{"id":360,"date":"2009-12-28T08:13:51","date_gmt":"2009-12-28T07:13:51","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=360"},"modified":"2009-12-28T08:13:51","modified_gmt":"2009-12-28T07:13:51","slug":"ne-bi-bilo-rata-da-alija-nije-mutio","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=360","title":{"rendered":"Ne bi bilo rata da Alija nije mutio"},"content":{"rendered":"
\n
<\/p>\n

Radovan Karad\u017ei\u0107 u sudnici<\/p>\n<\/div>\n

ONO \u0161to su moja porodica, prijatelji i mnogi nedu\u017eni ljudi pro\u017eiveli za vreme mog skrivanja, isto je kao u vreme Gestapoa – ovom re\u010denicom zapo\u010dinje ekskluzivni intervju za \u201eNovosti\u201c prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karad\u017ei\u0107, koji je godinama bio jedan od najtra\u017eenijih ha\u0161kih begunaca. Posle godinu i po dana provedenih u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, u pauzi priprema za \u201eproces stole\u0107a\u201c, na\u0161ao je vremena da prvi put, posle vi\u0161e od 13 godina, govori za neki od srpskih medija.
* Kako ste podnosili optu\u017ebe da su Srbi bili taoci va\u0161eg skrivanja?<\/strong>
– Jako te\u0161ko. Nije re\u010d samo o porodici, nego i drugim potpuno nedu\u017enim ljudima, prijateljima, pa \u010dak i nepoznatim, nepravedno optu\u017eivanim za pomaganje. Na\u0161 paroh Jeremija Starovlah i njegov sin Aleksandar su jedva pre\u017eiveli, mnogi su propali ekonomski, psihi\u010dki, porodi\u010dno. Tim ljudima i mojoj porodici, moji progonitelji i ja dugujemo mnogo, jer su te patnje nezaslu\u017eene i nezamislive u civilizovanom svetu. Bin Ladenov brat trguje sa Zapadom, i to je, mo\u017eda, i normalno, sinovi ratnih vo\u0111a drugih strana u na\u0161em sukobu bave se politikom i biznisom naveliko, a moja porodica je pro\u0161la kroz pakao. Mo\u017ee do\u0107i vreme da se Staljinu svi izvinimo – bar nije imao potrebe za hipokrizijom i perfidijom.
* Va\u0161e skrivanje i danas izaziva mnogo pa\u017enje. Za\u0161to ste izabrali ba\u0161 taj na\u010din skrivanja?<\/strong>
– Dugo sam se dr\u017eao daleko od gradova, i od porodice i prijatelja. Jedno vreme, dok su to zakoni dozvoljavali, sa znatnim obezbe\u0111enjem. Zatim sam morao da budem sam, a za rutinsku kontrolu i legitimisanje potrebni su vam uverljivi papiri, i tako je do\u0161lo do novog imena.
* Da li je ideja da budete doktor Dragan Dabi\u0107 va\u0161a?<\/strong>
– Moje ime je u slovenskoj mitologiji epikleza, prizivanje boga Daboga, hromog Dabe, pa sam tako, \u0161ale radi, izabrao prezime. Radnu verziju komedije \u201eSitovacija\u201c potpisivao sam kao Daba \u0160on, a to ime krije i mogu\u0107nost \u010ditanja Da, ba\u0161 on, kao \u0161to i \u201eSitovacija\u201c krije vi\u0161e \u010ditanja: Sit ovacija, Sit ova CI(J)A – itd. Besposlen pop jari\u0107e krsti.
* Iako je doktor Dabi\u0107 bio pojava koja skre\u0107e pa\u017enju, niko nije uspeo da vas prepozna. U \u010demu je bila tajna va\u0161eg skrivanja?<\/strong>
– Nije mi se desilo da me u Srbiji negde legitimi\u0161u. Bio sam uzoran gra\u0111anin, nisam prelazio ulicu na crveno i izbegavao sam doga\u0111aje o kojima bi \u010dovek morao svedo\u010diti, i nikome nisam bio zanimljiv. Morao sam zara\u0111ivati za \u017eivot, pa je identitet bio neophodan.
