{"id":2975,"date":"2015-02-06T09:30:10","date_gmt":"2015-02-06T08:30:10","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=2975"},"modified":"2015-02-06T09:37:22","modified_gmt":"2015-02-06T08:37:22","slug":"sud-nije-video-masakr-u-lici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=2975","title":{"rendered":"Sud u Hagu nije video masakr u Lici"},"content":{"rendered":"

J. MATIJEVI\u0106<\/span> | 05. februar 2015.<\/p>\n

\n
\n

\"tl_files\/ug_jadovno\/img\/otadzbinski_rat\/nove\/medacki-dzep.jpg\"<\/p>\n<\/div>\n

 <\/p>\n

<\/h1>\n<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
\nZAPIS GENERALA KOTA<\/b> – POSLE trodnevnih borbi i, prakti\u010dno, direktnog sukoba me\u0111unarodnih snaga i hrvatske vojske, kanadski general \u017dan Kot, tada\u0161nji komandant Unprofora, po ulasku u Meda\u010dki d\u017eep zabele\u017eio je: „U selima kroz koja sam pro\u0161ao vi\u0161e nema znakova \u017eivota, ni ljudi, ni \u017eivotinja, a razaranje je potpuno, sistematsko i namerno“<\/p>\n<\/div>\n

NESPORNO je, tvrde pravnici, da presudom Me\u0111unarodnog suda pravde u Hagu Zagreb nije uspeo da doka\u017ee genocidne namere srpske strane u ratnim sukobima. S druge strane, iako protivtu\u017eba Srbije nije usvojena, najvi\u0161a pravna institucija UN potvrdila je da su hrvatske snage po\u010dinile masovne zlo\u010dine prema Srbima u Hrvatskoj. Ali, de\u0161avanja u Meda\u010dkom d\u017eepu su, kako je naveo i predsednik Tomislav Nikoli\u0107, „po svim elementima bi\u0107a krivi\u010dnog dela genocida eklatantan primer njegovog \u010dinjenja“<\/p>\n

Poznata i kao „Krvavi septembar u Lici“ ili kao akcija „Spr\u017eena zemlja“, operacija Meda\u010dki d\u017eep je bila \u010dak tre\u0107i napad hrvatskih snaga na podru\u010dje Republike Srpske Krajine, koje je u to vreme vi\u0161e od godinu dana bilo pod za\u0161titom Unprofora. U svirepoj akciji koja je po\u010dela u rano jutro 9. septembra 1993. godine, hrvatska vojska i policija sravnili su i oplja\u010dkali srpska podvelebitska sela Divoselo, \u010citluk i Po\u010ditelj. Ubili su 88 Srba, od kojih 36 civila, a me\u0111u njima 17 \u017eena.<\/p>\n

– Spavali smo kada su u petnaest do \u0161est prve tenkovske granate zasule \u010citluk – pri\u010da za „Novosti“ \u0110ukan Pjeva\u010d iz Kleka kod Zrenjanina. – Bunovni, zate\u010deni i isprepadani, u pid\u017eamama pobegli smo u konobu. A kada smo za\u010duli zvuke tenkova, nastali su op\u0161ta panika i be\u017eanija. Otac Stevo se nekako zagubio i tog jutra videli smo ga poslednji put. Znamo da je ubijen i da su hrvatski bojovnici njegovo telo obesili o drvo, a potom na njemu ve\u017ebali precizno ga\u0111anje no\u017eevima. Jo\u0161 mu kosti nismo prona\u0161li…<\/p>\n

<\/div>\n

\u0110ukan prekida pri\u010du. Posle du\u017ee pauze, uz dubok uzdah nastavlja:<\/p>\n

– Majka Zorka, supruga Radojka, ja i na\u0161i sinovi Sr\u0111an i Veljko, bosonogi, jedva smo se domogli prvo Po\u010ditelja, pa potom Metka. Kad god se setim tog jutra uvek se pitam kako smo uop\u0161te izbegli ki\u0161u granata koja nas je neprekidno zasipala. Kako smo koji korak napravili, padalo ih je sve vi\u0161e. \u010culi su se cika, pla\u010d, zapomaganje. Ose\u0107ali smo i miris paljevine. Kako izgleda kad neko krene da sprovodi operaciju „spr\u017eena zemlja“, ne mo\u017ee se opisati re\u010dima. Ni slike ne mogu da govore ono \u0161to se pro\u017eivi i pre\u017eivi. Spr\u017eili su taj na\u0161 komad zemlje da se nikad ne vratimo. Ni mi, ni niko na\u0161, ni niko drugi – te\u0161ko pri\u010da \u0110ukan Pjeva\u010d.<\/p>\n

A u te krajeve, niko se nije vratio ni dan-danas. Zemlja spr\u017eena 1993. danas je pusta, nema \u017eive du\u0161e.<\/p>\n

