TANJUG<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
![](\"http:\/\/www.blic.rs\/data\/images\/2010-05-04\/35446_titokumrovec01-reuter-davor-kovacevic_hf.jpg?ver=1272986981\")
<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Tri decenije od smrti Josipa Broza Tita danas \u0107e obele\u017eiti njegovi saborci iz svih krajeva biv\u0161e Jugoslavije polaganjem venaca i odavanjem po\u010dasti u „Ku\u0107i cve\u0107a“ u Beogradu, gde je sahranjen bez komunisti\u010dkog obele\u017eja<\/strong> . . .<\/p>\n Neprikosnoveni vo\u0111a jugoslovenskih komunista i do\u017eivotni predsednik partije i dr\u017eave, umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani u 15.05 sati, a sahranjen je \u010detri dana kasnije u prisustvu 209 visokih zvani\u010dnika iz 107 dr\u017eava sveta. \u00a0 BEOGRAD 04. 05. 2010 TANJUG \u00a0 \u00a0 Tri decenije od smrti Josipa Broza Tita danas \u0107e obele\u017eiti njegovi saborci iz svih krajeva biv\u0161e Jugoslavije polaganjem venaca i odavanjem po\u010dasti u „Ku\u0107i cve\u0107a“ u Beogradu, gde je sahranjen bez komunisti\u010dkog obele\u017eja . . .<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/477"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=477"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/477\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=477"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=477"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=477"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Tito je ro\u0111en 7. maja 1892. u zagorskom selu Kumrovec u porodici Franje Broza, siroma\u0161nog hrvatskog seljaka, i majke Marije Javor\u0161ek, rodom iz Slovenije.
U raznim dokumentima pominju se razli\u010diti datumi njegovog ro\u0111enja, ali je 25. maj – datum iz vremena kada je Tito slu\u017eio austrijsku vojsku – slavljen kao njegov ro\u0111endan, pa je i Hitler na taj dan 1944. naredio njegovo hvatanje u \u010duvenoj operaciji „Desant na Drvar“.
Posle rata, u skladu s „kultom li\u010dnosti“ koji je izgradio, njegov ro\u0111endan je slavljen kao „Dan mladosti“, kada je organizovana \u0161tafeta mladosti koja je iz ruke u ruku no\u0161ena kroz celu zemlju da bi mu bila uru\u010dena na zavr\u0161nom sletu u Beogradu.
Broz je zavr\u0161io bravarski zanat u Sisku, a 1910. se zaposlio kao metalski radnik u Zagrebu, gde je postao \u010dlan Saveza metalskih radnika i Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slovenije.
Vojni rok slu\u017eio je u Becu i Zagrebu, gde je 1914. zavr\u0161io podoficirsku \u0161kolu sa \u010dinom vodnika. Nakon izbijanja Prvog svetskog rata uhap\u0161en je zbog antiratne propagande i zatvoren u Petrovaradinsku tvr\u0111avu, ali je ubro pu\u0161ten i poslat na srpski front.
U\u010destvovao je u borbama protiv Srba na Drini, Gu\u010devu, Ma\u010dkovom kamenu, a zatim i u bitkama na Ceru i Kolubari, a 1915. godine je poslat na ruski front, pa je na Karpatima ranjen i zarobljen.
Posle 13 meseci le\u010denja, upu\u0107en je na prinudni rad na Uralu, odakle je pobegeo, pridru\u017eio se Internacionalnoj crvenoj gardi i u julu 1917. u\u010destvovao u bolj\u0161evi\u010dkim demonstracijama.
Tada je prihvatio lenjinizam kao politi\u010dku orjentaciju, a 1920. postaje i \u010dlan Jugoslovenske sekcije Ruske KP (bolj\u0161evika).
U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se 1923. i po\u010deo da se bavi revolucionarnim radom, da bi 1927. postao organizacioni sekretar Gradskog komiteta KPJ u Zagrebu.
Krajem juna 1928. vodi antire\u017eimske demonstracije zbog ubistva vo\u0111a Hrvatske selja\u010dke stranke u parlamentu, a 4. avgusta je uhap\u0161en ispred stana u kome je prona\u0111eno nekoliko bombi.
U takozvanom „bomba\u0161kom procesu“, na kome je izjavio da „priznaje samo sud vlastite partije“, osu\u0111en je kao terorista na pet godina robije koju je izdr\u017eavao u Lepoglavi i Mariboru.
Po izlasku iz zatvora je interniran u Kumrovec u ku\u0107ni pritvor, ali ubrzo odlazi u Be\u010d i od tada \u017eivi s la\u017enim dokumentima kao „profesionalni revolucionar“.
Broz je februara 1935. oti\u0161ao u Moskvu, u Kominterni je radio pod imenom Fridrih Valter i postao \u010dlan njenog balkanskog sekretarijata u vreme kada je likvidiran znatan broj jugoslovenskih komunisti\u010dkih prvaka.
Po povratku u Kraljevinu Jugoslaviju, a voljom Staljina, nakon smenjivanja i likvidacije Milana Gorki\u0107a, preuzeo je i njeno rukovo\u0111enje.
Tito je oktobra 1940. sastavio novo rukovodstvo KPJ i izlo\u017eio strategiju komunisti\u010dkog delovanja koja se temeljila na oru\u017eanom ustanku protiv okupatora, uz istovremeno osvajanje vlasti i promenu kapitalisti\u010dkog dru\u0161tvenog sistema.
