{"id":20623,"date":"2018-07-10T12:02:27","date_gmt":"2018-07-10T10:02:27","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=20623"},"modified":"2018-07-10T12:59:10","modified_gmt":"2018-07-10T10:59:10","slug":"moguce-prekomponovanje-granica-evrope","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=20623","title":{"rendered":"MOGUCE NOVO PREKOMPONOVANJE GRANICA BALKANA I EVROPE"},"content":{"rendered":"

CK.ey\u00a0 2016<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Krajem pro\u0161le godine, na stranicama \u010dasopisa Forin afers britanski diplomata Timoti Les izneo je svoj predlog \u201enovog\u201c i \u201epragmati\u010dnog\u201c pristupa Zapada Balkanu. U najkra\u0107em, Les predla\u017ee da Zapad na Balkanu odbaci multietni\u010dnost kao princip i podr\u017ei \u201einterne fragmentacije\u201c postoje\u0107ih multietni\u010dkih dr\u017eava. Cilj je, navodi Les, obezbe\u0111ivanje stabilnosti na ina\u010de nestabilnom i geopoliti\u010dki trusnom podru\u010dju. Vode\u0107u ulogu u novom prekrajanju granica, prema Lesovom predlogu, treba da preuzmu SAD, kako bi \u201ezavr\u0161ile posao koji su zapo\u010dele na Balkanu\u201c. Ovaj \u201eposao\u201c, podsetimo se, zapo\u010deo je razbijanjem federalne Jugoslavije, koja je razorena u dugom i krvavom gra\u0111anskom ratu.<\/h3>\n

<\/p>\n

Na opasnost od novih konflikata na Balkanu upozorava i kolumnista magazina Forbs Dag Bandou, koji se tako\u0111e zala\u017ee za crtanje novih granica. Za razliku od Lesa, on ne pre\u0107utkuje veoma aktivno i pristrasno u\u010de\u0161\u0107e Zapada u jugoslovenskoj krizi: \u201eSAD su \u017eelele da neke nacije o\u010duvaju a druge da razore. U jednom slu\u010daju su nagla\u0161avale i osu\u0111ivale etni\u010dka \u010di\u0161\u0107enja, a u drugom okretale glavu na drugu stranu i negirale zlo\u010dine\u2026 Iz Pri\u0161tine i Beograda sada dopiru neprijateljski tonovi i pretnje, i ba\u0161 zbog toga je vreme da SAD i EU ponovo ume\u0161aju prste i ovoga puta u\u010dine pravu stvar.\u201c<\/h3>\n

Do\u0107i\u00a0\u0107e do promene granica, a nove me\u0111e \u0107e se najpre povu\u0107i u Makedoniji i na Kosovu, tvrdi biv\u0161i zamenik \u0161efa CIA za Balkan Stiven Mejer. Les, Bandou i Mejer u tome nisu usamljeni. Balkan se ve\u0107 neko vreme, iz ugla zapadnih strate\u0161kih interesa, posmatra kao potencijalno novo ratno \u017eari\u0161te na \u201eevropskom koridoru ka Bliskom istoku\u201c (vojni analiti\u010dar Danijel Sakman u svojoj analizi za Ne\u0161enl interest).<\/h3>\n

Prividno stabilni poredak na Balkanu uspostavile su zapadne zemlje, predvo\u0111ene SAD: podr\u017eavanjem i priznavanjem secesije, naoru\u017eavanjem separatista i najzad neposrednim vojnim intervencijama NATO (najpre u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, potom agresijom na SR Jugoslaviju). U stvari, ovakvi predlozi dolaze u \u010dasu kad \u201euticaj Zapada bledi\u201c, a dosada\u0161nji poredak, kako upozorava Les, po\u010dinje da se uru\u0161ava.<\/h3>\n

Kriza u Makedoniji, koja sada preti oru\u017eanim konfliktom i raspadom zemlje. Prijemom u NATO radikalno su produbljene i podele u Crnoj Gori. Srbija je posle izbora sve dalje od politi\u010dke stabilnosti \u2013 i od svog proklamovanog cilja: prijema u EU. Opstanak BiH kao dr\u017eave jo\u0161 je manje izvesan nego opstanak Makedonije; prema re\u010dima Stivena Mejera, u pitanju je \u201efiktivna dr\u017eava, koja postoji samo na mapi\u201c. Posle afere \u201eAgrokor\u201c, Hrvatsku potresa duboka politi\u010dka i ekonomska kriza, koja nije samo kriza vlade ili jedne, decenijama vode\u0107e politi\u010dke stranke, nego i (para)dr\u017eavnog modela koji je stvoren secesijom ranih 90-ih.<\/h3>\n