– Danas u Po\u010ditelju i \u010citluku \u017eivi samo po jedan starac – dodaje Dragan Pjeva\u010d, advokat iz Beograda, predsednik Koordinacije srpskih udru\u017eenja porodica nestalih. – \u017delim, tako\u0111e, da naglasim i podsetim da u ovoj stravi\u010dnoj akciji nije bilo ranjenika. Svi su ubijeni, i to ritualno, stravi\u010dno. U rezultatima prvih obdukcija pisalo je, na primer, razbijena lobanja, prostrelne rane iz neposredne blizine, odse\u010deni prsti. Posredi je, dakle, bilo sistematsko ubijanje zarobljenih i ranjenih. Pripadnici Unprofora kasnije su izvukli jo\u0161 18 le\u0161eva, od kojih je ve\u0107ina izmasakrirana ili zapaljena.<\/p>\n

Dragan Pjeva\u010d ka\u017ee da je ritualno ubijena i njegova majka Boja. Posle 18 dana njeno telo je prona\u0161ao sin Nikola. Razbijene lobanje, bez tri prsta…<\/p>\n

Posle istrage koju je vodilo do 2004, Tu\u017eila\u0161tvo Ha\u0161kog tribunala podiglo je optu\u017enice po komandnoj odgovornosti protiv generala Janka Bobetka, na\u010delnika General\u0161taba Hrvatske vojske, generala Rahima Ademija, komandanta Vojnog podru\u010dja Gospi\u0107 i generala Mirka Norca, komandanta Devete gardijske brigade. Bobetku optu\u017enica nije uru\u010dena, jer je preminuo aprila 2003.<\/p>\n

– Nije bilo ni su\u0111enja u Ha\u0161kom tribulanu, jer je slu\u010daj septembra 2005. preba\u010den hrvatskom pravosu\u0111u, koje je optu\u017enicu podiglo 22. novembra 2006. godine – podse\u0107a Dragan Pjeva\u010d. – Su\u0111enje je po\u010delo u junu 2007, a zavr\u0161ilo se godinu kasnije. Ademi je oslobo\u0111en, a Norac osu\u0111en na jedinstvenu kaznu od sedam godina zatvora zbog nespre\u010davanja ubistava civila, plja\u010dkanja imovine i ubijanja i mu\u010denja ratnih zarobljenika. Da paradoks bude ve\u0107i, u obrazlo\u017eenju njihove presude hrvatski sud je kao odgovorne za genocid u Meda\u010dkom d\u017eepu ozna\u010dio Davora Domazeta Lo\u0161a, izaslanika na\u010delnika Glavnog \u0161taba Hrvatske vojske i \u017deljka Sa\u010di\u0107a, pukovnika specijalne policije. Protiv njih, me\u0111utim, nikada nije pokrenuta bilo kakva istraga, niti ih ko pominje…<\/p>\n

RAZLIKA SA ETNI\u010cKIM \u010cI\u0160\u0106ENjEM <\/b>PO re\u010dima dr Bojana Milisavljevi\u0107a, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, genocid je najte\u017ei zlo\u010din protiv etni\u010dke, nacionalne, verske ili rasne grupe, a ka\u017enjivi su i svi oblici sau\u010desni\u0161tva. Etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje je, pak, ratni zlo\u010din u smislu individualne krivi\u010dne odgovornosti. Osim toga, nagla\u0161ava Milisavljevi\u0107, etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje nije jedna od samostalnih radnji zlo\u010dina genocida. – Kada je re\u010d o dr\u017eavama, nikada nijedna nije osu\u0111ena za genocid. U slu\u010daju individualne odgovornosti, pred Ha\u0161kim tribunalom, za genocid su osu\u0111eni Radislav Krsti\u0107, Vujadin Popovi\u0107, Ljubi\u0161a Beara, Drago Nikoli\u0107 i Zdravko Tolimir.<\/p>\n

ZVERSKI ZLO\u010cINI<\/b><\/p>\n

TOKOM su\u0111enja Ademiju i Norcu, \u010dula su se svedo\u010denja o monstruoznim zlo\u010dinima i i\u017eivljavanju nad Srbima, kao \u0161to su nabijanje \u017eene na kolac, odsecanje glave, rasporivanje i bacanje \u017eena u ku\u0107e a zatim spaljivanje, ga\u0111anje no\u017eem retardiranog mladi\u0107a koji je obe\u0161en naglava\u010dke itd. Dokazano je, tako\u0111e, da je u napadu iskori\u0161\u0107eno \u010detiri puta vi\u0161e artiljerijskih granata od potrebnog broja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

J. MATIJEVI\u0106 | 05. februar 2015.   ZAPIS GENERALA KOTA – POSLE trodnevnih borbi i, prakti\u010dno, direktnog sukoba me\u0111unarodnih snaga i hrvatske vojske, kanadski general \u017dan Kot, tada\u0161nji komandant Unprofora, po ulasku u Meda\u010dki d\u017eep zabele\u017eio je: „U selima kroz koja sam pro\u0161ao vi\u0161e nema znakova \u017eivota, ni ljudi, ni \u017eivotinja, a razaranje je potpuno, […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2975"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2975"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2975\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2979,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2975\/revisions\/2979"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2975"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2975"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2975"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}