{"id":20730,"date":"2018-07-18T08:48:28","date_gmt":"2018-07-18T06:48:28","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=20730"},"modified":"2018-07-18T09:03:13","modified_gmt":"2018-07-18T07:03:13","slug":"koncept-medumorja-i-kako-se-on-razvijao-kroz-istoriju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=20730","title":{"rendered":"Koncept – Me\u0111umorja i kako se on razvijao kroz istoriju"},"content":{"rendered":"

CK.ey –<\/p>\n

\n
PRIPREMIO – a1info – 16\/05\/2018<\/div>\n<\/div>\n

\"\"<\/p>\n

Promena geopoliti\u010dkih odnosa u svetu, \u010diji smo svedoci poslednjih godina, posebno se, \u0161to je i o\u010dekivano, odra\u017eava na Balkan i istok Evrope. S jedne strane, o\u017eivljavaju se dugo zaboravljeni, odnosno zamrznuti projekti, a s druge redefini\u0161u se doskora\u0161nji ciljevi.<\/strong><\/h3>\n

Mo\u017eda Tramp jo\u0161 ne dr\u017ei sve konce ameri\u010dke spoljne politike u svojim rukama, ali to vi\u0161e ne polazi za rukom ni \u201eglobalisti\u010dkoj aristokratiji\u201c. Neizvesna je i budu\u0107nost NATO. U krajnjem: Zapad prestaje da bude monolitan i postaje sve vi\u0161e podeljen oko klju\u010dnih strate\u0161kih pitanja. Otuda i krize na njegovoj periferiji kao \u0161to je istok Evrope, \u0161to name\u0107e potrebu da se ti odnosi iz osnove redefini\u0161u. U takvim uslovima, kao relikt hladnoratovskog sveta, NATO se okre\u0107e svojoj staroj ulozi: antiruskog bastiona Zapada, \u201eatlantske civilizacije\u201c, pretvaraju\u0107i Isto\u010dnu Evropu u ogromni vojni logor. Svaka za sebe, evropske sile se postepeno vra\u0107aju imperijalisti\u010dkoj politici kakvu su vodile sve do izbijanja Prvog svetskog rata.<\/h3>\n

\u201eAko se pogleda odnos Evrope prema njenim susedima, mo\u017ee se konstatovati da je Evropska unija u po\u010detku vodila imperijalnu politiku prema zemljama Centralne i Isto\u010dne Evrope\u2026 Me\u0111utim, izgleda da taj pravac sve vi\u0161e slabi \u2013 mnoge zemlje EU gube entuzijazam u vezi sa daljim \u0161irenjem organizacije \u010dije su \u010dlanice, \u0161tavi\u0161e \u2013 ja\u010da ose\u0107aj da \u0107e se ta federativna kvaziimperija uskoro raspasti.<\/h3>\n

Ja\u010da onaj drugi pravac \u2013 formiranje autonomnih \u2019velikih prostora\u2019, u kojima se privla\u010de zavisne teritorije, sli\u010dne na kulturno-istorijskom planu ili po pro\u0161losti. Integri\u0161u se dr\u017eave i regioni sli\u010dni po jeziku ili kulturi, koje za to koriste nepostojanje unutarevropskih granica, a etni\u010dke politi\u010dke formacije koje se me\u0111u sobom jako razlikuju se, naprotiv, fakti\u010dki raspadaju\u201c.<\/h3>\n

Nove evropske \u201eimperije\u201c Prvi primer za to je Nema\u010dka, koja, uprkos proevropskoj retorici, EU pretvara u instrument sopstvene ekonomske i politi\u010dke dominacije, okupljaju\u0107i oko sebe dr\u017eave-satelite (projekat \u201enema\u010dke Srednje Evrope\u201c). Nema\u010dka pragmati\u010dno koristi evropsko tr\u017ei\u0161te kao motor svog privrednog rasta, na ra\u010dun siroma\u0161nih privreda evropskog juga i, sve otvorenije, kao sredstvo otvorene politi\u010dke hegemonije, \u0161to izaziva sve sna\u017enije kolizije na Zapadu, u prvom redu sa SAD i Britanijom.<\/strong><\/span><\/h3>\n

