{"id":4730,"date":"2015-03-31T12:03:11","date_gmt":"2015-03-31T10:03:11","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=4730"},"modified":"2015-03-31T12:03:11","modified_gmt":"2015-03-31T10:03:11","slug":"maratonska-partija-saha","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=4730","title":{"rendered":"Maratonska partija \u0161aha"},"content":{"rendered":"

Tanjug<\/span> | 31. mart 2015<\/p>\n

(Izvor: sputniknews.com)<\/p>\n

\n
\" <\/a><\/div>\n
\n

Vojno-politi\u010dki blok NATO, formiran radi \u201eograni\u010davanja\u201c SSSR, od po\u010detka 90-ih godina dosledno se pomera ka granici Ruske Federacije, demonstrativno ignori\u0161u\u0107i njene geopoliti\u010dke interese. Glavni protivnici opet gledaju jedni na druge sa neskrivenim nepoverenjem i neprijateljstvom.<\/p>\n

\n

<\/p>\n<\/div>\n

1. PO\u010cECI NATO-A<\/b><\/p>\n

Op\u0161te prihva\u0107eno je da se ideja stvaranja vojnih baza u Evropi rodila se nakon Drugog svetskog rata sa ciljem \u201eograni\u010davanja komunisti\u010dke pretnje\u201c.<\/p>\n

Me\u0111utim, teorijska baza o potrebi \u201eograni\u010davanja Rusije\u201c pojavila se jo\u0161 pre nastanka SSSR. Jedan od njenih glavnih arhitekata bio je britanski geograf Helford Makinder, koji se s pravom smatra rodona\u010delnikom geopolitike kao samostalne nauke.<\/p>\n

On je 1904. godine objavio \u010dlanak pod nazivom \u201eGeografska osa istorije\u201c (The Geographical Pivot of History).<\/p>\n

U ovom radu, Makinder je uveo termin \u201eXartlend\u201c (Heartland \u2014 srca sveta). On je \u201eHartlendom\u201c nazivao centralni deo Evroazije, oko kog su raspore\u0111eni unutra\u0161nji polumesec (Inner Crescent) Evropa \u2014 Arabija \u2014 Indokina i periferni polumesec (Outer Crescent) Amerika \u2014 Afrika \u2014 Okeanija.<\/p>\n

Makinder je dao veliki geopoliti\u010dki zna\u010daj Hartlendu, zbog ogromnih zaliha prirodnih resursa i, \u0161to je po njegovom mi\u0161ljenju jo\u0161 va\u017enije, njegove nepristupa\u010dnosti za svaku pomorsku silu. Hartlend, po mi\u0161ljenju Makindera, predstavlja \u201eveliku prirodnu tvr\u0111avu\u201c.<\/p>\n

Makinder je imao mnogo sledbenika koji su dopunjavali i vr\u0161ili korekcije njegovih ideja. Jedan od najzapa\u017eenijih bio je Nikolas Spajkman. Upravo on se smatra ocem koncepcije \u201eograni\u010davanja\u201c Rusije.<\/p>\n

U svojim radovima \u201eAmeri\u010dka strategija u svetskoj politici\u201c (1942) i \u201eGeografija sveta\u201c (1944) Spajkman nagla\u0161ava da klju\u010dnu ulogu u svetskoj geopolitici i uticaju u Evroaziji ne igra Hartlend, ve\u0107 Rimlend (Rimland) \u2014 pojas territorija koji \u0107e ograni\u010davati uticaj \u201esrca sveta\u201c, te da ameri\u010dka spoljna politika treba da bude usmerena na kontrolu ovih teritorija i ja\u010danju ameri\u010dkog prisustva i uticaja na njima.<\/p>\n

2. \u010cER\u010cILOV PREDLOG STALjINU O UTICAJU U EVROPI<\/b><\/p>\n

Drugi svetski rat podstakao je atlantiste svih boja da pre\u0111u sa teorije na praksu. Naredni korak na putu stvaranja NATO-a postala je podela Evrope na sfere uticaja tokom Drugog svetskog rata.<\/p>\n

Tokom sastanka Josifa Staljina i premijera Velike Britanije Vinstona \u010cer\u010dila u Moskvi 9. oktobra 1944. godine, zaklju\u010den je takozvani Dogovor o procentima \u2014 dogovor o podeli jugoisto\u010dne Evrope na sfere uticaja. To je predlo\u017eio Vinston \u010cer\u010dil, \u0161to sam priznaje u svojim memoarima:<\/p>\n

