{"id":5437,"date":"2015-04-26T10:37:44","date_gmt":"2015-04-26T08:37:44","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=5437"},"modified":"2015-04-26T10:37:44","modified_gmt":"2015-04-26T08:37:44","slug":"neka-im-je-na-cast","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=5437","title":{"rendered":"Neka im je na \u010dast"},"content":{"rendered":"

\"marina-ragus<\/a><\/p>\n

(Fond strate\u0161ke kulture)<\/p>\n

objavljeno – 25.04.2015<\/p>\n

Dvadesetdrugog aprila prodat je, u svega nekoliko minuta, \u201eAvala film\u201c firmi \u201eFilmski put d.o.o\u201c (\u201e<\/b><\/span>Film way<\/b>\u201c) po po\u010detnoj ceni od 980 349 988 dinara<\/b><\/span><\/a>. <\/span>\u201e<\/span>Avala film\u201c nekada\u0161nji najve\u0107i filmski studio u staroj Jugoslaviji (ne bez razloga pore\u0111en s italijanskom \u201e\u0106ine\u0107itom\u201c) prostire se na 37 hektara zemlje, ima 20 000 kvadrata poslovnog prostora u kome su stvarani decenijama vrsni filmovi i u kojima su rame uz rame boravili i holivudski i doma\u0107i glumci. <\/span><\/p>\n

Nacionalna produkcija, razne (sada regionalne) koprodukcije iznedrile su preko 200 igranih filmova, 268 dokumentaraca, 27 animiranih, 17 kratkih igranih i 120 filmova snimanih u koprodukciji. Ovaj \u201eFilmski grad\u201c napravljen s velikim ambicijama davne 1946. godine prodat je za po\u010detnu cenu \u201eFilmveju\u201c, firmi staroj manje od mesec dana<\/span><\/a> osnovanu sa 60 000 dinara osniva\u010dkog uloga, koju zastupa francuski dr\u017eavljanin Mi\u0161el Babi\u0107:<\/span><\/p>\n

\u201eTa\u010dnije prema podacima Agencije za privredne registre, vlasnik firme je izvesni Mi\u0161el Babi\u0107 iz Pariza. Me\u0111utim, cela njegova firma je 2. aprila 2015. godine stavljena pod hipoteku, \u0161to ukazuje da je pravi kupac u stvari vlasnik te hipoteke Sa\u0161a \u0106orovi\u0107, biv\u0161i taksista iz Pan\u010deva<\/b><\/span>\u201c<\/span><\/a> navodi se u saop\u0161tenju pokreta \u201eDosta je bilo\u201c koji predvodi biv\u0161i ministar privrede Sa\u0161a Radulovi\u0107. Ovaj pokret podse\u0107a da je \u201eAvala film\u201c 2011, gurnut u ste\u010daj i da je imao \u201evi\u0161e imovine nego obaveza, a da je dr\u017eava bila i vlasnik, i poverilac i upravnik-\u0161to ukazuje na lo\u0161e gazdovanje, mo\u017eda i na svesne lo\u0161e namere prema nekad najve\u0107em studiju u biv\u0161oj Jugoslaviji\u201c<\/span>\u00a0<\/sup><\/a> . U saop\u0161tenju se ide i korak dalje,te se navodi da \u010dinjenice poput firme \u201estare\u201c nepunih mesec dana, osniva\u010dki kapital od 60 000 dinara, hipoteka i iznad svega \u201esme\u0161na cena po kojoj je (vlasnik) dobio 37 hektara zemlje u Ko\u0161utnjaku ukazuju na sumnju da u prodaji nisu \u010dista posla\u201c.<\/span><\/a>Na ne\u010dista posla ve\u0107 izvesno vreme ukazuju radnici iz oblasti kulture poku\u0161avaju\u0107i pritom da \u201evlasnima\u201c skrenu pa\u017enju da \u201eAvala film\u201c nije samo zemlja i tro\u0161ni poslovni prostor ve\u0107 kulturno blago od nacionalnog zna\u010daja.<\/span><\/p>\n

I, sada kada je \u201estvar\u201c gotova, kada je u nekoliko minuta rasprodat \u201eAvala film\u201c otvorena su mnoga pitanja koja su inicirala brojne prozivke.<\/b><\/span> S jedne strane Ministarstvo kulture i informisanja saop\u0161tenjem ocenjuje da je Jugoslovenska kinoteka \u201epropustila da pokrene proceduru da jedan deo filmova dobije najvi\u0161i stepen za\u0161tite, kategoriju kulturno dobro od izuzetnog zna\u010daja\u201c i da je (za filmski fond nadle\u017ena) Jugoslovenska kinoteka koja je imala apsolutni uvid u to koji filmovi \u010dine ste\u010dajnu masu, imala i \u201emogu\u0107nost da na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, od 2012. godine reaguje i stru\u010dnim vrednovanjem i adekvatnom kategorizacijom donese re\u0161enje kojim se sva ili delovi filmske gra\u0111e Avala filma utvr\u0111uju za dobra od velikog zna\u010daja\u201c<\/span><\/a> kako se navodi u saop\u0161tenju. Resorno ministarstvo je uputilo Kinoteku kako da podnese zahtev nadle\u017enom ve\u0107u Privrednog suda radi \u201edono\u0161enja privremene mere kojom bi se iz postupka prodaje \u201eAvala filma\u201c izuzeli filmski fond, odnosno producentska prava na ovom fondu, sve do stvaranja punih pretpostavki da Jugoslovenska kinoteka, na osnovu \u010dlana 119 Zakona o kulturnim dobrima, kupi ovaj fond po pravu pre\u010de kupovine\u201c.<\/span><\/a><\/p>\n

