{"id":350,"date":"2009-12-14T08:35:21","date_gmt":"2009-12-14T07:35:21","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=350"},"modified":"2009-12-14T08:35:21","modified_gmt":"2009-12-14T07:35:21","slug":"sila-prava-protiv-prava-sile","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=350","title":{"rendered":"Sila prava protiv prava sile"},"content":{"rendered":"
\n
<\/div>\n<\/p><\/div>\n

Desetodnevna rasprava 28 zemalja sveta o (ne)legalnosti secesije Kosova koja se vodila pred Me\u0111unarodnim sudom pravde u Hagu nije donela nikakva iznena\u0111enja ali je savim izvesno sudijama ovog suda ostavila u zadatak da odlu\u010de \u0161ta je starije – koko\u0161ka ili jaje, to jest, pravo na samoopredeljenje ili teritorijalni integritet i suverenitet.<\/p>\n

<\/p>\n

I jedno i drugo crpe svoje pravo iz Povelje UN, a epilog ove rasprave zna\u0107e se polovinom naredne godine, kada bi sud trebalo da iznese savetodavno mi\u0161ljenje, koje, da podsetimo nije obavezuju\u0107e za dr\u017eave. Do tada, malo koji stru\u010dnjak usu\u0111uje se da daje prognoze o ishodu, mada se sve vi\u0161e veruje da \u0107e pitanje koje je Srbija, to jest, Generalna skup\u0161tina UN, postavila pred 15 \u010dlanova sudskog ve\u0107a MSP: \u201eDa li je jednostrano progla\u0161enje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa me\u0111unarodnim pravom\u201c – ostati bez jasnog odgovora. Kako god bilo, nema sumnje da se pred MSP odigrao istorijski proces za koji se ne bez razloga, tvrdi da \u0107e u potpunosti promeniti tokove do sada poznatog i priznatog me\u0111unarodnog prava.<\/p>\n

Beograd – Pri\u0161tina<\/p>\n

Legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, pored vlasti u Pri\u0161tini, podr\u017ealo je 14 dr\u017eava – Albanija, Nema\u010dka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD, Finska, Francuska, Jordan, Norve\u0161ka, Holandija i Velika Britanija.<\/p>\n

Dvanaest dr\u017eava – Argentina, Azerbejd\u017ean, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar, \u0160panija, Rusija, Rumunija, Venecuela i Vijetnam – ocenilo je, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kr\u0161enje me\u0111unarodnog prava. Raspravu su otvorili predstavnici Beograda i Pri\u0161tine, prvog dana decembra, su\u010deljavanjem argumenata o\u010dekuju\u0107i, svaka za sebe, da \u0107e savetodavno mi\u0161ljenje suda i\u0107i njima u korist.<\/p>\n

Delegacija Srbije, na \u010delu sa ambasadorom Srbije u Parizu Du\u0161anom Batakovi\u0107em, poru\u010dila je da jednostrana deklaracija nezavisnosti Kosova predstavlja izazov svetskoj organizaciji (UN) i njenom autoritetu, a naro\u010dito njenoj sposobnosti da ubudu\u0107e deluje na ostvarenju jednog od svojih osnovnih na\u010dela – odr\u017eanju mira i bezbednosti. Tim Srbije istakao je i da o\u010dekuje da \u0107e sud svoje savetodavno mi\u0161ljenje zasnovati isklju\u010divo na me\u0111unarodnom pravu, nezavisno od politi\u010dkih konsideracija i odnosa mo\u0107i izme\u0111u pojedinih dr\u017eava, kao i da ne\u0107e dozvoliti uru\u0161avanje osnovnih principa na kojima je zasnovan me\u0111unarodni poredak – suverenitet i teritorijalni integritet dr\u017eava, ali i spremnost za povratak pregovara\u010dkom stolu.<\/p>\n