Stvarala se poslovna atmosfera i ja sam izjavio: Hajde da sredimo na\u0161e stvari na Balkanu. Va\u0161a armija se nalazi u Rumuniji i Bugarskoj. I mi imamo tamo svoje interese, misije i agente. Ne\u0107emo se sva\u0111ati oko sitnica.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

\u0160to se ti\u010de Engleske i Rusije, da li se sla\u017eete da vi imate dominantan uticaj od 90 odsto u Rumuniji, a mi da imamo dominantan uticaj od 90 odsto u Gr\u010dkoj i po pola u Jugoslaviji? Dok su to prevodili, uzeo sam pola lista i napisao:<\/p>\n

Rumunija: Rusija \u2013 90 osto, ostali \u2013 10 osto<\/p>\n

Gr\u010dka: Velika Britanija (uz dogovor sa SAD) \u2013 90 odsto, Rusija \u2013 10 odsto<\/p>\n

Jugoslavija: 50\/50 odsto,<\/p>\n

Ma\u0111arska: 50\/50 odsto<\/p>\n

Bugarska: Rusija \u2013 75 odsto, ostali \u2013 25 odsto.<\/p>\n

Predao sam spisak Staljinu, koji je za to vreme saslu\u0161ao prevod. Nastupila je mala pauza. On je zatim uzeo obi\u010dnu olovku i stavio veliki paraf na list i vratio mi ga.<\/p>\n

List papira ispisan olovkom le\u017eao je na sredini stola. Na kraju sam rekao \u2013Ne \u010dini li Vam se da bi ovaj papir trebalo spaliti, da budu\u0107e generacije ne bi rekle da smo cini\u010dno odredili sudbinu miliona ljudi? \u2013Ne, Vi ga sa\u010duvajte, odgovorio je Staljin.<\/p>\n

3. STVARANjE ALIJANSE<\/b><\/p>\n

Dana 17. marta 1948. godine, pet zemalja Zapadne Evrope \u2014 Belgija, Velika Britanija, Luksemburg, Holandija i Francuska \u2014 stvaraju \u201eZapadni savez\u201c, potpisivanjem takozvanog Briselskog pakta. Dokument predvi\u0111a da \u0107e dr\u017eave u slu\u010daju napada pru\u017eiti vojnu i svaku drugu pomo\u0107 napadnutoj zemlji.<\/p>\n

Stejt department je 14. januara 1949. godine prvi put otvoreno iza\u0161ao sa saop\u0161tenjem o pretnjama po bezbednost zemalja Zapadne Evrope i neefikasnosti UN, zbog principa konsenzusa stalnih \u010dlanica Saveta bezbednosti.<\/p>\n

18. marta 1949. godine objavljen je projekt Severnoatlantskog sporazuma. Za datum osnivanja vojno-politi\u010deskog bloka NATO smatra se 4. april 1949. godine, kada je odr\u017eana konferencija zemalja Zapadnog saveza, SAD, Kanade, Danske, Islanda, Norve\u0161ke i Portugalije u Va\u0161ingtonu.<\/p>\n

4. LAJTMOTIV NATO-A, PREDLOG SSSR I ODGOVOR ZAPADA<\/b><\/p>\n

Budu\u0107i odnosi SSSR i NATO-a bili su formulisani u nekoliko klju\u010dnih momenata.<\/p>\n

Prvi rukovodilac Severnoatlantske alijanse Lord Ismej je izjavio: \u201e(Cilj formiranja NATO-a) \u2014 dr\u017eati SAD u Evropi, Rusiju van nje, a Nema\u010dku pod njom\u201c (Keep the Americans in, the Russians out and the Germans down).<\/p>\n

Sovjetski Savez je u martu 1954. godine poslao zvani\u010dni dopis vladama Velike Britanije, SAD i Francuske. SSSR se obratio vlastima zapadnih dr\u017eava s predlogom o stvaranju sistema kolektivne bezbednosti u Evropi, zaklju\u010divanju Op\u0161teevropskog dogovora o kolektivnoj bezbednosti u Evropi i mogu\u0107em stupanju SSSR u NATO.<\/p>\n

