{"id":22495,"date":"2019-04-01T10:15:37","date_gmt":"2019-04-01T08:15:37","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=22495"},"modified":"2019-06-14T13:50:54","modified_gmt":"2019-06-14T11:50:54","slug":"dve-decenije-od-rusenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=22495","title":{"rendered":"DVE DECENIJE OD RU\u0160ENjA"},"content":{"rendered":"

Ljiljana Preradovi\u0107<\/span>\u00a0| 01. april 2019.<\/p>\n

\"<\/a><\/p>\n

Dok se lenjo protezao izme\u0111u sremske i ba\u010dke obale, u svitanje prvog dana ratnog aprila 1999. godine, NATO agresori su sru\u0161ili jo\u0161 usnuli Varadinski most, najvoljeniju \u0107upriju Novosa\u0111ana. Ta\u010dno u 5.05, sa bezbedne visine, grdosiju su iz aviona „ubile“ rakete. Pokosile su i vrednog Novosa\u0111anina, Olega Nasova, koji je iz Petrovaradina krenuo pe\u0161ke na posao. Bio je na sredini mosta kada je grunula smrtonosna raketa. Sam. Tridesetogodi\u0161nji talentovani muzi\u010dar, zaposlen u novosadskoj „Rafineriji“, bio je prva civilna \u017ertva NATO agresije u Novom Sadu.<\/p>\n

Simbol grada, ranjen i nemo\u0107an, zaronio je u dunavske dubine. Iz tih ratnih dana sumornog prole\u0107a, ostalo je zabele\u017eeno da se tog jutra istinski plakalo za simbolom grada. Okupljali su se Novosa\u0111ani na keju, i u neverici posmatrali prizor koji ni danas, posle dve decenije, ne mogu da zaborave.<\/p>\n

– Nikada im ne\u0107emo oprostiti – prkosno su tada poru\u010divali gra\u0111ani, prise\u0107aju\u0107i se koliko su puta njime pro\u0161li do Petrovaradinske tvr\u0111ave i nazad, do\u010dekivali i ispra\u0107ali prijatelje… Na strmoj obali, ostavljali su cve\u0107e, palili sve\u0107e, sa istom \u017eeljom da se na istom mestu, sagradi isti most.<\/p>\n

NAJTU\u017dNIJE i najneizvesnije tog zlokobnog 1. aprila, ipak je bilo u novosadskoj porodici Nasov. Ja\u010de od bilo koje rakete, pogodila ih je najcrnja vest, da je njihov sin Oleg poginuo prilikom varvarskog ru\u0161enja mosta.<\/p>\n

A samo tri dana ranije, prilikom, ispostavi\u0107e se, poslednjeg susreta, Oleg je ocu Milivoju ponosno saop\u0161tio da \u0107e postati deda. Tri meseca kasnije, ta\u010dnije 2. jula, rodio se njegov sin i poneo o\u010devo ime – Oleg! Otac starijeg i deda mla\u0111eg Olega, Milivoj Nasov, starina koji gazi 87. godinu \u017eivota, citiraju\u0107i izreku, da „ono \u0161to te ne ubije, oja\u010da te“, veli da mu je upravo ro\u0111enje unuka pomoglo da lak\u0161e podnosi bol za izgubljenim sinom.<\/p>\n

Milivoj Nasov, otac stradalog Olega \/ Foto N. Karli\u0107<\/b><\/i><\/p>\n

<\/b><\/i><\/div>\n

– Nema dana da ne pomislim na njega, ali se ne predajem, iako mi je sve te\u017ee i te\u017ee – o\u010diju punih suza ka\u017ee Milivoj. – \u017divot sam posvetio mom unuku. Izrastao je u divnog, pametnog i lepo vaspitanog mladi\u0107a, koji \u0107e uskoro napuniti 20 godina. Upisao je \u017eeljeni fakultet i sada je u Beogradu.<\/p>\n

Petnaest meseci od bezumnog ru\u0161enja, u 22. septembarsku zoru 2000. godine, 40 dana pre roka, most, prvobitno nazvan Varadinska duga, opet je premostio Dunav. U plavog lepotana duga\u010dkog 304 metra, \u0161irokog 15,6 metara i te\u0161kog 2.000 tona, ugra\u0111eno je 96.000 zavrtanja. Za iskusne neimare, predaha nije bilo dok se ponovo nisu spojili Novi Sad i Petrovaradin.<\/p>\n

Foto Tanjug<\/b><\/i><\/p>\n

SKELA <\/b>VARADINSKI most je posle ru\u0161enja zamenila skela, koja je poput mimohoda, prolaze\u0107i pored njegovih ostataka svakodnevno prevozila hiljade ljudi sa jedne na drugu obalu. Me\u0111u putnicima, mesecima najpopularnija pesma je bila „Skeled\u017eijo, skeled\u017eijo, prevezi me preko…“, grupe „Garavi sokak“.<\/em><\/p>\n

GRA\u0110EN od 1921. do 1928. godine, u \u010dast ro\u0111enja princa Tomislava Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, \u010dije je ime i poneo, Varadinski most je prvi put sru\u0161en 1941. godine, kada ga je minirala jugoslovenska vojska, kasnije ga Nemci obnovili, a zatim 1944. sru\u0161ili prilikom povla\u010denja. Ovaj most je prvi koji je obnovljen posle Drugog svetskog rata, a izgra\u0111en je u rekordnom roku od 160 dana. Nosio je ime mar\u0161ala Tita, koji ga je u januaru 1946. sve\u010dano otvorio<\/em><\/p>\n

