{"id":5655,"date":"2015-05-03T14:09:12","date_gmt":"2015-05-03T12:09:12","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=5655"},"modified":"2015-05-03T14:09:12","modified_gmt":"2015-05-03T12:09:12","slug":"u-celjustima-britanske-imperije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=5655","title":{"rendered":"U \u010deljustima britanske imperije"},"content":{"rendered":"

Boris Suba\u0161i\u0107<\/span> | 03. maj 2015.<\/p>\n

Objavljeno kapitalno delo o englesko-srpskim odnosima koje otkriva tajnu istoriju 19. veka .<\/strong><\/p>\n

\n
\" <\/a><\/div>\n
\n

SRBI, njihove patnje, seobe i krvarenje na Vojnoj granici Evrope bili su na periferiji britanskog interesovanja sve do ustanaka po\u010detkom 19. veka u kojima je izborena autonomna Kne\u017eevina Srbija.<\/p>\n

<\/div>\n

<\/p>\n

Od tada je zvani\u010dni London svim sredstvima po\u010deo da se bori protiv obnove srpske dr\u017eavnosti. Kreatori britanske spoljne politike su oslobo\u0111enje Srbije smatrali za opasnost po svoje interese, jer bi ona bila zastupnik ruskih interesa na Balkanu i centar \u0161irenja slovenofilskih i slobodarskih ideja.<\/p>\n

<\/div>\n

– Jedan autor je pisao da bi bilo kakva promena u turskom carstvu zna\u010dila gubitak a ne dobitak za Englesku: „Ne treba da dopustimo da la\u017ena pozivanja na \u010dovekoljublje i pomo\u0107 ugnjetenim hri\u0161\u0107anima umanje na\u0161u budnost na Levantu“. Stratford Kaning, arhitekta britanske politike prema umiru\u0107em Osmanskom carstvu, govorio je: „\u010cast Engleske nala\u017ee da koristimo na\u0161e oru\u017eje i tro\u0161imo na\u0161e blago kako bismo spre\u010dili da se tursko carstvo raspadne“, navodi prof. dr Veselin Kosti\u0107, vrsni filolog, autor izuzetne knjige „Britanija i Srbija: kontakti, veze i odnosi 1700-1860“ koja se pojavila ovih dana u izdanju „Arhipelaga“.<\/p>\n

Re\u010d je o bri\u017eljivo ura\u0111enoj nau\u010dnoj studiji, koja je nastala posle cele tri decenije istra\u017eivanja. Ipak, ona se \u010dita lako kao najbolji avanturisti\u010dki roman ili \u0161pijunski triler, jer pri\u010da o Britancima na Balkanu i jeste duga saga o psima rata, pustolovima, diplomatama, obave\u0161tajcima, zaverama i prevratima.<\/p>\n

Ona po\u010dinje krajem 17. veka kad mnogobrojni pla\u0107enici s ostrva u\u010destvuju u austro-turskim ratovima zajedno sa srpskim grani\u010darima i ustanicima. U engleskim svedo\u010danstvima Srbi se pominju samo sporadi\u010dno kao topovsko meso. Oni ulaze u fokus britanske politike tek kad ustanci uspevaju samostalno da izbore Kne\u017eevinu Srbiju, mimo volje velikih sila. Ruska pomo\u0107 ustanicima, iako dolazi samo kad je Kremlju u interesu da Srbi privuku deo osmanskih snaga, kristali\u0161e stav britanske vlade: „Srbija nezavisna od Turske je Srbija zavisna od neke druge sile“.<\/p>\n

– Suparni\u0161tvo Britanije i Rusije je dobilo izraz u britanskoj podr\u0161ci Porti, a jedan vid te podr\u0161ke bilo je kori\u0161\u0107enje britanskog diplomatskog uticaja u suzbijanju te\u017enji za osamostaljenjem u zavisnim i poluzavisnim pokrajinama turskog carstva – ka\u017ee dr Kosti\u0107. – Kao najdelotvorniji na\u010din obezbe\u0111ivanja podr\u0161ke britanske javnosti za vladinu politiku bio je onaj koji se i ina\u010de najvi\u0161e koristi, a to je manipulisanje informacijama.<\/p>\n