U maju iste godine Velika Britanija, SAD i Francuska odgovaraju SSSR odbijanjem, nazvav\u0161i ga \u201enerealnim predlogom\u201c. Tada SSSR donosi odluku o stvaranju strukture koja bi bila odgovor na ekspanziju NATO-a. 14. maja 1955. godine Albanija, Bugarska, Ma\u0111arska, Isto\u010dna Nema\u010dka, Poljska, Rumunija, SSSR i \u010cehoslova\u010dka potpisuju sporazum o stvaranju Organizacije Var\u0161avskog dogovora.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, Severnoatlantska alijansa nastavlja da prima nove \u010dlanove.<\/p>\n

U oviru prvog pro\u0161irenja NATO-a 1952. godine, u organizaciju su u\u0161le Gr\u010dka i Turska, a tokom drugog pro\u0161irenja NATO-a, 1955. godine, \u010dlanica Alijanse je postala Zapadna Nema\u010dka. Alijansi se 1982. godine pridru\u017eila \u0160panija (tre\u0107e pro\u0161irenje NATO-a).<\/p>\n

5. KASNIJA OBE\u0106ANjA SOVJETSKOM SAVEZU<\/b><\/p>\n

SAD priznaju da su obe\u0107anja postojala, ali niko od ameri\u010dkih diplomata nije ostavljao bele\u0161ke, niti pisao memoare, kao \u0161to je to radio \u010cer\u010dil. Ipak, vladina dokumenta sa kojih je skinut veo tajne pokazuju da su pregovori po ovom pitanju zaista vo\u0111eni.<\/p>\n

O tome 2014. godine, izme\u0111u ostalog, u listu „Forin afers“ pi\u0161e D\u017eo\u0161ua \u0160ifrinson, politolog sa Teksa\u0161kog me\u0111unarodnog univerziteta:<\/p>\n

Kako bismo najbolje razumeli o kakvim obe\u0107anjima se radi, najbolje je da se podsetimo izjava zapadnih politi\u010dara sa po\u010detka ’90-ih godina. Vlasti SAD i Nema\u010dke su po\u010dele aktivne pregovore kako najbolje sprovesti ujedinjenje Nema\u010dke. Ipak, nisu bili sigurni da \u0107e Sovjetski Savez pristati da se u potpunosti povu\u010de iz Isto\u010dne Nema\u010dke i zato su obe\u0107ali ustupke sa svoje strane.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

31. januara 1990. godine, ministar inostranih poslova Zapadne Nema\u010dke Hans-Ditrih Gen\u0161er javno je saop\u0161tio da nakon ujedinjavanja Nema\u010dke \u201ene\u0107e biti \u0161irenja NATO na istok“. Dva dana kasnije, \u0161ef Stejt departmenta D\u017eejms Bejker sastao se sa Gen\u0161erom kako bi razmotrio detalje ovog predloga. Bejker nije dao nikakve zvani\u010dne izjave povodom plana Gen\u0161era, ali je predlog nema\u010dkog ministra postao baza za kasnije pregovore izme\u0111u Bejkera, predsednika Mihaila Gorba\u010dova i ministra inostranih poslova SSSR Eduarda \u0160evarnadzea.<\/p>\n

Tokom tih pregovora, Bejker je vi\u0161e puta ponavljao izjavu Gen\u0161era, u po\u010detku rekav\u0161i \u0160evardnadzeu da se NATO „ne\u0107e pomerati na istok“, a zatim je uveravao i Gorba\u010dova da „NATO ne\u0107e \u0161iriti svoje trenutne granice na istok“.<\/p>\n

Kada je Gorba\u010dev izjavio da bi „\u0161irenje zone NATO-a“ bilo „neprihvatljivo“, Bejker je odgovorio: „Sla\u017eemo se s tim“. Po otkrivenim tajnim stenogramima Stejt departmenta, najkonkretnije izjave su stigle 9. februara 1991. godine na sastanku \u0160evardnadzea i Bejkera. \u0160ef Stejt departmenta SAD obe\u0107ao je „gvozdene garancije da se jurisdikcija NATO-a i sila Alijanse ne\u0107e pomerati na istok“. Slede\u0107i dan, u okviru svoje posete, kancelar Zapadne Nema\u010dke Helmut Kol iza\u0161ao je sa sli\u010dnom izjavom u Moskvi.<\/p>\n

Me\u0111utim, kasnije, primetiv\u0161i \u201estrate\u0161ki vakum“ u Isto\u010dnoj Evropi, SAD su ignorisale data obe\u0107anja videv\u0161i strate\u0161ku potrebu u \u0161irenju NATO-a.<\/p>\n

