![\"Vatican](\"http:\/\/www.intermagazin.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/05\/031213pope10.jpg\")
<\/a><\/p>\nDr\u017eavne vlasti u SFRJ, uklju\u010duju\u0107i i vlast u SR Hrvatskoj, imale su detaljan uvid u ono \u0161to je Katoli\u010dka crkva u Hrvatskoj radila u zemlji. Evo za\u0161to niko nije reagovao:<\/p>\n
Najpoznatiji hrvatski novinar Darko Hudelist upravo je zavr\u0161io svoju knjigu \u201cRim, a ne Beograd\u201c, koja \u0107e u oktobru iza\u0107i iz \u0161tampe. To je knjiga \u2013 Hudelist je naziva \u201cintegralnom istoriografijom\u201d \u2013 koja \u0107e uzdrmati javnost na eksjugoslovenskim prostorima \u010dak i vi\u0161e nego Hudelistovi tekstovi ili knjiga razgovora sa Dobricom \u0106osi\u0107em, i koja po prvi put obja\u0161njava ulogu Vatikana, Katoli\u010dke crkve,pape Vojtile, Zbignjeva B\u017ee\u017einskog, hrvatske i srpske elite i generala, u raspadu Jugoslavije i krvavom ratu koji \u0107e ga obele\u017eiti.<\/p>\n
Ekskluzivno za novi broj Nedeljnika, Darko Hudelist obja\u0161njava do kojih je saznanja do\u0161ao i kako je projekat \u201cTrinaest stolje\u0107a kr\u0161\u0107anstva u Hrvata\u201d (1975-1984), zajedno sa skupom u Mariji Bistrici pred 400.000 katoli\u010dkih vernika, predstavljao predigru referenduma 1991. godine.<\/p>\n
U \u010ditavom spletu doga\u0111aja koji je obele\u017eio \u201culazak \u010dove\u010danstva iz starog u novo doba\u201d i veliki prevrat veliku ulogu odigrao je papa Vojtila. Nisu ga bez razloga mnogi nazivali \u201cpapom globalne komunikacije\u201d. Ali, nije to bilo li\u0161eno odre\u0111enih protivre\u010dnosti\u2026<\/p>\n
Papa Vojtila je, posebno kroz svoju vrlo blisku saradnju, pa i savezni\u0161tvo, sa SAD (najpre sa B\u017ee\u017einskim, a onda i s Ronaldom Reganom, s kojim se sastao \u010dak \u010detiri puta; prvi put, u junu 1982, u najstro\u017eoj tajnosti u Vatikanu), sudelovao u procesu koji je na kraju rezultirao stvaranjem globalnog kapitalizma, sa svim njegovim unutra\u0161njim kontradikcijama i negativnim stranama. Kontradikcijama s kojima se danas otvoreno suo\u010dava papa Franja. Papa Jovan Pavle II bio je aktivan u\u010desnik Hladnog rata, deluju\u0107i, naravno, na strani i u korist Zapada \u2013 a protiv komunizma i ateizma kakav je postojao u Isto\u010dnoj Evropi, uklju\u010duju\u0107i i njegovu zavi\u010dajnu Poljsku. Jedna od njegovih misija bila je odbacivanje sporazuma u Jalti 1945. i stvaranje jedne nove, ujedinjene Evrope (to je dana\u0161nja Evropska unija) koja \u0107e biti utemeljena na hri\u0161\u0107anskim tradicijama (uklju\u010duju\u0107i i katoli\u010danstvo i pravoslavlje) \u2013 govori Hudelist.<\/p>\n
B\u017ee\u017einski se s Vojtilom upoznao i zbli\u017eio na Harvardu 26. jula 1976, nakon \u010dega se njih dvojica po\u010dinju i dopisivati (i to na poljskom jeziku). Vrlo je plauzibilna interpretacija \u2013 koju sasvim otvoreno podr\u017eava i vatikanski biograf pape Vojtile, italijanski univerzitetski profesor i istori\u010dar Andrea Rikardi, da je B\u017ee\u017einski, zajedno s filadelfijskim nadbiskupom D\u017eonom Krolom (tako\u0111e delom Poljak po poreklu), lobirao za Vojtilin izbor za papu u jesen 1978. B\u017ee\u017einski je \u201cigrao\u201d na nekoliko nivoa. S jedne strane, bio je ideolog informati\u010dke revolucije, s druge je zastupao tezu \u2013 i u tome je u Vojtili na\u0161ao svog istomi\u0161ljenika i saradnika \u2013 da komunisti\u010dki, Isto\u010dni blok, predvo\u0111en SSSR-om, treba \u201cnapasti\u201d pospe\u0161ivanjem nacionalnih\/nacionalisti\u010dkih pokreta u katoli\u010dkim zemljama Isto\u010dne Evrope, s naglaskom, naravno, na Poljsku.<\/p>\n
S ovim procesom \u201cpospe\u0161ivanja nacionalizma\u201d bio je apsolutno kompatibilan jubilejski pokret Katoli\u010dke crkve u Hrvatskoj, \u201cTrinaest stolje\u0107a kr\u0161\u0107anstva u Hrvata\u201d (1975-1984).<\/p>\n