Zato su posle 1830. britanski „putnici“ po\u010deli da fabrikuju izve\u0161taje u superiornom imperijalnom duhu, koji je s nipoda\u0161tavanjem posmatrao pravoslavne slovenske narode. Oni su detaljno opisivali Srbiju, iako su je naj\u010de\u0161\u0107e posmatrali iz daljine, s palube parobroda. Frensis En Vejn, markiza od Londonderija, je 1840. u popularnom putopisu s plovidbe Dunavom opisala Srbe koji su joj \u010damcem prevozili stvari do broda: „Vesla\u010di su jedva li\u010dili na ljude, toliko su im izgled i ode\u0107a bili divlja\u010dki“. Istori\u010dar umetnosti Erve nagla\u0161ava da prvoslavci veoma vole freske i ikone „koje su tako neve\u0161te brljotine i prikazuju tako \u010dudne figure da ih \u010dovek jedva mo\u017ee gledati a da se ne smeje“.<\/p>\n

Popularna spisateljica i humanitarna radnica Feli\u0161a Skin, opisuje Srpkinje koje putuju njenim parobrodom:<\/p>\n

– Ovde, blizu nas, \u017eivi narod varvara \u010diji ceo \u017eenski deo, \u010dak i ako ga sagledamo u najpovoljnijoj svetlosti, tavori i umire bez ikakve misli osim pukog namirivanja iz dana u dan svojih \u017eivotinjskih potreba.<\/p>\n

Prakti\u010dno uputstvo kako treba da se sa Srbima pona\u0161aju britanski putnici dao je, u putopisu iz 1850, D\u017eon Harvud koji je sa nevestom putovao kroz Srbiju ka Carigradu. Britanski konzul Fonblank mu je od turskih vlasti izdejstvovao pratnju i preporuku da u svakom mestu gde zastane dobije sme\u0161taj, a gost je sa zadovoljstvom opisivao kako je maltretirao pravoslavne doma\u0107ine u kne\u017eevini:<\/p>\n

– Kad god bi nam bilo potrebno bilo \u0161ta u nekoj srpskoj ku\u0107i mi bismo iza\u0161li i strogo naredili prvoj osobi koju ugledamo da nam to donese. I moram re\u0107i da su uvek izvr\u0161avali na\u0161e naloge spremno i bez pogovora. Na Istoku, ako se samo pona\u0161ate kao vlast, \u017eitelji vas odmah, kao ne\u0161to \u0161to se samo po sebi razume, poslu\u0161aju. Ja se nikada nisam ustru\u010davao da dam znak bilo kome koga vidim da mi pripali lulu, pridr\u017ei konja ili me poslu\u0161a u ma \u010demu drugome i to bez pla\u0107anja, samo na osnovu zapovedni\u010dkog tona i gesta.<\/p>\n

Britanski obave\u0161tajac i strasni turkofil maskiran u putopisca D\u017eejms Skin je 1851. Beograd opisao kao zavereni\u010dko gnezdo iz kojeg se \u0161ire slobodarske ideje. S po\u0161tovanjem je govorio o obrazovanju i hrabrosti ljudi koji su ih propagirali, ali je kao slu\u017ebenik svoje vlade Srbiju zbog toga smatrao jo\u0161 opasnijom.<\/p>\n

– Ako se Srbi zemljoradnjom bave manje nego Bugari, a trgovinom manje nego Grci oni su s druge strane znatno ratoborniji i ta osobina koja je bila tako uo\u010dljiva u njihovoj pro\u0161losti mo\u017ee do\u0107i do izra\u017eaja i u kovanju slavisti\u010dkih planova ukoliko u tome ne budu spre\u010deni – upozoravao je Skin.<\/p>\n

