Tanjin dnevnik je, kako sam cuo, vec opste poznata stvar na internetu,
no ipak smo ga mi stavili na sajt.<\/p>\n
Sky News je to pojasnio naglasivsi da ce na udaru biti zgrada Generalstaba JNA u Beogradu kao i ostala sedista vladinih institucija. „No place in Serbia will be safe!“ zapretio nam je sa Jorksirskim akcentom britanski Ministar odbrane.
Kao svaka Srpkinja suocena sa pretnjom bombardovanja od strane najmocnije svetske vojne sile, ja sam, u panici, smesta reagovala! Obukla sam moj novi proletnji kostim iz Pariza i krenula u setnju Knez Mihajlovom.
Da je neko normalno vreme TV vesti bi zapocele sa: Neubicajeno toplo vreme za ovo doba godine izmamilo je na ulice mnoge Beogradjane. Jer zaista, ulice su bile pune naroda, a pogotovo dece i omladine koji su se uputili na Trg Republike na sada, vec tradicionalni, koncert u podne.
Neposredno pre rata u Jugoslaviji je povedena diskusija o predlogu zakona koji zabranjuje tocenje alkohola maloletnicima i ogranicava rad kafica do ponoci, kako bi se sprecila sve cesca pojava da deca idu u skolu direktno iz nocnih klubova. Bombardovanje je resilo taj problem u tren oka – zurke pocinju u podne i zavrsavaju se do 15.00h, a kako gradsko saobracajno radi samo do 20.00h, omladina se okuplja pred ulazima zgrada i u sklonistima uz gitaru i ide rano na spavanje. Istina skole i fakulteti ne rade, medjutim to se kod nas u poslednje vreme desavalo i u mirnodopskim uslovima. Deca se naravno ne bune, naprotiv! Uostalom i ovo im dodje kao neka vrsta obrazovanja. Sto bi rekao onaj profesor u Sumaricama:“Pucajte, ja i sada drzim cas!“.
Danas su se podnevni koncerti odrzali u svim vecim gradovima Jugoslavije od Sombora do Podgorice; euforicni narod peva, skandira i put neba pokazuje sta misli o NATOu. Prica se sledeci vic: Na brifingu pilota koji ucestvuju u bombarovanju Jugoslavije glavnokomandujuci objasnjava kako da razlikuju ciljeve: One koji se klanjaju i oni koje se krste celom sakom ne dirati. Gadjati samo one koji se krste sa tri prsta. Na to ce jedan od pilota: „A sta da radimo sa onima koji nam pokazuju srednji prst?“.
Na koncertu u Beogradu i danas nastupaju najpoznatiji pevaci i grupe, a izgleda da im je SPS dao svoje ozvucenje pa se svaka rec sa scene cuje kristalno jasno do pola Terazija. Era Ojdanic svaki dan deli besplatno narodu sumadijski caj. Ne mogu bas da kazem da je skandiranje na visokom kulturnom nivou (Prljavi inspektor Blaza je, sa sajkacom na glavi, otvorio koncert sa pesmicom: Mozes da nam pusis Klintone!!!!), ali se ne moze poreci da podize moral i energiju okupljene mase. Bilo je pravo uzivanje sedeti, uz kafu, kod „Ruskog cara“, slusati Anu Stanic ili Tap 011 i citati parole na transparentima.
Amerikanci bacaju tkzv.radio-lokatore, male napravice sa uzemljenjem koje navode avione. Po Kosovu su ih ostavljali Vokerovi verifikatori, a sad ih izbaciju iz izvidjackih aviona. Deca su se rastrcala po livadama da ih traze.
Mala privreda se brzo snasla u ratnom okruzenju i grad je pun prodavaca bedzeva sa raznim porukama i „prigodnom“ cenom od 10 din. Najpopularniji bedzevi su oni sa metom, koje sad nose i svi voditelji na televiziji i javne licnosti.
BBC je juce intervjuisao nekog novinara „Dnevnog Telegrafa“, jedinih novina koje su zabranjene kad je poceo rat. Spremili su snimke ranijih „gradjanskih“ demonstracija u Beogradu, sve se nadajuci da su konacno nasli sagovornika koji ce napasti Milosevicevu politiku. Na njihov uzas ovaj je opleo po Americi i NATO-u i Engleskim lizoguzima, da bi na kraju rekao istorijsku recenicu koju je vecina Srba izgovorila u proteklih par meseci:“I never thought I would say this, but if I were Milosevic-I would do exactly the same!“. Novinar BBCja je pokusao da u ga ubedi da nije sramota imati razlicito misljenje, pa, eto, cak i u NATOu ima razmimoilazenja, ali Srbin mu je lepo odgovorio da do god bombarduju njegovog petomesecnog sina, u Jugoslaviji ce vladati jed! !