Posle napada Nema\u010dke na Kraljevinu Jugoslaviju, Tito dolazi u Beograd i krajem juna 1941. pokre\u0107e oru\u017eani ustanak i revoluciju.
Na slobodnu partizansku teritoriju oti\u0161ao je 16. septembra iste godine i komandovao najve\u0107im gerilskim pokretom u porobljenoj Evropi.
Posedovao je nesumnjiv vojni\u010dki talenat, a o tome svedo\u010di \u010dinjenica da je razradio koncepciju stvaranja partizanskih odreda i Pokreta narodnog oslobo\u0111enja iz kojeg je 26. novembra 1942. nastala Narodnooslobodila\u010dka vojska Jugoslavije (NOVJ).
Tito je iz rata iza\u0161ao sa \u010dinom mar\u0161ala, kao legendarni vo\u0111a anitfa\u0161isti\u010dkog pokreta. Bio je jedini vrhovni komandant u Drugom svetskom ratu koji je ranjen u borbama na Sutjesci.
Posle rata, u skladu s revolucionarnim idejama, ukinuo monarhiju i vi\u0161sestrana\u010dki sistem i odmah 1945. izabran za predsednika vlade i ministra odbrane, da bi predsednik dr\u017eave postao 1953. Na najvi\u0161u funkciju je biran sedam puta, s tim \u0161to je do\u017eivotni predsednik dr\u017eave i partije postao maja 1974., a bio je ujedno i vrhovni komandant oru\u017eanih snaga i Saveta nacionalne odbrane.
U zanosu revolucionarne „pravde“ odmah posle rata, pod maskom „borbe protiv saradnika okupatora“, komunisti pod Titovim vo\u0111stvom surovo su se obra\u010dunali sa ideolo\u0161kim i politi\u010dkim protivnicima, \u010dime je nepovratno uni\u0161ten \u010ditav gra\u0111anski sloj.
Kada je juna 1948. godine do\u0161lo do sukoba sa KP Sovjetskog saveza, Tito i rukovodstvo odbacili su Rezoluciju Informbiroa, kojom su progla\u0161eni za „bandu zaverenika, \u0161pijuna i ideolo\u0161kih jeretika“, uz obja\u0161njenje da Staljin nije \u017eeleo nezavisan pokret u Jugoslaviji.
Nastao je obra\u010dun sa stvarnim i „imaginarnim“ pristalicama Informbiroa od kojih su neki preko no\u0107i likvidirani, a desetine hiljada zato\u010dene na „Golom otoku“.
Broj \u017ertava u posleratnom obra\u010dunu sa kolaboracionistima, komunisti\u010dkom teroru i \u010distkama nije ta\u010dno utvr\u0111en, a prema najnovijim istra\u017eivanjima stradalo je oko 50.000 ljudi.
Posle obra\u010duna sa Staljinom, u vreme hladnog rata, Tito je na me\u0111unarodnoj sceni pozicionirao zemlju izme\u0111u Istoka i Zapada, zbog \u010dega je od polovine pedesetih godina 20. veka, Jugoslavija decenijama dobijala zna\u010dajnu finansijsku i vojnu pomo\u0107 SAD.
Kao izuzetno ve\u0161t dr\u017eavnik i ideolog, Tito je u vreme liberalizacije pod vladavinom Hru\u0161\u010dova, ubrzo normalizovao odnose sa \u0160SR-om.
Tito je bio strateg celokupne spoljne politike u NOB, a posle pobede i obnove zemlje, od 1956. okre\u0107e se prevashodno spoljnoj politici i ja\u010danju polo\u017eaja zemlje na me\u0111unarodnoj sceni.
Sa liderima Indije i Egipta Nehruom i Naserom inicirao je osnivanje Pokreta nesvrstanih zemalja 1961. godine u Beogradu. Pokret je imao veliki zna\u010daj u blokovski podeljenom svetu i uspeo vrlo brzo da okupi veliki broj dr\u017eava Azije, Afrike i Ju\u017ene Amerike.
Okosnica ove politike bila je nezavisnosti i suverenitet, pravo na samoopredeljenje, ravnopravnost malih i velikih zemalja i aktivna miroljubiva koegzistencija.
Tito je inicirao i sa najbli\u017eim saradnicima osmislio sistem samoupravljanja i dru\u0161tvenog upravljanja, ali uprkos proklamovanom „bratstvu i jedinstvu“ nije uspeo da obuzda nacionalizam i seperatizam.
Rukovodstvo sa Titom na \u010delu obra\u010dunava se 1971. godine sa masovnim pokretom hrvatskih nacionalista i \u0161ovinista, ali i podr\u017eava konzervativne snage u obra\u010dunu sa srpskim liberalima 1972. Posle ovih unutra\u0161njih potresa, Tito inicira reformu federacije i novi Ustav 1974. i tako otvara put razbijanju dr\u017eave i potpunom nestanku vlastitog nasle\u0111a samo deceniju posle smrti.
Tito je bio po\u010dasni \u010dlan svih akademija u biv\u0161oj Jugoslaviji, doktor vojnih nauka i po\u010dasni doktor Univerziteta u Rangunu, Bandungu i Adis Abebi i ve\u0107ine doma\u0107ih univerziteta.
Tri puta je odlikovan Ordenom narodnog heroja, dobitnik je Ordena junaka socijalisti\u010dkog rada, Ordena Lenjina i mnogih drugih doma\u0107ih i stranih odlikovanja, a 1973. je dobio Nehruovu nagradu za razumevanje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"