{"id":22878,"date":"2020-02-24T07:34:27","date_gmt":"2020-02-24T06:34:27","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=22878"},"modified":"2020-02-24T07:34:27","modified_gmt":"2020-02-24T06:34:27","slug":"izgubili-su-oba-svetska-rata-a-toliko-zele-reviziju-istorije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=22878","title":{"rendered":"Izgubili su oba svetska rata, a toliko \u017eele REVIZIJU ISTORIJE"},"content":{"rendered":"

Dragana Matovi\u0107<\/span>\u00a0| 23. februar 2020. 16:00<\/p>\n

\"<\/a><\/p>\n

\n

OBELE\u017dAVANjE 75. godi\u0161njice zavr\u0161etka Drugog svetskog rata Evropa do\u010dekuje podeljena: ono \u0161to se \u010dinilo kao nepobitna \u010dinjenica – da je Rusija jedna od najzaslu\u017enijih zemalja za pobedu nad Hitlerovim Tre\u0107im rajhom, mnogi sad poku\u0161avaju da dovedu u pitanje. Za\u0161to?<\/p>\n

Istori\u010dari ka\u017eu zato \u0161to oni koji su izgubili oba svetska rata \u017eele da rehabilituju svoju ulogu i da ostvare stare politi\u010dke planove u novim okolnostima. Neistinita interpretacija istorijskih doga\u0111aja, uloga sovjetskih i srpskih vojnika, razlog su i \u0161to \u0107e uskoro biti formiran zajedni\u010dki institut za o\u010duvanje istorijskih se\u0107anja, na inicijativu poslanika Srbije i Rusije.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu veliku \u0161tetu koja je prouzrokovana brojnim poku\u0161ajima revizije istorije, postavlja se pitanje za\u0161to do sada nismo vi\u0161e u\u010dinili da tome stanemo na put.<\/p>\n

– Za razliku od nas, koji smo pokazali neverovatnu inertnost i nezainteresovanost, Ruska akademija nauka odavno je osnovala posebno odeljenje koje se kontinuirano bavi isklju\u010divo istra\u017eivanjem, razotkrivanjem i potiskivanjem revizionisti\u010dkih ideja i njihovih propagatora – ka\u017ee istori\u010dar Dejan Risti\u0107. – Treba ukazati i na to da se ta organizaciona jedinica RAN bavi suprotstavljanjem reviziji celokupne istorije ruskog naroda, po\u010dev od najranijih epoha pa sve do danas. Zato ne mislim da se treba ograni\u010diti isklju\u010divo na razdoblje Drugog svetskog rata, ba\u0161 kao \u0161to nije u\u010dinila ni RAN, ve\u0107 da se treba baviti celokupnom istorijom srpskog naroda kako bismo je za\u0161titili od brojnih napada kojima je izlo\u017eena.<\/p>\n

Najcelishodnije je, predla\u017ee on, da i Srbija osnuje posebno specijalizovano odeljenje pri SANU.<\/p>\n

– Su\u0161tina je ne nametati istinu nego suprotstavljati izvore – smatra dr Mom\u010dilo Pavlovi\u0107, iz Instituta za savremenu istoriju. – Druga je stvar revizija pogleda na pobednike i pora\u017eene u Drugom svetskom ratu na svetskom nivou, posebno evropskom i na\u0161em unutra\u0161njem. \u010cak ni Dan pobede vi\u0161e nije jedinstven, niti se na isti na\u010din obele\u017eava u Evropi. U Rusiji se i dalje uz vojnu paradu obele\u017eava Dan pobede nad fa\u0161izmom u Velikom otad\u017ebinskom ratu, dok je u zemljama EU uglavnom taj dan zamenjen Danom Evrope, premda ta dva datuma nisu bitno povezana. Dan pobede je, kako je neko primetio, zamenjen Danom Evrope, \u0161to zna\u010di da je dan oslobo\u0111enja porobljenih zamenjen danom jo\u0161 ve\u0107eg boga\u0107enja bogatih.<\/p>\n

Slavenko Terzi\u0107<\/b><\/i><\/p>\n

<\/div>\n

Pavlovi\u0107 podse\u0107a da su nerazumevanja i sukobi u posleratnom periodu (Hladni rat) revidirali i stavove o pobedi nad fa\u0161izmom i ulozi pojedinih zemalja i naroda u slamanju Hitlerove mo\u0107i i ideologije fa\u0161izma i nacizma:<\/p>\n