Epilog:<\/b><\/span> privredni sud je odbacio predlog Kinoteke i \u201eza\u010dudio\u201c svojom odlukom dr\u017eavu, tj. njeno resorno ministarstvo. Za\u0161to? Odlu\u010divali su po Zakonu o ste\u010dajnom postupku, po kome samo ste\u010dajni upravnik ili poverioci imaju zakonsko pravo na prigovor najkasnije deset dana pre predlo\u017eenog datuma prodaje. Ove pravne \u201eza\u010dkoljice\u201c i \u201epropu\u0161tanje\u201c rokova od strane Kinoteke da prema Zakonu o kulturnim dobrima za\u0161titi fond od preko 600 filmova Avala filma, sasvim sigurno je znao \u201eneko\u201c ko je istrgovao uticajem i sve zainteresovane da se o\u010duva kulturno blago Srbije stavio pred svr\u0161en \u010din. Postavlja se pitanje: da li je dr\u017eava sve ove godine bila \u201eneobave\u0161tena\u201c o tome \u0161ta predstavlja \u201eAvala film\u201c? Kao i da li su filmski stvaraoci \u201e\u0107utali\u201c o \u201eAvala filmu\u201c? Prvo, u poslednjih deset godina, poznati srpski reditelji i ostali filmski stvaraoci, koji su sasvim sigurno pravne analfabete za zame\u0161ateljstva koja mogu da nastanu u tume\u010denju prava u Srbiji, redovno su upozoravali \u201evlasne\u201c na status \u201eAvala filma\u201c i davali konkretna re\u0161enja:<\/span><\/p>\n

\u201e Svi apeli koje smo imali prethodnih desetak godina nisu uspeli. Nekoliko ministara kulture, nekoliko vlada imalo je priliku da za\u0161titi ne\u0161to \u0161to se zove kulturna ba\u0161tina i to se nije desilo. <\/b><\/span>Suo\u010davamo se s time da dr\u017eava nije \u017eelela da za\u0161titi ne\u0161to \u0161to je nacionalno blago\u201c<\/span><\/a>, rekao je re\u017eiser Srdan Golubovi\u0107 na protestu organizovanom povodom prodaje Avala filma. Drugo, uticajni srpski mediji, poput dnevnog lista \u201ePolitika\u201c godinama su pisali o \u201eAvala filmu\u201c pa je i ovom prilikom Agenciji za privatizaciju javno postavila neka pitanja: Na koji na\u010din je sada mogu\u0107e zamrzavanje prodaje \u201e<\/span>Avala filma\u201c, koliko je \u201eAvalin\u201c filmski fond, kolika mu je vrednost, mo\u017ee li da se proglasi za nacionalno blago i ko to mo\u017ee da u\u010dini, koliko je hektara zemlji\u0161te \u201eAvala filma\u201c, da li je mogu\u0107a njegova prenamena, kome sve i koliko duguje\u201c?<\/span>9<\/sup><\/a> U odgovoru ovom listu, Agencija za privatizaciju je rekla sve: podsetila da je ona ste\u010dajni upravnik, da je ste\u010daj otvoren jo\u0161 2011. godine, da je cilj da se namire poverioci ostvarivanjem \u201enajve\u0107e vrednosti du\u017enika\u201c (potra\u017eivanja poverioca iznose <\/span>440.547.302, 24 dinara a me\u0111u najve\u0107im poveriocima su gradska komunalna preduze\u0107a, osiguranje \u201eDunav\u201c, poreska uprava), da je \u201eAvala film\u201c procenjen na <\/span>1.960.699.974,56 dinara i da je u tu vrednost u\u0161la i vrednost producentskih i drugih prava i da, kona\u010dno, prigovore su mogli da podnose ili ste\u010dajni upravnik ili poverioci. A, prema odgovoru Agencije za privatizaciju, niko to od njih nije u\u010dinio.<\/span>10<\/sup><\/a><\/p>\n