U Knez Mihajlovoj zivot tece normalno, ulicni prodavci kompjuterskih CD i dalje prodaju piratske kopije za jeftine pare uz parolu „Hack the World“. Inace, nasi hakeri su slali toliko e-mejlova na NATOv sajt da su ga totalno blokirali, a u neke sluzbe (nisu definisali koje) smo ubacili virus, pa su „privremeno“ morali da iskljuce „izvesan broj“ masina.
Na ulici se prodaju cvece, kokice i Sirogojno dzemperi, izlozi su jos uvek puni, mada je sve vise njih oblepljena izolir trakom, za svaki slucaj. Na nekim privatnim radnjama koje su naizgled prazne stoji natpis „Radimo! Kucajte pa cemo otkljucati!“ ili „Ako vam nesto treba pozovite telefon br:…“ Jedino su izlozi svih kulturnih centara zemalja koje ucestvuju u napadu demolirani i ispisani parolama i kukastim krstovima. Tako na francuskom kulturnom centru pise „Siraku, nabijem ti Ajfelovu kulu u dupe!“, a na fasadi Americke ambasade je velikim slovima ispisano „Americka nacijo, uradi mi felacijo“. Tesko je biti „dostojanstven“ i „kulturan“ kad ti bombe padaju na glavu i zovu te svakakvim imenima preko svetskih medija.
U Beograd su poslednjih dana dosli mnogi nasi poznati umetnici i sportisti iz inostranstva. Juce sam na Knezu srela slikara Sobajica, koji je koliko juce davao intrevju za RTS iz Pariza. Intresantno da su nam se pojavili novi „prijatelji Srba“ za koje ranije nismo ni znali. Tako nam je stigao bivsi Americki attorney general Remzi Klark, koji se evo vec treci dan seta po Jugoslaviji, peva hvalospeve Srbima i baca drvlje i kamenje po NATOu. Najsmesniji od svih je jedan japanski novinar koga smo „uzeli pod svoje“. Trci okolo sa fotoaparatom i parolom „Srbija do Tokija“ ostavljajuci iza sebe plakate ispisane japanskim pismom tako da niko ne zna sta tu u stvari pise, a posto je mali i zgoljav kao majmunce, za vreme podnevnih koncerta na Trgu, uzvere se na najvisu granu drveta i odande mase japanskom zastavom.
Posle setnje po Knez Mihajlovoj otisla sam do Generalstaba da poslednji put pogledam zgradu koja je nocas na meti. Steta, lepa zgrada, al’ mi nika njihove tehnologije, satelita i laserskog navodjenja, ovde bi morao imati fejzere iz Star Trek-a pa ubosti bas Generalstab ili zgradu SIP-a! A tek kad pogledam Beogradjanku i sve one staklene zgrade na Slaviji! Bice srce do kolena.Case lomim, ruke mi krvave..
Juce sam se cula sa Crnom Gorom odakle mi se javila sestra iz Petrovca na moru. Kaze da su prve noci bombardovanja kad su gadjane vojne baze duz obale, slusali eksplozije i gledali crveni odsjaj vatre na nocnom nebu. Ali od tad je sve mirno i zivot tece kao i uvek. Krsto, penzioner zaduzen za sirenu za objavljivanje opasnosti, se oglasi po nekad, ali je do sad shvatio samo kako se dobija signal za najavljivanje opasnosti, tako da vazdusna opasnost traje evo vec osmi dan.
Petrovcani uvece izadju na obalu da posmatraju aero-show aviona koji lete iz italijanskih baza i nosaca aviona u Jadranu ka metama u Jugoslaviji.
Sto se tice Albanskih izbeglica sa Kosova, oni prelaze Crnogorsku granicu uz svu brigu lokalnih humanitaraca i stranih medija, da bi ih par kilometara dalje preusmerili nazad ka Kosovu, odnosno Albaniji. Moja tetka koja je isla autobusom iz Beograda za Petrovac je upala u kolonu izbeglica i bila svedok da je policija milom ili silom vracala kolonu nazad odakle su stigli. Kako to lepo kaze moja sestra Ljubica: „Kao i sve demokratske zemlje i Crna Gora jedno prica, a drugo radi!“ Na sirem politickom planu – Rusi dosli, Rusi otisli!
