{"id":4313,"date":"2015-03-18T08:38:21","date_gmt":"2015-03-18T07:38:21","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=4313"},"modified":"2015-03-18T08:38:21","modified_gmt":"2015-03-18T07:38:21","slug":"lider-iz-favele","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=4313","title":{"rendered":"Lider iz favele"},"content":{"rendered":"
\n
Nikola Jankovi\u0107<\/span> | 17. mart 2015.<\/div>\n
\" <\/a><\/div>\n

Emir Kustirica i Hose Muhika<\/p>\n<\/div>\n

Muhika se ne bavi politikom da bi zaradio novac za sebe, ve\u0107 da bi svojim gra\u0111anima omogu\u0107io da napokon po\u010dnu da \u017eive bolje. I to je jedina istina!<\/p>\n

<\/div>\n

<\/p>\n

Ovim re\u010dima na\u0161 proslavljeni reditelj Emir Kusturica otkriva za \u010ditaoce „Novosti“ najsve\u017eije utiske posle susreta sa ve\u0107 biv\u0161im urugvajskim predsednikom Hoseom Muhikom o kome je, ovih dana u Montevideu, snimio zavr\u0161ne kadrove dokumentarca „Poslednji heroj“. Najsve\u017eiji kadrovi ovog filma zabele\u017eili su poslednji radni dan „najsiroma\u0161nijeg lidera na planeti“ za koga Kusturica ka\u017ee da je iza sebe ostavio stabilnu dr\u017eavu.<\/p>\n

– Kada pogleda\u0161 njegov \u017eivotni put, to je kao da gleda\u0161 Skorsezeovog „Taksistu“. Od gerilca, koji je otimao ljude, ucenjivao ih i \u010dinio sve \u0161to je zabranjeno, stigao je do mirnog \u010di\u010de, mudrog, sa politi\u010dkim snom o boljem \u017eivotu ljudi. I taj san je u njegovoj zemlji za\u017eiveo – otkriva Kusturica.<\/p>\n

Kakav je bio va\u0161 prvi susret sa Muhikom? <\/b><\/p>\n

– Pitao sam ga da li je istina da je plja\u010dkao banke. Odgovorio mi je: \u0160ta ti misli\u0161, da je kriminalac onaj koji plja\u010dka banke? Kriminalac je onaj koji ih formira. Ja nisam uzimao sebi! Imali smo gradsku gerilu, borili smo se protiv fa\u0161isti\u010dke hunte, jedne od onih koje su Amerikanci uspostavili u Ju\u017enoj Americi, podr\u017eavaju\u0107i ekstremnu desnicu. Najve\u0107e bolesti na\u0161eg kontinenta su fa\u0161izam i ortodoksni, tvrdi komunizam, ove ideologije instalirane su ovde u svakoj dr\u017eavi.<\/p>\n

<\/div>\n

A kako je izgledao taj poslednji Muhikin predsedni\u010dki dan? <\/b><\/p>\n

– Ovako je bilo: odlazi \u010dovek, predaje lentu novom predsedniku, kre\u0107emo glavnim trgom i nastaje freneti\u010dni aplauz, kakav nisam video ni kada najpoznatiji glumci iza\u0111u pred obo\u017eavaoce. Kasnije, dok smo leteli da se sretnemo sa predsednicom Brazila, u \u017eelji da ga podstaknem na pri\u010du, ka\u017eem mu: Lako je vama, va\u0161a zemlja ima osam miliona krava. On me pogleda ispod oka i ka\u017ee: Trinaest! A ljudi, koliko? Tri miliona. Od izvoza zara\u0111ujemo \u0161est milijardi dolara godi\u0161nje.<\/p>\n

Dokazuje li va\u0161 film da je mogu\u0107e biti skroman predsednik u dana\u0161njem svetu?<\/b><\/p>\n

– U jednoj faveli, blizu njegove ku\u0107e, a on \u017eivi u najsiroma\u0161nijoj ku\u0107i koju sam video u \u017eivotu, rekao mi je: „Moj slu\u010daj je jednostavan. Ja sam \u010dovek koji \u017eivi isto kao moj narod.“ Ljudima koji nemaju apsolutno ni\u0161ta, u jednoj privatizovanoj pa propaloj fabrici name\u0161taja, dao je vlasni\u0161tvo nad firmom. Rekao im je: „Ne sanjajte o bogatstvu. Ima\u0107ete dobar posao, pristojnu platu i dobar \u017eivot. Svaki poku\u0161aj da postanete ne\u0161to vi\u0161e, rizik je da taj boljitak izgubite.“<\/p>\n

