![](\"http:\/\/www.spcportal.org\/images\/upload\/Image\/Slave\/uskrs_jaja.jpg\")
<\/p>\n\u00a0<\/p>\n
<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Teodorova subota Lazareva subota Vrbica \u00a0<\/p>\n Vaskrs Farbanje vaskr\u0161njih jaja Kako se farbaju jaja? Simbolika Vaskr\u0161nje slavlje Tucanje jajima Pobusani ponedeljak \u00a0 \u00a0<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/443"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=443"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/443\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=443"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=443"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=443"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/strong>U subotu prve nedelje \u010casnog posta, pada praznik svetog Velikomu\u010denika Teodora Tirona. Toga dana se u pravoslavnim domovima kuva \u017eito kao za slavu. Tako se slavi uspomena na jedan doga\u0111aj iz prvih vekova hri\u0161\u0107anstva. Naime, u vreme rimskog cara Julijana Apostate 362. godine, kada je bilo gonjenje hri\u0161\u0107ana kao u vreme Nerona, naredi ovaj car da se sve namirnice po carigradskim pijacama i radnjama popr\u0161\u0107u krvlju od \u017ertvenih \u017eivotinja, kako bi se hri\u0161\u0107ani oskrnavili i ne bi mogli da se pri\u010deste. Me\u0111utim, sveti Teodor Tiron javi arhiepiskopu carigradskom Evdoksiju, da hri\u0161\u0107ani Carigrada ne kupuju ni\u0161ta od namirnica, nego da u svojim domovima, te nedelje kuvaju p\u0161eni\u010dno \u017eito i me\u0161aju sa medom, i to uzimaju umesto hrane. Hri\u0161\u0107ani tako i urade, i dostojni se pri\u010deste u nedelju Pravoslavlja Kao uspomenu na taj doga\u0111aj, u ovaj dan, doma\u0107ice kuvaju \u017eito kao za slavu, i slu\u017ee svoje uku\u0107ane i goste koji toga dana do\u0111u u ku\u0107u. <\/p>\n
<\/strong>Subota uo\u010di praznika Cveti (koji uvek padaju u \u0161estu nedelju \u010casnog posta) posve\u0107ena je uspomeni na vaskrsenje \u010detvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca sve\u010dano do\u010dekala i pozdravila.
Tada se u na\u0161im hramovima u popodnevnim \u010dasovima slu\u017ei ve\u010dernje bogoslu\u017eenje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Po\u0161to se vrba osveti, sve\u0161tenik narodu deli gran\u010dice, i zatim se vr\u0161i trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i \u010diracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.
Ovaj praznik je isklju\u010divo praznik dece. Za taj dan majke sve\u010dano obuku svoju decu, pa \u010dak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, sve\u010dano obu\u010denu, crkvi, kupuju im zvon\u010di\u0107e vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, tr\u010de po porti i u\u010destvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove gran\u010dice se odnose ku\u0107ama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom po\u010dinju veliki Vaskr\u0161nji praznici.\u00a0 <\/font><\/p>\n
<\/font>Velika nedelja
<\/strong>Ova nedelja se zove jo\u0161 i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena na izdaju, hvatanje (hap\u0161enje) i stradanje Gospoda Isusa Hrista. Ove sedmice se u na\u0161im hramovima vr\u0161e posebna bogoslu\u017eenja, i po\u017eeljno je da vernici u njima redovno u\u010destvuju. U ovoj nedelji su najva\u017eniji praznici Veliki \u010detvrtak i Veliki petak. Na Veliki \u010detvrtak slu\u017ei se liturgija svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio svetu tajnu pri\u010de\u0161\u0107a, zato je dobro da se toga dana pri\u010destimo. Na taj dan uve\u010de, \u010ditaju se dvanaest jevan\u0111elja o stradanju Hristovom, i dok se \u010ditaju jevan\u0111elja narod u crkvi kle\u010di.
Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo raspe\u0107e, u na\u0161im hramovima, popodne iznosi se pla\u0161tanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa Pla\u0161tanica se postavlja na posebno ukra\u0161en sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim na\u0161im krajevima, obi\u010daj je da se vernici posle celivanja pla\u0161tanice, provla\u010de ispod stola na koji je polo\u017eena pla\u0161tanica. Po narodnom verovanju prilikom provla\u010denja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu \u017eelju, i ta \u017eelja \u0107e biti ispunjena.