Izljubili smo se, „postignuta je potpuna saglasnost u pogledima“, „osudjena je agresija“, „izrazena je spremnost ka dijalogu“ i posle sest sati razgovora opet smo se izljubili, pa je cela delegacija, Primakov, Ivanov, KGB, Generalstab et al. otisla u Bon. Tamo je Primakov izlozio Milosevicev i ruski predlog za diplomatsko resenje krize: ako NATO prestane da bombarduje i povuce trupe iz Makedonije, mi cemo povuci visak vojske sa Kosova i dopustiti da se vrate Albanske izbeglice, koje uspeju da dokazu da su Jugoslovenski drzavljani. Stani mediji su pohisterisali! Niko ne zna o cemu su kog vraga razgovarali sest sati! I sta uzvrat.
Slusam Engleske vesti kako pokusavaju da okrenu situaciju u svoju korist i da ovo prikazu kao Milosevicevo popustanje pred NATO bombama, al’ cak i sami sebi zvuce neubedljivo. Spanci su jos gori, potpuno hladnokrvo pogresno prevode izjavu Ivanova i siptarskih izbeglica (zena kaze na cistom srpskom: „Da, bombarduju stalno, pa smo mi odlucili da se sklonimo..“, prevod na spanski: „Srbi su nam spalili kucu i oterali nas“). Nista im ne vredi da daju snimke ruske press konferencije bez tona i sa potpuno laznim saopstenjem o sadrzaju Jeljcinovog obracanja naciji i izjave Primakova po povratku iz Jugoslavije. Malocas je cak i zbunjeni Rubin morao da prizna da je sedam ruskih ratnih kristarica krenulo u pravcu Sredozemlja…
S druge strane, nasi mediji su se malo sredili i konsolidovali. Sad vec prikazuju strane filmove i serije i program se sve vise vraca na normalu. Studio B ima odlicne spotove koji vesto kombinuju aktuelne snimke sa muzikom i animacijama. Najpopularniji je „Avionu slomicu ti krila“ pogotovo od kad je francuska stampa, izgleda greskom, objavila snimak i drugog F-117 aviona koga smo pogodili i koji se srusio u mestu Teocak u Bosni. Spot se zavrsava snimkom u konje upregnutih taljiga i cigana kako skupljaju ostatke aviona i nose na otpad. Moj omiljeni spot se zove „Beograd by Night“ i predstavlja animaciju NATOvih aviona koji lete nad Beogradom u formaciji kukastog krsta, sa sloganima „Deja Vu“ i „We Will Not Forget“. Stranim novinarima koji su se pokazali kao „umereni“ nase Ministarstvo za informisanje izlazi u susret i vozika ih po celoj Srbiji da vide posledice bombardovanja. Tako su novinare Sky-ja i BBC-ja, koji izvestavaju iz Beograda, i koji malo po malo od gnevnih „humanitaraca“ postaju branioci istine, vodili da vide koncert i demonstracije u Kragujevcu, pa razaranja u Cacku. Prvo su ih „slomili“ vodeci ih u Sumarice, pa su ih odveli da vide posledice zverskog bombardovanja fabrike „Sloboda“ u Cacku, najgore razaranje jednog cisto industrijskog objekta od pocetka NATOve kampanje.5.000 ljudi je ostalo bez posla. Vidno potresen (prilicno zgodnjikavi) novinar SkyNewsa Tom Marsal je objasnio da je fabrika proizvodila sporete i usisivace i pustio razjarene radnike da kazu u kameru:“Sta ste mislili da cemo se boriti sa fenovima za kosu? Sad nam nije nista preostalo nego da uzmemo pusku u ruke.“ Noc je uveliko pala, a od obecanog bombardovanja nista! Necu bas da kazem da sam razocarana, al’ sam izgleda dzabe navlacila roletne. Na ulici je potpuna tisina, cuje se samo udaljeno, uspavljujuce fttummp nase protivvazdusne…
Smrt fasizmu, „Sloboda“ Cacak!
Tanja <\/p>\n
Beograd, 2.4.1999.
Stara kineska kletva kaze: Dabogda ziveo u intresantna vremena.
Pre pocetka rata bilo mi je tesko da ustanem ujutru, a sada mi je zao da spavam da ne bi propustila neki novi razvoj dogadjaja.
