{"id":3873,"date":"2015-03-03T09:05:22","date_gmt":"2015-03-03T08:05:22","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=3873"},"modified":"2015-03-03T18:32:43","modified_gmt":"2015-03-03T17:32:43","slug":"srbin-francuzima-rasirio-krila","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=3873","title":{"rendered":"Srbin Francuzima ra\u0161irio krila"},"content":{"rendered":"

Dragan VUJI\u010cI\u0106<\/span> | 28. februar 2015.<\/p>\n

\n
\" <\/a><\/div>\n
\n

IN\u017dENjER Nenad Hrisafovi\u0107 (83) stvarao je svetsku vazduhoplovnu i kosmi\u010dku istoriju druge polovine pro\u0161log veka. Konstruisao je verovatno najbolji akrobatski avion u svetu i bio glavni industrijski projektant najuspe\u0161nijeg evropskog kosmi\u010dkog projekta dvadesetog stole\u0107a, evropske rakete-nosa\u010da \u201carijana 3\u201d, koja je u orbitu izbacivala vi\u0161e od jednog komercijalnog satelita, odnosno dva odjednom. Potpis da najbolji evropski kosmi\u010dki projekat poleti avgusta 1984. godine, \u0107irilicom je overio Nenad Hrisafovi\u0107. Evropa je tako te godine privremeno \u201cpotukla\u201d ameri\u010dku kosmi\u010dku industriju, a to je samo deo onoga \u0161to je u svojoj karijeri radio srpski in\u017eenjer kome su ovih dana aplaudirali u Sur\u010dinu, gde je do\u0161ao u posetu Muzeju vazduhoplovstva.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

<\/p>\n

\n

Pored direktora Muzeja Zorana Radojevi\u0107a, kustosa i jo\u0161 nekoliko zaljubljenika u nebo, letenje i kosmos, Srbina koji \u017eivi u Francuskoj u Sur\u010dinu je \u201c\u010dekalo\u201d i prvo njegovo konstruktorsko \u201c\u010dedo\u201d – jedrilica \u201ccirus\u201d. Projektovao ga je sa 28 godina, a na ovim jedrilicama u\u010dile su bezbedno da lete \u010ditave generacije pilota u SFRJ. U Muzej je stigao sa suprugom Fransinom, tako\u0111e vrsnim francuskim avio-in\u017eenjerom. Njih dvoje ve\u0107 47 godina \u017eive zajedno, a u paru su stekli i vazduhoplovnu slavu.<\/p>\n

Pro\u0161lo je 50 godina od kada je Hrisafovi\u0107 \u201cizgnan\u201d iz srpske vazduholovne nauke i industrije. Dok se pozdravljao sa svojim \u201ccirusom\u201d, jedinom letelicom koju je \u201cizveo\u201d u zemlji koju najvi\u0161e voli, pri\u010da nam da pro\u017eivljava emotivne trenutke.<\/p>\n

– Tako je i kada do\u0111em u pariski muzej \u201cLa Bur\u017ee\u201d, gde su izlo\u017eena dva moja laka aviona CAP-10 i CAP-20 – obja\u0161njava nam Hrisafovi\u0107 svoju \u201cnelagodu\u201d dok ga je kustos Aca Kolo \u201cpodse\u0107ao\u201d da su njegove letelice od 1970. do 2000. nosile epitet najboljeg francuskog i svetskog akrobatskog aviona sa ogromnim brojem osvojenih zlatnih medalja na svim meridijanima.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Stari in\u017eenjer samo se sme\u0161kao.<\/p>\n

Nenad je ro\u0111en 1932. u Sarajevu, u porodici intelektualaca. Godine 1941. morali su da be\u017ee iz ovog grada jer su bili na usta\u0161kom spisku za likvidaciju. Glave im je spasao Namac, folksdoj\u010der, koji je Nenadovu majku upozorio da usta\u0161e te no\u0107i dolaze po njih.<\/p>\n