<\/div>\n

TRENUTAK kada je u tri sata ujutro uba\u010den poslednji, srednji deo mosta, te\u017eak 500 tona, posebno je proslavio \u0110or\u0111e Den\u010di\u0107, ma\u0161inski in\u017eenjer, tada direktor sektora mehanizacije „Mostogradnje“, koji je komandovao monta\u017eom sva tri elementa novosadskog mosta, sagra\u0111enog na stubovima pre\u0111a\u0161njeg.<\/p>\n

Reporterima „Novosti“, koji su pratili ovaj neimarski podvig, Den\u010di\u0107 je te no\u0107i izjavio:<\/p>\n

– Ovo je ne\u0161to jedinstveno, najlep\u0161e u gra\u0111evinarstvu. \u017delja da se napravi most ne mo\u017ee da se izmeri. Za „uno\u0161enje“ srednjeg dela \u010deli\u010dne konstrukcije, imali smo deset centimetara prostora. To je problem u\u010diniti i na suvom, a kamoli na Dunavu. To sve govori o ume\u0107u radnika.<\/p>\n

Samo dva dana posle ru\u0161enja Varadinskog mosta, Novi Sad je 3. aprila ostao i bez Mosta slobode. Grandiozni beli most koji spaja Novi Sad i Sremsku Kamenicu, NATO rakete pogodile su u 19.55. Ranjeno je bilo sedmoro ljudi koji su se zatekli na njemu, ali su, sre\u0107om, pre\u017eiveli. Junak je bio ribar iz Sremske Kamenice, sada pokojni Velimir Teodorovi\u0107, poznatiji kao Velja ribar, kasnije dobitnik priznanja „Novosti“ u akciji „Najplemenitiji podvig“. Na istom mestu sagra\u0111en je istovetni most, i otvoren je u oktobru 2005. godine.<\/p>\n

Petrovaradinski most danas \/ Foto Nenad Karli\u0107<\/b><\/i><\/p>\n

<\/div>\n
\n
\n

SPOMENIK SVIM STRADALIMA<\/b><\/p>\n

SPOMEN-plo\u010da sa Olegovim imenom kod Varadinskog mosta, podse\u0107a na njegovo stradanje, nije zaboravljen, a Milivoj, krepki starina, gotovo svakog dana do nje pro\u0161eta.<\/p>\n

– Svi stradali iz ovog grada u ratovima od devedesetih do 1999. godine, ne smeju biti zaboravljeni i treba im podi\u0107i spomenik, ili makar spomen-plo\u010du sa imenima 313 njih – smatra Milivoj, koji je pre \u010detiri godine pokrenuo ovu inicijativu.<\/p>\n

Pro\u0161log prole\u0107a je razgovarao sa gradona\u010delnikom Milo\u0161em Vu\u010devi\u0107em, koji je podr\u017eao njegovu ideju.<\/p>\n

OPEVANI U PESMAMA<\/b><\/p>\n

\u017dAL za poru\u0161enim mostovima, neki Novosa\u0111ani su iskazali i stihovima. Jedna od njih, Desanka Vujadinovi\u0107 Gvozdenovi\u0107, u svojoj knjizi „Zapisi srca“, dve pesme je posvetila Varadinskom, Mostu slobode i \u017de\u017eeljevom. Mostove sru\u0161ene pre dve decenije, zamenili su novi, ali se ova penzionerka nostalgi\u010dno se\u0107a pre\u0111a\u0161njih:<\/p>\n

„Gledam Dunav kako tu\u017eno te\u010de,<\/i><\/b><\/p>\n

<\/i><\/b>zanemeo, pa ni\u0161ta ne re\u010de,<\/i><\/b><\/p>\n

<\/i><\/b>u meni se bol velika stvara,<\/i><\/b><\/p>\n

<\/i><\/b>stadosmo bez svojih drugara.<\/i><\/b><\/p>\n

<\/i><\/b>Bez Slobode, bez \u017de\u0107elja i staroga Varadina.<\/i><\/b><\/p>\n

<\/i><\/b>Nestado\u0161e sva tri mosta, zato Dunav tu\u017ean osta“<\/i><\/b><\/p>\n

Stihovi druge pesme ka\u017eu:<\/p>\n

<\/i>„Ko su bili ljudi bez morala.<\/i><\/b><\/p>\n

<\/i><\/b>Da se drznu mog Dunava plava,<\/i><\/b><\/p>\n

<\/i><\/b>dok je mirno le\u017eao da spava,<\/i><\/b><\/p>\n

<\/i><\/b>da mu sru\u0161e sva tri mosta davna.“<\/i><\/b><\/p>\n<\/div>\n

\n
<\/div>\n<\/div>\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ljiljana Preradovi\u0107\u00a0| 01. april 2019. Dok se lenjo protezao izme\u0111u sremske i ba\u010dke obale, u svitanje prvog dana ratnog aprila 1999. godine, NATO agresori su sru\u0161ili jo\u0161 usnuli Varadinski most, najvoljeniju \u0107upriju Novosa\u0111ana. Ta\u010dno u 5.05, sa bezbedne visine, grdosiju su iz aviona „ubile“ rakete. Pokosile su i vrednog Novosa\u0111anina, Olega Nasova, koji je iz […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[27,30],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22495"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22495"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22495\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":22502,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22495\/revisions\/22502"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22495"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22495"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22495"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}