Negde oko pet ujutru, 1.aprila, unistili su nam Varadinski most u Novom Sadu. Metalni ostatci vire iz Dunava, a preko njih se preliva vodopad iz polomljenih vodovodnih cevi. Kao svaka prava Srpkinja suocena sa aktom bezumlja daleko nadmocnijih neprijateljskih snaga, reagovala sam u panici.
Skuvala sam sebi kafu i sela da citam ?Na drini cuprija?.
U redu, priznajem, ubite me, nisam tu knjigu procitala ranije. Ni jedan djak koji drzi do sebe ne cita obaveznu lektiru, vec samo iz predgovora nauci napamet par fraza o kolektivnom subjektu kasabe? i simbolicnom znacenju mosta?.
Mozda je tako i bolje, jer tek sada mogu da shvatim sta je Ivo Andric hteo da kaze, pisuci ovu knjigu zatvoren u svojoj sobi, dok su nemacke bombe padale po Beogradu.? Tako su se obnavljali narastaji pored mosta, a on je kao prasinu stresao sa sebe sve tragove koje su na njemu ostavljale prolazne ljudske cudi i potrebe, i ostajao posle svega nepromenjen i nepromenjiv. Sve je to prolazilo preko njega isto kao sto nemirna voda protice ispod njegovih glatkih i savrsenih svodova.? Ali ne vise?Zveri su unistile most koji je 1920 godine sagradjen po projektu sina Alberta Ajnstajna, na mestu starog koji je razoren u P kao ratna odsteta; most sa koga su madjarski fasisti bacali Srbe i Jevreje pod led. NATOv general Dejvid Vilbi je nasao za shodno da na pres konferenciji prikaze snimak nacinjen kamerom prikacenom na raketu koja je raznela most. Kaze da je to ?one of the bridges that were dropped? i da se na snimku koji je, kako on kaze, nasa televizija bila dovoljno glupa da prikaze, jasno vidi da ni jedan civilni objekat nije ostecen. Kakva gomila lazi! To je, hvala Bogu i svim svecima, jedini most koji su unistili, a nasa TV je detaljno prikazala stetu koja je ucinjena okolnim civilnim objektima-razbijena stakla, okrunjene fasade, porazbijani crepovi, razrusena biblioteka Filozofskom fakulteta?
Gradjani Novog Sada dolaze da gledaju sa nevericom i ocajem, pale svece i ostavljaju zute narcise i fotografije srecnijih dana na ostatcima mosta. Doterane novosadske gospodje zagrljene placu pored rusevina mosta na kome su se sastajale, drugovale, zaljubljivale?A onda smo obrisli suze, obesili veliki transparent Sagradicemo treci, jos veci! i saopstili Savezu podunavskih zemalja da se saobracaj Dunavom obustavlja i da cemo ostatke mosta izvaditi tek kad se obustave ratna dejstva.
Poslednja koja je presla Stari most u Novom Sadu, samo desetak minuta pre eksplozije, bila je delegacije ruske Dume, sa predsednikom Sergejem Baburinom na celu.
Sa njima su stigli i monasi ruske Patrijarsije i doneli sa sobom ikonu Svete majke Kazanjske, koja, prema predanju, ima cudotvorne moci da stiti gradove i zdanja od unistenja. Monasi kazu da oko sebe siri nevidlivu energiju koja deluje kao stit od svakog zla. Obisli su sa njom sve crkve u okolini Beograda, napravivsi tako obruc oko grada, a onda su se prosetali Pancevackim mostom. Ne znam da li moze da nam pomogne, al nam odmoci nece!
Beograd je lepo spavao poslednjih noci. Oblaci nas pokrivaju taman toliko da nam ispod njih bude prijatno i toplo, a da iznad njih zlotvori ne mogu da vide nista iz satelita, niti da koriste rakete na lasersko navodjenje. Mada ja mislim da su price o losim vremenskim ulovima samo pokrice za totalni debakl NATOa. Ne samo da smo im, posle Budjanovca i Teocaka, skrsili i treci F-117, koji je morao da prinudno sleti na zagrebacki aerodrom Pleso, nego smo juce oborili jos jedan avion na Tari, blizu Bajine Baste. Posto se pilot katapultirao, iz Bosne su doletela dva desantna helihoptera sa po 25 specijalaca. SFOR je potvrdio da smo unistili oba, i da se 25 specijalaca vode kao poginuli, a druga dvadeset petorica kao missing in action. Naravno, o tome necete cuti nista na stranim medijima, ali s obzirom da nam je danas clan ruske delegacije, iskicen znackicama i sa vojnickom sapkom velikom kao leteci tanjir, tim povodom srdacno cestitao, budite sigurni da je tacno.