– Tako se na Zapadu osporava nesumnjiva pobeda Crvene armije koja je bukvalno pregazila vi\u0161e od pola Evrope i oslobodila petnaestak dana\u0161njih evropskih dr\u017eavica od nema\u010dkog nacizma. Zapadni, vesternizovani pogled na svet i pro\u0161lost osporava ili minimalizuje, \u010desto i kriminalizuje ulogu Crvene armije, navo\u0111enjem zlo\u010dina silovanja koje su snage Crvene armije vr\u0161ile u Nema\u010dkoj i drugim zemljama. Pritom ne spominju, a kad spominju obi\u010dno pravdaju, zlo\u010dine i silovanja koje su snage SAD i drugih zemalja vr\u0161ile u Francuskoj, Nema\u010dkoj i drugim okupiranim zemljama, ili surovo bombardovanje gradova i masovno stradanje civila.<\/p>\n

Mom\u010dilo Pavlovi\u0107<\/b><\/i><\/p>\n

<\/div>\n

Vrednovanje istorijskih doga\u0111aja nije isto na Istoku i na Zapadu, a Pavlovi\u0107 smatra da se radi o ratu pomo\u0107u pro\u0161losti, odnosno ratu se\u0107anja.<\/p>\n

– Po svemu izgleda da Nema\u010dka nije zaboravila niti ostavlja svoje saveznike iz vremena Hitlerovog nacizma – ka\u017ee nam. – Zdu\u0161no je radila na razbijanju jugoslovenske dr\u017eave, prva je priznala separatisti\u010dke republike, pomogla Hrvatskoj da u\u0111e u EU. Pomogla je i Bugarskoj, Rumuniji, balti\u010dkim dr\u017eavama, a danas sponzori\u0161e nezavisnost Kosova i Metohije.<\/p>\n

Da oni koji su izgubili oba svetska rata \u017eele da rehabilituju svoju ulogu, smatra i istori\u010dar dr Slavenko Terzi\u0107, dopisni \u010dlan SANU.<\/p>\n

– Da bi to u\u010dinili potrebna im je revizija istorije i dokazivanje da su oni bili „na pravoj strani“ – obja\u0161njava nam. – Sa raspadom \u010cehoslova\u010dke, Jugoslavije, SSSR, prime\u0107ujemo pojavu neonacizma, direktnu rehabilitaciju te ideologije ili u nekim slu\u010dajevima rehabilitaciju saradnika ili ideologa nacizma. To zapa\u017eamo i na na\u0161em prostoru – na KiM su podignuti spomenici direktnim saradnicima nacizma i fa\u0161izma, dok je u Novom Pazaru postavljena spomen-plo\u010da A\u0107ifu Had\u017eiahmetovi\u0107u, koji je bio nema\u010dki agent i radio na albanizaciji tog dela Stare Srbije, odnosno Ra\u0161ke oblasti. I u Hrvatskoj su podignuta spomen-obele\u017eja mnogim direktnim ideolozima ili istaknutim nacistima. Upravo na primeru biv\u0161eg jugoslovenskog prostora vidimo plimu rehabilitacije ideologije i ideja saradnika nacizma. To, naravno, ne mo\u017ee dovesti do pomirenja i stabilnosti, ve\u0107 samo do novih sukoba koji nikome danas nisu potrebni.<\/p>\n

Terzi\u0107 smatra da revizija istorije zarad politi\u010dkih potreba uzima sve vi\u0161e maha:<\/p>\n

– Ti\u010de se, pre svega, istorije Srba na Balkanu, ali i drugih regiona. Ovde nije re\u010d samo o reviziji Drugog svetskog rata, nego o celokupnoj reviziji utvr\u0111enih nau\u010dnih gledanja na istoriju Srba, Balkana, na istoriju drugih naroda. Protiv takvog tendencioznog politi\u010dkog tuma\u010denja istorije mo\u017ee se boriti jedino nau\u010dnom istinom zasnovanom na proverenim nau\u010dnim izvorima i kritikom njihovog tuma\u010denja. Pred istorijskom naukom je veoma va\u017ean zadatak da se suprotstavi ponekad vrlo brutalnom iskrivljivanju istorijske istine. U na\u0161em slu\u010daju, recimo, kad je re\u010d o istoriji Bosne, Crne Gore, Kosova i Metohije.<\/p>\n

Crvenoarmejci u Beogradu<\/b><\/i><\/p>\n

<\/div>\n

Terzi\u0107 podse\u0107a na plimu politi\u010dke publicistike u Evropi i na KiM, gde se dokazuje da su Albanci navodno direktni naslednici Ilira.<\/p>\n