* Kraj je usledio krajem jula pro\u0161le godine kada su vas uhapsili. Oko toga je bilo mnogo kontroverzi, koja je prava verzija?<\/strong>
– O tome ne znam mnogo, osim da sam \u201eih\u201c osetio negde po\u010detkom juna, ali sam mislio da preterujem. Kad su bili sigurni ko sam, nisu dugo \u010dekali.
* Optu\u017eili ste ameri\u010dkog diplomatu Ri\u010darda Holbruka da vam je u ime SAD dao amnestiju od Ha\u0161kog tribunala u zamenu za va\u0161e povla\u010denje iz politike, ali da ga nije ispo\u0161tovao. Jeste li kona\u010dno prona\u0161li dokaz o ovom sporazumu?<\/strong>
– Ni kod koga ko se bavio tim pitanjem vi\u0161e nema nikakve sumnje da je sporazum sklopljen. Kad je to postalo nesporno, postavilo se pitanje da li je ambasador Holbruk imao ovla\u0161\u0107enje da sklopi sporazum, a kad smo dokazali da je delovao s ovla\u0161\u0107enjima cele me\u0111unarodne zajednice, ali stvarne, a ne fiktivne, u bliskoj saradnji sa Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, onda je razlog odbijanja bio izostanak rezolucije SB UN o toj stvari. Pa, nisam ja mogao da iniciram rezoluciju. To je Holbrukov deo posla, mada nije jasno za\u0161to bi bila potrebna rezolucija.
* Kako su izgledali va\u0161i pregovori sa Holbrukom? Jeste li mu, zaista, verovali?<\/strong>
– On je veoma ozbiljno mislio o svemu \u0161to je radio sa nama, razgovarao uz puno uva\u017eavanje, vidi se to iz nekih dnevni\u010dkih zapisa o na\u0161im susretima. Ne razumem za\u0161to je njegova retorika bila druga\u010dija, mada nam je on rekao da \u0107e retorika ostati neko vreme o\u0161tra. Uveren sam da bi ispunio svoju obavezu, da je mogao, ali on to ne\u0107e da prizna, a to nije lepo. On je, pre svega, bio pragmati\u010dan, uporan i nasilan, ali je bio svestan prave prirode konflikta. Bio je potpuno svestan da mi nismo \u201eratni zlo\u010dinci\u201c, ina\u010de, ne bi ni pregovarao sa nama.
* Da li ste i vi u\u010destvovali u stvaranju Dejtonskog sporazuma?<\/strong>
– Sa Holbrukom smo, posle dugog rada i u punom razumevanju, postavili temelje \u201eDejtona\u201c u prvih \u0161est principa, koji su, kasnije, u ovoj ameri\u010dkoj bazi znatno izmenjeni. Neke istine koje je Holbruk saop\u0161tio muslimanskoj strani, i danas stoje, i jo\u0161 su izvor nevolja, i bi\u0107e sve dok ne bude jasno da se ni\u0161ta ne mo\u017ee menjati bez konsenzusa. Neka neko proba da ukine ili ograni\u010di Flandriju, Kataloniju, Severnu Irsku, bilo koji kanton u \u0160vajcarskoj!
* Kako su Bo\u0161njaci pristali na dogovor?<\/strong>
– Pred \u201eDejton\u201c, kad je odlu\u010deno da se sklopi mir, Holbruk je rekao bo\u0161nja\u010dkom lideru Aliji Izetbegovi\u0107u, da ka\u017ee da li \u017eeli trideset odsto vlasti na sto posto Bosne, ili \u017eeli sto odsto vlasti na trideset procenata Bosne. Sto odsto vlasti nad sto posto Bosne ne mo\u017ee dobiti! Dakle, otvorio mu je perspektivu dublje podele, kakvu je Izetbegovi\u0107 \u017eeleo od po\u010detka. To mu je ponovio i ambasador Karl Bilt. Ali, nekakve sile, neke tajne grupe terale su Izetbegovi\u0107a da tra\u017ei nemogu\u0107e, neprihvatljivo hri\u0161\u0107anskoj ve\u0107ini, koju \u010dine Srbi i Hrvati, uz ostale. A to je sva su\u0161tina na\u0161e tragedije, kako onda, tako i danas.
* Koje su sve opcije postojale za BiH i da li se rat mogao izbe\u0107i?<\/strong>
– Za nas je bila najbolja opcija opstanak Jugoslavije, <\/div>\n

