{"id":5798,"date":"2015-05-08T14:01:07","date_gmt":"2015-05-08T12:01:07","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=5798"},"modified":"2015-05-08T14:01:07","modified_gmt":"2015-05-08T12:01:07","slug":"aljaska-je-ustupljena-sad-na-period-od-99-ili-100-godina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=5798","title":{"rendered":"Aljaska je ustupljena SAD, na period od 99 ili 100 godina?!"},"content":{"rendered":"
\n
Objavljeno – 06.05.2015<\/div>\n<\/div>\n

\"ALASKA-Territory-Map-100-Years-Old-Keyed-to-Gold-Mining-Towns-a-Few-RRs-2\"<\/a><\/p>\n

U svetlu pogor\u0161anih politi\u010dkih odnosa Moskve i Va\u0161ingtona i pokretanja peticije na sajtu Bele ku\u0107e za odvajanje Aljaske od SAD i pripajanje Rusiji, pokrenut je u ruskoj javnosti novi talas diskusija, glasina i spekulacija o statusu ove, nekada ruske teritorije.<\/p>\n

Prema pisanju jednog od najpopularnijih informativnih portala u Rusiji \u0093\u201cNjuz.ru<\/em>\u201e\u0094, teorije o tome da Aljaska nikada nije prodata SAD, ve\u0107 je ustupljena na kori\u0161\u0107enje na period od 99 ili 100 godina, datiraju iz sovjetske ere, kao i da je sve originalne primerke ugovora o zakupu Lenjin predao Amerikancima radi kratkoro\u010dne politi\u010dke podr\u0161ke.<\/p>\n

Ta teorija zavere sadr\u017ei i podatak da 7,6 miliona dolara \u0093za zakup\u0094 Aljaske nikada nije ispla\u0107eno Rusima, iako je Aljaska<\/strong> zvani\u010dno postala ameri\u010dka teritorija pre 147 godina.<\/p>\n

Navodno je posle Oktobarske revolucije i odluke Zapada da ne\u0107e da prodaje oru\u017eje Crvenoj armiji, Lenjin predao originalna dokumenta Va\u0161ingtonu u zamenu za ukidanje zabrane na trgovinu oru\u017ejem. Kasnije je Staljin tokom pregovora sa zapadnim saveznicima na Jalti 1945. godine navodno izjavio da SSSR ne\u0107e potra\u017eivati Aljasku od SAD<\/strong>, \u0161to je izazvalo \u010du\u0111enje Amerikanaca koji su verovali da je ta stvar ve\u0107 re\u0161ena sa Lenjinom.<\/p>\n

Stogodi\u0161nji \u0093zakup\u0094 Aljaske istekao je 1967. godine kada je na \u010delu Sovjetskog Saveza bio Leonid Bre\u017enjev<\/strong>, koji je, kako tvrde zagovornici ove nezvani\u010dne verzije, imao mogu\u0107nost da ospori odluke Lenjina i Staljina kao neva\u017ee\u0107e, jer ih nikada nije potvrdio Vrhovni sovjet.<\/p>\n

Ipak, u jeku Hladnog rata Bre\u017enjev nije postavio pitanje vra\u0107anja Aljaske, a SSSR nije \u010dak ni ispla\u0107en u skladu sa ugovorom, jer je brod sa zlatom, putuju\u0107i u Rusiju, misteriozno izgoreo i potonuo.<\/p>\n

U godinama posle Gra\u0111anskog rata u Americi (1861-1865) i Krimskog rata (1853-1856) SAD i Rusija gajile su savezni\u0161tvo protiv Britanaca i imale prisne odnose, pa su u tajnosti potpisale ugovor o prodaji Aljaske.<\/p>\n

Za dogovor o prodaji Aljaske znao je samo uzak krug ljudi oko ruskog cara Aleksandra II<\/strong>, uklju\u010duju\u0107i ruskog ambasadora u Va\u0161ingtonu Edvarda Stokla, koji je ranije upozoravao Sankt Peterburg na opasnosti od masovnog doseljavanja mormona i kolonizacije ruske zemlje na koju su tih godina hrlili i britanski crnoberzijanci.<\/p>\n