6. NOVA FAZA. RUSIJA \u2014 NATO<\/b><\/p>\n

Odnosi izme\u0111u Ruske Federacije i Severnoatlantske alijanse nakon pada \u201egvozdene zavese“, kako pokazuju primeri poslednjih \u010detvrt veka, kre\u0107u se iz krize u krizu.<\/p>\n

Ofanzivne operacije zemalja Alijanse, me\u0161anje u unutra\u0161nje stvari drugih dr\u017eava, uz deklarisani status NATO-a kao isklju\u010divo odbrambene organizacije, zajedno sa nastavkom procesa \u0161irenja vojnog bloka, nastavljaju da podse\u0107aju na neprijateljski odnos ove organizacije prema interesima Rusije.<\/p>\n

Bez obzira na dugodi\u0161nju konfrontaciju, strane su poku\u0161avale da na\u0111u zajedni\u010dki jezik. Sa raspadom SSSR i pojavom Ruske Federacije na karti sveta, poku\u0161ao se uspostaviti politi\u010dki dijalog, vojna saradnja i stvaranje kontakata u nau\u010dno-tehnolo\u0161koj oblasti.<\/p>\n

11. januara 1994. godine potpisan je bio sporazum \u201ePartnerstvo za mir\u201c, u okviru kog je stvoren program vojne saradnje zemalja NATO-a sa nizom evropskih zemalja, me\u0111u kojima i sa biv\u0161im sovjetskim republikama koje nisu \u010dlanice Alijanse.<\/p>\n

27. maja 1997. godine u Parizu je bio potpisan \u201eOsnovni akt Rusija-NATO“. Na bazi dokumenta formiran je Zajedni\u010dki stalni savet, stvoren za „stvaranje ve\u0107eg poverenja, zajedni\u010dkih ciljeva i navika za konsultacije i saradnju izme\u0111u NATO-a i Rusije u cilju pove\u0107anja bezbednosti i jednih i drugih i svih zemalja u evroatlantskom regionu i ne nano\u0161enja \u0161tete bezbednosti bilo koga\u201c.<\/p>\n

Ipak, pod maskom posve\u0107enosti Zapada \u201epartnerstvu\u201c neizbe\u017eno je isplivavalo i drugo, manje prijateljsko lice alijanse. Prvu ozbiljnu krizu u odnosima nije trebalo dugo \u010dekati.<\/p>\n

7. JUGOSLAVIJA<\/b><\/p>\n

Prva vojna operacija protiv Srba izvedena je 1995. godine, avijacije Velike Britanije, Nema\u010dke, Holandije, \u0160panije, Turska, SAD i Francuska u okviru operacija \u201eNamerna sila\u201c po\u010dele su bombardovanje pozicija bosanskih Srba.<\/p>\n

Nova ofanziva NATO-a po\u010dela je 24. marta 1999. godine. U okviru operacije \u201eMilosrdni an\u0111eo\u201c bombardovani su vojni i industrijski objekti u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Osim masovnih \u017ertava me\u0111u civilnim stanovni\u0161tvom, u Beogradu je \u201evisokoprecizna\u201c bomba, ba\u010dena iz ameri\u010dkog bombardera B-2 \u201espirit\u201c, \u201egre\u0161kom\u201c pogodila Ambasadu Kine.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Tokom operacije NATO-a, kori\u0161\u0107ena je municija sa radioaktivnim osiroma\u0161enim uranijumom i kasetne bombe.<\/p>\n

Na dan po\u010detka NATO bombardovanja, premijer Rusije Evgenij Primakov, koji je leteo u zvani\u010dnu posetu SAD, okre\u0107e avion i vra\u0107a se u Moskvu.<\/p>\n

S obzirom na zao\u0161travanje odnosa sa SAD zbog bombardovanja Jugoslavije, kao i kritike Zapada na ra\u010dun akcija Rusije u \u010ce\u010deniji, u decembru 1999. godine predsednik Boris Jeljcin izlazi sa o\u0161trom izjavom upu\u0107enom predsedniku Bilu Klintonu:<\/p>\n

On je, izgleda, na sekundu zaboravio \u0161ta je Rusija i da Rusija poseduje veliki arsenal nuklearnog oru\u017eja. Neka ne zaboravlja u kakvom svetu \u017eivi. Ho\u0107u da prenesete Klintonu \u2013 nije je bilo, niti \u0107e biti da samo on diktira \u010ditavom svetu, kako da \u017eivi. Multipolarni svet je temelj svega. Kako smo se dogovorili sa predsednikom Kine \u0110ang Ceminom, mi \u0107emo diktirati svetu, a ne samo on.<\/p>\n

