{"id":3871,"date":"2015-03-03T08:38:07","date_gmt":"2015-03-03T07:38:07","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=3871"},"modified":"2015-03-03T08:38:07","modified_gmt":"2015-03-03T07:38:07","slug":"srpska-katedra-nije-zelela-velikana-kosmonautike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=3871","title":{"rendered":"Srpska katedra nije \u017eelela velikana kosmonautike"},"content":{"rendered":"
Dragan VUJI\u010cI\u0106<\/span> | 02. mart 2015.<\/div>\n
\" <\/a><\/div>\n

NENAD Hrisafovi\u0107, sarajevsko dete, beogradski \u0111ak i in\u017eenjer koji je pisao standarde aerokosmonautike, ovih dana je privremeno u srpskoj prestonici. Penziju „\u017eivi“ u Bretanji, na moru. Glavni grad Srbije ga i dalje privla\u010di ba\u0161 kao i Isto\u010dno Sarajevo i Banjaluka na \u010dijim je ma\u0161inskim fakultetima hteo da predaje po penzionisanju. O svom tro\u0161ku!<\/p>\n

<\/div>\n

<\/p>\n

Sa fakulteta u Isto\u010dnom Sarajevu i Banjaluci, po\u010detkom pro\u0161le decenije nisu ni odgovorili na njegova pisma. Na beogradskom „Ma\u0161incu“ uz veliku pompu odr\u017eao je nekoliko predavanja, da bi mu zatim bilo saop\u0161teno da se \u010deka novi nastavni plan. Hrisafovi\u0107 je, ka\u017ee, imao \u017eelju da i\u0161koluje nekoliko docenata na ovim prostorima kako bi srpska nauka mogla da prati nove tehnolo\u0161ke iskorake u aerokosmonautici. Ta \u017eelja mu se nije ostvarila.<\/p>\n

Tokom svoje burne profesionalne karijere Nenad Hrisafovi\u0107 je 1986. postavljen za odgovornog in\u017eenjera za sintezu koncepcije evropske hipersoni\u010dne letelice „Hermes“ (ekvivalent ameri\u010dkom spejs-\u0161atlu), sa zadatkom re\u0161avanja problema povratka letelice na Zemlju. Nadao se novom profesionalnom uspehu. Evropska svemirska agencija (ESA) imala je tih godina veliki polet i planove da stigne Amerikance u vasioni, a „Hermes“ je, kao i \u0161atl, trebao da opslu\u017euje evropsku orbitalnu stanicu koja se gradila.<\/p>\n

Nemci nisu uspeli da izgrade stanicu, a Evropljani su odustali od „Hermesa“ posle potro\u0161enih milijardu dolara. Odustalo se izme\u0111u ostalog i zato jer je na\u0161 stru\u010dnjak upozoravao da je „Hermes“ srljanje u katastrofu. Vreme je pokazalo da je Hrisafovi\u0107 u pravu. Prvo je „\u010celend\u017eer“ imao nesre\u0107u 1984. godine, a „Kolumbija“ se raspala 2003. Tragedije su se dogodile i zbog razloga na koje je Hrisafovi\u0107 upozoravao u prora\u010dunima.<\/p>\n

– Ima trenutaka u istoriji kada industrija gura nauku u skok za koji ona nema snage – pri\u010da Hrisafovi\u0107. – Velike kompanije koje su radile za Evropsku svemirsku agenciju devedesetih \u017eelele su da kao i Amerikanci naprave vasionski brod za vi\u0161ekratnu upotrebu i iza „Hermesa“ su stajali giganti kao \u0161to su „Marsel Daso“, „Aerospe\u0161l“, „Dornije“, „MBA Mesr\u0161mit“, MPU… Njihovi in\u017einjeri su bili sigurni da je vreme za jedan ovakav brod. Me\u0111utim, u laboratorijama na Zemlji rezultati opitovanja bili su problemati\u010dni.<\/p>\n

Kako pri\u010da srpski in\u017eenjer, u ESA su tada imali eksperimentalne hipersoni\u010dne tunele za ispitivanje makete brodova u letu, ali ne i sertifikovane industrijske. To je bio ozbiljan problem, jer je postojala opasnost da merenja ne budu ta\u010dna. Naime, niko sa sigurno\u0161\u0107u nije mogao da izra\u010duna sile koje se javljaju na letelici koja se kre\u0107e brzinom 28.000 kilometara na sat, u orbiti 100 kilometara od Zemlje i ulazi u atmosferu.<\/p>\n

– Ulaskom u orbitu, u sudaru vazduha sa letelicom dolazi do disocijacije molekula vazduha na azot i kiseonik, a kiseonik je tu posebno opasan za strukturu letelice – obja\u0161njava Hrisafovi\u0107. – Pojednostavljeno, niko nije mogao pouzdano da zna \u0161ta se doga\u0111a sa materijalima od kojih je napravljen svemirski brod i koliko je bezbedan kada se ponovo vine u svemir.<\/p>\n

Nenad veli da nije on taj koji je predlagao da se stane sa „Hermesom“ (to bi se smatralo sabota\u017eom), ali je bio jedan od nekoliko ljudi koji su ozbiljno upozoravali da ovakvi brodovi, na ovom stepenu nauke, nisu bezbedni za ljudsku posadu.<\/p>\n