Treba imati u vidu da je Crkva u Hrvatskoj krenula s njim ve\u0107 u jesen 1975, dakle pune tri godine pre Vojtilinog izbora za papu. I tu se vidi koliko su hrvatski biskupi, \u201codgojeni\u201d i formirani na zasadama Drugoga vatikanskog koncila, bili napredni i dalekovidni, a, na kraju krajeva, i prili\u010dno hrabri. Jedna mala digresija: pokret \u2018Trinaest stolje\u0107a kr\u0161\u0107anstva u Hrvata\u2019 inicirao je, jo\u0161 sredinom 1930-ih, tada\u0161nji zagreba\u010dki nadbiskup-koadjutor Alojzije Stepinac, zajedno sa svojim glavnim savetnikom, jezuitom Stjepanom Krizinom Saka\u010dem. To je zbog Drugog svetskog rata silom moralo biti prekinuto, da bi celu tu pri\u010du nastavio, sredinom 1970-ih, zagreba\u010dki nadbiskup i prvi biskup Crkve u Hrvata Franjo Kuhari\u0107, zajedno sa svojim saradnicima (me\u0111u kojima je najva\u017eniji bio tada\u0161nji glavni urednik Glasa Koncila don \u017divko Kusti\u0107) \u2013 obja\u0161njava Hudelist.<\/p>\n
Istovremeno, 1975. na 1976, Jugoslaviju je zahvatila te\u0161ka sistemska ekonomska kriza, za koju, kako se pokazalo, pravog re\u0161enja i leka nije bilo. \u0160tavi\u0161e, Jugoslavija u privrednom smislu kao da po\u010dinje da prkosi svetu i Zapadu (naravno, na svoju vlastitu \u0161tetu) u isto vreme dok se u svetskim okvirima ra\u0111a globalni kapitalizam, Jugoslavija 1976. prelazi na ZUR i \u2013 dogovornu ekonomiju. \u201cKatastrofalna strategija! \u2013 napominje on.<\/p>\n
Ve\u0107 krajem 1978. najvi\u0161i politi\u010dki organ u Jugoslaviji, Predsedni\u0161tvo, na jednoj svojoj zatvorenoj sednici konstatuje da u blagajni vi\u0161e nema dovoljno novca (deviza) za kupovanje viskija, kojim je dotad \u010dastilo najuva\u017eenije goste \u2013 dr\u017eavnike iz inostranstva. Dr\u017eavne vlasti u SFRJ, uklju\u010duju\u0107i i vlast u SR Hrvatskoj, imale su detaljan uvid u ono \u0161to je Katoli\u010dka crkva u Hrvatskoj radila u tom klju\u010dnom i prelomnom periodu. Izme\u0111u ostalog, i zahvaljuju\u0107i tome \u0161to su sva zasedanja Biskupske konferencije Jugoslavije (BKJ) na zagreba\u010dkom Kaptolu bila tajno snimana od Udbe, a bila je ozvu\u010dena i kancelarija nadbiskupa Kuhari\u0107a. Ali, \u0161ta je o svemu mislio Tito?<\/p>\n
Za sve se znalo, \u010dak do najsitnijeg detalja (jedan od biskupa, tj. jedan od \u010dlanova BKJ, znam koji, bio je \u010ditavo to vreme vrlo lojalan i prili\u010dno \u2018profesionalan\u2019 saradnik Slu\u017ebe dr\u017eavne bezbednosti), ali svejedno \u2013 nikakve represije u odnosu na Crkvu nije bilo. Ni 1975-1976 (akcija Solin, sa 100.000 okupljenih vernika), ni 1979 (proslava Branimirove godine u Ninu, sa 200.000 prisutnih), ni Nacionalni ekumenski kongres u Mariji Bistrici 1984 \u2013 sa 400.000 prisutnih vernika\u2026 To je pitanje, sve do smrti, mu\u010dilo i \u017divka Kusti\u0107a (\u010desto mi ga je ponavljao): za\u0161to nas Tito nije zabranio, a znao je \u0161to sve radimo? Ima veoma mnogo, i stvarnih i potencijalnih, razloga -obja\u0161njava Hudelist.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Objavljeno – 08.05.2015 Vidik Dr\u017eavne vlasti u SFRJ, uklju\u010duju\u0107i i vlast u SR Hrvatskoj, imale su detaljan uvid u ono \u0161to je Katoli\u010dka crkva u Hrvatskoj radila u zemlji. Evo za\u0161to niko nije reagovao:<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5791"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5791"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5791\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5792,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5791\/revisions\/5792"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5791"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=5791"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=5791"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}