{"id":3882,"date":"2015-03-03T09:04:29","date_gmt":"2015-03-03T08:04:29","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=3882"},"modified":"2015-03-03T09:04:29","modified_gmt":"2015-03-03T08:04:29","slug":"kosmicka-revolucija-overena-cirilicom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=3882","title":{"rendered":"Kosmi\u010dka revolucija overena \u0107irilicom!"},"content":{"rendered":"

Dragan Vuji\u010di\u0107<\/span> | 01. mart 2015.<\/p>\n

\" <\/a><\/div>\n
\n

ZA profesionalni uspeh potrebno je da \u010dovek zna svoj posao. Mora da bude disciplinovan, samopregoran i radan. Me\u0111utim, mora imati i sre\u0107u – tako danas u poznim godinama \u017eivota razmi\u0161lja Nenad Hrisafovi\u0107, verovatno najuspe\u0161niji aero-in\u017einjer potekao sa ovih prostora. Nenad je tokom vi\u0161e od 30 godina karijere u Francuskoj do\u017eiveo svetsku vazduhoplovnu slavu. Ponovo je u Beogradu.<\/p>\n<\/div>\n

<\/p>\n

Za svoje zasluge u kosmi\u010dkom programu odlikovan je nizom francuskih i evropskih medalja. Me\u0111u njima su: Ordre National de Mrite, Chevalier (Orden za nacionalne zasluge vite\u0161kog reda Francuske), Srebrna medalja CNES (Francuska), Srebrna medalja Akademije vazduhoplovstva i svemira (Francuska), Medalja „Rudolf Diesel“ firme MAN (Nema\u010dka), Medalja „Klement Adler“ nau\u010dnog dru\u0161tva SEPIN (Francuska)…<\/p>\n

Me\u0111utim, kako Hrisafovi\u0107 veli, mo\u017eda ne bi stigao do svih ovih priznanja da nije upoznao i zaljubio se u Fransinu, vazduhoplovnog in\u017eenjera \u010diji je otac bio i \u0161ef proizvodnje balisti\u010dkih raketa u kompaniji „Nord aviej\u0161n“. Naime, 1969. godine Hrisafovi\u0107 je napustio konstruktorski biro u kome je napravio avione CAP-10 i CAP-20 i zajedno sa suprugom oti\u0161ao u Brazil, gde su dobili posao u tamo\u0161njoj velikoj fabrici aviona. Fransinin otac nije mogao da se pomiri sa \u010dinjenicom da mu je \u0107erka tako daleko i trudio se iz sve snage da je vrati u zemlju. Srpskog zeta je cenio, i na molbu ovog stru\u010dnjaka francuska dr\u017eava je pristala da „istra\u017ei“ Hrisafovi\u0107a, kako bi ga eventualno primila u strogo \u0161ti\u0107en svemirski program.<\/p>\n

Nenad kroz smeh pri\u010da da je provera trajala skoro \u0161est meseci. Francuski agenti tumarali su po Sarajevu i Beogradu ispituju\u0107i mu „deveto koleno“. Kada je stiglo pozitivno mi\u0161ljenje (da nije „bezbedonosna“ pretnja), francuske slu\u017ebe su o Nenadu znale vi\u0161e nego on sam o sebi.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

* Kompletan projekat rakete „arijana 3“ odobren potpisom Nenada Hrisafovi\u0107a srpskom \u0107irilicom<\/b><\/i><\/p>\n

– Po\u010detkom osamdesetih Francuzi su napravili veliki skok u kosmi\u010dkoj industriji i po\u010deli izgradnju ve\u0161ta\u010dkog satelita „Simfonija“, koji je ra\u0111en u saradnji sa Nema\u010dkom – pri\u010da Hrisafovi\u0107. – Moja kompanija „Nord aviej\u0161n“ je u\u0161la u sastav grupe „Aerospe\u0161l“ koja se bavila kosmi\u010dkim programom i tako sam se i ja na\u0161ao u svemirskoj industriji Francuske. Pozvali su me da pogledam prednacrt „Simfonije“ i da im ka\u017eem svoje mi\u0161ljenje. Ja sam bio iskren, odgovoriv\u0161i da predlo\u017eena re\u0161enja nisu najbolja, ali mogu da se doteraju. Predlo\u017eio sam svoje re\u0161enje i dobio posao.<\/p>\n

