

VOJNI arhiv privodi kraju popis vojnih \u017ertava iz Prvog svetskog rata. To \u0107e biti prvi ozbiljan pristup ovom va\u017enom poslu za ceo vek, koliko je pro\u0161lo od kraja tog rata.<\/p>\n

<\/div>\n

Na popisu civilnih \u017ertava niko ne radi, a barata se brojkom od 1,3 miliona nastradalih Srba.<\/p>\n

Nije se dr\u017eava ogre\u0161ila samo o \u017ertve iz Velikog rata. Srbija nema jedinstvenu bazu podataka sa imenima i prezimenima, bar onih do kojih se mo\u017ee do\u0107i, nastradalih u ratovima koji su u pro\u0161lom veku gotovo prepolovili broj Srba – dva balkanska, dva svetska, u ratu tokom raspada SFRJ i NATO agresiji.<\/p>\n

Ko je kriv za ovo?<\/p>\n

<\/p>\n

– Politika! – uvereni su stru\u010dnjaci.<\/p>\n

POJA\u0160NjAVAJU da posle oba svetska rata vlastima nije odgovaralo da se vidi da su Srbi najvi\u0161e nastradali i da su ih, zapravo, ubijali narodi koji su u\u0161li u novostvorene zajedni\u010dke dr\u017eave.<\/p>\n

– Posle Prvog svetskog rata \u017ertve nisu popisane jer je Kraljevina SHS, koja je tada formirana, po mnogo \u010demu bila dr\u017eava pomirenja, a u ratu je buktao sukob naroda koji su u tu dr\u017eavu u\u0161li. Sve istrage prekidane su politi\u010dkom odlukom – obja\u0161njava, za \u201cNovosti\u201d, istori\u010dar Milan Koljanin.<\/p>\n

On navodi primer iz tog vremena kada su oficiri Austougarske monarhije primljeni u Vojsku Kraljevine SHS i kada su dobili \u010din vi\u0161e, \u0161to je izazvalo revolt kod srpskih oficira. Mnogi su zbog toga podneli ostavke.<\/p>\n

 <\/p>\n

Da je politika glavni krivac za odnos prema srpskim \u017ertvama, smatra i Veljko \u0110uri\u0107 Mi\u0161ina, direktor Muzeja genocida, koji podse\u0107a da je 1. decembra 1918. sa istorijske pozornice nestala Kraljevina Srbija, a da su se u novoj dr\u017eavi na\u0161le razli\u010dite civilizacije i veroispovesti.<\/p>\n

\"\"<\/i><\/div>\n

Odvo\u0111enje na streljanje u Kragujevcu<\/i><\/p>\n

– \u010cinjenica da su se doju\u010dera\u0161nji ratni neprijatelji na\u0161li u istoj dr\u017eavi mogla je da uti\u010de na odluke politi\u010dke elite da se ne vr\u0161e popisi ratnih \u017ertava – ka\u017ee \u0110uri\u0107 za na\u0161 list. – To najbolje pokazuje primer stradanja zapadne Srbije 1914. i 1915. godine, kada je me\u0111u austrougarskim vojnicima, koji su po\u010dinili velike zlo\u010dine, bio znatan broj Hrvata, a jedan od njih je bio i Josip Broz. Politika prestolonaslednika Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a je bila politika pomirenja, a ona je podrazumevala zaborav zlo\u010dina. U toj politici prebrojavanje zlo\u010dinaca i \u017ertava nikako nije bila korisno.<\/p>\n

SLI\u010cNO je bilo i s popisom ratnih \u017ertava u Drugom svetskom ratu, a zvani\u010dan broj nastradalih je 1.706.000.<\/p>\n

– Komunisti\u010dka ideologija sprovo\u0111ena je na paroli bratstva i jedinstva, dok su svi zlo\u010dini pripisivani okupatorima i njihovim pomaga\u010dima, odnosno bili su neodre\u0111eni kao i stradalnici – ka\u017ee \u0110uri\u0107. – Samo upu\u0107eni u dosada\u0161nja istra\u017eivanja brojeva znaju da je tvrdnja o 1.706.000 \u017ertava proizvoljna… Proizvoljnost se vidi i u primerima broja stradalnika u Kraljevu i Kragujevcu, jer su podaci preuveli\u010dani, dok su, na primer, u Dragincu kod Loznice umanjeni.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Vojni arhiv u Beogradu zavr\u0161ava zna\u010dajan posao na popisu \u017ertava \/ Foto N. Fifi\u0107<\/i><\/p>\n

Ni vreme od dvadeset i vi\u0161e godina od raspada komunisti\u010dke Jugoslavije nije iskori\u0161\u0107eno za popisivanje ratnih \u017ertava u srpskom narodu.<\/p>\n

– I u ovom slu\u010daju politika je ja\u010da od nauke! Na ovom mestu nije korisno postaviti pitanje za\u0161to vlast savremene Srbije jo\u0161 nije inicirala popis ratnih stradalnika u agresiji NATO na Srbiju 1999, jer znamo odgovor – smatra \u0110uri\u0107.<\/p>\n