Ove nedelje crkva zapoveda najstro\u017ei post bez ribe i ulja. Na Veliki petak po\u017eeljno je ni\u0161ta ne jesti sve do izno\u0161enja Pla\u0161tanice. <\/p>\n
<\/strong>Vaskrs je najve\u0107i hri\u0161\u0107anski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg \u010doveka na zemlji darovao ve\u010dni \u017eivot. Zbog zna\u010daja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posve\u0107ena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prole\u0107ne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre te ravnodnevnice. Najranije mo\u017ee da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su, tako\u0111e, vezani lepi obi\u010daji u na\u0161em narodu. U celom hri\u0161\u0107anskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezai obi\u010daj darivanja jajima.
Jaje je simvol obnavljanja prirode i \u017eivota. I kao \u0161to badnjak gore\u0107i na ognji\u0161tu daje posebnu \u010dar bo\u017ei\u0107noj no\u0107i, tako isto vaskr\u0161nje crveno jaje zna\u010di radost i za one koji ga daju i koji ga primaju. <\/p>\n
<\/strong>Jedan od najlep\u0161ih i najradosnijih srpskih obi\u010daja, koji se nije iskorenio, \u010dak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna doma\u0107ica, po ustaljenoj tradiciji, vaskr\u0161nja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, ina\u010de, ni\u0161ta drugo ne radi, ve\u0107 su sve na\u0161e misli upu\u0107ene na stra\u0161ni doga\u0111aj Hristovog nevinog stradanja i poni\u017eenja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu. <\/p>\n
<\/strong>Doma\u0107ica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome \u0107e kuvati i farbati jaja, dodaje malo osve\u0107ene vodice koja je osve\u0107ena u toku vaskr\u0161njeg posta. Na \u0161poretu vri voda sa bojom (varzilom), doma\u0107ica u njega spu\u0161ta jaja, paze\u0107i da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko matere, i broje sve\u017ee ofarbana jaja, \u010diji broj raste svakoga \u010dasa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idu\u0107eg Vaskrsa i zove se „\u010duvarku\u0107a“.
Pre farbanja jaja se mogu „\u0161arati“. Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili ne\u010dim sli\u010dnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sve\u0107e, pa se onako vru\u0107e uma\u010de u vosak, a potom se voskom po jajetu pi\u0161e i crta. Po\u0161to vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obi\u010dno pi\u0161e X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krsti\u0107i, cveti\u0107i i druge lepe figurice. U novije vreme, izra\u0111uju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja. <\/p>\n
<\/strong>Farbanje jaja vr\u0161i se u spomen na doga\u0111aj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevan\u0111elje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pa\u017enje, kao novogodi\u0161nji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga re\u010dima: „Hristos Vaskrse“. Crvena boja simvoli\u0161e Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hri\u0161\u0107ana i crkve, bez obzira \u0161to su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju poku\u0161avali da ovu boju prisvoje i kompromituju. <\/p>\n
<\/strong>Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Doma\u0107in sa svojom \u010deljadi odlazi u crkvu na svetu vaskr\u0161nju slu\u017ebu. Posle slu\u017ebe, narod se me\u0111usobno pozdravlja re\u010dima: „Hristos Vaskrse!“ i „Vaistinu Vaskrse!“ Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se do\u0111e iz crkve ku\u0107i, svi se uku\u0107ani me\u0111usobno pozdravljaju vaskr\u0161njim pozdravom i ljube. Doma\u0107in onda pali sve\u0107u, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve uku\u0107ane koji stoje na molitvi, predaje nekom mla\u0111em kadionicu i ovaj kadi celu ku\u0107u. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskr\u0161nji tropar, naglas se \u010dita „O\u010de na\u0161“ i druge molitve koje se znaju napamet, ili se \u010ditaju iz molitvenika. Posle zajedni\u010dke molitve, ponovo, jedni drugima \u010destitaju Vaskrs i sedaju za sve\u010dano postavljenu trpezu. <\/p>\n
<\/strong>Na stolu stoji ukra\u0161ena \u010dini-ja sa ofarbanim jajima. Doma\u0107in prvi uzima jedno jaje, a za njim svi uku\u0107ani. Tad nastane veselje i takmi\u010denje \u010dije je jaje najja\u010de. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, tako\u0111e, „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskr\u0161nje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost do\u0111e u ku\u0107u, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslu\u017euje ostalim ponudama. <\/p>\n
<\/strong>Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i obi\u010daju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obele\u017eava kao i zadu\u0161nice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sve\u0107e, ure\u0111uju grobovi i sve\u0161tenik vr\u0161i parastose i pomene za pokoj du\u0161a pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasr\u0161nja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posve\u0107en mrtvima.\u00a0 <\/font><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"