<\/h3>\n

I Francuska (pod Sarkozijem i Olandom) sve uspe\u0161nije ostvaruje ulogu regionalne sile, kako pokazuje njeno u\u010de\u0161\u0107e u krizama u Libiji, a potom u Siriji. Francuska \u0161iri svoj uticaj u frankofonoj zoni u Africi, zasad pod patronatom SAD, a u bliskoj budu\u0107nosti mo\u017eda i samostalno. To su okviri neoimperijalnog francuskog koncepta \u201eTre\u0107e imperije\u201c, koja se projektuje ne samo na Sever i Zapad Afrike, ve\u0107 i na prekomorske departmane Francuske \u2013 biv\u0161e francuske kolonijalne posede (Martinik, Gvadelupa\u2026). Mogu\u0107i raspad Belgije, na Flandriju i Valoniju, kao i eventualno uspostavljanje posebnih veza sa frankofonim Kvebekom u Kanadi, ovom konceptu bi i\u0161ao u prilog, hrane\u0107i neoimperijalne ambicije Francuske.<\/span><\/strong><\/h3>\n

U Isto\u010dnoj Evropi se u tom smislu isti\u010de Poljska, koja pokazuje ambiciju da se pretvori u vode\u0107u zemlju istoka Evrope, realizuju\u0107i svoje stare geopoliti\u010dke projekte. Poljska se pri tom suprotstavlja Rusiji i Nema\u010dkoj i sve sna\u017enije oslanja na SAD. Kako prime\u0107uje D\u017eord\u017e Fridman u svojoj knjizi Slede\u0107ih sto godina, pri\u017eeljkivani raspad Rusije omogu\u0107io bi \u201ePoljacima da postanu prvi koji \u017eele da se pomere na istok i da formiraju tampon-zonu u Belorusiji i Ukrajini\u201c. Re\u010d je o uspostavljanju antiruskog bedema na istoku, za \u0161ta Amerikanci pokazuju neskriveni interes. Poljska interesna zona \u0161iri se na Baltik, i dalje ka jugu, ka Crnom i Jadranskom moru. U pitanju je stari koncept \u201eIntermarijuma\u201c \u2013 katoli\u010dke alijanse u isto\u010dnoj Evropi, \u010dija je svrha da uspostavi novi \u201esanitarni kordon\u201c koji bi suzbijao ruski uticaj na istoku kontinenta.<\/span><\/strong><\/h3>\n

Ideja katoli\u010dke (kon)federacije Kako zaklju\u010duje Fridman, pristup Amerike Poljskoj je savr\u0161eno pragmati\u010dan: \u201eSAD su zemlja koja Poljsku koristi \u2013 molim da vas ne zavaravaju iluzije \u2013 kao prepreku Rusiji. Amerika deluje u skladu sa svojim nacionalnim interesima\u2026 I nije va\u017eno ko \u0107e u najskorijoj budu\u0107nosti vladati na\u0161om zemljom \u2013 Obama, Bu\u0161 ili neko tre\u0107i \u2013 Amerika \u0107e u\u010diniti sve da Poljska bude \u0161to ja\u010da.\u201c<\/span><\/strong><\/h3>\n

\u0160ta je, uop\u0161te, koncept \u201eIntermarijuma\u201c \u2013 Me\u0111umorja (lat. Intermarium, polj. Mi\u0119dzymorze) i kako se on razvijao kroz istoriju?<\/strong><\/h3>\n

<\/h3>\n

Ideju o osnivanju (prete\u017eno) katoli\u010dke federacije u Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi promovisao je poljski diktator Jozef Pilsudski neposredno posle Poljsko-sovjetskog rata 1920. godine. <\/strong><\/h3>\n

\u201eIntermarijum\u201c je zami\u0161ljen kao posebna geopoliti\u010dka zona, koja bi, osim Poljske, obuhvatala balti\u010dke dr\u017eave, a uklju\u010divala Finsku, \u010cehoslova\u010dku, Ukrajinu, Belorusiju, Mad\u017earsku i Rumuniju, te tada\u0161nju Kraljevinu SHS na jugu. Proklamovani cilj takve zajednice je suzbijanje sovjetskog (ruskog) uticaja, uz prisvajanje teritorija na istoku koje predstavljaju integralni deo \u201eruskog sveta\u201c.<\/strong><\/span><\/h3>\n