8. AVGANISTAN<\/b><\/p>\n

Avganistan je postao jedno od retkih pitanja po kojem, kako je kasnije izjavio generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen (2009-2014), izme\u0111u Rusije i NATO-a \u201eskoro da nema nesporazuma\u201c.<\/p>\n

Vojna operacija SAD protiv talibanskog pokreta (\u201eTrajna sloboda\u201c), kojoj se pridru\u017eio NATO, u\u0161la je u istoriju kao najdu\u017ei rat SAD (formalno od 2001-2014) i \u201enajopasniji\u201c za NATO.<\/p>\n

Nakon dugih pregovora (zakon \u201eO ratifikaciji Sporazuma izme\u0111u Vlade Ruske Federacije i Vlade SAD o tranzitu naoru\u017eanja, vojne tehnike, vojne opreme i personala preko teritorije Ruske Federacije\u201c bio je potpisan tek 2011. godine) Rusija je omogu\u0107ila SAD da prevozi vojni teret preko svoje teritorije.<\/p>\n

Osim toga, u Avganistanu je bio postignut odre\u0111eni progres u vojno-tehni\u010dkoj saradnji izme\u0111u Rusije i NATO-a. SAD su bile prinu\u0111ene da priznaju da ruski helikopteri vi\u0161e odgovaraju avganistanskoj vojsci. Ratnom vazduhoplovstvu Avganistana bila su isporu\u010dena ukupno 63 vi\u0161enamenska helikoptera Mi-17V-5.<\/p>\n

Ipak, saradnja sa SAD i NATO-a u Avganistanu ne mo\u017ee se nazvati u potpunosti uspe\u0161nom. Rusiji je donela i gorke plodove. Nakon vojne operacije Alijanse u Avganistanu naglo je porasla proizvodnja narkotika.<\/p>\n

Po\u010detkom marta 2014. godine, \u0161ef Federalne slu\u017ebe za kontrolu prometa narotika Viktor Ivanov izjavio je da SAD i NATO snose direktnu odgovornost za naglo pove\u0107anje proizvodnje heroina, kao i za odbijanje da se uni\u0161te usevi maka na teritoriji Avganistana:<\/p>\n

Za vreme talibana, teritorija pod usevima smanjila se 1998. godine sa 63.000 hektara na 8.000 hektara, tj. 8 puta, dok su za vreme operacije \u201eNeuni\u0161tiva sloboda\u201c uve\u0107ani do istorijskog maksimuma \u2014 209.000 hektara, tj. za vi\u0161e od 26 puta.<\/p>\n

9. BORBA SA PIRATIMA<\/b><\/p>\n

Ovo pitanje je jedno od najmanje spornih u odnosima Rusije i NATO-a. Brodovi ruske Ratne mornarice vi\u0161e puta su koordinisali svoje aktivnosti sa brodovima zemalja-\u010dlanica, tokom izvr\u0161avanja zadataka za borbu sa somalijskim piratima u Adenskom zalivu.<\/p>\n

U borbama s piratima, izme\u0111u ostalog, istakla se atomska krstarica \u201ePetar Veliki\u201c koja je 2009. godine spre\u010dila otimanje broda \u201eOu\u0161an dajmond\u201c, zarobila grupu pirata i predala ih vlastima Jemena. Veliki protivpodmorni\u010dki brod \u201eMar\u0161al \u0160apo\u0161nikov\u201c je 2010. godine povratio od pirata tanker \u201eMoskovski univerzitet\u201c.<\/p>\n

10. LIBIJA<\/b><\/p>\n

Vojna intervencija snaga NATO-a (kao i jednog broja drugih dr\u017eava) protiv Libije primer je \u201ekolektivne odbrane\u201c Severnoatlantske alijanse, \u0161to je izazvalo ozbiljne sumnje kod Rusije. Stvaranje \u201ebespilotne zone\u201c prelilo se u novo \u201ehumanitarno bombardovanje\u201c.<\/p>\n

Vlast zemlje u liku Muamera Gadafija bila je fizi\u010dki uni\u0161tena, a sama Libija se na\u0161la na ivici raspada na nekoliko delova. Naftna industrija, kao i \u010ditava privreda nalaze se u haoti\u010dnom stanju.<\/p>\n