Bez obzira \u0161to je, kako podse\u0107a \u201ePolitika\u201c bilo brojnih poslani\u010dkih pitanja, obra\u0107anja Ministarstvu kulture, inicijativa<\/b><\/span> (predlog re\u0161enja \u201eAvala filma\u201c koji je u samom srpskom parlamentu izneo poslanik i re\u017eiser Sr\u0111an Dragojevi\u0107), niko se (ipak) nije dosetio da dosko\u010di pravnoj gimnastici koja je ve\u0107 do\u017eivljena u brojnim plja\u010dka\u0161kim privatizacijama. Uostalom, kako je mogu\u0107e da se dr\u017eava sama nije setila da za\u0161titi filmski fond \u201eAvala filma\u201c. Zar je za tako ne\u0161to, u \u0161ta je sama ulagala 60 godina, bila potrebna inicijativa (?!) ili je to obaveza same dr\u017eave (?!). Uostalom, zar ne postoje primeri kada dr\u017eava nalo\u017ei jednom javnom preduze\u0107u da i oprosti dugove drugom kada za to postoji \u201evi\u0161i interes\u201c. U slu\u010daju \u201eAvala filma\u201c interes nije procenjen i to \u0107e biti neizbrisiva stigma aktualnih dr\u017eavnih \u201eaktera\u201c. Ali je zato \u201eprocenjeno\u201c da 37 hektara zemlje na kojima le\u017ei \u201eAvala film\u201c uz prednost sjajne lokacije, kada se konvertuje iz javnog u gra\u0111evinsko done\u0107e kupcu zaradu najmanje stotinu miliona evra. I to je svima koji godinama poku\u0161avaju da na\u0111u re\u0161enje za o\u010duvanje kulturnog blaga Srbije, apsolutno jasno:<\/span><\/p>\n

\u201eOvo nije samo kulturni skandal, ve\u0107 dokaz do koje mere ova vlada mo\u017ee da radi na korist svoje \u0161tete. Da neko kupi ne\u0161to \u0161to vredi 100 miliona evra za devet miliona evra i da pritom nema licitacije, to je najporaznije od svega. Ima li boljeg dokaza od tog da je sve ovo name\u0161teno? Da se ovako prodao mlin, sa tolikim vrednim zemlji\u0161tem, bila bi \u0161teta, a ne filmski arhiv. Ministarstvo kulture nije reklo: \u201e\u010cekaj, da vidimo \u0161ta se tu de\u0161ava.\u201d Ma, fuj!\u201c<\/span>11<\/sup><\/a> rekao je re\u017eiser Aleksandar Mandi\u0107 jedan od u\u010desnika protesta na Terazijama dok se rasprodavao \u201eAvala film\u201c. \u201e<\/span>I ovaj protest je vrsta ekologije, jer se moramo oprati od mafije i zla. Znaju\u0107i kako smo se svi uspavali i digli ruke sami od sebe, nisam o\u010dekivala ve\u0107i broj filmad\u017eija, ali drago mi je da je policija tu, oni su ovu stvar shvatili ozbiljno\u201c, izjavila je Bojana Andri\u0107, urednica nacionalnog javnog servisa, tako\u0111e u\u010desnica protesta na Terazijama. \u201e<\/span>Stvar je odavno gotova, \u010dim je dr\u017eava digla ruke od kulturnog blaga. \u201eAvala film\u201d nije privatna firma, ve\u0107 preduze\u0107e u koje je dr\u017eava ulagala 50 godina, i sada ga je prodala po bagatelnoj ceni jednoj fantomskoj firmi za koju do ju\u010de niko nije \u010duo, niti \u0107emo ikada \u010duti. Ta firma je prekju\u010de tako kr\u0161tena, to je \u201etajkun vej\u201d. I oni \u0107e to sada raspar\u010dati, kao \u0161to je \u201eBeograd film\u201d raspar\u010dao bioskope 12<\/sup><\/a>\u2013 rekao je filmski kriti\u010dar Milan<\/span> Vlaj\u010di\u0107. Od tih beogradskih bioskopa, da podsetimo, ostale su kockarnice i menja\u010dnice. A, od \u201eAvala filma\u201c ostala je sramna privatizacija, (jo\u0161 jedna u nizu koja je zakucala ekser u mrtva\u010dki sanduk porobljene Srbije) i \u201eGrad izgubljenih filmova\u201c kampanja koju je pokrenula ekipa nagra\u0111ivanog dokumentarnog filma \u201e<\/span>Cinema Komunisto\u201d.<\/span><\/p>\n

\u201eDana\u0161nji dan je pobeda tajkunskog lobija nad onima \u0161to je stvaralo istoriju srpskog i jugoslovenskog filma. Ve\u0107 koliko sutra, taj spomenik na\u0161e kinomatografije \u0107e nestati po onoj istoj logici po kojoj je ukinut i poslednji dinar koji je ova dr\u017eava davala za svoj film. Neka im je na \u010dast<\/b><\/span>\u201c, zaklju\u010dio je srpski <\/span>re\u017eiser Goran Markovi\u0107<\/b><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(Fond strate\u0161ke kulture) objavljeno – 25.04.2015 Dvadesetdrugog aprila prodat je, u svega nekoliko minuta, \u201eAvala film\u201c firmi \u201eFilmski put d.o.o\u201c (\u201eFilm way\u201c) po po\u010detnoj ceni od 980 349 988 dinara. \u201eAvala film\u201c nekada\u0161nji najve\u0107i filmski studio u staroj Jugoslaviji (ne bez razloga pore\u0111en s italijanskom \u201e\u0106ine\u0107itom\u201c) prostire se na 37 hektara zemlje, ima 20 000 […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5437"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5437"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5437\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5438,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5437\/revisions\/5438"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5437"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=5437"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=5437"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}