Inace, zarazili smo komsije, pa se koncerti solidarnosti se odrzavaju i u Makedoniji, Bugarskoj, Grckoj. Trenutno (20.00h) se odrzava veliki koncert u Solunu na kome, sem najpoznatijih grckih pevaca, ucestvuje i Goran Bregovic sa trubacima. Ne znam da li ce ovaj velicanstveni prizor objaviti svetski mediji, ali na glavnom solunskom trgu nalazi se preko 20.000 ljudi!
Na trznom centru na Trgu, poskidane su strane reklame i stavljena je velika parola STOP THE BOMBING, gde su dva o zamenjena sa metom.
Evo blizi se ponoc. Telefon je konacno prestao da mi zvoni, pa cu mozda zavrsiti ovu poruku u dogledno vreme. Naime, od kad je rat poceo cujem se sa svim prijateljima i rodjacima bar po pet puta dnevno, a ukoliko se zacuju neke detonacije, izvestaji pocinju da se slivaju sa svih prozora. Crveni se nebo u pravcu Panceva ,Dimi se iz Batajnice, Sad su prosla vatrogasna kola
Radio Mileva uvek daje najpreciznije informacije. Uzgred, iz istog izvora informacija saznala sam zasto je uredba o zamracenju ukinuta. Ispostavilo se da lokatori za navodjenje aviona imaju senzore za svetlo, dakle ne rade ako su osvetljeni i ukljucuju se samo po mraku. Ipak cu ja da navucem roletne nocas.
Nesto mi je onaj NATO general na press konferenciji u Briselu delovao kurcevito, sigurno su nam nesto smislili? Smrt fasizmu, sloboda nebeskom narodu.<\/p>\n
Tanja Beograd,
3.4.1999. 01.30 a.m.
Fasisticke zveri su bombardovale centar Beograda!
Pogodjena je zgrada MUP-a, ona nova bela zgrada kod Mostara u Kneza Milosa.
To je na samo 100 metara od GAKa i porodilista, pizda im materina humanitarna!
Dobro da nisam uspela da posaljem e-mejl pa mogu da dodam jos i ovo. Nas satelitski program RTSa koji se vidi u celoj Evropi je prvi dao snimke, koje je preuzeo SKY News, tako da sam preko njih najpre saznala sta je to eksplodiralo. Tom Marsal njihov novinar koga smo slomili je odmah javio da se crveni nebo preko mosta:It reminds me of the old photographs of St.Pauls Cathedral burning in the ni centralna avenija oivicena drvoredom sa mnogo privatnih kuca i zgradama starim preko sto godina. It’s hard to believe something like this is happening today in an European capital.
Novinari SKYja koji su zapoceli prilog uzbudjenim, navijackim stavom delovali su postidjeno i zbunjeno. Zatim im se javio Vuk Draskovic koji je bio toliko uzbudjen da je jedva govorio. Rekao im je da da je zadnji put kad je Beograd goreo na Uskrs bilo 1941 i da ce u ovoj vatri i izgoreti i NATO. When Hitler bombed Belgrade he never thought that four years later Third Reich will be dead and bombs will be falling on Berlin!
Rekao im je svasta, jedna rec je sustizala drugu, ali ako je neko u Evropi gledao ovo u ove kasne nocne sate, bice mu jasno sta je time mislio. Zatim su pitali Toma Marsala sta misli da li ce ovo poljuljati odlucnost Beogradjana koji su do sad prkosili NATOu nekakvim ulicnim koncertima. Naprotiv, odgovorio je ovaj, kada se budu sutra probudili i videli spaljene ostatke jedne od centralnih zgrada u Beogradu bice „apsolutely furious“ i ako policija dozvoli odrzavanje koncerta bice ih DUPLO VISE.
Well, YOU BETTER BELIEVE IT, BABY!
JA cu prva da vam dodjem sutra! JEBEM VAM MATER FASISTICKU!!!!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Tanjin dnevnik je, kako sam cuo, vec opste poznata stvar na internetu,no ipak smo ga mi stavili na sajt. Sky News je to pojasnio naglasivsi da ce na udaru biti zgrada Generalstaba JNA u Beogradu kao i ostala sedista vladinih institucija. „No place in Serbia will be safe!“ zapretio nam je sa Jorksirskim akcentom britanski […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/624"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=624"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/624\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=624"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=624"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=624"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}