Na\u0161 stru\u010dnjak u projektu „Simfonija“ bio je odgovorni in\u017eenjer za mehanizme satelita u projektantskoj grupi. Projekat je uspeo 1973. godine i Hrisafovi\u0107ev ugled je porastao. Odmah posle toga preba\u010den je na projekat izrade rakete „arijana“ jer se ispostavilo da je Evropi potreban i „nosa\u010d“ koji mo\u017ee da izbaci satelit.<\/p>\n

– Radio sam kao odgovorni in\u017eenjer vazduhoplovne tehnike na poslovima prora\u010duna i ispitivanja u oblasti aero-dinamike, aero-termike, tehni\u010dke strukture, dinamike, statike i dimenzioniranja – pri\u010da dalje Nenad. – Rad na „arijani 1 i 2“ je trajao sedam godina, do 1980. U projektu je u\u010destvovalo osam zemalja i osam razli\u010ditih „\u0161kola avio-in\u017einjerstva“. Na\u0161a nauka pokazala se kao sam vrh.<\/p>\n

Prvi menad\u017eer projekta „Arijana“, D’Alest, kako svedo\u010di Hrisafovi\u0107, shvatio je da je izbacivanje u komos komericajalnih satelita posao budu\u0107nosti. Ideja mu je bila da „arijana“ nove generacije u svemir nosi dva „tereta“, \u0161to bi je \u010dinilo isplativijom za kompanije i zemlje koje \u017eele da svoje satelite u orbiti. Amerikaci su tada radili na spejs-\u0161atlu i nisu mnogo marili za razvoj ove tehnologije, dok su Rusi imali svoje bezbedonosne zahteve koji nisu bili prihvatljivi Zapadu. Tako se 1980. krenulo u „arijanu 3“, kao poduhvat Evropske kosmi\u010dke agencije, a Nenad Hrisafovi\u0107 je imenovan za glavnog konstruktora.<\/p>\n

– Ta\u010dno je da ni\u0161ta nije moglo da se ugradi u „arijanu 3“ bez mog potpisa – se\u0107a se Nenad dok mu na licu igra osmeh. – Na izgradnji rakete radili su stru\u010dnjaci osam evropskih zemalja, u vi\u0161e od 50 fabrika i sve bitno za raketu ima moju overu. Potpisano je srpskom \u0107irilicom.<\/p>\n

Slika Svete Petke koju sam poneo iz roditeljskog doma i potpis srpskom \u0107irilicom su dve stvari kojih se u \u017eivotu ne odvajam.<\/p>\n

Hrisafovi\u0107 dalje pri\u010da da nije ba\u0161 on bio „bog i batina u projektu ‘arijana 3′“. Obja\u0161njava kako je projekat ve\u0161to menad\u017eerski vo\u0111en i da ukoliko bi in\u017einjeri iz bile koje od zemalja u\u010desnica u poslu i poku\u0161ali da izvedu neko re\u0161enje mimo nacrta, to se re\u0161avalo na jednostavan na\u010din. Takvo re\u0161enje jednostavno fabrici ne bi bilo pla\u0107eno, te su svi brzo shvatili pravila igre.<\/p>\n

– Se\u0107am se avgusta 1984. godine i prvog lansiranja „arijane 3“ u Gijani – nastavlja na\u0161 sagovornik. – Bili su nam potrebni idealni uslovi po dnevnom svetlu kako bi tehni\u010dke kamere mogle da zable\u017ee svaki momenat lansiranja. Raketa je nosila dva prava geostacionarna satelita, a ne makete kao \u0161to se radi na probama, i bila je velika trema me\u0111u kolegama. Iako su meteorolozi za taj dan objavljivali idelano vreme, oblaci ih nisu „poslu\u0161ali“. Odbrojavanje je otpo\u010delo uprkos prizoru na nebu. Ali, oblaci su po\u010deli da se sklanjaju kako je odbrojavanje odmicalo. Otprilike na tri, nebo je postalo vedro.<\/p>\n