<\/div>\n
<\/div>\n

Milan Koljanin podse\u0107a na popis ura\u0111en 1964. godine povodom dogovora Tito-Brant o ratnoj od\u0161teti, ali nagla\u0161ava da je broj popisanih \u017ertava bio mnogo manji od o\u010dekivanog.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Vojni arhiv prvi pristupio ozbiljnom evidentiranju \u017ertava \/ Foto N. Fifi\u0107<\/i><\/p>\n

<\/div>\n
<\/div>\n

– Procenjeno je da je popisano svega 56-58 procenata ukupno nastradalih u Drugom svetskom ratu – ka\u017ee Koljanin.<\/p>\n

PROFESOR Radoslav Ga\u0107inovi\u0107, autor knjige \u201cZlo\u010dini nad Srbima u 20. veku\u201d, isti\u010de da su najprecizniji podaci o stradanju Srba sa\u010dinjeni u balkanskim ratovima, u kojima je \u017eivot u borbi i od raznih bolesti izgubilo vi\u0161e od 35.000 Srba, a oko 36.000 ih je ranjeno.<\/p>\n

On smatra da, kada je re\u010d o Prvom svetskom ratu, ni posle 100 godina istori\u010dari ne mogu da se saglase o broju ubijenih.<\/p>\n

– U Drugom svetskom ratu, od zvani\u010dnih 1.706.000 \u017ertava u SFRJ, Srbi su daleko najvi\u0161e stradali – ka\u017ee Ga\u0107inovi\u0107. – Na teritoriji NDH \u017eivot je izgubilo i 74.762 dece. Tamo, kao jedinstven primer u svetu, formirani su logori za zatvorenike u pelenama!<\/p>\n

Ga\u0107inovi\u0107 navodi:<\/p>\n

– Nema ta\u010dnih podataka o tome koliko je nastradalo Srba u bombardovanju Beograda 6. aprila, kao ni posle savezni\u010dkog bombardovanja, na Vaskrs, pred kraj Drugog svetskog rata. Tako\u0111e, nema zvani\u010dnih podataka o masovnom stradanju Srba za vreme \u201ccrvenog terora\u201d.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

U NATO agresiji ubijeno je vi\u0161e od 2.000 civila \/ Foto Tanjug<\/i><\/p>\n

U gra\u0111anskom ratu devedesetih godina, ka\u017ee Ga\u0107inovi\u0107, na teritoriji Slovenije, Hrvatske i BiH poginulo je vi\u0161e od 40.000 Srba, ali nema ta\u010dnih podataka.<\/p>\n

– U NATO agresiji ubijeno je vi\u0161e od 2.000 civila, me\u0111u kojima 88 dece, ali potpuno preciznih podataka ni o tom stradanju jo\u0161 nema. Utvr\u0111eno je samo da je poginulo 524 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika MUP.<\/p>\n

\n

UMANjEN BROJ UBIJENIH NA POPISU 1964.<\/b><\/p>\n

PREMA popisu koji je obavljen 1964. godine evidentirane su 1.107.172 \u017ertve Drugog svetskog rata. Tada\u0161nja savezna komisija ocenila je da je popis nepotpun, da je njime obuhva\u0107eno samo 56-59 odsto procenjenog broja nastradalih i stavljena je zabrana na njegovo kori\u0161\u0107enje.<\/p>\n

U martu 1992. godine Savezno izvr\u0161no ve\u0107e SRJ, svesno vrednosti tog materijala, donelo je odluku o prestanku zabrane i nalo\u017eilo da Savezni zavod za statistiku pomenuti materijal uredi i obradi. Uneti su tada podaci o svim poginulim, ubijenim, umrlim i nestalim \u017ertvama rata \u010dija se imena u popisu pojavljuju, odnosno za koje postoji popisni materijal. Tako su formirani baza i registar \u017ertava.<\/p>\n

\n

SA\u010cUVATI OD ZABORAVA IMENA PREDAKA<\/b><\/p>\n

MILIVOJE Ivani\u0161evi\u0107, direktor Instituta za istra\u017eivanje srpskih stradanja u 20. veku, podse\u0107a da je 1964. u Jugoslaviji izvr\u0161en popis i napravljen spisak \u017ertava Drugog svetskog rata.<\/p>\n

– Ve\u0107 na prvi pogled uo\u010dene su ogromne razlike izme\u0111u broja popisanih \u017ertava i stvarnog broja ubijenih. Evidentirano je samo 32 odsto ubijenih! Mi moramo popisati srpske \u017ertve iz svih ratova, iako je to mo\u017eda nemogu\u0107a misija, moramo bar zapo\u010deti taj posao, po svaku cenu. Ako ga opet odgodimo, sutra \u0107e biti jo\u0161 te\u017ee. Obaveza je da za\u0161titimo od zaborava imena nastradalih predaka – zaklju\u010duje Ivani\u0161evi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ljiljana Begeni\u0161i\u0107\u00a0| 20. maj 2018. Genocid austrougarske vojske nad Srbima u Ma\u010dvi, u kojem su u\u010destvovali i Hrvati VOJNI arhiv privodi kraju popis vojnih \u017ertava iz Prvog svetskog rata. To \u0107e biti prvi ozbiljan pristup ovom va\u017enom poslu za ceo vek, koliko je pro\u0161lo od kraja tog rata. Na popisu civilnih \u017ertava niko ne radi, […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20056"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20056"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20056\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":20057,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20056\/revisions\/20057"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20056"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20056"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20056"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}