Muhika je, ka\u017eete, pravio neobi\u010dne poteze za jednog gerilca.<\/b><\/p>\n

– Legalizovao je marihuanu i gej brakove, \u0161to levi\u010dari ina\u010de poku\u0161avaju da rade, ali je on to uradio u zemlji sa posebnom pozicijom. To je „jug juga“ Latinske Amerike. U mozaiku levi\u010darskih dr\u017eava on je uspostavio najbolji recept. Iskustvo urbane gerile i ortodoksnog komunizma pretvorio je u socijalizam sposoban da stvara vi\u0161kove. Onda ih raspore\u0111uje, brinu\u0107i prvo da drasti\u010dno smanji broj sirotinje.<\/p>\n

Kako je Muhika pridobio narod?<\/b><\/p>\n

– Za razliku od evropske politi\u010dke prakse, Muhika je na vlast do\u0161ao ne retorikom, ve\u0107 stavljanjem sopstvenog \u017eivota u zalog. Robijao je skoro deceniju i po. „Popio“ je \u0161est metaka, gledao sam te rane, sav je ispresecan… Za razliku od njega, balkanski politi\u010dari na rizik stavljaju ne\u0161to drugo, ono \u0161to im odre\u0111uju strane obave\u0161tajne slu\u017ebe. \u0160pijuni postavljaju vladare po Balkanu, a mo\u0107 ovih \u0161pijuna, na\u017ealost, politi\u010dare neverovatno op\u010dinjava i ushi\u0107uje. A vidite Muhiku, njegova politi\u010dka karijera i\u0161la je od gradskog bandita, preko mu\u010denja u zatvoru, sve do predsednika.<\/p>\n

<\/div>\n

Na kakvim isku\u0161enjima je bio tokom robije? <\/b><\/p>\n

– Posle punih osam godina zatvora, po\u010deo je da slu\u0161a zvuke koji su ga vodili u psihi\u010dku bolest. Ali, na\u0161ao je klju\u010d da se spase – na\u0161ao je sagovornike. Pri\u010dao je s mravima! U tim bunarima gde je dr\u017ean, govorio je bubama ono \u0161to misli! Dok je preme\u0161tan iz jednog u drugi zatvor, hunti je do\u0161ao kraj, ameri\u010dka kontrola vi\u0161e nije mogla da ubaci dovoljno obave\u0161tajaca, da fa\u0161isti\u010dku huntu odr\u017ee. Kada je iza\u0161ao s robije, sve levo orijentisane stranke u Urugvaju, zajedno sa masonima koji su tamo jaki, sru\u0161ile su ekstremnu desnicu. Kao ministar poljoprivrede, uverio je narod da je bolje \u017eiveti dobro nego lo\u0161e, napravio je velike reforme, pripremio se za uzlet na vrh dr\u017eave.<\/p>\n

Postoji li u Srbiji \u0161ansa da neka od vizija boljeg \u017eivota za\u017eivi u realnosti?<\/b><\/p>\n

– Sreo sam se jednom sa na\u0161im predsednikom Nikoli\u0107em, kada su kopa\u010di nikla poku\u0161ali da povedu novi rat za Mokru Goru. Tra\u017eio sam da to ne dozvoli. Tada sam mu predo\u010dio da Srbiji nedostaje milion hektara pod sadnicama i jo\u0161 10 miliona krava. Ispostavilo se, da su vo\u0107e i stoka, kod nas tako\u0111e pitanje puta u Evropu. Planiranje budu\u0107nosti Srbije, nije uskla\u0111eno sa na\u0161im stvarnim potencijalima. Uskla\u0111eno je sa nekim vi\u0161im redom stvari, u kome na\u0161a dr\u017eava ne odlu\u010duje previ\u0161e. Tvrdim da Srbija gubi svoju autonomiju time \u0161to nema strate\u0161ku osnovu koja se jednostavno zove – ishrana. Kod nas nema te proizvodnje, jer plasman i Evropsku uniju, nije izvestan.<\/p>\n

Ono \u0161to ste uradili u Mokroj Gori i u Andri\u0107gradu tiha je kulturna revolucija; da li je mogu\u0107e napraviti ne\u0161to sli\u010dno u ekonomiji i privredi?<\/b><\/p>\n