Popisnik ugovora, Stokl, bio je o\u017eenjen Amerikankom i bio je \u010dvrsto integrisan u ameri\u010dko visoko dru\u0161tvo tog vremena, pa je mogao da podmi\u0107uje senatore motivi\u0161u\u0107i ih da ratifikuju ugovor, a ta \u010dinjenica podgreva verovanje u nezvani\u010dne teorije.<\/p>\n

Iako klju\u010dni pregovara\u010d u poslu, Stokl je bio nezadovoljan provizijom koju je dobio od Rusije, pa je napustio slu\u017ebu i do kraja \u017eivota se klonio ruskog dru\u0161tva, a prema nekim verzijama ugrabio je za sebe ve\u0107u koli\u010dinu novca.<\/p>\n

Transfer zlata<\/strong> u ugovorenoj vrednosti od 7,6 miliona dolara, ipak je obavljen preko Londona, ali brod \u201e\u0093Orkni<\/em>\u201e\u0094 koji je prevozio poluge misteriozno je nestao 16. jula 1868. godine na putu za Sankt Peterburg , a osiguravaju\u0107a ku\u0107a je bankrotirala isplativ\u0161i samo deo predvi\u0111ene sume Rusiji.<\/p>\n

Suprotno reagovanjima koja bi danas moglo da izazove potpisivanje sli\u010dnog sporazuma Va\u0161ingtona i Moskve, ameri\u010dka javnost je bila nezadovoljna \u0093bacanjem para u vetar\u0094.<\/p>\n

U Rusiji se postavljalo pitanje za\u0161to je prodata teritorija na \u010dije osvajenje je ulo\u017eeno mnogo tokom prethodnih 126 godina, kao i \u010du\u0111enje za\u0161to je Americi bilo potrebno tih 1,5 miliona kvadratnih kilometara smrznute i nenaseljene zemlje.<\/p>\n

Ruska publicistika obiluje uvek popularnim mitovima da je mogu\u0107e osporiti ugovor, da je Aljaska data u zakup, a da nije prodata, kao i da ju je prodala jo\u0161 ranije carica Katarina Druga.<\/p>\n

Aljaska je i nezaobilazan deo politi\u010dkog folklora u odnosima dve zemlje, pa je tako jedna od ruskih pravoslavnih nevladinih organizacija \u201e\u0093P\u010dele\u201c\u0094 podnela zahtev pro\u0161le godine Arbitra\u017enom sudu u Moskvi da proglasi neva\u017ee\u0107im ugovor o kupoprodaji.<\/p>\n

\u201e\u0093P\u010dele\u201c\u0094 su se pozvale na 3. \u010dlan ugovora prema kojem je Vlada SAD du\u017ena da ruskom stanovni\u0161tvu Aljaske omogu\u0107i da \u017eive u skladu sa obi\u010dajima, verom i tradicijom, \u0161to im je ugro\u017eeno legalizacijom istopolnih brakova u SAD. Oni su se tako\u0111e pozvali na spornih 7,6 miliona dolara za koje tvrde da nikada nisu ispla\u0107eni.<\/p>\n

Ukrajinska kriza i pogor\u0161anje odnosa na relaciji Bela ku\u0107a \u2013 Kremlj, ponovo su pokrenuli u javnosti lavinu spekulacija o povratku Aljaske u ruski posed, ali niko od zvani\u010dnih predstavnika Rusije nije komentarisao teoriju o ni\u0161tavnosti ugovora.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Objavljeno – 06.05.2015 U svetlu pogor\u0161anih politi\u010dkih odnosa Moskve i Va\u0161ingtona i pokretanja peticije na sajtu Bele ku\u0107e za odvajanje Aljaske od SAD i pripajanje Rusiji, pokrenut je u ruskoj javnosti novi talas diskusija, glasina i spekulacija o statusu ove, nekada ruske teritorije.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5798"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5798"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5798\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5799,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5798\/revisions\/5799"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5798"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=5798"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=5798"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}