![](\"http:\/\/www.glas-javnosti.rs\/\/files\/imagecache\/teaser\/files\/image_for_teaser\/Thumb_Thumb_24DRUSTVO-GORNJI1-nato.jpg\")
<\/p>\nSrbija obele\u017eava 24. mart kao Dan se\u0107anja na \u017ertve NATO bombardovanja. Odluka o po\u010detku napada na SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a bombardovanje je okon\u010dano 78 dana kasnije, usvajanjem Rezolucije 1244.<\/p>\n
<\/p>\n
Na 11. godi\u0161njicu po\u010detka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u Beogradu i Novom Sadu, ta\u010dno u podne,\u00a0oglasi\u0107e se\u00a0sirene koje \u0107e emitovati znak za prestanak vazdu\u0161ne opasnosti. Dan po\u010detka bombardovanja obele\u017eava se kao Dan se\u0107anja na \u017ertve NATO bombardovanja.<\/p>\n
<\/strong><\/font>\t\t \t\t<\/p>\n
![\"(arhiva)\"](\"http:\/\/www.b92.net\/news\/pics\/2010\/03\/6760374924ba9590e45ce1840860640_orig.jpg\") <\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n\u00a0<\/p><\/div>\n<\/div>\n Odluka o napadu doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu o po\u010detku akcije pod imenom „Savezni\u010dka snaga“ ameri\u010dkom generalu Vesliju Klarku preneo je 23. marta tada\u0161nji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.<\/p>\n Klark \u0107e kasnije u svojoj knjizi „Moderno ratovanje“ priznati da je planiranje vazdu\u0161ne operacije NATO-a protiv SRJ „sredinom juna 1998. godine ve\u0107 uveliko bilo u toku“ i da je zavr\u0161eno krajem avgusta iste godine.<\/p>\n U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, te\u0161ko su o\u0161te\u0107eni infrastruktura, privredni objekti, \u0161kole, zdravstvene ustanove, medijske ku\u0107e, spomenici kulture. Prema procenama razli\u010ditih izvora, poginulo izme\u0111u 1.200 i 2.500 ljudi.<\/p>\n Napadi na Jugoslaviju po\u010deli su 24. marta 1999. godine, u 19.45 minuta, a jugoslovenska vlada iste no\u0107i proglasila je ratno stanje.<\/p>\n Napad je trajao do \u010detiri sata ujutro i te\u017ei\u0161te udara su bili objekti Ratnog vazduhoplovstva, Protivvazdu\u0161ne odbrane i vojne industrije, a prve mete vojni aerodromi u Pri\u0161tini, Podgorici, Batajnici i U\u017eicu, kao i ciljevi u Kur\u0161umliji, Novom Sadu, Pan\u010devu, Kragujevcu i Lu\u010danima. <\/p>\n Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije na\u0161ao na meti, a Crna Gora je uglavnom bila po\u0161te\u0111ena masovnih udara.<\/p>\n Tokom operacije izvr\u0161eno je 2.300 vazdu\u0161nih udara po 995 objekata \u0161irom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.<\/p>\n NATO je lansirao 20.000 velikih projektila, me\u0111u kojima 1. 300 krstare\u0107ih raketa na vojne i civilne ciljeve, a izru\u010dio je i 37.000 „kasetnih bombi“ sa 350.000 kasetnih podprojektila.<\/p>\n Uz upotrebu najubojitijeg oru\u017eja, Severnoatlantska alijansa je u ratu protiv Srbije upotrebila i zabranjeno naoru\u017eanje – municiju sa osiroma\u0161enim uranijumom.<\/p>\n U oru\u017eanom sukobu sa nemerljivo nadmo\u0107nijim neprijateljem, srpska PVO uspela je da obori dva aviona NATO – lovac F16 i ameri\u010dki supermoderni „nevidljivi“ avion F-117, i da zarobi tri neprijateljska vojnika.<\/p>\n Prilikom povla\u010denja snaga VJ, ispostavilo se da je u\u010dinak NATO 14 uni\u0161tenih tenkova, 17 oklopnih transportera i 20 artiljerijskih oru\u0111a.<\/p>\n Bezuspe\u0161ni pregovori u Rambujeu<\/strong><\/p>\n Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stru\u010dnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspe\u0161nih pregovora o re\u0161enju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.<\/p>\n Bombardovanje Jugoslavije okon\u010dano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehni\u010dki sporazum, kojim je precizirano povla\u010denje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu me\u0111unarodnih vojnih trupa.<\/p>\n NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz \u010detiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama u\u010destvovali su i strate\u0161ki bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.<\/p>\n Nakon nekoliko neuspe\u0161nih diplomatskih poku\u0161aja, kriza je okon\u010dana posredni\u010dkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i biv\u0161eg ruskog premijera Viktora \u010cernomirdina, specijalnog izaslanika tada\u0161njeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.<\/p>\n Najpre je predsednik SRJ Slobodan Milo\u0161evi\u0107, po\u010detkom juna, prihvatio njihov plan za razme\u0161tanje me\u0111unarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skup\u0161tina Srbije.<\/p>\n Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon dono\u0161enja rezolucije UN, a prve me\u0111unarodne trupe u\u0161le su na teritoriju Kosova iz Makedonije ve\u0107 12. juna 1999. godine.<\/p>\n Najve\u0107a operacija NATO-a<\/strong><\/p>\n To je najve\u0107a operacija Alijanse, a najvi\u0161e vojnika je do\u0161lo iz Nema\u010dke, Francuske, Italije i SAD.<\/p>\n U sastavu Kfora na Kosovo je do\u0161lo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od \u010dega je 30.000 iz zemalja \u010dlanica NATO-a.<\/p>\n Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.<\/p>\n U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno vi\u0161e desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima. <\/p>\n Prema srpskim izvorima od po\u010detka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.<\/p>\n Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR, koje je u januaru pro\u0161le godine izneo tada\u0161nji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbi\u0107, na Kosovo se do sada vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.<\/p>\n Vlasti u Pri\u0161tini, pak, isti\u010du da se do sada na Kosovo vratilo 18.300 ljudi, pripadnika svih zajednica.<\/p>\n U decembru 2008. godine, na godi\u0161njoj konferenciji Saveza udru\u017eenja interno raseljenih – Unija u Beogradu, ocenjeno je da su podaci o povratku na Kosovo u toj godini pora\u017eavaju\u0107i, jer se na taj korak odlu\u010dilo samo 386 ljudi.<\/p>\n Na tom skupu predstavnik UNHCR-a u Srbiji D\u017eon Jang ocenio je da povratak raseljenih nije uspeo ni nakon devet godina, jer vi\u0161e od 200.000 ljudi i dalje, bez re\u0161enja, \u017eivi van svojih domova.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u00a0PTC – 24.\u00a0mar\u00a02010 Srbija obele\u017eava 24. mart kao Dan se\u0107anja na \u017ertve NATO bombardovanja. Odluka o po\u010detku napada na SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a bombardovanje je okon\u010dano 78 dana kasnije, usvajanjem Rezolucije 1244.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/432"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=432"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/432\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=432"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=432"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=432"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}} |