ma kolika ona bila, a to je bilo i stanovi\u0161te SDA sve do kraja januara 1991. Onda se ne\u0161to desilo sa Izetbegovi\u0107em, trpeo je neke pritiske, i SDA je krenula silovito i nasilno ka nezavisnosti. Pre toga, mi nismo imali nikakvih planova koje drugi ne bi prihvatili: nova organizacija zajednica op\u0161tina, iz ekonomskih razloga, bilo je sve \u0161to smo hteli, \u0161to smo deklarisali i pre izbora, a SDA se tome nije protivila.
Ali, kad je SDA krenula u uni\u0161tavanje zajedni\u010dke dr\u017eave, sa ciljem pot\u010dinjavanja Srba u unitarnoj BiH, mi smo izabrali svoj legitiman put: preduzeli smo mere obezbe\u0111enja opstanka kroz osiguranje konstitutivnosti i suverenosti tamo gde smo bili suverena ve\u0107ina.
* Kako su Bo\u0161njaci gledali na takav razvoj situacije?<\/strong>
– Tu ideju ve\u0107inske suverenosti nam je dao Izetbegovi\u0107 jo\u0161 pre izbora. Na jednom velikom mitingu, mislim, u Zenici, Izetbegovi\u0107 je rekao: \u201eAko Hrvatska ostaje u Jugoslaviji, i mi ostajemo u Jugoslaviji. Ako Hrvatska izlazi iz Jugoslavije, i mi izlazimo iz Jugoslavije. Ako ne mo\u017ee iz Jugoslavije iza\u0107i cela Bosna, mogu oni njeni delovi koje mi mo\u017eemo prosperitetno kontrolisati.\u201c Kad je izbila kriza, pitao sam ga \u0161ta je to zna\u010dilo. Rekao je da nije vreme da govori o tome, ali je posle nekoliko dana sasvim iznenada, na bilateralnim pregovorima Srba i muslimana iz SDA, predlo\u017eio podelu Bosne. Postoje autenti\u010dni dokazi o tome, i kod mene, i kod Tu\u017eila\u0161tva, i kod pokojnog osniva\u010da SDA Adila Zulfikarpa\u0161i\u0107a, koji u knjizi iz 1991. pi\u0161e da ga je Izetbegovi\u0107 dva puta silno upla\u0161io, predla\u017eu\u0107i da \u201eSrbi uzmu svoje, Hrvati svoje, a mi muslimani svoje\u201c.
* Za\u0161to su propali Kutiljerov plan i Istorijski dogovor Srba i muslimana?<\/strong>
– Izetbegovi\u0107 je u po\u010detku prihvatao spasonosna re\u0161enja, kao formulu 4 plus 2 (4 u federaciji, dva u konfederaciji) i istorijski srpsko-muslimanski sporazum, do koga su u leto 1991. godine do\u0161li Zulfikarpa\u0161i\u0107 i Filipovi\u0107. Zaklju\u010dak je bio da je za muslimane najbolje da ostanu u Jugoslaviji kolika god ona bila. Abdi\u0107 nikad nije bio protiv o\u010duvanja Jugoslavije, samo da se sa\u010duva mir. Zajedni\u010dke mitinge SDS i MBO odu\u0161evljeno su pozdravljali i Srbi, i muslimani, i Kutiljeirov plan pred rat Izetbegovi\u0107 je prvo podr\u017eao, a 1993. je sa Kraji\u0161nikom \u010dak i potpisao deklaraciju da nakon \u0161to muslimani dobiju 30 odsto teritorije, Srbi mogu da se otcepe i pripoje kome ho\u0107e. Sa mnom je sasvim dobro sara\u0111ivao na pravljenju mapa, daju\u0107i konstruktivne predloge da \u201e\u0161to manje nas ostane kod vas, i \u0161to manje vas kod nas\u201c, tj. da mape budu \u0161to pravednije, bez obzira na op\u0161tinske granice. Verovao sam da ima autenti\u010dnu \u017eelju da do\u0111e do svog cilja, koji bi prihvatili i Srbi i Hrvati. Da je izdr\u017eao pritiske, bio bi junak i Srba, i Hrvata, i muslimana.
* Za\u0161to je brzo menjao mi\u0161ljenja i stavove? Zbog pritisaka Zapada ili islamskih zemalja?<\/strong>
– U svim tim prilikama neka mra\u010dna sila ga je naterala da za nekoliko sati odustane i pokvari priliku. Oni koji su bili oko njega bolje znaju ko je bila ta tajanstvena sila. Jednom, posle povratka iz Nema\u010dke, rekao je profesoru Koljevi\u0107u i meni (mo\u017eda su u na\u0161em dru\u0161tvu bili Mom\u010dilo Kraji\u0161nik ili Biljana Plav\u0161i\u0107), da je dobio ponudu koju ne sme da odbije, i da mora da ide ka nezavisnosti. Ovo mo\u017ee da zvu\u010di kao Izetbegovi\u0107eva rehabilitacija, ali ovo vi\u0161e nije politika, a istina je istina, svi joj dugujemo.
* Kako idu pripreme za proces i na \u010demu \u0107e se zasnivati va\u0161a odbrana?<\/strong>
– Moja odbrana zasniva\u0107e se na istini, na izno\u0161enju najve\u0107eg mogu\u0107eg obima istine. Svestan sam da se \u201eobi\u010dajno pravo\u201c manje osvr\u0107e na utvr\u0111ivanje istine, a vi\u0161e na borbu argumenata optu\u017ebe i odbrane, \u0161to je, po mom mi\u0161ljenju, svojevrstan \u201elarpurlartizam\u201c. Verovatno je na\u0161e nerazumevanje razlike izme\u0111u pravosudnih sistema izvor mnogih problema za optu\u017eene. Na primer, u na\u0161em sistemu postoji istraga suda, koji nepristrasno sakupi sve \u010dinjenice pre podizanja optu\u017enice. U zapadnom sistemu postoji tu\u017eila\u010dka istraga, pa odbrana treba da uradi svoj istra\u017eni deo, a ko to ne zna i propusti da uradi, na\u0111e se u te\u0161ko\u0107ama da predstavi svoj slu\u010daj. Sudsko ve\u0107e meri ono \u0161to na sto iznesu dve strane. A, istina je, vide\u0107e ceo svet, dijametralno suprotna od slike koja je stvorena. I zato je ovaj proces deo Bo\u017eije pravde, i on \u0107e celu krizu osvetliti i razjasniti. <\/p>\n