\n
\n

Pitanja koja su dominirala u debati pred MSP<\/strong><\/p>\n

Secesija je politi\u010dki \u010din, a Me\u0111unarodno pravo ne reguli\u0161e pitanja secesije, pa samim tim ni Me\u0111unarodni sud pravde nije nadle\u017ean da odlu\u010duje o ovom pitanju.
Pravo naroda na samoopredeljenje ne mo\u017ee se posmatrati samo u kontekstu dekolonizacije, kada su se kolonije osloba\u0111ale tu\u0111inske vlasti, ve\u0107 i kao univerzalno demokratsko pravo. Protivnici, s druge strane, insistiraju da se prevashodno mora voditi ra\u010duna o o\u010duvanju teritorijalnog integriteta dr\u017eava, jer u suprotnom prete nestabilnost i haos u me\u0111unarodnim odnosima.
Grupa zemalja, kao i Pri\u0161tina, tvrdi da Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 ne spre\u010dava nezavisnost Kosova, ve\u0107 da je njome predvi\u0111en politi\u010dki proces koji je trebalo da omogu\u0107i pronala\u017eenje kona\u010dnog re\u0161enja i da je jednostrano progla\u0161enje bilo iznu\u0111eno zbog blokade Srbije. Druga grupa zemalja i Beograd insistiraju da se u Rezoluciji 1244 nigde ne pominje nezavisnost Kosova kao opcija, ve\u0107 da je re\u0161enje mogu\u0107e samo dogovorom obe strane.
Pristalice nezavisnosti Kosova ukazuju i na drasti\u010dna kr\u0161enja prava Albanaca po\u010dev od ukidanja autonomije 1989, pa do nasilja i proterivanja 1998-1999, kao osnov za nezavisnost Kosova, \u0161to, po njima, reguli\u0161u i razli\u010diti me\u0111unarodni dokumenti – otcepljenje kao lek (remedial secession). Zemlje koje se protive nezavisnosti Kosova isti\u010du da kr\u0161enje prava Albanaca ne mo\u017ee da bude izgovor za secesiju, ve\u0107 je trebalo ta prava uspostaviti. Po njima, Rezolucija 1244 je ve\u0107 osiguravala dovoljnu autonomiju Kosova u prelaznom periodu uz nadgledanje Ujedinjenih nacija dok se ne prona\u0111e re\u0161enje.
Kosovo je jedinstveni slu\u010daj, koji je proizi\u0161ao iz nasilnog raspada biv\u0161e Jugoslavije, tvrde oni koji su zastupali interes Pri\u0161tine, te je na osnovu Ustava SFRJ iz 1974, bilo direktno zastupljeno u Federaciji i, kao i ostale federalne jedinice, imalo je pravo na samoopredeljenje. Beograd i zemlje koje podr\u017eavaju Srbiju ukazuju da je ta\u010dno da je Kosovo imalo ista prava kao i republike, osim jednog – da se otcepi.<\/p>\n

Mogu\u0107i fijasko Srbije<\/strong><\/p>\n

Sr\u0111a Trifkovi\u0107, direktor Instituta za me\u0111unarodne odnose u Ilinoisu, SAD: – Nije bilo iznena\u0111uju\u0107ih izlaganja, ali upada u o\u010di da su zemlje koje su podr\u017eavale Pri\u0161tinu svoje prezentacije izlagale tako jednoli\u010dno kao da su ih uzeli sa istog sajta i stilski ih prilagodili svom maternjem jeziku. Su\u0161tinsko pitanje po meni je da li je srpska diplomatija napravila sudbinsku gre\u0161ku uzdaju\u0107i se u savetodavnu odluku ovog suda? Li\u010dno strahujem da \u0107e ambivalentna odluka MSP predstavljati te\u017eak udarac strategiji Beograda, jer moram da podsetim da ovaj sud nije na\u0161ao za shodno da odluku Pri\u0161tine od 17. februara 2008. godine proglasi ni\u0161tavnom. \u010cinjenica je, tako\u0111e, da protok vremena ne ide na ruku Srbiji jer tempo priznanja pri\u0161tinskog entiteta preti ubrzanim ritmom, koji \u0107e na inerciji dobiti posle izja\u0161njavanja suda. Me\u0111unarodno pravo, je na\u017ealost, fluidna umetnost mogu\u0107eg koja zavisi od odnosa mo\u0107i na svetskoj sceni. To je Vlada Srbije trebalo da zna, pa je za o\u010dekivati da, usled fijaska koji sledi, ministar spoljnih poslova Srbije, kao \u010din \u010dasti, treba da podnese ostavku – navodi dr Trifkovi\u0107.<\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/div>\n

S druge strane, delegacija iz Pri\u0161tine, na \u010delu sa Skenderom Hisenijem, branila je secesiju Kosova tvrdnjom da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti \u201evolja kosovskog naroda\u201c, istovremeno odbacuju\u0107i bilo kakvu mogu\u0107nost za otvaranje novih pregovora o statusu.<\/p>\n

Predstavnici zemalja koje su me\u0111u prvima priznale Kosovo – Nema\u010dka, Saudijska Arabija i Albanija, drugog dana rasprave izneli su istovetan stav da \u201esecesija Kosova nema ni\u0161ta sa me\u0111unarodnim pravom, jer ono ne reguli\u0161e secesiju\u201c pa, prema njihovom tuma\u010denju, \u201eona nije zabranjena\u201c.<\/p>\n

\u00a0Autor<\/p>\n

Glas javnosti <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Desetodnevna rasprava 28 zemalja sveta o (ne)legalnosti secesije Kosova koja se vodila pred Me\u0111unarodnim sudom pravde u Hagu nije donela nikakva iznena\u0111enja ali je savim izvesno sudijama ovog suda ostavila u zadatak da odlu\u010de \u0161ta je starije – koko\u0161ka ili jaje, to jest, pravo na samoopredeljenje ili teritorijalni integritet i suverenitet.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/350"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=350"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/350\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=350"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=350"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=350"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}