ISKORENITI PRAVOSLAVLjE <\/b>\u0160pijun pod maskom putopisca Aleksandar Slejd smatrao je da je Turci trebalo da iskorene pravoslavnu veru: – \u0160to vi\u0161e ispitujemo pona\u0161anje osmanskih osvaja\u010da sve smo uvereniji da je verska trpeljivost stena na kojoj su se oni nasukali u Evropi. Trebalo je da iskorene pravoslavnu veru koja je uvek kao rak-rana razjedala muslimansku snagu – a to su mogli u\u010diniti – ili pak da njene sve\u0161tenike u\u010dine zavisnim od vlade u pogledu plata.<\/strong><\/p>\n

Naravno, bilo je i druga\u010dijih Britanaca, koji su se borili protiv propagande zvani\u010dnog Londona prema Srbima i nisu prihvatali „dr\u017eavne razloge“ kao opravdanje za pomo\u0107 Osmanskoj imperiji. Me\u0111u njima se isti\u010de anglikanski sve\u0161tenik Vilijam Denton, koji je cele 1862. boravio na Balkanu i po povratku objavio knjigu „Srbija i Srbi“.<\/p>\n

– Ve\u0107 du\u017ee vreme mnogobrojni konzularni slu\u017ebenici ra\u0161trkani \u0161irom sultanovih poseda znaju, ili na osnovu izri\u010ditih uputstava, ili na osnovu onih posrednih nagove\u0161taja pomo\u0107u kojih se ljudima do znanja stavljaju \u017eelje nadre\u0111enih, da po mi\u0161ljenju vlade njihova najzna\u010dajnija du\u017enost treba da bude potpuno pre\u0107utkivanje svih obave\u0161tenja o stanju, a naro\u010dito patnjama naroda u Turskoj – protestovao je Denton.<\/p>\n

Mo\u017eda najtragi\u010dniji primer Britanca koji je zavoleo Srbe, a izazvao prvi dr\u017eavni udar u Srbiji bio pukovnik Lojd D\u017eord\u017e Hod\u017eis. On se posle uspe\u0161ne vojne karijere otisnuo u diplomatiju kao prvi britanski konzul u Knja\u017eevini Srbiji. Dopao mu se slobodarski srpski narod pa je knjazu Milo\u0161u ponudio pomo\u0107 kad su ga pritisnule i Rusija i Austrija zbog dono\u0161enja slobodoumnog Sretenjskog ustava. Hod\u017eis je molio nadre\u0111ene da Britanija pru\u017ei podr\u0161ku Srbiji koja ula\u017ee ogroman napor da se \u0161to pre osavremeni, a britanski konzul u Carigradu je Hod\u017eisa ubedio da \u0107e vlada u Londonu podr\u017eati u svakom pogledu srpsku kne\u017eevinu. Ovaj je poverovao ne znaju\u0107i da je re\u010d o dogovorenoj obmani.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

\u010cesto pojavljivanje Milo\u0161a s Hod\u017eisom u javnosti bilo je povod ustavobraniteljima, koji su imali rusku podr\u0161ku, da lansiraju glasine kako \u0107e knjaz prevesti Srbe u katoli\u010danstvo i druge koje su izazvale gnev javnosti dovele do njegove prinudne abdikacije. Ustavobranitelji su uzeli vlast i prihvatanjem takozvanog „Turskog ustava“ zaustavili proces osamostaljivanja, \u010dime je vlada u Londonu bila zadovoljna. Hod\u017eis je razo\u010darano izve\u0161tavao o teroru koji se sprovodi nad osumnji\u010denima da su pristalice Obrenovi\u0107a i kako narod masovno zbog toga be\u017ei u Austriju. Posle toga je Hod\u017eis gurnut na sporedni diplomatski kolosek do kraja karijere.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Boris Suba\u0161i\u0107 | 03. maj 2015. Objavljeno kapitalno delo o englesko-srpskim odnosima koje otkriva tajnu istoriju 19. veka . SRBI, njihove patnje, seobe i krvarenje na Vojnoj granici Evrope bili su na periferiji britanskog interesovanja sve do ustanaka po\u010detkom 19. veka u kojima je izborena autonomna Kne\u017eevina Srbija.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5655"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5655"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5655\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5656,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5655\/revisions\/5656"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5655"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=5655"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=5655"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}