Kako se Nenad se\u0107a, u Nedi\u0107evoj Srbiji sa\u010dekali su ih najbolje \u0161to su mogli. Odmah su dobili stan. Majka, arhitekta, koja je u Sarajevu radila u Upravi Banovine, dobila je isti posao u Upravi Beograda, a otac je postao visoki bankarski slu\u017ebenik u finansijama. Kada je do\u0161la 1945. otac ih je okupio i rekao:<\/p>\n

– Vra\u0107amo se u Sarajevo. Malo nas je Srba dole ostalo.<\/p>\n

Ve\u0107 1947. Nenad Hrisafovi\u0107 je po\u010deo da leti na jedrilicama na Mojmilu. Postao je i instruktor i pilot motornih aviona. Na Ma\u0161inski fakuletet je, veli, oti\u0161ao jer je to bilo najbolje mesto za budu\u0107e avio-in\u017eenjere. Postao je asistent profesora Miroslava Nenadovi\u0107a i Du\u0161ana Stankova. Me\u0111utim, komunisti\u010dke vlasti ga nisu htele za katedrom uprkos ljutnji i apelu profesora. Fakulet je napustio u januaru 1965. i obreo se u Francuskoj.<\/p>\n

Imao je ne\u0161to para u nov\u010daniku i sliku ikone Svete Petke koju i danas nosi. U li\u010dnom prtljagu imao je i dve knjige: \u201cStatika aviona\u201d, profesora Du\u0161ana Stankova, i \u201cOsnovi aerodinami\u010dkih konstrukcija aero-profili\u201d, profesora Miroslava Nenadovi\u0107a. Roditeljima u Sarajevu nije rekao da odlazi, a umesto obja\u0161njenja poslao im je pismo preko druga.<\/p>\n

– U svojoj zemlji nisam imao \u201cin\u017eenjersku\u201d sre\u0107u, ali jesam u Francuskoj – pri\u010dao nam je dok smo \u0161etali izme\u0111u vazduhoplova iz muzejske postavke. – Ve\u0107 u martu 1965. su me na preporuku konstruktora jedrilica iz \u010duvenog \u201cBregea\u201d primili u malu firmu \u201cS.A.A.R.P.\u201d koju je dr\u017eao predsednik tamo\u0161njeg Jedrili\u010darskog saveza. Oni su dobili posao i pare da preprojektuju jedrilicu \u201cbrege 906\u201d, a nisu imali znanja. Ja tu nisam ni\u0161ta izmislio. Radio sam na osnovu onog \u0161to je u svom ud\u017ebeniku napisao profesor Stankov. Svi su mi \u010destitali, a ja sam bio ponosan na stepen nau\u010dnog znanja koji sam poneo iz Beograda.<\/p>\n\n\n\n
ZAVET FRANCUSKOJ<\/b><\/p>\n

NAJTE\u017dE momente svog \u017eivota Hrisafovi\u0107 ka\u017ee da je pre\u017eivljavao po tragediji koja je zadesila pilote \u017daka Gomija i \u017derera Vereta, koji su poginuli lete\u0107i u njegovom vazduhoplovu. Ova dva pilota imala su 14.000 sati naleta i bili su legende francuske avijacije. U te\u0161kom psihi\u010dkom stanju oti\u0161ao je na njihovu sahranu kojoj je prethodila misa u katedrali. Veli, mislio je da \u0107e ga svi kriviti. – Prilazili su mi Francuzi i izjavljivali sau\u010de\u0161\u0107e. Porodica, tako\u0111e, i tada sam shvatio koliko su velika nacija. Zavetovao sam se da \u0107u ostati u njihovoj zemlji koja mi je dala profesionalnu \u0161ansu i da \u0107u im slu\u017eiti dok sam potreban – ispri\u010dao je Hrisafovi\u0107.<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Pri\u010da o karijeri Hrisafovi\u0107a ide kao u filmu. Ista kompanija kupila je licencu lakog aviona CP-1310 za serijsku proizvodnju, ali je avion bi samo \u201cskoro dobar\u201d. Probni pilot kompanije Robert Bison umolio je Hrisafovi\u0107a da poleti sa njim i da oceni letelicu. Kada su se spustili Nenad je izneo ozbiljne zamerke i obrazlo\u017eio za\u0161to se doga\u0111aju \u201cneravnine\u201d u letu. Gazda je shvatio da ima in\u017eenjera i \u0161ansu da napravi dobru letelicu i rizikovao je pare.<\/p>\n