Ideja nije realizovana, suo\u010davaju\u0107i se najpre sa sna\u017enim otporom u Litvaniji, gde je do\u017eivljena kao pretnja tek ste\u010denoj nezavisnosti. Njen istorijski uzor je Veliko litvansko vojvodstvo, kasnije Poljsko-litvanska unija, koja je od kraja XVI stole\u0107a sve do kraja XVIII stole\u0107a ujedinjavala teritorije od Balti\u010dkog do Crnog mora.<\/h3>\n

Ova unija je predstavljala katolicizmom sna\u017eno inspirisanu dr\u017eavnu zajednicu, koja se odlikovala prozelitizmom i unutar koje je nastalo unijatstvo, pokret koji je od \u201epravoslavnih \u0161izmatika\u201c zahtevao prihvatanje primata pape. <\/strong><\/span><\/h3>\n

Zamisao \u201eIntermarijuma\u201c postala je deplasirana s po\u010detkom Drugog svetskog rata. Na konferenciji u Teheranu Staljin je odbacio \u010cer\u010dilovu ideju \u201eDunavske federad\u017eije\u201c, koju su prethodno podr\u017eale Britanija, Francuska i Vatikan.<\/strong><\/span><\/h3>\n

Sam koncept o\u017eivljava s krajem Hladnog rata, kada geopoliti\u010dari tipa B\u017ee\u017einskog otvoreno zagovaraju podelu Rusije.<\/strong><\/span><\/h3>\n

Ova ideja je naknadno revidirana, tako da je ameri\u010dki predsednik Bil Klinton u govoru odr\u017eanom ameri\u010dkim oficirima 1995. godine izjavio: \u201eDozvoli\u0107emo Rusiji da postoji, ali joj ne\u0107emo dozvoliti da bude velika dr\u017eava\u201c.<\/strong><\/span><\/h3>\n

Produ\u017eetak ove ideje je takozvana Vi\u0161egradska grupa, osnovana 1991. godine, koja okuplja pojedine zemlje Isto\u010dne Evrope (Poljsku, \u010ce\u0161ku, Slova\u010dku i Ma\u0111arsku).<\/strong><\/h3>\n

Zanimljivo je da je ova ideja, osim u Poljskoj, pozdravljena u pojedinim nacionalisti\u010dkim krugovima u Ukrajini posle pu\u010da iz februara 2014. godine i da je za nju sna\u017eno zainteresovan zvani\u010dni Zagreb (drugde je nai\u0161la na mlak prijem).<\/strong><\/span><\/h3>\n

U avgustu 2015. predsednica Hrvatske Grabar Kitarovi\u0107 istakla je Poljsku \u201ekao glavnog hrvatskog partnera\u201c u inicijativi za stvaranje \u201evertikale Jadran-Baltik\u201c, \u010diji bi se jedan krak pru\u017eao ka Crnom moru. Na inicijativu Andreja Biletskog, vo\u0111e ekstremno \u0161ovinisti\u010dkog i pronacisti\u010dkog bataljona \u201eAzov\u201c, u Kijevu je u julu 2016. godine odr\u017eana osniva\u010dka konferencija Intermarium Development Assistance Group, koja je okupila niz u\u010desnika iz inostranstva, uklju\u010duju\u0107i i predstavnike usta\u0161kog pokreta iz Hrvatske (prava\u0161 Leo Mari\u0107).<\/span><\/h3>\n

<\/h3>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

CK.ey – PRIPREMIO – a1info – 16\/05\/2018 Promena geopoliti\u010dkih odnosa u svetu, \u010diji smo svedoci poslednjih godina, posebno se, \u0161to je i o\u010dekivano, odra\u017eava na Balkan i istok Evrope. S jedne strane, o\u017eivljavaju se dugo zaboravljeni, odnosno zamrznuti projekti, a s druge redefini\u0161u se doskora\u0161nji ciljevi.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20730"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20730"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20730\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":20737,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20730\/revisions\/20737"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20730"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20730"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20730"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}