{"id":4239,"date":"2015-03-15T19:19:52","date_gmt":"2015-03-15T18:19:52","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=4239"},"modified":"2015-03-15T19:19:52","modified_gmt":"2015-03-15T18:19:52","slug":"medijska-imperija-%c2%a8-slobodna-evropa-%c2%a8","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=4239","title":{"rendered":"Medijska imperija \u00a8 Slobodna Evropa \u00a8"},"content":{"rendered":"
\n
\n

(Politika \u2013 Bati\u0107 Ba\u010devi\u0107)<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
Objavljeno: 15\/03\/2015<\/p>\n<\/form>\n<\/div>\n

\"nvo-natasa-kandic-sonja-biserko-jelena-milic-nato-placenici-izdajnici-fasisti-zene-u-crnom\"<\/a><\/p>\n

Kada god neko po\u010dne pri\u010du o zapadnim abonentima u Srbiji, potpisnik ovog teksta se priseti posete centrali medijske imperije Slobodna Evropa koja se dogodila u jesen 2002. godine u Pragu. Dok su nam ljubazni doma\u0107ini zabrinuto obja\u0161njavali da se gase servisi za isto\u010dnoevropske dr\u017eave kada se u Va\u0161ingtonu proceni da je zemlja u dovoljnoj meri demokratizovana, ali da \u0107e na\u0161i gra\u0111ani imati tu \u010dast da prate programe Slobodne Evrope sve dok traje kosovska kriza, na dnu hola pojavila se grupa jednoli\u010dno obu\u010denih ljudi, orijentalnog izgleda i zbunjenog pona\u0161anja. Na polu\u0161aljivo pitanje nekog od prisutnih gostiju iz Srbije iz kojeg su servisa ovi ljudi koji kora\u010daju ka nama, doma\u0107ini su odgovorili sasvim ozbiljno \u2013 iz novog servisa, ira\u010dkog. Nekoliko meseci kasnije, po\u010deo je napad na Irak, koji se izgleda jo\u0161 nije dovoljno demokratizovao jer se na sajtu Slobodne Evrope i dalje, 13 godina kasnije, na informativnom meniju nalazi ira\u010dki servis, kao \u0161to se nalazi i devet programa na ruskom jeziku jer je, mo\u017eda, Rusima demokratija devet puta potrebnija nego Ira\u010danima. Ili nama.<\/p>\n

Desetak novinara koji su svi izgledali kao mla\u0111i ro\u0111aci Sadama Huseina, nezadovoljni \u0161to ih je ira\u010dki lider izbacio iz testamenta, nisu naravno nikakav veliki argument, oni su samo jedna slika, jedna poruka, koja za nekoliko sekundi gledanja objasni vi\u0161e nego nekoliko ozbiljnih sociolo\u0161kih studija o bogatim \u201eintelektualnim misionarima\u201d u siroma\u0161noj zemlji.<\/p>\n

Pomenuta poseta Pragu bila je samo jedna ta\u010dka u moru seminara, radionica, programa koji su krajem pro\u0161log i po\u010detkom ovog veka organizovani za politi\u010dare, nevladine aktiviste, novinare i ostale zabrinute intelektualce iz Srbije sa plemenitom namerom da se objasni da je lep\u0161e \u017eiveti u bogatstvu nego u siroma\u0161tvu, kao i da je humanije po\u0161tovati ljudska prava do\u010dim nije demokratski ako se ista ne po\u0161tuju. Ali \u010ditava gomila tih zasla\u0111enih, tautolo\u0161kih parola nekako se pri kraju seminara utopi u pri\u010di da su dr\u017eave, nacionalni interesi, a posebno granice, nekakav relikt pro\u0161losti i da je spas u velikom otvorenom dru\u0161tvu. Koje dodu\u0161e treba neko da za\u0161titi od svetskih tirana, ludaka i ostalih zagovornika zatvorenog dru\u0161tva. Recimo, NATO.<\/p>\n

Nekoliko godina posle demokratskih promena u Srbiji, zapadne demokratije su nekako neosetno prestale da finansiraju nevladine organizacije jer je \u010ditav korpus civilnog dru\u0161tva postao diskretan podizvo\u0111a\u010d brojnih dr\u017eavnih projekata, tribina, edukativnih radionica. Od pripadnika vlasti se moglo \u010duti da je tu bilo dosta korisnih projekata, ali i onih radionica koje su, ispod fraza o civilnom dru\u0161tvu, zapravo krile samo potrebu da se bud\u017eet Srbije oslobodi vi\u0161ka novca. Ako oko korisnosti tih projekata postoje suprotna razmi\u0161ljanja unutar vlasti, oko transparentnosti finansiranja postoji su\u0161to jedinstvo \u2013 niko nije uspeo da sazna, sabere koliko je to novca dr\u017eavnih obveznika oti\u0161lo na projekte nevladinih organizacija proteklih godina.<\/p>\n

Cinici \u0107e re\u0107i da brojni prvoborci NVO divizije imaju zaista dobre argumente da se vatreno bore za svoje stavove jer zapravo od devedesetih godina do danas oni i \u017eiveli u velikom zapadnom snu, nekoj \u010dudnoj me\u0161avini otvorenog dru\u0161tva i zatvorenih finansijskih konstrukcija. Lider koji bi svakom gra\u0111aninu Srbije mogao da obezbedi takav status, mogao bi da vlada barem kao Milo \u0110ukanovi\u0107, ali bez pomo\u0107i trgovaca proizvodima koji \u0161tete zdravlju. Ali, to ne biva u Srbiji.<\/p>\n