Raketa je odvojila bustere na 4.000 metara, zatim upalila drugi stepen na 50 kilometara i elegantno u\u0161la u orbitu. Izbacila je satelite ba\u0161 kao na simulaciji.<\/p>\n

– Oko 240 laniranja bilo je do danas sa ogromnom pouzdano\u0161\u0107u – nastavlja Nenad. – Dogodilo se da su mnoge kompanije koje su projektovale i planirale ve\u0161ta\u010dke satelite za lansiranje ameri\u010dkom raketom „thor delta“ stale u red za lansirnu rampu „arijane 3“. Bili smo jeftiniji i pouzdani. Sa druge strane ameri\u010dki spejs-\u0161atl pokazao se kao lo\u0161 prilikom spu\u0161tanja satelita u orbitu, te je niz godina Evropa i\u0161la ispred Amerikanaca i Rusa u ovoj deonici kosmi\u010dke trke.<\/p>\n

U devedesetim godinama pro\u0161log veka Nenad Hrisafovi\u0107 je stekao ogroman ugled u struci. Posle „arijane 3“ radio je na otklanjanju uo\u010denih problema kod ekspolatacije na „arijani 4 i 5“. Potom je u Brazilu bio predsednik kontrolne komisije za razvoj njihovog nosa\u010da satelita, rakete VLS. Kada su Kinezi upali u problem prilikom „re\u0161avanja“ tre\u0107eg stepena u razvoju rakete „long march 2“, on je bio taj koji je pomogao.<\/p>\n

Sve to preporu\u010dilo ga je za najambiciozniji evropski svemirski projekat „Hermes“ (spejs-\u0161atl), za koji zemlje EU nisu \u017ealile pare.<\/p>\n

AVALSKI TORANj<\/b><\/p>\n

PRILIKOM lansiranja u Francuskoj Gijani stru\u010dnjaci su shvatili kako lokalni vremenski uslovi mogu ozbiljno da o\u0161tete rakete na rampi. Zbog tog problema, Hrisafovi\u0107 je drugi put poslat u Gijanu da analizira lansirnu rampu. Vratio se u Francusku, u Nant u aero-tunel CSTB.<\/p>\n

U ispitivanje u Nantu kao standard je uveo „definiciju i relizaciju aero-plasti\u010dne sli\u010dne makete“. Po\u0161to su se prora\u010duni pokazali ta\u010dnim, metodologija merenja i ispitivanja u aero-tunelu u Nantu postala je jedna od najreferentnijih kada je u pitanju gradnja mostova, zgrada i drugih zna\u010dajnih objekata u celom svetu.<\/p>\n

– Nisam ja ni\u0161ta mnogo izumeo – skroman je na\u0161 in\u017eenjer. – Samo sam se setio opitovanja makete Avalskog tornja koje sam radio sa profesorom Nenadovi\u0107em u vazdu\u0161nom tunelu Ma\u0161inskog fakulteta u Beogradu.<\/p>\n

Dodao sam, naravno, \u0161ta je potrebno, i to je to.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragan Vuji\u010di\u0107 | 01. mart 2015. ZA profesionalni uspeh potrebno je da \u010dovek zna svoj posao. Mora da bude disciplinovan, samopregoran i radan. Me\u0111utim, mora imati i sre\u0107u – tako danas u poznim godinama \u017eivota razmi\u0161lja Nenad Hrisafovi\u0107, verovatno najuspe\u0161niji aero-in\u017einjer potekao sa ovih prostora. Nenad je tokom vi\u0161e od 30 godina karijere u Francuskoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3882"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3882"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3882\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3883,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3882\/revisions\/3883"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3882"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3882"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3882"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}