– Sve prora\u010dune sam radio ja, a novi avion, kr\u0161ten kao CP-100, poleteo je u avgustu 1966, dok sam bio na Jadranu. Kada sam se vratio i gazda i probni pilot Bison bili su ushi\u0107eni – nastavlja Hrisafovi\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Kao mladi\u0107 1950. godine na aerodromu u Sarajevu<\/i><\/p>\n

Gazda je shvatio da ima avion koji bi mogao da zameni sli\u010dne letelice u Francuskoj ratnoj avijaciji \u201cfuga master\u201d, a pilot je mislio da je na pragu ostvarenja svog sna da postane svetski prvak u akrobatskom letenju. Hrisafovi\u0107 je svojim prora\u010dunima uspeo da napravi vrununsku \u201cpticu\u201d i Francuska je za to saznala. Na pisti su po\u010deli da se okupljaju stru\u010dnjaci, a pilot u vazduhu da izvodi i ono \u0161to ne bi smeo.<\/p>\n

– Prora\u010dunima sam skinuo \u201cgeometrijsko vitoperenje krila\u201d, oja\u010dao strukturu i sve drugo bitno za let – nastavlja na\u0161 sagovornik.<\/p>\n

Francuzi su ga pozvali u njihov opitni centar, a najbolji pilot tog vremena \u017dak Gomi, koji je bio toliko impresioniran kako leti jednokrilac da je on posle nekog vremena na pistu doveo i svog u\u010ditelja \u017derara Vereta. Ta\u010dno 5. januara 1967. slomili su avion u vazduhu. Hrisafovi\u0107 je vadio njihova tela iz olupina.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n
\n

Ispred Muzeja vazduhoplovstva u Sur\u010dinu<\/i><\/p>\n

– Do\u0161la je istraga Komisije za udese. Bila je uklju\u010dena i \u017eandarmerija – nastavlja Hrisafovi\u0107.<\/p>\n

– Pregledali su celu dokumentaciju, sve prora\u010dune i uzeli izjave od svedoka. Nisam bio kriv ja nego piloti koji su napravili gre\u0161ku.<\/p>\n

Avion je preimenovan u CAP-10. Dok je trajala istraga oko tragedije Hrisafovi\u0107 je konstruisao i napravio i CAP-20, jednosed sa poja\u010danim motorom. Godine 1970. avion je potpuno sertifikovan za serijsku proizvodnju. Gazda je uspeo da sklopi ugovor sa francuskom vojskom o isporuci letelica, a potom i sa Meksikom, SAD, Australijom… Prodao je vi\u0161e od 300 CAP-10 i jedan broj CAP-20, potom i druge letilice izvedene iz istih modela. Do 1999. ovaj CAP-20 je bio najbolji akro-avion u Francuskoj i verovatno u svetu. Na\u0161 in\u017eenjer ga je napustio jo\u0161 1969, jer vi\u0161e nije mogao da ga \u201ckontroli\u0161e\u201d. Ta\u010dnije, da kontroli\u0161e gazdu.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragan VUJI\u010cI\u0106 | 28. februar 2015. IN\u017dENjER Nenad Hrisafovi\u0107 (83) stvarao je svetsku vazduhoplovnu i kosmi\u010dku istoriju druge polovine pro\u0161log veka. Konstruisao je verovatno najbolji akrobatski avion u svetu i bio glavni industrijski projektant najuspe\u0161nijeg evropskog kosmi\u010dkog projekta dvadesetog stole\u0107a, evropske rakete-nosa\u010da \u201carijana 3\u201d, koja je u orbitu izbacivala vi\u0161e od jednog komercijalnog satelita, odnosno […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3873"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3873"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3873\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3881,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3873\/revisions\/3881"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3873"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3873"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3873"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}