{"id":23133,"date":"2020-06-15T11:39:55","date_gmt":"2020-06-15T09:39:55","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=23133"},"modified":"2020-06-15T11:39:55","modified_gmt":"2020-06-15T09:39:55","slug":"djaci-nam-znaju-vise-stranih-nego-srpskih-reci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=23133","title":{"rendered":"\u0110aci nam znaju vi\u0161e stranih, nego srpskih re\u010di"},"content":{"rendered":"

Ljiljana BEGENI\u0160I\u0106<\/span> | 15. jun 2020<\/p>\n

Izbacivanje dubrova\u010dke knji\u017eevnosti iz \u0161kolskih programa zna\u010dilo bi odricanje od autora \u010dija su se dela odvajkada izu\u010davala kao deo srpske pisane re\u010di<\/strong><\/p>\n

\"<\/a><\/p>\n

„Osman“ Ivana Gunduli\u0107a<\/em><\/p>\n

DOK se mi odri\u010deno na\u0161ih pisaca, velikana koji su vekovima pripadali srpskoj knji\u017eevnoj ba\u0161tini, Hrvati „grabe“ i ono \u0161to ne pripada njihovom kulturnom nasle\u0111u. Najbolji primer je dubrova\u010dka knji\u017eevnost. Iz na\u0161eg \u0161kolskog programa u drugom razredu gimnazije tako je izostavljena dubrova\u010dka barokna knji\u017eevnost i Gunduli\u0107ev „Osman“, delo koje je ocenjeno kao „najuspeliji ep slovenskog baroka“.<\/p>\n

Na ovo je upozorio profesor Filolo\u0161kog fakulteta dr Slavko Petakovi\u0107, koji za „Novosti“ poja\u0161njava da niko od univerzitetskih nastavnika koji na svim nacionalnim filolo\u0161kim katedrama u Srbiji predaju dubrova\u010dku knji\u017eevnost nije ni konsultovan ni obave\u0161ten o izmenama kada je program pro\u0161le godine reformisan.<\/p>\n

– Upoznav\u0161i se, ipak, sa tokom doga\u0111aja, obratio sam se, u novembru pro\u0161le godine, nadle\u017enoj komisiji Zavoda za unapre\u0111enje obrazovanja i vaspitanja, skre\u0107u\u0107i pa\u017enju da takav programski model nema ni stru\u010dno ni nau\u010dno upori\u0161te – pri\u010da nam prof. Petakovi\u0107.<\/p>\n

U Zavodu su ga uputili na Nacionalni prosvetni savet.<\/strong><\/p>\n

– \u010clanovi Zavoda, na \u010delu sa predsednikom ovog tela gospodinom Stojkovi\u0107em, imali su puno razumevanje, te su jednoglasno doneli preporuku da se Gunduli\u0107ev ep vrati u obavezan deo programa za gimnazije. Mislili smo da je time propust ispravljen. Uvidom u „Prosvetni glasnik“, od 2. juna, uverili smo se da je iz nastavnog programa i dalje u celini isklju\u010dena ova oblast. Nakon novog obra\u0107anja nadle\u017enima re\u010deno nam je da \u0107e Zavod postupiti po preporuci Nacionalnog prosvetnog saveta.<\/p>\n

Me\u0111utim, dodaje Petakovi\u0107, rasplet problema sada komplikuje \u010dinjenica da su \u010ditanke za drugi razred gimnazije koncipirane bez dubrova\u010dke barokne knji\u017eevnosti i Gunduli\u0107evog dela ve\u0107 spremne za \u0161tampu i za uvo\u0111enje u nastavu naredne \u0161kolske godine.<\/p>\n

– Ako takve iza\u0111u pred nastavnike i u\u010denike, \u0161teta \u0107e biti nemerljiva – ka\u017ee on. – Bez pomenutih sadr\u017eaja predstava o razvoju na\u0161e nacionalne knji\u017eevnosti bila bi deformisana, a kulturno-istorijska tradicija vi\u0161estruko izneverena. Jer, Gunduli\u0107evo delo gotovo odmah po svom \u0161tampanju 1826. godine u\u0161lo je u nastavne programe srpskih \u0161kola i kanon srpske knji\u017eevnosti, i u njima se odr\u017ealo do danas.<\/p>\n