Taj veliki nesporazum izme\u0111u elita i obi\u010dnih ljudi u Srbiji zasniva se jednoj neopisivoj tragikomediji zabune \u2013 jedna klasa \u017eivi znatno bolje nego \u0161to po svojim sposobnostima zaslu\u017euje i poru\u010duje ostatku Srbije, koji \u017eivi gore nego \u0161to zaslu\u017euje, da se strpi koju deceniju pa \u0107e i onda svi zajedno \u017eiveti taj san.<\/p>\n

Sociolog Slobodan Antoni\u0107 prvi je upotrebio termin fasadna demokratija, ali je taj izraz uskoro postao politi\u010dka dijagnoza za dru\u0161tvo u kom gra\u0111ani izlaze na izbore u veri da \u0107e njihov glas mo\u017eda ne\u0161to zna\u010diti, ali se nekako ispostavlja da glas ambasadora ili nekog nepristojnog bogatog \u010doveka koji \u010de\u0161\u0107e finansira partije od svojih radnika vredi vi\u0161e od \u010ditave \u0160umadije. Tako su se u Srbiji menjale vlasti, ali na nekim klju\u010dnim mestima u dru\u0161tvu ostajali kadrovi jer bi se naljutili Amerikanci, Soro\u0161 ili ostali prijatelji demokratije.<\/p>\n

Ali, ako smo ve\u0107 navikli da \u201eprozapadna elita\u201d otvara ki\u0161obrane u Beogradu svaki put kada pada ki\u0161a u Briselu i Va\u0161ingtonu, nismo jo\u0161 upoznali prorusku elitu koja se obla\u010di znatno toplije kada u Moskvi po\u010dne prava zima. O anga\u017eovanoj zapadnoj eliti u Srbiji smo ve\u0107 saznali dosta, ako ne od ovda\u0161njih nezavisnih medija, onda od Vikiliksa ili od samih ameri\u010dkih donatora, koji imaju taj nastrani obi\u010daj da svake godine objave kome su pomogli i s koliko dolara. Ali o proruskoj eliti u Srbiji ne znamo ni\u0161ta. Mo\u017eda zato \u0161to je ima znatno manje, mo\u017eda zato \u0161to nije na dr\u017eavnom bud\u017eetu ili, jo\u0161 jednostavnije, mo\u017eda zato \u0161to se njena zalaganja ne kose sa onim \u0161to ve\u0107ina gra\u0111ana ose\u0107a.<\/p>\n

Rusija nije bombardovala. Nije uvodila sankcije, nije priznala Kosovo. I nije instalirala kleptokratsku elitu od \u010dijeg privatizacionog u\u010dinka ne mo\u017ee da se oporavi dana\u0161nja Srbija. Zato bi i povla\u010denje bilo kakve simetrije Zapada i Istoka, u duhu nikada nepre\u017ealjenog Mar\u0161ala, delovalo kao obi\u010dna medijska provokacija, ali bi svaka ozbiljna dr\u017eava ipak poku\u0161ala da napravi neki elementarni red. U Srbiji \u0107e znatan deo elite s lako\u0107om oprostiti Vladi Srbije ustupke oko Kosova, ako ne bude uvodila sankcije Rusije. \u010citava armija javnih li\u010dnosti s pravom govori da su na\u0161e vlade pona\u0161aju servilno prema zapadnim silama, ali isti ljudi smatraju da je sasvim normalno da Rusija prekine projekat \u201eJu\u017eni tok\u201d a da o tome zvani\u010dnici Srbije, jedine evropske zemlje koja nije ulazila u organizovanu hajku protiv Rusije, nisu ni neformalno obave\u0161teni.<\/p>\n

Nije jasno da li je u aktuelnom rusofilstvu u Srbiji ja\u010da ljubav prema majci Rusiji ili Vladimiru Vladimirovi\u010du ili, mo\u017eda, mr\u017enja prema zapadnim demokratorima, ali je sasvim izvesno da se to ra\u010duna kao neka linija o\u010duvanja nacionalnog dostojanstva, zemlje koja je kroz istoriju svoju decu slala na \u0161kolovanje na Zapad, ali je od Rusije uvek o\u010dekivala za\u0161titu. Ali, \u010ditava pri\u010da mogla bi samo da pomogne srpskom dru\u0161tvu, barem onom koji nije ve\u0107 udavljeno u korupciji, da ustanovi ista pravila za sve. Zvu\u010di suvi\u0161e banalno, ali u tome je glavna prednost demokratije, jer bez preciznog odgovora na to ko finansira partije, medije, nevladine organizacije nikada ne\u0107emo postati ure\u0111eno dru\u0161tvo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(Politika \u2013 Bati\u0107 Ba\u010devi\u0107) Objavljeno: 15\/03\/2015 Kada god neko po\u010dne pri\u010du o zapadnim abonentima u Srbiji, potpisnik ovog teksta se priseti posete centrali medijske imperije Slobodna Evropa koja se dogodila u jesen 2002. godine u Pragu.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4239"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4239"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4239\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4240,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4239\/revisions\/4240"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4239"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4239"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4239"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}