– Sve je pitanje hrabrosti i rizika. Svaki ozbiljan potez u privredi, podrazumeva politiku koja \u0107e stati iza ideja, poput one da za po\u010detak sebi proizvedemo hranu. Ljutnja i bes su me zahvatili, kada sam video da \u0107e 50. godi\u0161njica Andri\u0107evog „nobela“ pro\u0107i samo sa njegovom kartonskom nalepnicom na baga\u017eima beogradskog aerodroma. Da bih tihu kulturnu revoluciju, kako je zovete, sproveo, na\u0161ao sam druga u tome. Dodik je pomogao da na polju kulture razvijemo jednu teoriju i da je sprovedemo u delo. U vreme Tadi\u0107a i u vreme Vu\u010di\u0107a, pustili su nam na volju, pa taj kod za\u0161tite na\u0161eg identiteta traje. On nas vra\u0107a na mapu opstanka. I to na mestu krvavom od rimskog perioda do dana\u0161njeg vremena. Tako se ideja o klanici, izme\u0161ta, kroz ideju o kulturi.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Kusturica i Muhika u pred snimanje zavr\u0161nih kadrova<\/i><\/p>\n

LEPE UMETNOSTI<\/b> Pored Andri\u0107evog instituta, u oktobru u Andri\u0107gradu po\u010dinje da radi Internacionalna katedra dramskih umetnosti. To je na\u0161 odgovor na sve sli\u010dne akademije u regionu. Ve\u0107 prva generacija studenata ima\u0107e na raspolaganju najbolju opremu, kakvu danas koristite najve\u0107i filmski stvaraoci u svetu. Od kamere, preko monta\u017ee i tona, ima\u0107emo najvi\u0161e standarde digitalne tehnike. Tako \u0107e pored teorije, akcenat biti na prakti\u010dnom radu. Ovde \u0107e najuspe\u0161niji mo\u0107i da u\u010de, ali i da prave filmove! Sve to pokrenuo je festival „Kustendorf“, koji je bio inspiracija za otvaranje fakulteta. Posle dramske katedre, do\u0107i \u0107e i druge, muzi\u010dka, pa likovna, a na kraju \u0107emo u Andri\u0107gradu, za nekoliko godina – imati formiran univerzitet lepih umetnosti.<\/em><\/p>\n

\u010cEKAJU\u0106I SUNCE<\/b> O\u010cEKUJE vas nastavak snimanja filma „Na mlije\u010dnom putu“.<\/b> – Kada film li\u010di na ljudski usud, tada postaje zna\u010dajan. Film „Na mlije\u010dnom putu“ ima svoju biografiju, toliko znam. Razvija se iz zrna kratkog filma o pravoslavnom monahu, taj segment tako\u0111e sam dosnimavao… Sada znam da snimljeno zadire u su\u0161tinu ljudskog postojanja, vezuje hiljade faktora koji zna\u010de \u017eivot na Balkanu, a pri tome u osnovi ima biblijsku sagu o \u010doveku i zmiji, \u010doveku i \u017eeni. Pro\u0161la, ki\u0161na godina nije nam dala dovoljno dana snimanja, a bez svetlosti nema filma. Sada i\u0161\u010dekujemo sun\u010dane dane da nastavimo.<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

Ka\u017eete da ste sve to radili uz svu skepsu ovda\u0161njeg sveta…<\/b><\/p>\n

– Uz svu nevolju koju je Andri\u0107 ovde i posthumno do\u017eivljavao, setite se, macolom su mu lomili glavu. Uz sve gestove protiv kulture smo radili, da u ovoj komuni sa\u010dinjenoj od do\u0161ljaka i starosedelaca doka\u017eemo, da kultura ipak mo\u017ee da se aktivira. I to na najvi\u0161em nivou. Kultura se sada pretvara u novu stvarala\u010dku energiju. Ona proizvodi – miran \u017eivot. Za pravoslavce, miran \u017eivot je ljubav, a na nju nikoga ne mo\u017ee\u0161 da natera\u0161.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nikola Jankovi\u0107 | 17. mart 2015. Emir Kustirica i Hose Muhika Muhika se ne bavi politikom da bi zaradio novac za sebe, ve\u0107 da bi svojim gra\u0111anima omogu\u0107io da napokon po\u010dnu da \u017eive bolje. I to je jedina istina!<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4313"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4313"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4313\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4314,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4313\/revisions\/4314"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4313"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4313"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4313"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}