OKRU\u017dEN SAM MIRNIM LJUDIMA<\/font>
* KAKO provodite dane u ha\u0161kom pritvoru?<\/strong>
– Me\u0111u osobljem nisam sreo nervoznu ili netrpeljivu li\u010dnost. Miran, zadovoljan i civilizovan svet. Ima dosta prilike za sport, i to sam upra\u017enjavao dok nisam o\u0161tetio ligamente, a i rad mi ne ostavlja prostora. Ima dovoljno vremena za \u0161etnje, za kreativno bavljenje umetnostima, ali kad se sami branite, u jednom trenutku morate odustati od svega toga. Dakle, vreme proti\u010de u radu.<\/p>\n

MO\u0106NE SILE SU HTELE OVAKO<\/font>
* KAKO se, po va\u0161em mi\u0161ljenju, mogao izbe\u0107i rat?<\/strong>
– Da su muslimane vodili neki drugi, npr. Adil Zulfikarpa\u0161i\u0107, Fikret Abdi\u0107 ili Dizdarevi\u0107i, pa \u010dak i Alija Izetbegovi\u0107 bez pritisaka \u201emladomuslimanske zavereni\u010dke grupe\u201c, kako ih naziva Zulfikarpa\u0161i\u0107, verujem da bi ceo Balkan danas izgledao druga\u010dije, i bio daleko od ove bede. Naravno, da je to dopustio poslednji ameri\u010dki ambasador u SFRJ Voren Cimerman i one sile kojima je taj rat bio potreban.<\/p>\n

SILAJD\u017dI\u0106 BI DA BUDE VEZIR<\/font>
* BO\u0160NJA\u010cKI ratni lider Haris Silajd\u017ei\u0107 jo\u0161 je u politici i \u010dini se da mirnim putem poku\u0161ava da dobije ono \u0161to nije mogao ratom?<\/strong>
– Ne bori se Haris Silajd\u017ei\u0107 za muslimansku sirotinju, jer ona ne bi vr\u0161ila tih 100 odsto vlasti, ve\u0107 on i njegovi pajta\u0161i, grupa koja je, i pored 15 milijardi dolara pomo\u0107i, dovela Federaciju u ekonomsku bedu. On se bori za uspostavljanje \u201epustog turskog\u201c, a da on bude vezir.<\/p>\n

STEKAO SAM STOTINU PRIJATELJA<\/font>
* KAKO ste uspeli da zapo\u010dnete potpuno novi \u017eivot, bez porodice, prijatelja?<\/strong>
– Desilo se da sam iz potpune nule, bez li\u010dne istorije, kao nova li\u010dnost, stvorio nekoliko stotina dobrih prijateljstava. To se u Beogradu, i pored svih njegovih nevolja, jo\u0161 uvek mo\u017ee, i to me podse\u0107a na Beograd pre 1978, pre nego \u0161to su postali vidljivi efekti Ustava iz 1974. A to je bio Beograd, grad bez premca u svetu! Bilo bi lepo da Beogra\u0111ani ponovo na\u0111u mir i ne dozvole da se pizma iz politike uvla\u010di u njihove \u017eivote. Porodice i prijateljstva, to je put!<\/p>\n

\u00a0Novosti – Du\u0161an STOJAKOVI\u0106, 27.12.2009 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Radovan Karad\u017ei\u0107 u sudnici ONO \u0161to su moja porodica, prijatelji i mnogi nedu\u017eni ljudi pro\u017eiveli za vreme mog skrivanja, isto je kao u vreme Gestapoa<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/360"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=360"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/360\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=360"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=360"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=360"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}