Balkan, prema mi\u0161ljenju Lesa, suo\u010dava se sa nizom neuspeha i novim izazovima. Jedan od najva\u017enijih je porast mo\u0107i Rusije, koja sna\u017eno \u0161iri sopstvenu sferu uticaja. Klju\u010dnu Lesovu tezu mogu\u0107e je sa\u017eeti na slede\u0107i na\u010din: \u201eKlju\u010d za razumevanje doga\u0111aja na Balkanu le\u017ei u shvatanju balkanske pozicije kao grani\u010dnog pojasa izme\u0111u velikih sila. Kroz istoriju, kad god bi neka od tih sila uspostavila hegemoniju nad ovom teritorijom\u2026 zavladao bi mir\u201c (T. Les: Za\u0161to je neizbe\u017ean novi rat na Balkanu).<\/h3>\n

Kolonijalnu politiku , zapadne sile, poput Austrije, Britanije ili Francuske, a potom SAD, ve\u0107 decenijama ili vekovima vode na Balkanskom poluostrvu. Ona po\u010diva na jednostavnom aksiomu: Balkan ne sme biti prepu\u0161ten Balkancima.<\/span> <\/strong>Upravo to se, tvrdi Les\u00a0dogodilo na kraju Hladnog rata, kada su velike sile \u201eizgubile interesovanje za Balkan i popustile pritisak na Jugoslaviju\u2026 Nasilje se vratilo kad su Srbi i drugi uzeli oru\u017eje da bi uspostavili novi poredak na olupinama stare multietni\u010dke komunisti\u010dke dr\u017eave\u201c.<\/h3>\n

Sta gospodin Timoti Les tvrdi , tvrdio je i Njemacki car Viljem II . . .<\/span><\/strong><\/h3>\n

– Njemacki car Viljem II , 23. novembra 1912. godine sastao u Springu sa Franjom Ferdinandom i tada je dogovoren plan napada na Srbiju. Tada je izjavio . . . „Srbi nisu ro\u0111eni da zapovedaju, ve\u0107 da robuju“.<\/span><\/strong><\/h3>\n

Srbe nazivao huljama, gadovima i nikako nije bio za to da Srbi kao narod budu stavljeni u ravan sa Austrijancima i Germanima .-<\/span><\/strong><\/h3>\n

Istina je upravo suprotna od toga. Po\u010detkom 90-ih godina pro\u0161log veka, Zapad je, prevo\u0111en SAD, razbio SFRJ, podsti\u010du\u0107i rat i otcepljenje, najpre na severozapadu zemlje (Slovenija i Hrvatska). Time su prvi put prekr\u0161eni principi multietni\u010dnosti i nepovredivosti granica (SFRJ). Usledilo je krojenje nove politi\u010dke mape Balkana, \u010dime je stvorena i monoetni\u010dka i ekstremno nacionalisti\u010dka Hrvatska, kao i \u010ditav niz novih dr\u017eava koje ranije nisu postojale, niti imaju neko istorijsko utemeljenje. Posledica toga je i najve\u0107e etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje u Evropi posle Drugog svetskog rata: progon Srba iz Hrvatske.<\/strong><\/span><\/h3>\n

U me\u0111uvremenu, uznapredovalo je uru\u0161avanje \u201enovog balkanskog poretka\u201c, koji i nije nastao kao rezultat prirodnog razvoja, niti predstavlja izraz volje balkanskih naroda. On je stvoren isklju\u010divo po meri interesa Zapada i nametnut spolja \u2013 silom, pritiscima i na koncu direktnom vojnom agresijom NATO-a.<\/h3>\n

Povratak evropskog imperijalizma . Otada do danas, geopoliti\u010dki odnosi u svetu su se su\u0161tinski promenili. EU je i sama zahva\u0107ena procesima dezintegracije, istim onim koje je podsticala u biv\u0161oj Jugoslaviji, i koji joj sada prete raspadom. U praksi, to se (sa bregzitom) ve\u0107 i doga\u0111a. Amerika vi\u0161e nije neupitni svetski hegemon. Mo\u017eda Tramp jo\u0161 ne dr\u017ei sve konce ameri\u010dke spoljne politike u svojim rukama, ali to vi\u0161e ne polazi za rukom ni \u201eglobalisti\u010dkoj aristokratiji\u201c. Neizvesna je i budu\u0107nost NATO. U krajnjem: Zapad prestaje da bude monolitan i postaje sve vi\u0161e podeljen oko klju\u010dnih strate\u0161kih pitanja. Otuda i krize na njegovoj periferiji . . .<\/h3>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

CK.ey\u00a0 2016 Krajem pro\u0161le godine, na stranicama \u010dasopisa Forin afers britanski diplomata Timoti Les izneo je svoj predlog \u201enovog\u201c i \u201epragmati\u010dnog\u201c pristupa Zapada Balkanu. U najkra\u0107em, Les predla\u017ee da Zapad na Balkanu odbaci multietni\u010dnost kao princip i podr\u017ei \u201einterne fragmentacije\u201c postoje\u0107ih multietni\u010dkih dr\u017eava. Cilj je, navodi Les, obezbe\u0111ivanje stabilnosti na ina\u010de nestabilnom i geopoliti\u010dki trusnom […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20623"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20623"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20623\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":20631,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20623\/revisions\/20631"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20623"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20623"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20623"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}