– To je poznata austrougarska i nema\u010dka teza – ka\u017ee nam. – Jo\u0161 u toku Prvog svetskog rata iza\u0161la su dva velika zbornika u kojima se dokazuje da su savremeni Albanci direktni naslednici Ilira, iako nema nikakvog direktnog nau\u010dnog dokaza za tu tezu. Ponavlja se da su Srbi okupatori KiM, a u najnovije vreme gotovo tu\u017eno sme\u0161na teza nekih politi\u010dara iz Pri\u0161tine je da su Srbi navodno izvr\u0161ili genocid nad Albancima, umesto op\u0161te poznate \u010dinjenice da poslednjih 200 godina imamo direktno etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje Srba iz tog dela Stare Srbije. To su svima poznate \u010dinjenice, o kojima ne govore samo srpski izvori, ve\u0107 i britanski, francuski, nema\u010dki…<\/p>\n

Doskora\u0161nji ambasador Srbije u Moskvi je ube\u0111en da plima revizije istorije ima zadatak da rehabilituje, kad je re\u010d o novijoj istoriji, direktne saradnike nacista u toku Drugog svetskog rata i da ih prika\u017ee kao navodne borce za slobodu.<\/p>\n

– U istoriji Balkana suo\u010davamo se sa jednom vrstom politi\u010dkog revan\u0161a, gde one snage koje su pobe\u0111ene i u Prvom i u Drugom svetskom ratu nastoje sada da ostvare svoje stare politi\u010dke ciljeve u novoj situaciji, pod novim politi\u010dkim parolama evrointegracija ili pomirenja na Balkanu. Niko nije protiv pomirenja, ali osnov za pomirenje mo\u017ee da bude samo istorijska istina zasnovana na proverenim istorijskim \u010dinjenicama – zaklju\u010duje Terzi\u0107.<\/p>\n

PO\u0160ASTI SE TREBA ODUPRETI<\/b><\/i><\/p>\n

– BROJNI su pseudoistori\u010dari, \u0161arlatani i njihovi sledbenici koji su u prethodnim godinama sna\u017eno kontaminirali javni prostor, medije i internet mnogim \u0161tetnim i neistinitim tvrdnjama u vezi sa pojedinim periodima, doga\u0111ajima i li\u010dnostima srpske nacionalne istorije – ka\u017ee istori\u010dar Dejan Risti\u0107. – Velika \u0161teta je ve\u0107 na\u010dinjena i svi mi snosimo deo odgovornosti zbog toga \u0161to do sada nismo reagovali. Poslednji je \u010das da se toj po\u0161asti odupremo.<\/p>\n

NERASVETLjENI DOGA\u0110AJI<\/b><\/i><\/p>\n

– \u0160TO se ti\u010de na\u0161ih unutra\u0161njih odnosa, srpska istoriografija jo\u0161 uvek nije dovoljno istra\u017eila ili osvetlila neke probleme iz novije istorije, kao, na primer, zlo\u010dine oslobodilaca, \u0161to se delom pretvorilo u primitivni antikomunizam, mesta stradanja, strati\u0161ta ni grobna mesta pora\u017eenih, da im se grob zatre – ka\u017ee Mom\u010dilo Pavlovi\u0107. – Nije rasvetlila ni zlo\u010dine iz sukoba devedesetih, pa \u010dak ni broj \u017ertava brutalne NATO agresije na tada\u0161nju SRJ, u stvari Srbiju, zarad otcepljenja Kosova i Metohije od Srbije… Najavljena dr\u017eavna komisija trebalo bi da ispravi makar tu nepravdu prema \u017ertvama od pre dve decenije.<\/p>\n<\/div>\n

 <\/p>\n

\n
<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n

<\/h2>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragana Matovi\u0107\u00a0| 23. februar 2020. 16:00 OBELE\u017dAVANjE 75. godi\u0161njice zavr\u0161etka Drugog svetskog rata Evropa do\u010dekuje podeljena: ono \u0161to se \u010dinilo kao nepobitna \u010dinjenica – da je Rusija jedna od najzaslu\u017enijih zemalja za pobedu nad Hitlerovim Tre\u0107im rajhom, mnogi sad poku\u0161avaju da dovedu u pitanje. Za\u0161to?<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22878"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22878"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22878\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":22879,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22878\/revisions\/22879"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22878"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22878"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22878"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}