\u010cetiri godine nakon zavr\u0161etka NATO operacije \u201eUjedinjeni za\u0161titnik\u201c, u zemlji se nastavljaju sukobi naoru\u017eanih formacija. U Libiju su u\u0161li i razli\u010diti elementi teroristi\u010dkih grupa. U isto vreme, zemlje koje su u\u010destvovale u intrvenciji fakti\u010dki su se povukle i ostavile Libiju u haosu gra\u0111anskog rata.<\/p>\n

11. \u0160IRENjE NATO-A<\/b><\/p>\n

1999. godine u NATO su u\u0161le: Ma\u0111arska, Poljska i \u010ce\u0161ka (\u010detvrto pro\u0161irenje NATO-a), 2004. godine Bugarska, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slova\u010dka, Slovenija i Estonija (peto pro\u0161irenje NATO-a). U 2009. godini, u sastav Alijanse u\u0161le su Hrvatska i Albanija (\u0161esto pro\u0161irenje NATO-a).<\/p>\n

Preme\u0161tanje vojne infrastrukture NATO-a na istok predstavlja alfu i omegu u odnosima Alijanse i Rusije. Kriza u Ukrajini i prikrivene naznake zapadnih vlasti na mogu\u0107e stupanje Ukrajine u NATO \u201ekroz 10-15 godina“ koje su se \u010dule nakon dr\u017eavnog pu\u010da u Ukrajini 2014. godine \u2014 jo\u0161 jedan je povod za nepoverenje koje se nakupilo kod Rusije prema Severnoatlantskoj alijansi.<\/p>\n

12. UKRAJINA<\/b><\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Me\u0111usobni odnosi Rusije i NATO-a poslednje dve decenije imali su razli\u010dite faze \u2014 od partnerskih do opreznih i napetih. U pozadini ukrajinske krize, strane se vra\u0107aju na ranije pozicije, podse\u0107aju\u0107i se ko je za njih mogu\u0107i glavni protivnik.<\/p>\n

Mnogi eksperti ve\u0107 upozoravaju da sukob interesa NATO-a i Rusije u Ukrajini mo\u017ee dovesti do nepredvi\u0111enih posledica, pa \u010dak i do po\u010detka tre\u0107eg svetskog rata.<\/p>\n

Bez obzira na izjave da situacija u Donbasu \u201enema vojno re\u0161enje“, zemlje NATO-a su ve\u0107 po\u010dele da \u0161alju u Ukrajinu vojne inspektore, tehniku i oru\u017eje, iako, istina, u ograni\u010denim koli\u010dinama.<\/p>\n

Rusija je vi\u0161e puta nagove\u0161tavala da ne\u0107e dopustiti vojni poraz Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje su protiv zapadne orijentacije ukrajinskih vlasti.<\/p>\n

Predsednik Rusije Vladimir Putin u ukrajinskoj armiji vidi \u201elegiju NATO-a“.<\/p>\n

\u201eMi stalno govorimo: ukrajinska armija, ukrajinska armija. Ali, ko se zaista tamo bori? Tamo su, ruku na srce, delimi\u010dno zvani\u010dne oru\u017eane snage, ali ve\u0107i deo \u010dine tzv. dobrovoljni nacisti\u010dki bataljoni.<\/p>\n

To nije armija, nego strana legija. U ovom slu\u010daju, to je strana NATO legija koja se, naravno, ne bori za interese Ukrajine. Tamo su sasvim drugi ciljevi, vezani za postizanje geopoliti\u010dkih ciljeva ograni\u010davanja Rusije, \u0161to apsolutno ne odgovara nacionalnim interesima Ukrajine“.<\/p>\n

Ukrajinska kriza se mo\u017ee posmatrati kao poslednji potez u dugoj partiji \u201e\u0161aha“ izme\u0111u Rusije i Zapada. Geopoliti\u010dko pridru\u017eivanje Ukrajine NATO, \u010dak i \u201ekroz 10-15 godina“ nikako ne odgovara interesima Rusije, niti vojnim niti geopoliti\u010dkim.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tanjug | 31. mart 2015 (Izvor: sputniknews.com) Vojno-politi\u010dki blok NATO, formiran radi \u201eograni\u010davanja\u201c SSSR, od po\u010detka 90-ih godina dosledno se pomera ka granici Ruske Federacije, demonstrativno ignori\u0161u\u0107i njene geopoliti\u010dke interese. Glavni protivnici opet gledaju jedni na druge sa neskrivenim nepoverenjem i neprijateljstvom.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4730"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4730"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4730\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4731,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4730\/revisions\/4731"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4730"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4730"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4730"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}