Akademik Miro Vuksanovi\u0107<\/b><\/i><\/p>\n

<\/div>\n

Istovremeno, Dejana Miliji\u0107 Subi\u0107, zamenica direktora Zavoda za unapre\u0111ivanje obrazovanja i vaspitanja, ka\u017ee da je Gunduli\u0107ev „Osman“ vra\u0107en u nastavni program i da problem sa tim delom za Zavod ne postoji. A na primedbu da su \u010ditanke za drugi razred gimnazije bez Gunduli\u0107evog dela ve\u0107 spremne za \u0161tampu, ona isti\u010de da nastavni plan i ud\u017ebenici nisu isto.<\/p>\n

– Postoje mnogi drugi izvori gde se mo\u017ee na\u0107i Gunduli\u0107ev „Osman“, kao, na primer, internet. Ud\u017ebenici mogu da odstupaju 20 odsto od programa – istakla je Miliji\u0107 Subi\u0107.<\/p>\n

I dok se na\u0161i stru\u010dnjaci i institucije bore sa \u0161umovima na vezama, Matica hrvatska optu\u017eila je Maticu srpsku za „prisvajanje hrvatske knji\u017eevne ba\u0161tine“, tvrde\u0107i da je u pitanju „bezo\u010dna kra\u0111a i otima\u010dina“. Besni su \u0161to je Matica srpska u ediciju „Deset vekova srpske knji\u017eevnosti“ uvrstila najpoznatija dela dubrova\u010dke knji\u017eevnosti.<\/p>\n

Akademik Miro Vuksanovi\u0107, pokreta\u010d i glavni urednik Antologijske edicije „Deset vekova srpske knji\u017eevnosti“ Izdava\u010dkog centra Matice srpske, obja\u0161ljava nam \u0161ta se dogodilo:<\/p>\n

– Ve\u0107 jedanaest godina, u jedanaest kola, u 110 objavljenih naslova Antologijske edicije „Deset vekova srpske knji\u017eevnosti“, me\u0111u odabranim knjigama imamo tri iz dubrova\u010dke knji\u017eevnosti. Sve tri su objavljene. U prvoj su stihovi \u010detrdesetak pesnika, u drugoj Gunduli\u0107evi spevovi, u tre\u0107oj Dr\u017ei\u0107eve drame. Ve\u0107 jedanaest godina, slo\u017eno, organizovano i u talasima na\u0161 postupak napadaju iz Hrvatske. Njihove napade prenose srpski mediji. Na napade uredni\u010dki odgovaramo na isti na\u010din.<\/p>\n

A \u010dija je dubrova\u010dka knji\u017eevost?<\/strong><\/p>\n

Dubrovnik u 16. veku<\/b><\/i><\/p>\n

<\/div>\n

– Stav Matice srpske je logi\u010dan, javan i jasan. Knji\u017eevnost iz doba Dubrova\u010dke republike pripada i srpskoj i hrvatskoj knji\u017eevnosti – isti\u010de akademik Vuksanovi\u0107. – Dubrova\u010dka knji\u017eevnost je nastajala na \u0161tokavskom nare\u010dju isto\u010dnohercegova\u010dkog govora, koji je osnova srpskog knji\u017eevnog jezika. To je tekovina Vuka Karad\u017ei\u0107a, a pripadnost knji\u017eevnosti se odre\u0111uje prema jeziku kojim je pisana. Ali, valjalo bi da se \u010de\u0161\u0107e \u010duje pod kojim imenom se izu\u010dava dubrova\u010dka knji\u017eevnost na srpskim univerzitetima i u istorijama srpske knji\u017eevnosti. Red je da svako radi \u0161to mu du\u017enost daje.<\/p>\n

Prof. Petakovi\u0107 isti\u010de da je svest o zna\u010daju dubrova\u010dke knji\u017eevnosti, koja po svojim jezi\u010dkim osnovama i kulturnoistorijskim okvirima predstavlja dragoceni deo i srpske i ju\u017enoslovenske ba\u0161tine, plod perspektive utemeljene u vreme Jovana Suboti\u0107a i Vuka Karad\u017ei\u0107a, potom jo\u0161 vi\u0161e u\u010dvr\u0161\u0107ene razvojem filolo\u0161ko-istorijskih nauka.<\/p>\n

A profesor Filolo\u0161kog fakulteta dr Radivoje Miki\u0107 isti\u010de da je odgovor na pitanje \u010dija je dubrova\u010dka knji\u017eevnost dao \u010duveni istori\u010dar knji\u017eevnosti Pavle Popovi\u0107 jo\u0161 1909. godine napisav\u0161i da se „po razlozima, a ne po \u0161ovinizmu, dubrova\u010dka knji\u017eevnost mo\u017ee smatrati srpskom isto onoliko koliko i hrvatskom“.<\/p>\n