– Ameri\u010dki \u0161atlovi su tokom eksploatacije imali mnogo sre\u0107e – pri\u010da Hrisafovi\u0107. – Tako\u0111e, NASA je imala i sjajnog aerodinami\u010dara koji im je za \u0161atlove isprojektovao flaps (krilce na trbuhu letelice) za sletanje pod uglom od 25 stepeni, umesto 18 kako su pokazivala izra\u010dunavanja. Zahvaljuju\u0107i oprezu aerodinami\u010dara i ovom ve\u0107em uglu, nisu se dogodile katastrofe \u0161atlova pri sletanju, kakvih bi bilo da je ostalo po starom.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Kada je posle nesre\u0107e „Kolumbije“ 2003. godine, ameri\u010dka istra\u017ena komisija, sastavljena od njihovih najja\u010dih nau\u010dnika, iza\u0161la sa nalazima za\u0161to je do\u0161lo do udesa, Hrisafovi\u0107eve tvrdnje o nebezbednosti materijala kod ovakvih letelica dobile su potvrdu. U dramati\u010dnom zaklju\u010dku istrage o uzrocima pada „Kolumbije“, predsednik istra\u017ene komisije zamolio je NASA „u ime Boga i nacije“ da odustane od ovog projekta. Ameri\u010dka svemirska agencija je ukinula program spejs-\u0161atlova.<\/p>\n

– Bio sam zadovoljan \u0161to „nismo uspeli“ – obja\u0161njava Nenad. – Brod je brod, a ljudski \u017eivot vredi vi\u0161e od njega. Gospodin \u017dan-\u017dak Dardan, koji je i sada predsednik Evropske svemirske agencije, posle svega mi je u pismu odao priznanje da sam bio u pravu.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/b><\/div>\n

VELIKI MIKI ZDRAVKOVI\u0106<\/b><\/p>\n

Kada smo upitali Nenada Hrisafovi\u0107a da li u svetu savremene nauke imamo jo\u0161 nekog stru\u010dnjaka svetskog glasa, odgovorio je kao iz topa: Mom\u010dilo Miki Zdravkovi\u0107!<\/p>\n

– On je predavao na Ma\u0161inskom u Beogradu na Aeronautici do 1969. godine – pri\u010da Nenad. – Zatim je oti\u0161ao u Matemati\u010dki institut SANU, pa na Salfordski univerzitet u Man\u010desteru. Umro je iznenada 2007, zaboravljen od srpske nauke. Iza sebe je ostavio monumentalo nau\u010dno zave\u0161tanje.<\/p>\n

Kako pri\u010da na\u0161 sagovornik, Miki Zdravkovi\u0107 je bio „mali Tesla“. Re\u0161avao je probleme koji nastaju opstrujavanjem fliuda i vetra prilikom izgradnje naftnih platformi, nuklearnih elektrana, velikih mostova i bio je svetski autoritet broj jedan kada je trebalo graditi komplikovane gra\u0111evine na te\u0161kom terenu. Objavio je vi\u0161e od 100 nau\u010dnih radova, a neke od njih Japanci i Amerikanci smatraju „biblijom merenja i prora\u010duna“.<\/p>\n

NASA POVUKLA RU\u010cNU<\/b><\/p>\n

Uprkos katastrofi \u0161atlova i \u010dinjenici da su se pokazali nebezbednima za ljudsku posadu, NASA je 2004. godine raspisala konkurs za mini svemirski avion za vi\u0161ekratnu upotrebu, sa ljudskom posadom.<\/p>\n

– Po raspisanom konkursu iz Hjustona, iako u penziji, seo sam i napismeno obrazlo\u017eio za\u0161to je ovo neizvodljivo – pri\u010da Nenad Hrisafovi\u0107. – Pored ve\u0107 poznatih mana spejs-\u0161atla, njegova mini varijanta je imala dodatne tehni\u010dke pote\u0161ko\u0107e koje su zasad nepremostive. Tekst je prvo objavljen na srpskom jeziku u \u010dasopisu „Tehnika“, a potom je preveden i poslat u Ameriku i u druge centre. Vratilo mi se dosta pisama sa najeminentnijih adresa sa zahvalno\u0161\u0107u na alarmu. Od konkursa, ispostavio se, nije bilo ni\u0161ta, uprkos obezbe\u0111enim parama. Svetska kosmonautika vratila se na slanje posada i vra\u0107anje ljudi iz svemira „kapsulom“.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragan VUJI\u010cI\u0106 | 02. mart 2015. NENAD Hrisafovi\u0107, sarajevsko dete, beogradski \u0111ak i in\u017eenjer koji je pisao standarde aerokosmonautike, ovih dana je privremeno u srpskoj prestonici. Penziju „\u017eivi“ u Bretanji, na moru. Glavni grad Srbije ga i dalje privla\u010di ba\u0161 kao i Isto\u010dno Sarajevo i Banjaluka na \u010dijim je ma\u0161inskim fakultetima hteo da predaje po […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3871"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3871"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3871\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3872,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3871\/revisions\/3872"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3871"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3871"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3871"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}