– Posle 1945. godine dubrova\u010dka knji\u017eevnost se nije mogla predavati kao srpska, ali danas nema razloga da ne pripada i srpskoj knji\u017eevnosti – ka\u017ee prof. Miki\u0107 za „Novosti“.<\/p>\n

Osvr\u0107u\u0107i se na izmene nastavnog plana i programa iz koga se potpuno izbacuju ili i u izborni deo prebacuju kapitalna dela, prof. Miki\u0107 isti\u010de da je ovo, izme\u0111u ostalog, izazvano i potrebom da se na nov na\u010din odredi \u0161ta je to srpska knji\u017eevnost.<\/p>\n

– Kada se pogleda \u0161ta je izba\u010deno iz programa, vidi se da su to pisci koji su ili ro\u0111eni ili stvarali van granica dana\u0161nje Srbije, kao \u0161to su Matavulj, Ko\u010di\u0107, \u0106opi\u0107, Desnica… to su vrlo va\u017eni pisci van dana\u0161nje lektire – ka\u017ee prof. Miki\u0107.<\/p>\n

Dr Slavko Petakovi\u0107
\n<\/b><\/i><\/p>\n

<\/div>\n

Miro Vuksanovi\u0107 smatra da se \u0111acima iz lektire uklanjaju ili prenose na nepoznata mesta pisci bez kojih se ne mo\u017ee izu\u010davati srpska i op\u0161ta knji\u017eevnost.<\/p>\n

Studentima je, ka\u017ee ovaj akademik, naredbom odre\u0111en broj stranica za \u010ditanje umesto celovitih knjiga.<\/p>\n

– Samo poneko se buni – prime\u0107uje na\u0161 sagovornik. – „Ustanak“ je podignut zbog velike pesnikinje, ali treba objaviti „rat“ svima koji spre\u010davaju da u \u0161kolskim programima budu vode\u0107i srpski pisci.<\/p>\n

ZNAJU VI\u0160E STRANIH NEGO SRPSKIH RE\u010cI<\/b><\/p>\n

Akademik Vuksanovi\u0107 isti\u010de da je prema dostupnim spiskovima iz \u0161kolskog programa sklonjeno pedesetak naslova:<\/p>\n

– Dok spisak \u010ditamo, doista nije jasno da li je to poznata osveta ponavlja\u010da ili zla namera. Svi smo obavezni da ukazujemo gde je leglo izrugivanja srpskom jeziku i knji\u017eevnosti na tom jeziku. Nisu sklonjeni samo Gunduli\u0107 i Desanka. Imenik je dug, a postupak neuk.<\/p>\n

Neophodno je utvrditi da li je re\u010d o nesporazumu, a potom protresti ceo sistem srpske prosve\u0107enosti, smatra Vuksanovi\u0107:<\/p>\n

– Za polupismenost \u0161kolovanog dela na\u0161eg sveta nisu krivi komisija i zavod koji komisiju sastavlja. Krivica je zajedni\u010dka. Me\u0111u nama ogromnom brzinom raste broj ljudi koji znaju vi\u0161e stranih nego srpskih re\u010di. Nije pismen ko zna gde se stavlja ta\u010dka ve\u0107 onaj ko ima jasnu misao ispred stavljene ta\u010dke. Jezik se u\u010di \u010ditanjem dobrih knjiga. To je temelj u\u010denosti. Ko to ne zna ostao je bez prve cigle u svojoj ku\u0107i.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ljiljana BEGENI\u0160I\u0106 | 15. jun 2020 Izbacivanje dubrova\u010dke knji\u017eevnosti iz \u0161kolskih programa zna\u010dilo bi odricanje od autora \u010dija su se dela odvajkada izu\u010davala kao deo srpske pisane re\u010di „Osman“ Ivana Gunduli\u0107a DOK se mi odri\u010deno na\u0161ih pisaca, velikana koji su vekovima pripadali srpskoj knji\u017eevnoj ba\u0161tini, Hrvati „grabe“ i ono \u0161to ne pripada njihovom kulturnom nasle\u0111u. […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23133"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=23133"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23133\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23134,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23133\/revisions\/23134"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=23133"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=23133"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=23133"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}